Mika bi trebao da cimne mamu za uši

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Lep i svečan događaj zbio se u kući Antićevih u Pančevu prošle subote, kada je Melanija Antić, majka našeg velikog pesnika i novinara "Dnevnika" Miroslava, proslavila stoti rođendan! U stanu su se okupile sve generacije porodice, "konačno", kako nam objasnio Mikin sin Igor.

Ovaj događaj Antićevi su iskoristili za veliko porodično okupljanje, većina njih živi u Pančevu i Novom Sadu. Dok smo divanili s Igorom Antićem i Melanijinim zetom Zoranom Rotarom, slavljenica se doterivala za ovaj specijalan povod, čudo je to kada pod stare dane dočekaš da se novinari silno zainteresuju za tvoju priču. Upoznali smo tom prilikom i Mikinu sestru i Zoranovu suprugu Jelenu Rotar, likom, pre svega očima, neodoljivo podseća na slavnog brata.

Kako su nam u šali rekli domaćini, nije mala stvar biti star kao srpska Skupština, mislimo na zgradu, istu onu kojoj je temelje ritualno položio Nikola Pašić 27. avgusta 1907, dan uoči Melanijinog dolaska na svet. Prođe čitav vek, pa danas njena najuža rodbina broji osam unuka i isto toliko praunuka, s devetim na putu, budući da Mikin sin Vuk očekuje drugo dete. Od troje dece, koliko je Melanija rodila, živa je samo Jelena, Lela kako je zovu, dok Mira i Mika nažalost više nisu s nama. Naravno da ih pominje često, svi znamo koja je najveća čovečija tuga.

Kao i dosta Laloša te generacije, i Melanija je klupko života počela da odmotava u Austrougarskoj imperiji, u mađarskoj Salki. Njena porodica preselila se potom u Hrvatsku, Suzu i Beli Manastir, da bi se potom nastanili u Mokrinu. Upravo tamo je Melanija upoznala budućeg supruga Nenka Antića, lokalnog učitelja. Poznato je kako se naša država vazda odnosila prema prosvetarima, pa tako ni Nenko nije imao mnogo novaca, te su on i Melanija morali da se snalaze. Ona je celog života bila domaćica, a u tom predratnom periodu kuvala je za malu vojsku.

Uvek su u kući imali četvoro-petoro učenika na stanu i hrani. Kada na to dodamo i četvoricu samaca kojima su šerpe i varjače bile misaona imenica, i petoro članova familije, dolazimo do cifre od petnaestak ljudi u kući, koliko je svakodnevno boravilo u domu Antićevih. Očigledno je Melanija kuvala domaćinski, jer su sva deca, njena i tuđa, bila baš onako debelo zdrava. Ukućani nam otkrivaju da ko god se hranio kod nje – vraćao se kući barem dve kile teži.

Ratne 1942. porodica se seli u Pančevo, gde Melanija živi i danas. Morali smo da joj postavimo glupo pitanje koje sleduje svim njenim vršnjacima, ono u vezi s tajnom dugovečnosti. Iskreno smo se iznenadili odgovorom, biće da veru u život, Boga, molitve i post neko tamo gore ipak čuje. No, kako reporteri na zemlji stoje čvršće nego na nebesima, zasluge za njen dug život smo spremnije pripisali velikoj unutrašnjoj snazi i borbenosti. Kaže nam porodica da je baka svojevremeno bila pravi mali buntovnik i simpatizer radikala, onih Pašićevih, naravno.

Njena snažna volja zaslužna je što joj duh i telo nisu klonuli nakon groznih problema koje je imala tokom devedesetih godina prošlog veka: 1994. je polomila kuk, dve godine posle preživela je šlog, a 1998. uspešno operisala rak dojke. Zanimljivo, kada smo je pitali kako podnosi katastrofalan vazduh u zagađenom Pančevu, lakonski nam je odgovorila "ne idem napolje, čak ni na terasu".

Kao i svakoj majci, majviše joj nedostaju Mira i Mika, reče da je pesnik bio jako vezan za sestru. Da život piše najduhovitije pasaže, još jednom smo potvrdili kada nam je njen zet ispričao događaj star 38 godina. Seća se Zoran, kada su se penjali na stepenište, Melanija je malo usporila, i rekla mu "videću ja tebe kako se penješ kada budeš imao 62 godine".

Čovek se prvo zamislio i zabrojao, u neverici prihvatio mali prekor, a danas broji baš toliko leta i reče nam "kako je služi život, još će nam govoriti 'videću ja vas sa sto godina'..." Šta će Melanija, kad nekom svećice na torti dobiju treću decimalu, onda je sasvim normalno da, pregledajući čitulje, izusti "vidi, umro mlad čovek, 75 godina!"

[Dnevnik]