Oko 20 odsto građana siromašno

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Najmanje devet odsto stanovništva Srbije živi ispod granice siromaštva, a 20 odsto je siromašno, tvrdi organizacija „Banka hrane”. Koordinatorka za odnose sa donatorima u organizaciji „Banka hrane” Mira Anđelić, povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, rekla je da je siromaštvo kompleksan problem koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, obrazovanja, ostvarenja socijalne i zdravstvene zaštite, kao i nepostojanje stambenih uslova. Srbija, među 118 zemalja na kojima je ispitivan nivo siromaštva, nalazi se na 23. mestu, što je lošije nego u Makedoniji, Rumuniji i Hrvatskoj, a za nijansu bolje nego u BiH i Albaniji, rekla je Andrićeva. Prema njenim rečima, svaki sedmi stanovnik u svetu je gladan, što čini 854 miliona ljudi.

Najsiromašnije stanovništvo u Srbiji je ono koje potiče iz ruralnog kraja, sa niskim stepenom obrazovnog nivoa, tu spadaju deca i starci, kao i porodice sa pet i više članova.

U centralnoj Srbiji je siromašno 10,7 odsto stanovništva, u Vojvodini 8,7 odsto, kao i 4,3 odsto Beograđana.

Prema njenim rečima, oko 700.000 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, od toga 145.000 dobija socijalnu pomoć, a 555.000 prima samo jednokratnu pomoć.

Anđelićeva je rekla da će predstavnici „Banka hrane-Beograd” 20. oktobra u Tempovim objektima na Vilinim vodama i kod Kvantaša organizovati akciju u kojoj će građani imati priliku da kupe osnovne životne namirnice i za siromašne.

„Banka hrane-Beograd” je nestranačka, nevladina i neprofitna oganizacija, čija je delatnost prikupljanje industrijskih, poljoprivrednih i trgovinskih proizvoda od donatora i njihovo distribuiranje siromašnima.

Sakupljene namirnice namenjene su za 32 raseljene porodice iz kolektivnog centra „Crnotravac” na Banjici, kao i za 98 socijalno ugroženih porodica u Šapcu, istakla je ona.

Tadić: Siromašni su predmet pažnje
Povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva, Tadić je agenciji Beta izjavio da su siromašni predmet pažnje i u narednim godinama i da je neophodno rešavati probleme onih građana koji su bespomoćni, a to su pre svega deca, stariji i invalidi.

Tadić je istakao da su ciljevi Strategije za borbu protiv siromaštva iz 2003. godine podsticanje zapošljavanja i održivog razvoja, kao i vođenje socijalno odgovorne politike.

Predsednik Srbije kaže i da je neophodno voditi računa o ravnomernom regionalnom razvoju i investicijama u jug i istok države, koji su sada veoma nerazvijeni.

„Da bi se to desilo, mora da se razvija infrastruktura i zato hitno moramo završiri koridore, obnoviti železnicu i modernizovati puteve”, rekao je on i podsetio da Srbija ima najviši stepen nezaposlenosti u Evropi, iako istovremeno ima privredni rast i podizanje životnog standarda.

Ističući da Srbija mora da brine o onima koji to ne mogu sami, Tadić je ocenio da je izuzetno važno da imamo Strategiju borbe protiv siromaštva, koja je u skladu sa milenijumskim ciljevima UN od 2000. godine.

„Srbija je preuzela svoj deo odgovornosti donošenjem tog dokumenta”, rekao je Tadić i istakao da borba protiv siromaštva podrazumeva i usvajanje čitavog niza zakona u Skupštini Srbije koji treba da obezbede nove investicije, a ne da ih blokiraju.

Predsednik Srbije je rekao da se izgradnjom novih puteva „borimo da obezbedimo koru hleba za one koji su najsiromašniji”, jer će ukupno društvo na kraju imati koristi od modernizacije železnica i infrastrukture.

Tadić je najavio da će vrlo brzo izaći sa nekoliko ekonomskih mera i jasnih pravaca razvoja „u narednih pet plus pet godina” i istakao da je veoma važno da za njihovo sprovođenje dobije podršku građana.

„Važno je da dobijem podršku za sprovođenje tih mera, jer sam ubeđen da upravo taj plan na kraju građanima donosi bolji život”, rekao je Tadić. (B92, Beta, Tanjug)