Fenomenalan, ali kratak koncert Pepersa

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Najveći rokenrol spektakl - koncert Red Hot Chili Peppers, ostaće u sećanju kao jedan od najboljih koncerata u Srbiji za svih 100.000 posetilaca koji su prošle noći imali priliku da u Inđiji čuju ovaj kalifornijski bend. Utisak o izvanrednoj svirci, stejdžu, ozvučenju i atmosferi pokvarila su jedino očekivanja publike da će koncert trajati nešto duže od majstorski odsviranih sat i petnaest minuta. Posle svirke došlo je do najvećeg saobraćajnog kolapsa ikada viđenog na ovim prostorima, kojem je doprinela i nesnosna kiša koja je, srećom, počela da pada tek kada su Pepersi i definitivno napustili binu.

Neki su imali i problema da po mrklom mraku na parkingu pronađu svoja kola, a onda je valjalo naoružati se strpljenjem i sačekati na izlaz na autoput.

Inače, Pepersi su pesmom „By The Way” posle nešto više od sat vremena svirke, otišli sa bine, dok je euforučna publika čekala njihov povratak na stejdž i bis. A onda - „Give It Away”, posle čega je koncert definitivno završen.

Koncert Red Hot Chili Peppers u Inđiji je počeo pesmom „Can t stop”. Na bini su se oko 21:50 sati prvo pojavili basista, gitarista i bubnjar, dok je oduševljena, ali već i pomalo nervozna masa sa vriskom dočekala i Entonija.

Usledila je pesma „Dani California”, a kako su javili reporteri MONDA sa lica mesta stejdž je izgledao fenomenalno, sa dva ogromna LCD platna. Pepersi su iznenadili svoje obožavaoce jer su sveli krajnje ekstreman imidž po kome su poznati.

Entoni je sve okupljene u Inđiji pozdravio rečima „Ćao! Hvala što ste došli! Ne brinite pošto je Čed Smit na bubnjevima”.

Njegove reči izazvale su pravu euforiju, a od skakanja i ruku podignutih u vis se nije se videlo nebo iznad Inđije. A onda je usledila „Scar Tissue”, pa „Ready Made”, „Snow (Hey Oh)”, perverzne solaže Filija i Džona, „Californication”...

Članovi Red Hot Chilli Peppers sleteli su helikopterom iza improvizovane arene u Inđiji oko 19 i 30 sati gde ih je veliki broj njihovih fanova dočekao uz vrisku i mahanje.

Prema proceni poredsednika opštine Inđija Gorana Ješića ovom događaju je prisustvovalo oko 100.000 ljudi, a prodato je oko 95.000 ulaznica. Koncert je prošao bez i jednog incidenta zahvaljujući brojnom obezbeđenju i dobroj organizaciji.

Konceru su prisustvovale i mnogobrojne poznate ličnosti među kojima i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, visoki funkcioner G17 plus Ivana Dulić-Marković, bivši srpski premijer Zoran Živković, popularni košarkaš Vlade Divac, nekadašnji šef diplomatije SRJ Goran Svilanović, muzičar Rambo Amadeus, novinarka Mirjana Bobić Mojsilović i mnogi drugi.

Na blagajni u Inđiji, na samom ulazu u ovu improvizovanu arenu pred sam početak koncerta još je bilo karata po ceni od 3.490 dinara, dok su ih tapkaroši prodavali za 500 dinara. Što se ostalih cena tiče, pivo se prodavalo za 150, voda za 100 dinara, a ako bi ko ogladneo na punktovima sa hranom je bilo sendviča i roštilja.

U Inđiji je, posle provale oblaka oko 16 časova, usledio period bez padavina, a kišu je smenio jak vetar.

Zdravstvene službe javljaju da je pre početka koncerta bilo oko 20 intervencija. Dežurni lekari kažu da su pomoć zatražile samo devojke, a uglavnom se radi o dehidraciji i problemima zbog neadekvatne ishrane.

Na mestu održavanja koncerta postavljena je spektakularna bina korišćena za Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre, dugačka je 60 metara, a visoka 18 metara.

U areni u kojoj su nastupili Red Hot Chili Peppers postavljeno je pet tornjeva sa ozvučenjem, instalirani tako da su isti kvalitet zvuka imali posetioci u prvim redovima i oni najudaljeniji od bine.

Želje Pepersa

Pepersi su u Srbiju stigli iz Holandije gde su dva dana ranije održali koncert u Najmegenu, a na evropskoj turneji će odsvirati 14 koncerata.

Momci iz benda su imali i nekoliko želja kad je u pitanju uređenje prostora u kojem će se nalaziti pre svirke. Back stage mora biti podeljen na nekoliko većih prostorija, opremljenu kuhinju, trpezariju i veliku sobu za odmor.

Interesantno je da su tražili da čitav back stage bude ukrašen cvetnim aranžmanima. Takođe, zatražili su kompletan spisak, kao i kako će biti obučeno osoblje, koje će tokom koncerta pružati lekarsku pomoć publici.

Članovi benda su se, nakon mnogobrojnih problema sa narkoticima, okrenuli zdravom životu i jogi. U svom rajderu (listi zahteva) od organizatora „Green festa” tražili su da im u bekstejdžu bude soba za meditaciju (Kidis, Frusante i Balzari redovno upražnjavaju jogu).

Takođe, rokerima su na raspolaganju bili i trpezarija, opremljena kuhinja, veš-mašina, pegla...

