Živ sam, skinite me sa spiska streljanih!

Shiseido · **N-SNG-J06**

Penzioner Radoslav Raletić često šeta kroz Šumarice, sa čijih je gubilišta umakao kao dečak. Pre mesec dana je ušao u muzej, potražio kustosa i zatražio podatke o Radoslavu Raletiću. Otvorili su ormar, pronašli njegov karton. Na njemu je pisalo da je rođen 24. maja 1924. godine i da je kao učenik streljan 21. oktobra 1941.
- Evo gospodine. Našli smo. A ko vam je to? Imate li njegovu sliku? - pitao me je ljubazno kustos. Odgovorio sam: "Ne treba vam slika, gospodine. To sam ja.". Umalo se nije onesvestio od iznenađenja - priča uz smeh Radoslav Raletić.
Prošlo je punih 66 godina od kako je Radoslav Raletić preživeo streljanje u Šumaricama, a njegovo ime se i dalje nalazi na spisku žrtava okupatorske odmazde. Prvu grešku su napravili Nemci, par dana nakon masakra, a nju su ponavljali i prepisivali svi, do dana današnjeg. Radoslav, živ i zdrav, vodio se "kao mrtav" na raznim oglasnim tablama, u dokumentima, arhivima, muzejskim postavkama. Grešku je pokušavao da ispravi, ali uzalud. Tako je i najnoviju i najdetaljniju knjigu o ovoj tragediji "Ime i broj", koja je ove jeseni izašla iz štampe, dočekao na istom spisku.
Ovaj čili i vedri starac, već zašao u devetu deceniju života, imao je samo 17 godina kada je, ni kriv ni dužan, kao i hiljade njegovih sugrađana, bez presude osuđen na smrt.
Laž ga spasla
- Radio sam kao trgovački pomoćnik u radnji koja se nalazila na uglu, preko puta sadašnje kafane "Balkan". Bio je 20. oktobar, ponedeljak, dan posle Svetog Tome, krsne slave moga gazde. Nemci su od jutra počeli da sakupljaju ljude po ulicama, kućama, ustanovama. Ušli su i u našu "Švajcariju". Priključili smo se dugačkoj koloni koja je išla glavnom ulicom. Stalno su nam se iz susednih ulica pridruživali novi mučenici - priča Radoslav.
- Doveli su nas pred "topovske šupe", oduzeli lične stvari. U baraci broj jedan bilo nas je mnogo. Nije moglo da se diše. Dočekali smo i noć koja je bila strašna. Gladne i žedne su ujutro počeli da nas izvode u grupama od po šezdesetak. Čuli smo ubrzo rafale, i shvatili da Nemci streljaju ljude. Nastala je panika. Našao sam pukotinu između dasaka i virio kroz nju. Video sam da neke izdvajaju. Tada sam se setio da svoja dokumenta - poslovnu knjižicu, ostavim u baraci. Kada je došao red na mene, rekao sam vojniku na nemačkom jeziku da imam 14 godina. Slagao sam, a on mi je poverovao, jer sam bio mali, sitne građe. Izdvojio me je iz reda koji je, bez mene, otišao u smrt.
Ceo život u Sarajevu
Radoslav, iako još dete, zadržan je tri dana kao talac. Da posluži, kako sam kaže, za neko novo streljanje ako se Srbi odluče na osvetu. Onda je pušten kući.
- Tada sam prvi put video da sam na spisku ubijenih. Nemci su na oglasnu tablu u centru grada istakli spisak streljanih. Pod rednim brojem 1.371 stajalo je ime Radoslav Raletić. Moje ime. Ćutao sam, a nakon par meseci sam otišao u opštinu i izvadio nova dokumenta. Nastavio sam da radim u trgovini, tako dočekao i kraj rata. Završio sam školu za knjigovođe, i zaposlio se u vojnom preduzeću, u Sarajevu. Tamo sam živeo sve do pre dve godine, a onda se vratio u svoj rodni grad - kaže Radoslav.
- Još 1955. godine sam u starom muzeju video, po drugi put, da sam na spisku streljanih. Dao sam izjavu kustosu, snimio me je i na traku. Mislio sam da je to rešeno, ali nije bilo tako. Napravljen je novi, velelepni muzej, s novim postavkama. Imena žrtava su bila ispisana rukom, na crvenim ciglama. I tu sam se opet pronašao. Muzej se promenio pre nekoliko godina, i u novoj spomen-sobi, među svetlećim krugovima koji predstavljaju ubijene, našao sam sebe. Ima me i u knjizi "Ime i broj" koja je tek počela da se koriči...

Streljano 2.796
Posle 25 godina istraživanja, viši kustos Siniša Brkić je došao do najpreciznijih podataka o kragujevačkoj tragediji do sada. U ime odmazde za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika na putu ka Gornjem Milanovcu 16. oktobra, oni su pet dana kasnije u Kragujevcu i obližnjim selima streljali 2.796 lica. Među odraslima, pogubili su i 40 dece mlađe od 15 godina, i 261 dete od 15 do 19 godina. Na suđenju za ratne zločine u Nirnbergu ovo masovno ubistvo, koje je trajalo sedam sati, ocenjeno je kao "zločin protiv čovečnosti".

(Blic)

Dejan71 · Upućeni član

Kako se ono kaze "Zivot pise romane"!

..:: MaYa ::.. · **° ♥ BaNe, Volim Te ♥ °**

eto... posrecilo mu se... bas slatka prica Wink

markoplazincic · Početnik Domaćeg.de

kao u filmu

astrica · Početnik Domaćeg.de

stvarno je prica...eto svasta kod nas moze da se desi