Da bi Srbija u narednim decenijama povećala izvoz mora višestruko da uveća ulaganja u nove fabrike, tvrdi dr Ljubodrag Savić
Sve je manje kapitala po svetu spremnog za ulaganja u zemlje kao što je naša, a na koji, izgleda, Srbija i dalje previše računa. Što pre zaboravimo model razvoja Srbije u poslednjoj deceniji brže ćemo izbeći ekonomski slom, kažu u razgovoru za „Politiku” dr Ljubodrag Savić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. Ne smemo da ponovimo grešku iz proteklih deset godina u kojima smo zanemarili obnovu i razvoj industrije. Za potrošnju iznad realnih mogućnosti iskroman rast društvenog bogatstva „platili” smo čak34 milijarde dolara.
Profesor Savić sumnja u realnost izvedenih računica autora nedavno predstavljenog „Postkriznog modela razvoja 2011–2020.” koji predviđaju godišnji prosečnirast bruto domaćeg proizvoda od 5,8 odsto. Tako bi BDP iz 2008. od 34,26 milijardi evra, što je 4.651 evro po stanovniku, u 2020. dostigaoprosečnih 8.000 evra po stanovniku, odnosno 52,7 milijardi evra. To može da se ostvari, tvrde ovi autori, ako se postigne prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje, od 6,9 odsto, što bi omogućilo godišnji rast izvoza od 13,5 odsto i povećanje učešća izvoza u BDP-u na 65 odsto.
– Projektovanim prosečnim godišnjim rastom industrijske proizvodnje od samo 6,9 odsto ne može da se ostvari visoko povećanje izvoza od 13,5 odsto godišnje – tvrdi naš sagovornik. Pogotovu ako se zna da je u protekloj deceniji 95 odsto izvoza poticalo upravo iz industrije.
– Za znatnije povećanje izvoza, osim rasta konkurentnosti, Srbija mora da stvori i odgovarajuće viškove robe, kojih danas nema – ukazuje Savić. – Sa projektovanim skromnim godišnjim rastom industrijske proizvodnje od 6,9 odsto, neće ih ni stvoriti. Zbog toga smatram da nije realno očekivati da se učešće izvoza u BDP-u od 25 odsto u 2009. godini, što je oko 8,5 milijardi evra, poveća na 65 odsto BDP u 2020. godini, odnosno na 34 milijarde evra. A, pri tom, da se u isto vreme učešće industrije u BDP poveća samo simbolično, sa 17,6 odsto u 2011, na 19,1 odsto u 2020. godini, što je znatno manje u odnosu na većinu drugih brzo rastućih ekonomija.
Učešće industrije u BDP u Češkoj iznosi 39 odsto, Irskoj 43 odsto, Kini 48 odsto, dok se u zemljama EU kreće između 23 i 30 odsto.
Savić smatra da su u „Postkriznom modelu rasta” predviđena nedovoljna podsticajna sredstva da bi se ostvario „dinamičan” razvoj industrije. Tako je na kraju 2009. godine industrijska proizvodnja bila samo za 2,9 odsto veća nego 2001. a činila je svega 44 odsto proizvodnje iz daleke 1990. godine.
– Za sprovođenje aktivnosti koje autori nazivaju industrijskom politikom, planirano je godišnje izdvajanje jednog procenta BDP-a, što će u 2011. godini iznositi 330, a 2020. godine svega 520 miliona evra. Sa takvom podrškom razvoju da se, nekim čudom, i ostvare planirane stope rasta industrijske proizvodnje, dostignuti nivo u 2020. godini ne bi premašio proizvodnju iz veoma daleke 1990. godine – predočava Savić.
Izvor/autor:Политика.rs/Aleksandar Mikavica Cene sve više, plate sve manje
Cene u trgovinama od januara skočile skoro za 11 odsto, a plate u istom periodu realno pale za više od 13 procenata, pokazuju zvanični podaci.
Standard građana Srbije pao je u 2010. za čak 25 odsto, pokazuju najvažniji ekonomski parametri, piše "Press". Analitičari ističu da su od početka godine životne namirnice poskupele za skoro 11 odsto u proseku, dok su plate realno smanjene za više od 13 procenata.
U Republičkom zavodu za statistiku (RZS) navode da se od početka 2010. povećao jaz između primanja građana i troškova života.
"Prosečne zarade po zaposlenom u poslednjih 12 meseci su realno smanjene za 13,1 odsto, dok su s druge strane cene na malo u Srbiji porasle za 10,8 odsto", navode u RZS.
Gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo od januara 2010. Od ulja koje je skuplje 50 dinara po litri, preko mleka za koje sada treba izdvojiti 13 dinara više pa do mesa, gde je najveći rast cene zabeležila junetina, čak 60 dinara po kilogramu.
Ekonomista Milan Kovačević ističe da su građani počeli da štede i na hrani što je veoma loše.
"Kod nas u Srbiji inače veliki procenat zarade odlazi na hranu, a kako je ona u poslednje vreme naročito poskupela, na svim drugim izdacima se znatno manje troši.
S druge strane, što je i najžalosnije, pogoršala se ishrana jer su ljudi prešli na jeftinije namirnice. To se vidi po tome što je i dalje potrošnja mleka, belančevina, mesa i ostalih kvalitetnijih vidova ishrane u padu.
Neminovno je da, kada pada standard građana, da se kvari i kvalitet njihovog života", objašnjava Kovačević.
On ističe da bi građani živeli bolje jedino ukoliko bi došlo do privrednog rasta.
"Jedina dobra posledica pada dinara je nešto brži rast izvoza nego uvoza, ali i dalje je ubrzana inflacija, koja je najveća boljka za potrošnju, pa to može sve da anulira. Koliko god neko da zaradi može sve da izgubi preko inflacije.
To su stvari kojih se treba plašiti i nije se smeo dozvoliti ovakav rast cena. Priče guvernera NBS Dejana Šoškića o tome da je rast cena hrane ubrzao inflaciju nisu na mestu, jer je njegov zadatak da kontroliše inflaciju u svim segmentima.
Deficit nam je takođe porastao u odnosu na prošlu godinu, tako da se bojim da će uz inflaciju to sve zaustaviti mogućnost popravljanja životnog standarda", ističe Kovačević.
Kako novac građana sve više odlazi na hranu, ostale privredne grane osetno slabije posluju. Vlasnik "Zekstre" Dragan Đurić kaže da je prodaja garderobe znatno manja od očekivane.
Prošla godina svima je bila loša i nadali smo se da će 2010. biti znatno bolja. Međutim, ljudi imaju sve manje novca, a sve poskupljuje i logično se smanjuje i prodaja. U ovom trenutku se nadamo da ćemo godinu završiti na nivou prošlogodišnje kada je bila najveća kriza, što nikako nije dobro - kaže Đurić i dodaje da od januara sledi i poskupljenje odevnih predmeta.
Prosečna plata u Srbiji u oktobru bila je 34.422 dinara, što je iznosilo oko 320 evra po tadašnjem kursu. Koliki je pad u vrednosti plate najbolje pokazuje podatak da je u decembru 2009. ona bila čak 380 evra. Istovremeno, drastično su poskupele skoro sve namirnice.
Ulje je, na primer, u januaru koštalo 75 dinara, sada je 125, šećer je bio 54, sada je 73 dinara za kilogram. Spisak poskupljenja je dug.
Direktor "Bambi Banata" Miroslav Miletić kaže da je i pored sveg truda da do toga ne dođe, njegova kompanija morala da podigne cene svojih proizvoda.
"Imali smo poskupljenje od pet do sedam odsto u septembru, koje je bilo izazvano enormnim rastom naših sirovina, poput brašna koje je poskupelo 80 odsto, ali i ambalaže i energenata. Iako izuzetno vodimo računa i trudimo se koliko god možemo da ne povećavamo cene", navodi Miletić.
Direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac ističe da je u Srbiji osetno sve veće siromaštvo građana.
"Već je svima jasno da će inflacija biti mnogo veća od planirane, a vrednost evra konstantno se povećava u odnosu na dinar. Standard građana koji je već sada znatno smanjen u odnosu na početak godine, nastaviće da opada i potpuno je očigledno da je život u Srbiji sve teži", kaže Kanjevac za "Press".
Autor/izvor: MONDO
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Ojadiće nas država porezom na stanove
Od početka naredne godine svi građani plaćaće jedinstvenu stopu poreza na imovinu od 0,4 odsto, najavila je ministarka finansija Diana Dragutinović.
Praktično, za stan koji se procenjuje na 50.000 evra, vlasnik će morati da plati porez od 200 evra godišnje. Oni koji imaju vile plaćaće najviše, pa će tako vlasnik nekretnine od pola miliona evra, platiti porez od 2.000 evra.
Izmene Zakona o porezu na imovinu biće usvojene zajedno za budžetom za 2011. godinu o kojem će se Vlada izjasniti naredne nedelje.
"Poreska reforma će se odvijati fazno, a prva faza će biti sledeće godine i odnosiće se samo na oporezivanje imovine domaćinstava", rekla je Dragutinovićeva i navela da će se, prema procenama, u budžetu za 2011. izmenjenim obračunom poreza na imovinu prikupiti tri milijarde dinara više nego ove godine.
Novine u Zakonu o porezu trebalo bi da ukinu dosadašnje nepravde jer su veće olakšice u plaćanju poreza imala domaćinstva sa skupljom imovinom.
