Васко Попа

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Свадбе

Свако свуче своју кожу
Свако открије своје сазвежђе
Које ноћ никад видело није

Свако своју кожу камењем напуни
Свако са њом заигра
Обасјан сопственим звездама

Ко до зоре не застане
Ко не трепне не тресне
Тај заради своју кожу

(Ова се игра ретко игра)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Јурке

Једни одгризу другима Руку или ногу или било ста

Ставе то међу зубе
Потрче што брже могу
У земљу то закопају

Други се разјуре на све стране
њуше траже њуше траже
Сву земљу раскопају

Нађу ли срећни своју руку
Или ногу или било шта
На њих је ред да гризу

Игра се наставља живо

Све док има руку
Све док има ногу
Све док има било чега

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Пепела

Једни су ноћи други звезде

Свака ноћ запали своју звезду
И игра црну игру око ње
Све док јој звезда не изгори

Ноћи се затим међу собом поделе
Једне буду звезде
Друге остану ноћи

Опет свака ноћ запали своју звезду
И игра црну игру око ње
Све док јој звезда не изгори

Ноћ последња буде и звезда и ноћ
Сама себе запали
Сама око себе црну игру одигра

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Срце белутка

Играли се белутком
Камен ко камен
Играо се с њима ко да срца нема

Наљутили се на белутак
Разбили га у трави
Угледали му срце збуњени

Отворили срце белутка
У срцу змија
Заспало клупче без снова

Пробудили су змију
Змија је увис шикнула
Побегли су далеко

Гледали су издалека
Змија се око видика обвила
Ко јаје га прогутала

Вратили се на место игре
Нигде змије ни траве ни парчади белутка
Нигде ничег далеко у кругу

Згледали се осмехнули
И намигнули једни другима

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Сан белутка

Рука се из земље јавила
У ваздух хитнула белутак

Где је белутак
На земљу се није вратио
На небо се није попео

Шта ј с белутком
Јесу ли га висине појеле
Је ли се у птицу претворио

Ено белутка
Остао је тврдоглав у себи
Ни на небу ни на земљи

Самог себе слуша
Међу световима свет

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Смрт сунчевог оца

На три корака од врха неба
Од липе у вечноме цвету
Старо је сунце застало

Поцрвенело позеленело
Окренуло се око себе трипут
И вратило своме исходу

(На наше очи да не умре)

Кажу да има сина сунчевића
Док се окат и за нас не роди
Научићемо мрак овај да сија

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Слепо сунце

Саката два зрака
Слепо сунце воде

Јутро је у печалби
С оне стране неба
Није на своме прагу

Подне је ниско пало
Вуцара се с муњама
Никад није код куће

Вече у свет отишло
С постељом на леђима
Проси на некој звезди

Раширених руку
само је ноћ изишла
У сусрет слепом сунцу

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Сукоб у зениту

Родило се модро сунце
Под левим пазухом неба
Родило се црно сунце
Под десним пазухом неба
Пење се модро пење црно
Према кули у зениту
Где пустош сада столује

Сишли смо голи у себе
Отварамо кртичњаке
Шапућемо тајно име
Сунца свога завичајног

Златни троножац из куле
Кренуо је на три стране

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Поноћно сунце

Из големог црног јајета
Излегло нам се неко сунце

Сијало нам је на ребрима
Отворило је небо широм
У грудима нашим сиротим

Заходило није уопште
Али ни исходило није

Позлатило је у нама све
Озеленило није ништа
Око нас око тога злата

У надгробни нам се камен
На живом срцу претворило

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Крунисана јабука

Извади сунце из уста
Ноћ нас живе сахрањује

Јабука је ово моја
С неба ми на језик пала
Пустите ме да је сладим

Зини нуло да нам сване
Да сунце и нас крунише

Молите се да не зинем
У јабуци за вас црве
Слатког посла више нема

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Плава омча

Зашто нам врат зреником стежеш

Волим да ми набори неба
Густо низ бокове падају

Задавићеш нас тим појасом

Волим ваш плач са плавом омчом
Кад уморан се распојасам

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Високи пут

Дигни ту своју ножурду
На мисао си нам стао

не могу кроз вас кораке
на рукама да пронесем

Склони се мисао ће ти
Ујести звезде с табана

Не могу да жртвујем пут
Кроз ваше ме главе води