Bekstejdž je bio ukrašen palmicama, a „Pepersi” su sa sobom doveli kuvara i maserku.

Dok je mendžment benda tražio isključivo jela sa roštilja, Kidis i ekipa su mogli da biraju između ćuretine, piletine, ribe i bifteka. Integralne kifle i nekoliko vrsta hleba, ali bez kvasca, podrazumevaju se, a tu je i sveže voće, od povrća tikvice, patlidžan i, naravno, paprike, kao i sitni kolači.

U bekstejdžu nije bilo ni kapi alkohola, na čemu su članovi benda posebno insistirali, a Pepersi su od napitaka tražili nekoliko vrsta sokova i velike količine vode.

Za koncert Pepersa reorganizovan je železnički saobraćaj, a Železnice Srbije u saradnji sa Opštinom Inđija, pojačali su broj vozova na relaciji Beograd-Inđija-Beograd. Iz Indije do Beograda poslednji voz je krenuo u 3.38 sati. (Mondo) [/left]

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Čim se koncert grupe „Red Hot Chili Peppers” završio, pale su u vodu sve priče o „fantastičnoj” organizaciji, a za posetioce je počela najveća noćna mora! Po strahovitom pljusku, ludnica je započela na parkingu ispred arene. Volšebno su s lica mesta nestali policajci i redari koji su u dolasku regulisali saobraćaj na prilazu areni i ulazak na parking. Po mrklom mraku, vozači su bili prepušteni sami sebi i svako se snalazio kako je znao i umeo. Srećni su bili oni koji su uspeli da izađu s parkinga i uključe se u nepreglednu kolonu automobila, koji su pokušavali da se domognu famoznog kružnog toka, a posle - šta bog da. U Beograd, Inđiju, Novi Sad, na Mars... bilo gde, samo da se ode s livade.

Lakše reći nego ostvariti. Kolona je satima stajala u mestu, a ilustracije radi, za 300 metara puta trebalo nam je tri sata i četrdeset pet minuta! Kada su ljudi koji su bili zarobljeni na parkingu shvatili da će osvanuti u Inđiji, počeo je haos - prvo je srušena ograda između „običnog” i VIP parkinga, vozači su pokušavali da se sa strane ubace u kolonu, optimisti s džipovima su čak probali da prođu preko zemljanog nasipa pored puta, a nervoza je rasla. Svi pokušavaju da se ubace negde, a kolona stoji bez ikakvih naznaka da će se situacija uskoro promeniti. Policije nema ni na vidiku, vozi se branik uz branik, a samo uz mnogo sreće ste mogli da se prestrojite u drugu traku. Posle nekoliko ablendovanja propuštamo ispred nas automobil sa trojicom mladića i u potpuno nadrealnoj sceni otvaraju se vrata, iz kola istrčava pokisli momak, prilazi našem automobilu, pada na kolena (ali, bukvalno) i viče: „Hvala vam, hvala vam!”. Čak nas je častio kesicom smokija... zato što smo se smilovali i propustili ih?!

Nakon nekoliko sati čekanja, osim živaca, počele su da popuštaju i bešike, ljudi su se olakšavali gde su stigli, a najmaleroznijim vozačima je pred očima blinkala crvena lampica - nestaje benzina! To nije sve, zbog taktike „stani-kreni” automobili su sve češće prokuvavali. Ludnica se nastavila do ranih jutarnjih sati, a poslednja vozila su ukleti parking napustila tek posle četiri sata ujutru!

Pokisli do gole kože, na temperaturi od svega 17 stepeni, ljudi su se provlačili između automobila i beznadežno tražili bilo kakav prevoz. U opštem metežu, u gužvi su ostali zaglavljeni autobusi koji su trebali da pokupe putnike, a mnogi se uopšte nisu ni pojavili.

„Povratnu kartu za ´Lastin´ autobus platili smo 1.000 dinara, i po dogovoru ti isti autobusi trebalo je da nas pokupe na mestu na kom smo se i iskrcali. Kada smo došli na dogovoreno mesto, tamo nije bilo ni jednog jedinog ´Lastinog´ autobusa. Čekali smo dva sata, ali autobusa nije bilo ni od korova, pa smo onako ogorčeni morali da molimo ljude da nas prime u svoje autobuse ili automobile da ne bismo umrli od zime. Posle dugotrajnog stopiranja uspeli smo da zaustavimo dobre ljude koji su nas dovezli do Bežanijske kose i spasli nas dalje agonije na onoj blatnjavoj ledini. Ovo će neko morati da plati i to ne samo taj drugi, neiskorišćeni deo autobuske karte, već i to vreme uzaludnog čekanja i smrzavanja u vodi i blatu. Najgore od svega je da nisam ni u povratku video nijedan ´Lastin´ autobus u smeru ka Inđiji, kao da nisu ni imali nameru da dolaze po nas”, kaže Vladimir Polić iz Beograda. Na železničkoj stanici je nekoliko hiljada ljudi čekalo vozove koji se nisu pojavili, u prvu kompoziciju koja je stigla u Inđiju ugurali su se najjači, a ostali su se smrzavali čekajući obećane vozove. (Blic)

Gertie · **◊Poker Face◊**

I sad mi reci je li bar vredelo sve to preziveti?

dameski · Prijatelj foruma

meni je zao sto se sve tako desilo

da sam ja isla, neko bi i nastradao Evil or Very Mad