"Takva imovina bila je oporezovana u vrednosti najviše od 40 odsto njihove tržišne vrednosti. Poreski teret sada će podneti 30 odsto bogatijih poreskih obveznika", kaže Dragutinovićeva.
Novim zakonom, anomalije, koje su išle u korist pre svega najbogatijih, ispravljene su tako što se porez više neće moći umanjiti i do 70 odsto na osnovu života u domaćinstvu, nego za najviše 10.000 dinara po članu.
Po dosadašnjim propisima, poreska osnovica od milion evra mogla je po ovom osnovu da se automatski smanji za nemalih 700.000 evra. Uz to, vlasnik je imao pravo i na smanjenje poreske obaveze za 70 odsto na osnovu starosti nekretnine.
Cene kvadrata na osnovu kojih je računata obaveza bile su potpune nerealne. Poreska uprava, na primer, u centralnoj beogradskoj opštini Vračar računala je cenu kvadrata 80.000 dinara, dok se u realnom životu prodaje za 2.500 evra.
Do sada je podnošenje poreske prijave bilo dobrovoljno, a oni koji je nisu dostavljali, nisu ni snosili sankcije. Uz to, često bi bila prijavljena kuća od 100 kvadrata, a u međuvremenu bi bila podignuta još tri sprata koja nisu prijavljena.
Svi će biti popisani, a ko to ne učini, Poreska uprava će dobiti ovlašćenja da sama odredi poresku osnovicu. Poreska uprava će osnovicu računati na osnovu površine imovine, zone, stepena dozvoljene izgrađenosti i komunalne opremljenosti. Tako je i svuda u svetu, rekla je ministarka, prenosi "Blic".
Autor/izvor: MONDO EU tržišta: Rudarska izdanja guše rast
FRANKFURT - Europski burzovni indeksi u srijedu su ostali više-manje nepromijenjeni, budući da su dobitnike u osiguravateljskom sektoru nadjačali gubitnici u rudarskom sektoru.
Londonski Ftse indeks u takvim je okolnostima kliznuo 0,08 posto, na 5.803 boda. Frankfurtski DAX indeks bio je na gubitku od 0,18 posto, spustivši se na 6.988 bodova.
Među najvećim dobitnicima bio je osiguravateljski sektor, predvođenom Prudentialom čije su dionice ojačale 2,7 posto. Od pripadnika toga sektora još su na dobitku bili dionice Zurich Financiala, AXA-e i Avive, u visini između 1,4 i 2,8 posto.
Od pojedinačnih dobitnika isticao se još europski zrakoplovni koncern EADS, čije su dionice ojačale 2,2 posto nakon što je njegov glavni financijski direktor Hans Peter Ring kazao da očekuje značajno povećanje dobiti u 2012.
Autor/izvor: SEEbiz / H
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Deficit budžeta 95,8 milijardi dinara
BEOGRAD – Mesečni prihodi budžeta Srbije u novembru su, prvi put ove godine, bili veći od rashoda, tako da je budžetski deficit od 95,8 milijardi dinara za 2,8 milijarde manji nego u oktobru, objavilo je Ministarstvo finansija.
Prihodi budžeta u novembru su bili 64,1 milijarda, a rashodi 61,3 milijarde dinara. Ukupni prihodi državne kase za 11 meseci su iznosili 588 milijardi, a rashodi 683,8 milijardi dinara.
Od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) u novembru je prikupljeno 28,9 milijardi, približno koliko i u oktobru. Akcize su naplaćene u vrednosti 15,9 milijardi, što je za skoro sedam milijardi više nego prethodnog meseca, dok su prihodi od carina iznosili 4,2 milijarde dinara, nešto manje nego u oktobru.
Najveći budžetski rashodi, po osnovu isplata organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, u novembru su iznosili 22,2 milijarde, a troškovi za zaposlene 15,7 milijardi dinara.
Za otplatu kamata u u novembru je potrošeno 1,3 milijarde dinara, dok su za te namene u prethodna dva meseca izdaci bili veći od četiri milijarde dinara.
Rebalansom budžeta za 2010. godinu predviđeni su prihodi od 660,7 milijardi, rahodi od 762,9 milijardi, tako da bi deficit iznosio 102,2 milijarde dinara.
Izvor/autor:Политика.rs/Beta Zagrebačka burza: Petrokemija i Dalekovod dobitnici dana, CROBEX na nuli
ZAGREB - Početak tjedna nije donio deblokadu trgovine dionicama Ine što je prigušilo optimizam na tržištu.
Prijepodne je ostvareno samo nešto više od tri milijuna kuna prometa, a CROBEX je praktički nepromijenjene vrijednosti, na 1.894 boda.
HT (ZSE:HT-R-A) je daleko najtrgovanije izdanje prijepodneva s gotovo 40 posto ukupnog prometa, odnosno 1,27 milijuna kuna uz cijenu od 273 kune. Dobitnici prijepodneva su Dalekovod i Petrokemija. Dionice Dalekovoda (ZSE:DLKV-R-A) ojačale su 2,9 posto, na 257 kuna, uz 450 tisuća kuna trgovine čime su drugo najtrgovanije izdanje tržišta. Petrokemija je uzletjela 3,9 posto, na 165 kuna, uz promet od 146 tisuća kuna.
Solidnu likvidnost ima povlašteni Adris (ZSE:ADRS-P-A) koji je prijepodne ostvario 188 tisuća kuna prometa uz cijenu od 270 kuna. U vrhu je prema prometu i Belje (ZSE:BLJE-R-A) koje je ostvarilo 146 tisuća kuna prometa uz cijenu od 60,71 kune.
Brodarski sektor predvodi Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) koja je ostvarila 146 tisuća kuna prometa uz pad cijene na 740 kuna. Ostali brodari, kao i građevinari s iznimkom Dalekovoda, daleko na dnu likvidnosti.
Nakon nevjerojatnog prošlotjednog skoka uzrokovanog dokapitalizacijom, ne čudi što dionice Luke Ploče (ZSE:LKPC-R-A) stagniraju na 1.700 kuna, uz 98 tisuća kuna prometa.
Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Dolar ojačao u slabašnoj trgovini
LONDON - Dolar je u ponedjeljak ojačao prema euru na međunarodnim tržištima valuta u slabašnoj predbožićnoj trgovini, pri čemu europsku jedinstvenu valutu i dalje pritišću bojazni za stabilnost eurozone.
Euro je tako prema dolaru oslabio na 1,3154 dolara. Izgubio je na vrijednosti i prema jenu, te se njime trgovalo po 110,23 jena. Dolar je također bio u minusu prema japanskoj valuti, spustivši se na 83,80 jena.
"Očekujemo vrlo slabašne aktivnosti trgovanja, a sadašnje teme vezane uz euro, dolar i funtu sasvim će sigurno nastaviti prevladavati na tržištima i nakon nove godine", ocjenjuje analitičar Phil McHugh iz tvrtke CurrenciesDirect u Londonu.
Euro je oslabio pod pritiscima zabrinutosti vezanih uz javne financije zemalja eurozone nakon što je rejting agencija Moody's u petak srezala kreditni rejting Irskoj, podsjećaju analitičari.
Moody's je irski rejting snizio za pet razina, navodeći kao razlog neizvjesnosti oko gospodarske situacije i javnih financija te zemlje.
Autor/izvor: SEEbiz / H Dojče banka investira u kockarnice
Najveća nemačka banka - "Dojče bank" počela je da ulaže u hazardne igre, što potvrđuje i njena investicija od 3,9 milijardi dolara u izgradnju najvećeg kazina i luksuznog hotela u Las Vegasu.
Prema mišljenju analitičara iz njujorške grupacije "Ril kepital analitiks", radi se o najskupljem projektu u Las Vegasu, u koji je novac uložio samo jedan investitor - u ovom slučaju pomenuta nemačka banka.
Kompleks "Kosmopoliten" je, istovremeno, najveće takvo preduzeće u Las Vegasu, sa 3.000 kreveta, restoranima, velnes centrima i mnoštvom prodavnica, dok se kazino prostire na površini dva fudbalska igrališta.
Investicija najveće nemačke banke u kockanje, međutim, iznenadila je mnoge analitičare, od kojih neki smatraju da se radi o pogrešnom ulaganju.
"Dojče banka" je ovu investiciju započela 2008, kada je prvobitni operator ostao bez para, a za dogradnju kazina i hotela nije pokazao interesovanje niti jedan investitor.
Komentatori agencija Rojters i Blumberg tvrde da je "hazardna" bila već sama odluka da se "Dojče banka" uključi u taj projekat.
Prema prvobitnom planu ta nemačka banka je samo trebalo da pruži podršku izgradnji luksuznog kompleksa pozajmicom investitoru Ianu Ajhneru u iznosu od milijardu dolara.
On, međutim, kako ističu agencije, nije bio sposoban da otplaćuje kredit, tako da su Nemci morali da počnu da traže druge partnere.
Ajhner je, navodno, bankrotirao, pre svega, zbog situacije na tržištu nekretnina u SAD.
Pre dve godine, kada se upustila u taj projekat, "Dojče banka" je, između ostalog, uputila poziv za saradnju lancu hotela "Hilton" i "MGM Rizorts internešenel".
Oni, međutim, nisu pokazali interesovanje da se uključe u taj projekat.
Operatori kazina su ponudu odbili upravo zbog bojazni da se "Kosmopoliten" neće isplatiti.
