Djokoviceva pobeda u Londonu

*miss jr* · Prijatelj foruma

Наш тенисер био на измаку снаге против Кипранина Багдатиса, али га је савладао са 7:6 (7:4), 7:6 (11:9), 6:7 (3:7), 4:6, 7:5 и пласирао се у полуфинале. – Данас против Шпанца Надала

После 21 године имаћемо полуфиналисту на мушком турниру на Међународном првенству Енглеске, најугледнијем тениском такмичењу. Новак Ђоковић је у четвртфиналу савладао Кипранина Маркоса Багдатиса са 7:6 (7:4), 7:6 (11:9), 6:7 (3:7), 4:6, 7:5 после равно пет часова. За финале данас игра са Шпанцем Рафаелом Надалом, другим „рекетом” света. Утрошио је наш тенисер буквално последњи атом снаге. Одакле му, да начини кључни брејк, за вођство од 6:5 и да запечати судбину осокољеном противнику, то само он зна. Од када је крочио на велику сцену били смо сведоци небројено маратонских мечева који су га очеличили. Овакав још није виђен.

Оно што је било очигледно јесте да губи контролу над игром јер га издаје снага. Док је у петом сету Багдатис сервирао, малте не да је његове ударце сачекивао једва стојећи на ногама.

Било је много разлога да га поклоници тениса код нас прежале, да се на ивици живаца запитају како је дозволио Кипранину да му се измигољи кад га је имао под своје, да...

Ђоковић се изнад Вимблдона уздигао надљудским напором. Као Силвестер Сталоне у „Рокију”, али, то је филм.

Наш тенисер своје трилере режира пред хиљадама гледалаца и милионским телевизијским аудиторијумом. И што је чешће Роки на тениском терену, то су симпатије према њему све веће.

И то не само међу нашим спортским заљубљеницима него и у свету. Пораз против Багдатиса, међутим, само му ми не бисмо опростили јер смо га, сладећи се док је тешке тај-брекове решавао у своју корист, спасивши у првом чак четири сет-лопте, већ видели у полуфиналу с обе ноге.

Ђоковић је јуче одиграо најдужи меч у каријери. Оборио је рекорд од прекјуче када је после четири часа и 12 минута на плећке положио Аустралијанца Лејтона Хјуита (претходни најдужи меч био му је такође на Вимблдону, претпрошле године, против Шпанца Гиљерма Гарсије Лопеза кога је победио с 3:2 у сетовима после четири часа и осам минута).

И дуел пре тог, против упорног Немца Николаса Кифера, трајао је дуго – три часа и 39 минута. Није онда ни чудо што је нашем тенисеру снага против Багдатиса била на измаку.

Већ данас иде у нову битку. Страховало би се да ли ће да плати цех великим напорима да с друге стране није тенисер који Ђоковићу треба да улије снагу по дефиницији.

Краљ шљаке није више у свом атару у којем пред њим мора да се поклони и најбољи тенисер данашњице Швајцарац Роже Федерер. Додуше, Вимблдон је од 2003. Федереров забран, али Ђоковићу он данас није на памети.

Надал је савладао нашег тенисера недавно у полуфиналу на „Ролан Гаросу” и Ђоковићу због тог пораза нема шта да се приговори.

Од када је Шпанцу пронашао слабу тачку, у пролеће, у четвртфиналу на тврдој подлози у Мајамију где је и тријумфовао, жељно се очекује њихов нови окршај на подлози у којој Надал није као риба у води.

Руку на срце, шпански тенисер је знатно поравио игру на трави што је упечатљиво потврдио пласманом у финале прошле године. Његов фанатизам не јењава у Вимблдону ни ове године, али је и он свестан да ахилову пету једино нема на земљаним теренима.

Слободан Живојиновић је 1986. дошао у Вимблдон тихо, са скромним амбицијама, али и с потајним надама. Догурао је међу четири.

Поклекао је у великој битки за финале против тада најбољег на свету, Чехословака Ивана Лендла, али није имао разлога да буде разочаран. На вимблдонској позорници, на коју падају најјача светла, стекао је етикету тениског аса.

Ђоковић је и на траву Свеенглеског клуба као и недавно на „Ролан Гарос” крочио као један од фаворита за високи пласман. Пред таквима свако жели што скупље да прода кожу.

Што се турнир ближи завршници, нијансе међу противницима су све мање, а то је потврђено и у мечу између нашег и кипарског играча. И да је Багдатис победио, било би потпуно заслужено.

Испољио је велику снагу воље, а чудноватим опоравком заслужан је подједнако колико и Ђоковић за незаборавну представу на Вимблдону.

Наш тенисер му је пружио прст, а у таквим приликама Кипранин се устремљује ка руци противника као камиказа.

Тада на трибинама и неколицина његових навијача прави фудбалску атмосферу. Тениски поклоници су сведоци тога били још када је ни од куда сензационално рашчистио пут до финала Међународног првенства Аустралије прошле године, фанатичном борбом савладавши у полуфиналу Аргентинца Давида Налбандијана иако је овај водио с 2:0 у сетовима.

Снове му је распршио, наравно, Федерер. На срећу, и Багдатису је у петом сету јуче душа била у носу.

Ђоковић је признао да не зна како је победио Маркоса Багдатиса у четвртфиналу Вимблдона и истакао да би било заслужено и да је његов ривал победио у мечу који је трајао пет сати.

„Сви који су видели схватају колико је било тешко. Не знам ни сам како сам победио. Јуче сам имао дугачак меч, а данашњи је био невероватан. Нико не очекује дугачке мечеве на трави. То је тешко играти и на споријим подлогама”, рекао је Ђоковић после меча.

„Потпуно сам исцрпљен, тешко ми је и да причам. Публика је могла да ужива и имала је зашто да се радује. Багдатис је фантастичан играч и било би заслужено и да је он победио после пет сетова”, рекао је Ђоковић.

„Играм против прошлогодишњег финалисте и другог играча света. Учинићу све да се одморим”, рекао је Ђоковић.
Он је у једном тренутку тражио лекарску помоћ због болова у леђима.

„Иста повреда као јуче против Хјуита. Осетио сам мали бол у доњем делу леђа. Лекар ми је помогао, али и поред тога се нисам баш осећао најбоље. Задовољан сам што сам добио у оваквим околностима”, казао је Ђоковић. (Politika)