Međutim, prema rečima predstavnika "Dojče banke" za nju je ulaganje u kazino predstavljalo dobru investiciju za budućnost.
"Svakako smo primarno banka, a ne hotelski operater", izjavio je portparol banke, čije je sedište u Frankfurtu, i najavio da će banka, vremenom, ceo taj kompleks prodati. Nije, međutim, precizirao kada će to biti.
U Las Vegasu je proteklih godina, uprkos krizi, bilo više posetilaca, ali se ne može govoriti o "masovnom prilivu" koji bi mogao da napuni nove hotelske prostore, kao i igračka kazina.
Kazina u Americi su već neko vreme suočena sa surovom realnošću da u svetu vlada ekonomska kriza, što znači da za kockanje nema novca na pretek, pri čemu je još prošle godine promet od kockanja u Las Vegasu opao za 12 procenata, na godišnjem nivou.
Posle dramatičnog pada prihoda u 2008, analitičari predviđaju da će i naredne, kao i tokom ove godine, kockari brižljivo voditi računa o svojim novčanicima u ova nesigurna vremena, odnosno da je još neizvestan potpuni oporavak ovog sektora.
Šef asocijacije za igre na sreću u Las Vegasu Frenk Farenkof izjavio je da su kazina, koja imaju državnu licencu, ostvarila za 1,3 odsto veći prihod u poslednjem tromesečju ove godine, u odnosu na prethodni, ali da je to i dalje 100 miliona dolara manje nego u isto vreme lane.
On smatra da je glavni krivac za to činjenica da klijenti imaju sve manje novca na raspolaganju.
Autor/izvor: Tanjug/MONDO
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Dinar diže glavu, franak obara rekorde
Dinar je danas neznatno ojačao prema evru, ali zato švajcarski franak raste i dostiže najveće vrednosti u istoriji.
Dinar je danas jači prema evru za 0,18 odsto, tako da zvanični srednji kurs iznosi 105,8839 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Prema zvaničnom srednjem kursu, evro košta 19 para više nego juče, kada je srednji kurs bio 106,0787 dinara za jedan evro.
Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za jedan evro, a najslabiji 4. novembra, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.
I dok vrednost dinara varira svaki dan švajcarski franak obeleđio je neverovatan rast dostigavši najvišu vrednost prema američkoj valuti u istoriji Tako se za jedan dolar juče dobijalo 94,5 švajcarskih sentima.
Dolar je oslabio prema većini najvažnijih valuta posle objavljivanja podataka o lošem stanju tržišta nekretnina u SAD i niskom samopouzdanju američkih potrošača, prenosi Bi-Bi-Si.
Franak konstantno jača prema dolaru i evru od finansijske krize iz 2008. godine zahvaljujući svom statusu sigurnog utočišta u Evropi. Za jedan franak juče se dobijalo rekordnih 80,35 evro centi.
Tržišta doživljavaju Švajcarsku kao sigurnu zemlju za polaganje gotovine zato što je ne opterećuju dugovi, za razliku od zemalja evrozone i, u određenoj meri, Velike Britanije.
Švajcarske vlasti su intervenisale ranije ove godine kako bi sprečile prebrz rast vrednosti nacionalne valute, jer bi to otežalo izvoz švajcarske robe, koja bi zbog veće cene bila manje konkurentna.
Autor/izvor: MONDO/agencije Nema para ni za popis, inflacija 11,5 odsto
Zavod za statistiku je objavio da je inflacija ove godine 11,5 odsto, ostvarili smo deficit u trgovini od 4,74 milijarde evra, i beležimo blagi pad industrijske proizvodnje, dok je rast BDP-a 1,5 odsto
Procenjena inflacija u Srbiji u 2010. godini bila je 11,5 odsto, izjavio je danas direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović na konferenciji za novinare.
Prema procenama Zavoda, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini biće 1,5 odsto.
"Najveći rast posmatrano po aktivnostima BDP je zabeležio u sektoru saobraćaja, skladištenja i veza, finasijskog posredovanja i industrije, a najveći pad bio je u građevinarstvu, poljoprivredi, sektoru hotela i restorana, države i ostalih usluga", rekao je Vukmirović.
Prema statističkim podacima Srbija je za 11 meseci ove godine ubeležila deficit u trgovini robom sa svetom od 4,74 milijarde evra, za 5,8 odsto manji nego u periodu januar-novembar 2009, saopštio je Vukmirović.
Izražen u američkoj valuti, deficit Srbije je u posmatranih 11 meseci bio 6,3 milijarde dolara, za 9,7 odsto manji nego u odgovrajućem periodu prošle godine.
Pokrivenost srpskog uvoza izvozom je povećana i dostigla je 58,4 odsto dok je u istih 11 meseci prošle godine bila 52,1 odsto.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-novembar 2010. vredela je 18,08 milijardi evra i bila je 13,4 odsto veća nego u istom periodu prethodne godine.
Srbija je za 11 meseci izvezla robu u vrednosti 6,66 milijardi evra, za 22,3 odsto više nego u istom periode prethodne godine, a uvezla za 11,4 milijarde, što je 8,8 odsto više.
Rast izvoza je, kako je naveo RZS, pre svega rezultat izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.
Na rezultate izvoza i uvoza određeni uticaj su imali i depresijacija dinara, kao i rast privrednih aktivnosti u svetu.
Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su bili Italija, BiH i Nemačka, a u uvozu Ruska Federacija, Nemačka i Italija.
Prema njegovim rečima, zabeležen je i blagi pad industrijske proizvodnje koja je u Srbiji u novembru bila za pola procenta manja nego u istom mesecu 2009. dok je u odnosu na prosek 2009. bila veća za 10,3 odsto.
U periodu januar-novembar ove godine u poređenju sa istim periodom prethodne ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 3,2 odsto.
Uključujući proizvodnju malih preduzeća koja se prati na uzorku, industrijska proizvodnja je u novembru 2010. u odnosu na prosek 2009. kod ukupne industrijske proizvodnje bila veća 9,9 odsto a kod prerađivačke industrije 13,4 odsto.
Popis stanovništva i popis poljoprivrede u Srbiji, koji su planirani za 2011. godinu, biće odloženi zbog nedostatka novca u budžetu, izjavio je Vukmirović.
"Suočeni sa nedostatkom sredstava, bili smo prinuđeni da predložimo odlaganje terenske realizacije popisa stanovništva za šest meseci, odnosno za period od 1. do 15. oktobra 2011. godine, a popis poljoprivrede za 2012. godinu u periodu od 1. oktobra do 15. decembra", rekao je on na konferenciji za novinare u Beogradu.
Vukmirović je podsetio da je zakonom bilo predviđeno se popis stanovništva obavi od 1. do 15. aprila, a popis poljoprivrede od 1. do 15. novembra 2011. godine.
Prema njegovim rečima, "za popis stanovništva je trebalo oko 32 miliona evra, a u budžetu je obezbeđeno 10 miliona evra, a za popis poljoprivrede bilo je predviđeno 16 miliona evra, dok budžetom za tu namenu nisu predviđena sredstva".
Vukmirović je istakao da odlaganje popisa neće uticati na kvalitet prikupljenih podataka.
Autor/izvor: agencije/MONDO
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Nastavak odumiranja tržišta
Godina za nama teško da će ulagači ma ostati u lepom sećanju, premda se mogao nazreti koji zračak optimizma u gotovo trogodišnjem sivilu ovdašnjeg berzanskog tržišta. Prosečan dnevni promet u tekućoj godini pao je ispod psihološke granice od milion evra čime je uspostavljen trogodišnji trend silaznih ak tivnosti na jedinom domaćem tržištu kapi tala.
Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, zabeležio je nulti prinos, koji bi se morao ko rigovati posrnućem dinara od desetak proce nata, kako bi se dobila realistična slika uspešnosti prosečnog investitora. I u 2010. godini najviše se trgovalo akcija ma niške AIK banke (AIKB) koja je zadržala oreol najlikvidnije hartije domaćeg tržišta.
Ova najprofitabilnija naša banka, uzimajući u obzir prinos na aktivu i kapital kojima ras polaže, donela je ulagačima i zavidan prinos, naročito u poređenju s kretanjem repernog in deksa. AIK je u 2010. godini porastao 34,4 pro centa, u velikoj meri zahvaljujući odličnim poslovnim rezultatima, dok je pritisak na strani ponude, generisan masivnim paketima akcija dospelim iz aktiviranih zaloga, tek na kratko zaustavio ekspanziju ove hartije. Osta le bankarske akcije uglavnom su okončale godi nu s negativnim prinosom, dok je i likvidnost mnogih od ovih papira bila na niskom nivou. Beogradska Agrobanka (AGBN) pala je tokom godine 11,56 procenata premda je tokom proleća stizala i do nivoa od 10.500 dinara.
Veći deo godine spekulisalo se u vezi s potencijalnom dokapitalizacijom ove bankarske ustanove što je dodatno narušilo poverenje najvećih akcionara prema upravi ove poljoprivredne banke koje i od ranije nije bilo na zavidnom nivou. Prema aktivi, najveća banka na berzi, Komercijalna (KMBN), ostvarila je posle AIKa najbolji rezultat, ali uz neveliku likvidnost.
Ova banka početkom godine dokapitalizovana je od strane inostranih finansijskih institucija što je doprinelo znatnom uvećanju kapitala, ali i izvesnoj rezigniranosti investitora usled sprovođenja zatvorene emisije akcija, a time i nemogućnosti korišćenja prava preče kupovine. Znatnu korekciju od 46,17 procenata zabeležila je Univerzal banka (UNBN) koja je dospela u grupu retkih likvidnih papira koji i dalje tavore blizu istorijskog minimuma. Društvo joj pravi Razvojna banka Vojvodine (MTBN) koja je u tekućoj godini realizovala još jednu dokapitalizaciju kojom je ojačana kapital na baza, ali u velikoj meri i dilutirani vlasnički udeli manjinskih akcionara. I Čačanska banka (CCNB) potkraj godine realizovala je do kapitalizaciju, dok je Kredi banka (CYBN) putem dve zatvorene emisije akcija dobila većinskog vlasnika u vidu slovenačke NKB Maribor.
Od akcija iz realnog sektora najprometnija je bila Naftna industrija Srbije (NIS) čiji je izlazak na berzu verovatno najveći događaj na tržištu kapitala u protekle dve godine. Ak cije ove najveće kompanije na berzi u četiri meseca kotiranja zabeležile su solidan promet i gubitak na vrednosti od 6,13 procenata u odnosu na početnu cenu. Usled ugovorene oba veze većinskog vlasnika za otkupom akcija od manjinskih akcionara, te ne baš sjajnih bilan sa nasleđenih od bivših upravljača, akcijama ove kompanije se uglavnom trgovalo u odnosu na cenu u očekivanoj ponudi za preuzimanje. Tako su vlasnički papiri NIS-a imali više elemenata obveznice nego akcije, što je situacija koja će se promeniti koliko nakon okončanja javne ponude na proleće 2011. godine. Solidan prinos i promet u tekućoj godini zabeležio je najveći domaći građevinar Energoprojekt (ENHL) kome su vetar u jedra najvi še davale potencijalne špekulacije u vezi sa prodajom državnog udela kanadskom Lavalinu. Tokom septembra promenjena je i uprava ovog građevinara, a država je, nakon decenije aps tinencije i nemešanja, aktivirala vlasnička prava u ovoj kompaniji.
Veliki promet tokom 2010. ostvario je i vranjski Alfa plam (ALFA) koji je faktički bio jedina veća kompanija na Beogradskoj berzi koja je bila predmet preuzi manja, od strane beogradske Alko grupe. Bečejs ki Sojaprotein (SJPT), kada se ukalkuliše po dela akcija iz dobiti sprovedena tokom godine, zabeležio je prinos od skoro 10 procenata, za hvaljujući očekivanim dobrim poslovnih re zultatima, ali i sticanju sopstvenih akcija od strane same kompanije. Tokom 2010. godine značajan učinak zabeležile su kompanije koje posluju pod kontrolom Salforda. Kako zbog očekivanja njihove preprodaje, tako i usled ak tivnosti samih emitenata, Imlek (IMLK) i Bambi (BMBI) bili su među većim dobitnicima u godini za nama, sa solidnim prometima koji su ove hartije svrstali među deset najpro metnijih akcija.
Izvor/autor:Политика.rs Zagrebačka burza: Ina u prosincu podigla redovni promet gotovo 300 posto
ZAGREB - Na Zagrebačkoj je burzi redovni promet u prosincu 2010. u odnosu na studeni povećan za gotovo 300 posto, pri čemu je više od dvije trećine redovnog prometa ostvarila dionica Ine, a rast bilježi i ukupni promet, za 146,6 posto, podaci su iz mjesečnog izvješća Zagrebačke burze.
Redovni promet dionicama u prosincu je iznosio 1,5 milijardi kuna i veći je 297,5 posto nego u studenom, a rast od 146,6 posto bilježi ukupni promet na Burzi koji je u prosincu iznosio 2,13 milijardi kuna.
Prosinac je nesumnjivo mjesec po kojem će domaće tržište kapitala pamtiti 2010., porast redovnog prometa dionicama od gotovo 300 posto, broja transakcija za 110,3 posto te indeksa za 18 posto, odnosno 21 posto samo su najupečatljivije stavke prosinačke trgovinske statistike, navode s Burze.
Većina zasluga za takve brojke ide na račun dionice Ine (ZSE:INA-R-A), koja je u prosincu bila najtrgovanija dionica, potisnuvši prvi put u 2010. na drugo mjesto liste dionica s najvećim mjesečnim prometima dionicu HT-a i nadmašivši je prometom za 83 posto.
Neki od dnevnih prometa prosinca ušli su među deset najboljih prometa u povijesti Zagrebačke burze, a raspoloženi investitori i brojne su druge dionice 'pogurali' prema plusu, ističe se u mjesečnom komentaru.
CROBEX je prosinac završio na 2.110,93 bodova, što je rast od 18,1 posto u odnosu na mjesec ranije, a ROBEX10 zabilježio je rast za 21 posto, na 1.154,30 bodova.
Daleko najlikvidnija dionica u prosincu bila je dionica Ine koje je protrgovano za više od milijardu kuna. Cijena te dionice porasla 84,4 posto, na 3.188,99 kuna.
Dionicom Ine nije se trgovalo, po nalogu Hanfe, od 3. prosinca, nakon što je mađarski MOL najavio ponudu za kupnju dionica Ine od malih i institucionalnih ulagača po cijeni od 2.800 kuna, do 14. prosinca kada je Hanfa donijela rješenje kojim se dopušta daljnje trgovanje dionicom Ine na Zagrebačkoj burzi.
Drugo mjesto liste najlikvidnijih dionica u prosincu zauzela je dionica HT-a (ZSE:HT-R-A) s prometom od 174,6 milijuna kuna i rastom cijene na mjesečnoj razini od 6 posto, na 288,71 kuna.
Treća po ostvarenom prometu je povlaštena dionica Adris grupe (ZSE:ADRS-P-A) sa 38,2 milijuna kuna. Cijena te dionice je porasla 1,6 posto, na 263,12 kuna.
Dionica Dalekovoda (ZSE:DLKV-R-A) prodano je za 25,3 milijuna kuna, a cijena te dionice na mjesečnoj razini bilježi rast od 19,3 posto na 259 kuna.
Više od 20,9 milijuna kuna prometa u prosincu je ostvarila dionica Belja (ZSE:BLJE-R-A), čije ja cijena porasla 29,1 posto na 72,26 kuna.
Autor/izvor: SEEbiz / H
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Oporavak svetskih tržišta uz postkrizne šokove
Svi indeksi na tržištu bi trebalo da dobiju na vrednosti minimum 10 odsto. – Ove godine najviše bi trebalo da poskupi zlato, bakar i nafta. – Pogoršanje privredne slike Evrope za kratko vreme moglo da zbriše i dvoprocentni rast kineske ekonomije
Svetska tržišta kapitala, posebno akcija pratila su prošle godine ekonomska kretanja država. Pojedini berzanski pokazatelji, poput nemačkog DAX-a ili američkog indeksa tehnoloških akcija NASDAQ, odskočili su preko 15 odsto u 2010. godini (indeks Beogradske berze Beleks15 je u minusu od 1,7 odsto). Neke kompanije su tržišnim učesnicima donele ogromne dobitke, a pojedine to tek najavljuju svojim ambicioznim planovima za 2011. godinu. Proizvođač automobila iz MinhenaBMW je, recimo, uvećao svoju kapitalizaciju za čak 86 odsto 2010. godine zbog odlične prodaje svojih četvorotočkaša u zemljama u razvoju. Akcija „Epla“, pronalazača i proizvođača popularnih ajpodova, od početka godine skočila je preko 50 odsto, telekomunikacionog giganta „Movil“ 15 odsto, a „Sitigrupe“ 45 odsto.
Kao što je veliki pad svetskih berzi s kraja 2008. najavio tešku ekonomsko-finansijsku krizu u 2009. godini, tako i ovaj oporavak globalnih tržišta, koja su u decembru dosegla čak dvogodišnje maksimume, može biti putokaz snažnog privrednog rasta u 2011. godini. Prema izveštaju Goldman Saksa, svetska ekonomija će porasti 4,6 odsto 2011. i 4,8 procenata 2012. godine. Najveći doprinos tome daće zemlje u razvoju predvođene Kinom (10 odsto), Indijom (8,7), Rusijom (5,3) i Brazilom (pet odsto), ali će i razvijene privrede upisati odlične performanse. Rezultanta njihovog rasta biće 2,5 odsto u 2011. i čak tri procenta 2012. godine.
Zbog ubrzanog oporavka koji se najavljuje naredne dve godine realan je nastavak skakanja cena kako realne tako i finansijske aktive. Nedovoljna proizvodnja i ponuda, s jedne, i ubrzani rast tražnje, s druge strane, povećaće cene robe na svetskim tržištima. Goldman Saks tvrdi da bi ove godine najviše trebalo da poskupi zlato (20 odsto) i da vredi 1.690 dolara po unci, zatim bakar (16) i nafta (13 odsto) čije će se cene kretati oko 11.000 i 105 dolara respektivno, dok će soja s rastom od 13 odsto 2011. godine završiti na nivou od 14 dolara. Kada je reč o tržištima efekata, očekivanja su velika i svi indeksi bi trebalo da dobiju na vrednosti minimum 10 odsto. Tako analitičari očekuju da FTSE100, koji je 2010. godinu okončao na 5.900, narednu završi u intervalu od 6.600 do 6.900 (rast 10-15 odsto). Još optimističnije prognoze, bar za narednih dvanaest meseci, daju se američkom S&P500. Oporavak svetske tražnje uticaće na poboljšanje imovinskog i rentabilitetnog položaja većine američkih kompanija sledeće godine. Bolja finansijska slika izazvaće velike skokove cena njihovih akcija što bi posledično moglo prouzrokovati rast indeksa i 20 odsto (sa sadašnjih 1.260 na 1.500 poena). Ukoliko bi prešao gornju granicu od 1.500 poena, S&P500 bi, uvereni su analitičari, lako dosegao svoj istorijski maksimum od 1.560. Povećane investicije u vlasničke instrumente i postepeni rast referentnih kamatnih stopa smanjiće tražnju za dužničkim papirima i posledično povećati zahtevane stope prinosa na sve obveznice. Tako bi prinos na desetogodišnje obveznice američkog Trezora 2011. godine mogao biti oko 3,25 odsto, a 2012. popeti se za još 0,50 procentnih poena na 3,75 odsto, predviđa Goldman Saks.
Ove godine, međutim, treba očekivati i velike turbulencije na tržištima zbog rizika koji se prenose iz 2010. Jedan od većih su i inflatorni pritisci prisutni u zemljama u razvoju. Pooštravanje monetarne politike (realizovane kroz rast referentnih kamatnih stopa) može se očekivati u Brazilu, Kini i ostalim zemljama azijsko-pacifičkog regiona. U razvijenim zemljama, pak, inflacija u 2011. ne bi trebalo da pređe 1,5 odsto uprkos upumpavanju milijardi dolara u finansijske sisteme. Zato se u razvijenim zemljama i ne očekuje skoriji rast referentnih stopa koje se nalaze na rekordno niskim nivoima (SAD–0,25 odsto, EU– jedan odsto, Japan–0,10 odsto, Velika Britanija–0,50 odsto).
Ipak, najveća pretnja dolazi iz Evrope. Oči finansijsko-ekonomske javnosti biće uprte u Evropsku monetarnu uniju i rešavanje gorućih problema oko budžetskih deficita i javnih dugova zemalja članica. Glavno žarište sa Grčke i Irske preseliće se u Španiju i Portugal, a na udaru će biti i Italija, Velika Britanija i (za mnoge veliko iznenađenje) Francuska i Belgija. Neizvesnost oko sposobnosti ovih zemalja da se izbore s velikim dugovima izazvaće strah investitora i posledično sezonske korekcije na tržištima novca i kapitala. Najlošiji scenario (koji je bez konkretne podrške i najizvesniji) u kojem bi Španija (četvrta ekonomija evrozone) proglasila bankrot i zatražila pomoć od Unije i MMF-a, značajnije bi ugrozio projekcije o budućim kretanjima i stanju na tržištima na kraju 2011. godine. Restrukturisanje finansijskih tržišta, posebno tržišta državnih obveznica, te bankrot banaka, fondova i drugih institucionalnih investitora (koji državne obveznice imaju u portfoliju) osetno bi poremetili finansijske sisteme zemalja članica evrozone.
Evropska kriza ne ugrožava samo privredni rast Unije nego i celokupan svetski oporavak. Od „evropskog rizika” najviše bi trebalo da bude uplašena Kina, tvrde poznati svetski analitičari, jer je Evropska unija najveći kineski spoljnotrgovinski partner. Ozbiljnost situacije povećana je još i činjenicom da su državne obveznice zemalja članica Unije u „kineskim rukama”. Tako bi pogoršanje privredne slike Evrope za kratko vreme moglo da zbriše i dvoprocentni rast kineske ekonomije. Evropska valuta bi oslabila, a to bi otežavalo i uspon izvozno orijentisane američke ekonomije. Upumpavanje novih stotina milijardi dolara od strane američkog Trezora, u cilju sprečavanja prevelikog jačanja dolara, bila bi logična reakcija što bi neminovno povećalo inflatorni pritisak i stvorilo nove probleme, saglasni su tržišni učesnici. U svakom slučaju, kolaps samo jedne velike članice evrozone (poput Španije) mogao bi da reprizira ekonomske prilike 2008. i 2009. godine, a stanje na finansijskim tržištima bilo bi daleko od optimističnih očekivanja za 2011. godinu.
Izvor/autor:Политика.rs Wall Street: Banke podigle Dow Jones na najviši nivo od juna 2008.
NEW YORK - Zahvaljujući jačanju bankarskog sektora, na Wall Streetu su juče vodeći indeksi porasli, pri čemu je Dow Jones indeks dostigao najviši nivo u dve ipo godine.
Cena akcija JPMorgan & Chasea porasla je 1 posto, nakon što je ta banka izvestila o boljim nego što se očekivalo poslovnim rezultatima u poslednjem lanjskom tromesečju. To je podstaklo celokupni bankarski sektor, pa je KBW indeks tog sektora skočio 2,3 posto. Sledeće nedelje poslovne izvještaje objaviće Bank of America, Goldman Sachs i Morgan Stanley, što će biti test koji će pokazati može li KBW indeks i dalje rasti. Zahvaljujući dosad objavljenim ohrabrujućim poslovnim izvještajima kompanija, od Alcoe i Intela do JPMorgana, cene akcija rastu uprkos nejasnim makroekonomskim signalima.
Juče obavljeni izvještaji o prometu u trgovini na malo i raspoloženju potrošača u SAD-u pokazuju slabost, što je najviše posledica rasta cena goriva. Poskupljenje naftnih derivata glavni je pokretač i rasta cena na malo za 0,5 posto u decembru, što je njihov najveći mesečni skok od juna 2009. godine. Ipak, maloprodajne cene, bez goriva i hrane, porasle su svega 0,1 posto, pa je tzv. 'bazna' inflacija prošle godine iznosila samo 0,8 posto.
Rast cene nafte podstakao je juče i rast cena akcija u energetskom sektoru, pa je S&P indeks tog sektora ojačao 1,2 posto, dostigavši najviši nivo od septembra 2008. godine. "Makroekonomski podaci nisu baš najbolji, ali ulagači očekuju da će sezona objave poslovnih rezultata kompanija biti bolja nego što se predviđa, što podržava rast cena akcija. Videćemo hoćemo li probiti sledeće nivoe tehničkog otpora ili se odbiti od njih", kaže Jim Awad, direktor u kompaniji Zephyr Management.
Dow Jones indeks ojačao je juče 55 bodova, ili 0,47 posto, na 11.787 bodova, najviši nivo od juna 2008. S&P 500 porastao je 0,74 posto, na 1.293 boda, a Nasdaq 0,73 posto, na 2.755 bodova.
Autor/izvor: SEEbiz / H
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Opštine mogu da uvedu dodatne povlastice
Četvoročlana porodica u 100 kvadrata ima popust na legalizaciju od 99 odsto ako ispunjava socijalne uslove, ukoliko ne – sleduje joj oprost od 60 procenata. Ministar Dulić priznao da besplatna legalizacija nije moguća
Za legalizaciju kuća ili stanova do 100 metara kvadratnih, četvoročlana domaćinstva će dobiti popust 99 odsto na ime naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Na sledećih sto kvadrata im sleduje oprost od 60 odsto. Da bi ostvarili ove povlastice moraće da ispune sledeće uslove: dokažu da su trajno rešavali stambeno pitanje, nemaju drugu nepokretnost na području te opštine i da najmanje dve godine imaju prijavljeno boravište na adresi na kojoj se kuća ili stan nalaze. Ukoliko ne ispunjavaju navedene propozicije sleduje im popust od 60 odsto umanjenja na prvih 100 kvadrata.
A oni čije se divlje građevine nalaze u ekstra i prvoj zoni neće imati pravo na beneficije. Svi ostali, bez izuzetka, naknadu će moći da plate na rate sa rokom od 20 godina.
Ovako je propisano izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koji će se u februaru naći pred poslanicima u Skupštini. Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, na jučerašnjoj konferenciji za novinare najavio je da će lokalne samouprave socijalna pitanja moći da urede prema svojim mogućnostima i bliže definišu aspekt socijalne pravičnosti (prošire listu popusta u smislu visine plate, broja članova domaćinstva…). Besplatna legalizacija o kojoj se, kako je rekao, dosta raspravljalo u prethodnom periodu, nije moguća, jer bi to bilo neustavno.
Za sve bespravne graditelje smanjena je naknada Republičkog geodetskog zavoda za usluge prometa i katastra u iznosu od 70 odsto. A budući da su imovinski odnosi bili najčešći problem, prema ministrovim rečima, proširena je lista dokaza koji se prihvataju za rešenost imovinskih odnosa.
Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština, rekao je da će vlasnici bespravnih opština moći da povere opštinama da umesto njih pribavljaju dokumentaciju. Naknadu za prikupljanje dokumentacije moći će da plate na rate od dve do četiri godine. Svi popusti važe za građane koji do 30. juna 2012. godine sklope ugovore sa opštinama o uređenju odnosa u pogledu naknade za uređenje zemljišta i pribavljanja dokumentacije.
– Postupak će mnogo brže ići kada opštine preuzmu papirologiju na sebe, jer se građani u tome teško snalaze. Za građane je značajno smanjenje početnih troškova. Do sada su plaćali između 30.000 i 50.000 dinara pre nego što kroče u opštinu. I, što je najvažnije, i domaćinstva sa primanjima ispod proseka moći će da plate jedan odsto naknadu za uređenje građevinskog zemljišta – navodi Paunović.
Na ove korake su se odlučili, kako je objasnio ministar Dulić, zato što legalizacija teče sporo i građani nisu motivisani da je okončaju.
Ministar kaže da je građevinske dozvole dobilo svega nekoliko procenata objekata, od ukupno predatih 770.000 zahteva. Za primer je uzeo Beograd u kome je od 220.000 prijavljenih, legalizovano samo 86 objekata, najčešće privremenih ili poslovnih.
Razlog traljavosti ovog postupka koji u Srbiji traje 13 godina, prema Dulićevim rečima, jesu brojnost i složenost administrativnih radnji i postupaka, ograničeni kapaciteti opština da isprate sve te postupke i teška ekonomska situacija građana, odnosno nemogućnost plaćanja troškova.
– Važno je da se legalizacija završi zato što u nelegalnim objektima, bar u Beogradu, živi oko 33 odsto mladih ljudi slabijeg imovinskog stanja. Naravno, bilo je tu onih koji su gradili za industrijske potrebe, ali i za tržište. Činjenica je da je nelegalna gradnja u Srbiji bila dominantni oblik gradnje, a u nekim gradovima i jedini moguć – rekao je Dulić.
On ne poriče odgovornost države. Zato što, pre svega, nije omogućila lakše dobijanje građevinskih dozvola, donosila planske dokumente, rešavala imovinske odnose i preko građevinskih inspektora sprečavala divlju gradnju. Na dušu joj se stavlja i nerealno zoniranje gradova i previsoke dažbine.
Građani, naravno, snose krivicu, jer su svesno kršili zakon.
– Moramo najzad povući crtu i napraviti popis imovine. Zbog toga je za državu važno da se ovaj proces okonča. Građanima će to, sa druge strane, omogućiti da utvrde vrednost objekata, prodaju, stave pod hipoteku, prepišu deci kao nasledstvo i rade sa njima sve ono što i vlasnici legalnih objekata – naveo je ministar.
Na pitanje šta će biti sa onima koji su objekte već legalizovali, ministar kaže da im se novac neće vraćati, a oni koji su u proceduri odnose će regulisati sa lokalnim samoupravama. On tvrdi da je među bespravnim graditeljima koji su dobili građevinske dozvole najmanje onih koji po novom ostvaruju najveće popuste.
Izvor/autor:Политика.rs/M. Avakumović Svaki dan novi cenovni udari
U prehrambene prodavnice u Srbiji svaki dan stižu novi cenovnici sa višim cenama, pre svega ulja i šećera, a ponegde i brašna, s tim što trgovci nisu baš mnogo raspoloženi za priču.
Šef marketinga "SOS marketa" Milena Radulović izjavila je da su dobili šest tona šećera od "Sunoka" po ceni od 95,9 dinara, koji uz to moraju avansno da plate.
Ona smatra da je na našem tržištu došlo do izvesne nestašice šećera, možda zbog preteranog izvoza.
"SOS marketi" nabavljaju ulje "iskon" i "cvet Banata", koje se još prodaje po dosadašnjoj ceni od 137,9 dinara i do danas nisu dobili najavu povećanja cena.
Ona je ukazala da je suncokretovo ulje jeftinije u Austriji, gde košta 1,10 evra, podsećajući da su oni prvi pre nekoliko godina ukazali na monopol uljara i počeli sa uvozom.
Radulovićeva je kazala da je od danas poskupelo i brašno T 500 sa 37 na 48,5 dinara po kilogramu.
U "Delta Maksiju" kažu da cena ulja "dijamant" nije menjana od oktobra, a ta cena je, kako može da se vidi u prodavnicama, od 181 do 183 dinara, dok " sunce" i "vital" koji koštaju od 149 do 153 dinara, prema njihovim rečima imaju istu cenu od sredine decembra.
Šećer je poskupeo 6. januara, robna marka "premia" za 2,2 odsto i košta 86,9 dinara, a "notadolce" za 6,2 i košta 84,9 dinara.
Direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović kazala je da joj nije poznato da li je cena jestivog ulja u prodavnicama "otišla gore ili nije", ali i dodala da je sirovina "ne duplo, nego više nego duplo skuplja nego pre godinu dana".
"Cena sirovine 2009. godine bila je niska i iznosila je 175 evra po toni, dok je sada cena (suncokreta roda 2010) iznosila skoro 400 evra po toni", kazala je ona.
Kada je reč o količinama te osnovne životne namirnice na domaćem tržištu, Čurovićeva je naglasila da je rod suncokreta u Srbiji u 2010. godini bio sličan rodu kao godinu pre i da će ulja biti dovoljno.
"Nije neka velika proizvodnja, ali koliko smo mala zemlja, imamo i viška proizvoda, tako da sa te strane nema nikakvih bojazni - ulja će biti dovoljno ne samo za naše tržište, već i za izvoz", istakla je Čurović.
U Srbiji se inače, godišnje troši oko 100.000 tona ulja, a proizvodnja domaćih uljara iznosi oko 130.000 tona.
Predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević kaže da je uspostavljen mehanizam promene kursa dinara, rasta cena i primanja stanovništva, gde je stopa rasta primanja stanovništva neuporedivo manja u odnosu na ono što su projektovane stope rasta inflacije, u situaciji koja je za potrošača izuzetno nepovoljna.
"Ušli smo u jednu fazu koja je dodatno opterećena i odlukama koje donose proizvođači i trgovci, koji nastoje da zahvate maksimum koji mogu da izvuku od potrošača, ne vodeći računa o ekonomskim posledicama, odnosno o izuzetno smanjenoj kupovnoj moći potrošača, koju imamo već 20 meseci", ukazao je on.
Prema njegovim rečima, ove cene su novi udar, a ozbiljan problem je u tome što vlada i donosioci oduka nisu sagledali ukupne negativne posledice koje ćemo imati u narednom periodu, a više je nego sigurno da se projektovane stope rasta i inflacije i promene kursa dinara neće održati.
Ulazimo u jednu izuzetno kritičnu godinu, koja će imati dramatične ekonomske posledice po interese zemlje, a već nekoliko godina ukazujemo na neodržive razlike u cenama sa zemljama u okruženju i nekim evropskim zemljama, sa stanovišta troškova proizvodnje tih artikala, kaže on.
Institut za za tržišna istraživanja (IZIT) nedavno je objavio da prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji troši oko 56 odsto prihoda na pokriće osnovnih životnih troškova - hrane, stanovanja i komunalija, što ukazuje na visok stepen siromaštva u zemlji.
Samo na hranu i bezalkoholna pića u trećem kvartalu prošle godine odlazilo je 41,1 odsto primanja, što je znatno iznad proseka u razvijenim zemljama Evropske unije, u kojima mesečno izdvajanje prosečnih domaćinstva u te svrhe iznosi oko 15 procenata primanja.
Autor/izvor: Tanjug/MONDO
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Provizije banaka – nevidljiva stavka
Većina klijenata banaka ne zna koliko ga košta podizanje keša na „svom” ili „tuđem” bankomatu, ali se radije opredeljuju za svoju banku
Provizije banaka prilikom transakcija predstavljaju za građane gotovo nevidljivi i na prvi pogled zanemarljivo mali deo interesa banaka. Da li je baš tako? Istraživanje koje je nedavno sproveo portal banke.online.rs, pokazuje da su posetioci našeg sajta delimično upoznati s visinama provizije, posebno ako je reč o uslugama koje redovno koriste, kao i da se odlučuju da novac s bankomata, ukoliko na taj način podižu gotovinu, podižu s terminala svojih banaka, znajući da su na taj način, kao klijenti, izbegli proviziju banke.
Provizije banaka nisu jasno istaknute prilikom dolaska na šalter ili ispred bankomata, tako da one predstavljaju nepoznanicu za klijenta sve do same transakcije na šalteru ili bankarskogizvoda, ako je podizan novac s bankomata druge banke.
Kod ove vrste troškova nema nekih posebnih pravila u određivanjunjihove visine. Tako, u nekoj banci naknada za određenu uslugu može biti besplatna ili veoma niska, dok je provizija za neki drugi proizvod u istoj banci veoma skupa. Na taj način je verovatno napravljen određen balans među ponuđačima finansijskih usluga.
Posebno su neprimetni dodatni troškovi prilikom virmanskog plaćanja, odnosno kada treba da se plati bilo koji račun. Što je veća suma, to je veća i provizija, kao što je i veća razlika od banke do banke.
Građani se gotovo u jednakom procentu odlučuju i za gotovinsko i za bezgotovinsko plaćanje računa. Ovaj uravnotežen odnos navika govori da je praksa „nošenja keša”, kao nekada jedinog modela plaćanja, uz čekove, opstala, iako je danas praktično svuda moguće robu i usluge platiti i karticama.
Ono što podseća na stare navike je i presek stanja koji dobijamo na pitanje načina podizanja keša: čak 80,39 odstoanketiranih i dalje bira opciju da novac podiže na šalteru banaka, što je svojevrsni fenomen budući da taj način, u svojoj banci, isto košta (najčešće ništa) koliko i na bankomatu, ali je neuporedivo sporija i tromija.
Iz ovog rezultata se može zaključiti i da građani češće podižu veću sumu novca, koja je na šalteru neograničena u visini iznosa, a to onda može da objasni i visok procenat gotovinskog plaćanja iz prethodnog anketnog pitanja.
Kako je onda moguće da čak 33,33 odstoanketiranih obraća pažnju na brzinu usluge, kada je ona svakako sporija na šalterima, nego na bankomatima? U ovom trenutku ostaje tajna.
Međutim, ovde možemo da pronađemo ravnotežu s prethodnim rezultatima u visokom procentu onih koji obraćaju pažnju na sigurnost prilikom podizanja novca: čak četvrtina ispitanika brine o sigurnosti prilikom podizanja novca, ali dobar deo, 37,26 odsto,obraća pažnju i na povoljnost transakcije, odnosno na visinu provizije.
Onaj deo ispitanika koji se odlučuje da novac podiže s bankomata, svakako brine da to bude s mašinebanke u kojoj je klijent, čak 80,40 procenata česnika ankete ima tu naviku, a manje od 10 odstoto čini na najbližem bankomatu. Iz ovoga možemo zaključiti da većina građana ipak brine o trošku provizije ili je barsvesno izbegava koristeći usluge svoje banke.
Ipak, kada je reč o informisanosti o visinama provizija za određene finansijske transakcije, više od polovine ispitanih tvrdi da je upućeno, u celosti i uglavnom, koliku proviziju im banke računaju, dok čak četvrtina anketiranih odgovara da uglavnom ne poznaje praksu banaka i troškove usluga koje koristi, dok svega 7,84 odstopriznaje da uopšte nema informaciju o tome.
Iako pojedinačno ne deluju kao značajan izdatak, u dužem periodu provizije banaka predstavljaju značajnu sumu ukupnog troška. Zato je neophodno prikupiti informacije jer je na taj način moguće donositi ekonomski razumnije odluke.
Izvor/autor:Политика.rs/E. R.
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Hrana u svetu dostigla rekordne cene
RIM – Cene hrane u svetu dostigle su u januaru rekordnu visinu, objavila je danas Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
Prema saopštenju, hrana je u odnosu na decembar prošle godine poskupela za 3,4 procenata, što je najviše od kada je 1990. godine FAO počeo da prati cene hrane.
U izveštaju se precizira da je u januaru zabeležen porast cena svih prehrambenih proizvoda osim mesa.
„Cene hrane moraju da se sledećih meseci drže pod kontrolom, posebno u zemljama s niskim prihodima koje će možda uskoro imati problem da plate uvoz hrane”, rekao je ekonomski stručnjak te organizacije UN Abdilreza Abasijan.
Zbog poskupljenja hrane koje je počelo u avgustu prošle godine strahuje se da bi moglo doći do masovnih „protesta zbog gladi” koji su se 2008. godine dogodili u više afričkih zemalja.
Do takvih protesta došlo je i na Haitiju i na Filipinima nakon što su žitarice dostigle rekordne cene.
Izvor/autor:Политика.rs/Beta-AFP Putokaz za investitore: Dobre američke brojke zauzdavaju zabrinutost
NEW YORK - Tržišta će i idućega tjedna procjenjivati koliko je američki oporavak doista snažan, ali će investitori zadržati i dio fokusa na Bliski istok.
Izvješća koja je pokazala iznenađujuće snažan aktivnost u proizvodnji i uslugama industrije i dobitci u produktivnosti poslali su kupce u dolar, a prodavatelje na tržište obveznica te su pomogli gurati dionice na nove višegodišnje vrhunce u posljednjih tjedan dana. Čak i u petak objavljeni duboko razočaravajući izvještaj s tržišta rada za siječanj, koji je pokazao oskudno stvaranje novih radnih mjesta, bio zanemaren od strane mnogih trgovaca zbog mogućeg utjecaja vremenskih nepokoda tijekom proteklog mjeseca.
Trgovinski podaci i potrošački sentiment na vrhu su nevelikog popisa gospodarskih izvješća u tjednu pred nama. Trezorske aukcije 72 milijarde dolara u 3-godišnjim i 10-godišnjim zapisima i 30-godišnjim obveznicama bit će svakako zanimljive. Predsjednik Feda Ben Bernanke svjedoči pred Odborom za proračunu srijedu. Od obajava poslovnih rezultata očekuju se izvješća iz Coca-Cole, Disneya i Cisca.
Nafta je porasla samo 0,31 dolara za tjedan dana na 89,03 dolara po barelu jer su dovoljne globalne zalihe umanjile zabrinutosti od mogućih prekida oprskrbe, a i čini se da bi egipatski predsjednik Hosni Mubarak konačno mogao odustati od vlasti.
"Dionička tržišta, kad su geopolitički događaji u pitanju, imaju tendenciju da procijene njihovu težinu imaju i zatim krenu dalje", rekao je glavni strateg Deutsche Banka za američke dionice Binky Chadha.
"Ne mislim da je rizik iza nas, ali izgleda da je manji rizik danas nego što je bio donedavno", rekao je on.
"Vidjet ćemo fundamentalno poboljšanje u trgovinskim podacima. Svatko s kim sam razgovarao kaže kako izvoz snažno raste. Imam potvrdu kada sam razgovarao s nekoliko proizvođača na Srednjem zapadu, svi oni govore da izvoz ide dobro, širom svijeta. Počinju vidjeti poboljšanja, čak i sektori kao što su telekomunikacije u Africi. "
Neizvjesnost zbog ustanka u Egiptu nije spriječilo rast dionica u zadnjih tjedan dana, nakon žestoke rasprodjae na kraju tjedna ranije. S&P 500 porastao je 2,7 posto, na 1.310 za tjedan dana, dok je Dow porastao 2,3 posto, na 12.092, a Nasdaq skočio 3 posto, do 2769 bodova.
Prinos na 10-godišnje trezorce, porastao je više od 30 baznih bodova u posljednjih tjedan dana na 3,647 posto, najvišu razinu od početka svibnja. Dolar je dobio minimalno na vrijednosti u tjedan dana, ali je ojačao 1,8 posto u odnosu na euro u poisljednje tri trgovine prošloga tjedna. Euro je na 1,3590 dolara.
Autor/izvor: SEEbiz
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Nije svaki šalter isti
Ako se pri plaćanju struje, kirije, poreza, telefona i Interneta ne povede računa kod koje se banke to čini šteta može da bude i do 7.800 dinara godišnje
Prijem gotovinskih uplata građana ne predstavlja osnovni bankarski posao, ali je jedna od najčešće korišćenih usluga poslovnih banaka koja ume da donese i lep prihod. U proseku svako domaćinstvo mesečno realizuje bar pet ovih uplata preko poslovnih banaka. Najčešće je reč o plaćanju režijskih troškova za – struju, kiriju, vodu, komunalne usluge, poreze, telefon, kablovsku televiziju, Internet i slično. Naknade banaka za ovu uslugu su relativno niske, međutim, primetna je velika šarolikost cena tih usluga kod većeg broja poslovnih banaka. Pojedine banke ove usluge naplaćuju potpuno neproporcionalno u odnosu na uloženi trud i trošak pa je potrebno obratiti pažnju kod izbora banke u kojoj se plaća, jer nije svejedno na koji se i čiji šalter ode.
Istraživanje portala kamatica.com pokazalo je da najniže tarife trenutno imaju Poštanska štedionica, Hipo-alpe-adria banka, Piraeus banka, KBC banka i Čačanska banka. Najviše tarife u ovom trenutku naplaćuju OTP banka i Alfa banka.
Raspon minimalnih provizija kreće se od 20 do neverovatnih 150 dinara. Raspon maksimalnih kreće se od 660 dinara do čak 10.000 dinara (skoro 20 puta više). Procentualne naknade se uglavnom kreću u rasponu od 0,5 do jedan odsto.
Sa visokim minimalnim provizijama za gotovinske uplate banke najčešće svoje klijente usmeravaju ka elektronskom bankarstvu gde su provizije daleko niže, a negde čak i besplatne uz plaćeno održavanje računa sa uključenim elektronskim bankarstvom.
Rizici najvećeg gubitka su kod maksimalnih provizija za realizaciju uplata, a one se pojavljuju uglavnom kod uplata školarina, kupovine automobila ili nekog drugog trajnog potrošnog dobra, uplate zaostalih dugovanja i slično. Greška u izboru banke za uplatu u visini od preko milion dinara može koštati uplatioca i preko 9.000 dinara.
Rizici gubitaka zbog greške su prisutni i kod minimalnih provizija, posebno ako se ima u vidu da mesečno samo za plaćanje režijskih računa građani obavljaju pet ovakvih transakcija. Rizik greške u ovom slučaju nosi oko 650 dinara gubitka mesečno ili godišnje 7.800 dinara.
Pojedini računi poput Infostana, EDB-a i slični ne vuku naknadu u pojedinim bankama. Poslovna banka i konkretno javno preduzeće sklope ugovor o posebnim uslovima realizacije uplata mesečnih računa građana, po kome preduzeće nadoknađuje poslovnoj banci troškove koje bi inače snosili građani. Javna preduzeća to rade da bi rasteretila svoje šaltere i obično se radi sa bankama koje imaju najrašireniju mrežu poslovnica.
Najveće uštede se ipak ostvaruju korišćenjem elektronskog bankarstva, gde poslovne banke uglavnom umanjuju uobičajene tarife za 10 do 20 odsto, a neke čak i ne naplaćuju elektronski ispostavljene naloge, jer troškove nadoknađuju iz cene paketa tekućeg računa ili mesečne naknade za korišćenje elektronskog bankarstva.
Trajni nalog je alternativa korišćenju elektronskog bankarstva i podrazumeva da uobičajene režijske troškove klijenta banke plaćaju svakog meseca od strane poslovne banke povlačenjem sredstava sa računa klijenta. Klijentu se mesečno naplaćuje naknada za korišćenje usluge trajnog naloga, ali je ona dosta niža nego zbir naknada za plaćanje svakog računa pojedinačno. Klijent u ovom slučaju sklapa ugovor sa bankom i jedino vodi računa o tome da na svom računu ima dovoljno sredstava da se plate svi računi.
Plaćanje u okviru banke je odličan način uštede, ali je neophodno znati u kojoj banci primalac uplate ima račun. Zbog različitih računa davaoca režijskih usluga nepraktično je ovu povoljnost koristiti za mesečne račune, ali je ovo šansa za uštedu kod većih i retkih uplata (školarine, veća dugovanja, kupovina automobila i slično), gde se na jednokratnoj proviziji može značajno uštedeti.
Izvor/autor:Политика.rs/S. K. Najbolji izvozni rezultat u poslednjih 15 godina
BEOGRAD - Privreda Srbije ostvarila je lane na ruskom tržištu ubedljivo najbolji izvozni rezultat u poslednjih 15 godina, odnosno od prelaska sa kliringa na dolarski način plaćanja, izjavio je Tanjugu direktor Predstavništva Privredne komore Srbije (PKS) u Ruskoj Federaciji Janko Đurić. Pokrivenost uvoza izvozom u robnoj razmeni sa Rusijom, koja se u poslednjoj deceniji kretala u rasponu od 12 do 14 odsto, u 2010. je dostigla „fantastičnih 25 procenata”, rekao je Đurić, naglasivši da je taj rezultat postignut u vreme popriličnog pada srpskog izvoza, odnosno u godini velike svetske ekonomske krize.
U 2010. godini ukupna robna razmena između Srbije i Rusije dostigla je 2.701,6 miliona dolara i veća je za oko 16 odsto nego 2009.
Izvoz iz Srbije povećan je čak za oko 55 odsto u odnosu na prethodnu godinu i njegova nominalna vrednost je 541,1 milion dolara. Uvoz je povećan za oko devet odsto u odnosu na 2009. i dostigao je 2.160,5 miliona dolara.
Negativni saldo u trgovini Srbije sa Rusijom zabeležen je u visini od 1.619,4 miliona dolara. Taj raskorak je zbog velikog uvoza nafte i gasa iz Rusije - skoro polovinu uvoza, tačnije 43,3 odsto čini nafta, a 30,7 odsto gas.
Rusija je šesti partner Srbije kod izvoza sa učešćem od 5,49 odsto, a prvi u uvozu - 12,85 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom dostigao četvrtinu, podsetio je Đurić.
U našem izvozu u Rusku Federaciju dominiraju voće, lekovi, akumulatori, podne obloge, bakarne cevi raznih profila, gume za vozila ..., a u uvozu iz Rusije nafta, neki derivati i gas, aluminijum, mineralna đubriva... Izvoz jabuka je gotovo učetvorostručen, a zahvaljujući PKS naše voće dospelo je i na rafove velikih trgovinskih lanaca.
Najveći izvoznici iz Srbije u Rusiju su Hemofarm - Vršac, Tarket - Bačka Palanka, Farmakom MB - Šabac, Valjaonica bakra - Sevojno, Goša - Smederevska Palanka, Tigar - Pirot, SIMPO - Vranje, FBC Majdanpek, ENIA - Bačka Palanka, Moskomerc - Beograd.
Međusobna bescarinska trgovina važi za oko 96 odsto robe iz Carinske nomenklature, prema Sporazumu o slobodnoj trgovini SCG i RF iz avgusta 2000. godine, podsetio je Đurić.
Na zasedanju Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koje je održano u novembru 2008. u Moskvi, usaglašen je novi spisak proizvoda koji treba da se nađu na režimu slobodne trgovine, među kojima se pominje i nameštaj.
Kopredsednici srpske i ruske strane Međuvladinog komiteta potpisali su usaglašene liste 3. aprila 2009. godine, od kada su počele i da se primenjuju.
Na zasedanju MK, održanom u oktobru 2010. u Moskvi, dogovorene su nove liste izuzetaka, prema kojima će biti povećan broj proizvoda na slobodnom režimu, a ratifikacija se očekuje u prvom kvartalu 2011, najavio je Đurić.
Poboljšanju međusobne razmene doprineće, bez sumnje, i učešće privrednika iz Srbije na najvećoj specijalizovanoj sajamskoj izložbi u Rusiji i istočnoj Evropi „Prodekspo” koja je od 7. do 11. februara održana u kompleksu Ekspocentar u Moskvi, gde je više od 2.200 kompanija iz 60 zemalja iz celog sveta predstavilo najnovija dostignuća u prehrambenoj industriji.
Ciljevi su ove sajamske priredbe, koja se održava već 16 godina, trgovina, poslovni kontakti, prestiž, promocija i istraživanje.
Prošle godine je na sajmu bilo više od 60.000 posetilaca, među kojima su 85 odsto stručnjaci iz prehrambene industrije.
PKS je organizator zajedničkog nastupa privrede Srbije na ovom sajmu, a na njenom štandu se predstavilo 13 firmi.
Naše firme su se na ovoj sajamskoj priredbi upoznale i sa budućim potrebama i zahtevima ruskog tržišta radi povećanja plasmana srpskih proizvoda i usluga.
Istovremeno su i „testirane mogućnosti” srpskih preduzeća u odnosu na svetsku ponudu, a cilj je bio i stvaranje boljeg imidža tih firmi i njihovih vodećih proizvoda, kako bi mogle da uspešnije posluju na ogromnom tržištu Rusije, Belorusije i Kazahstana od 170 miliona potrošača na kome imamo preferencijalni status.
Dosadašnje aktivnosti i zalaganja privrednika, uz veliku pomoć i Predstavništva PKS, pokazali su da su značajni prodori mogući, ali se nikada ne sme smetnuti s uma da je i to tržište probirljivo i zahteva vrhunski kvalitet kao i zemlje EU.
Izvor/autor:Политика.rs/Tanjug Fuzija berzi Frankfurta i Njujorka
To je kao kad biste fuzionisali Inter i Real, totalna ludnica, komentar je jednog brokera na najavu da bi se berza u Frankfurtu mogla udružiti s berzom u Njujorku.
Vest o toj mogućnosti proširila se finansijskim tržištem strelovitom brzinom, a lakonska reakcija partnera da „još nije ništa odlučeno”, ali i da su pregovori „već relativno daleko odmakli”, svedoči da je Rojtersova informacija bila mnogo više od puke glasine.
Vrlo brzo su se pojavili i neki detalji moguće mega-fuzije na tržištu kapitala: načelno bi to bila fuzija „među jednakima”, ali bi Nemačka berza u Frankfurtu ipak bila „nešto jednakija” od berze koja od 2007. obuhvata berze u Njujorku i Parizu, Amsterdamu, Briselu te Lisabonu.
Odnos 60:40 u korist nemačke berze je rezultat trenutne tržišne vrednosti deonica dveju berzi, gde je berza u Frankfurtu vredna oko 15 milijardi dolara, a ona u Njujorku „samo” 9 milijardi.
Na čelo udružene berze, koja bi bila najveća na svetu, trebalo ipak da dođe njujorški direktor Dankan Niderauer, a i sedište nove berze bilo bi s one strane Atlantika.
Direktor nemačke berze Reto Frančoni bi ostao u Frankfurtu, ali bi bio predsednik upravnog odbora fuzionirane berze.
O ozbiljnosti ove namere govori i to što je u sredu, kad je nakon završetka trgovanja na berzi u Frankfurtu i objavljena ova vest, povučeno trgovanje deonicama nemačke berze, mada je i tako njena vrednost porasla za tri odsto.
Do dogovora bi moglo doći već ovog meseca.
Među berzama, inače, već duže vreme traje val fuzija, a nemačka berza je dosad teško nalazila partnera, jer se malo ko oseća ugodno sa takvim divom u svojoj kući.
Frankfurt se nadao fuziji s Londonom, ali je on krenuo vlastitim putem i planira fuziju s berzom u Torontu. Frankfurtu je leđa okrenuo i Euronekst, pa berza u Varšavi...
No, sada bi nemačka berza ipak mogla naći partnera s kojim bi se mogla meriti u težini.
Pregovarači u Njujorku i Frankfurtu bi fuzijom mogli ostvariti uštede od oko 300 miliona evra, ali sinergija nije najvažniji razlog moguće fuzije i stvaranja takve mega-berze.
Jer, ova klasična tržišta hartijama od vrednosti su već dugo pod pritiskom da snize svoje troškove ne bi li izdržala trku s alternativnim tržištima odnosno trgovinom - preko interneta.
Drugi razlog je svakako i izazov koji čitav Zapad čeka pred sve snažnijim Dalekim istokom, a Frankfurtu je dodatni motiv i sve glasnije razmišljanje na Starom kontinentu o uvođenju novih, strožijih pravila protiv špekulanata.
Izvor/autor:Политика.rs/FoNet
anchi22 •• 20:01 ••
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
Kako radimo – još i dobro živimo
Nemački radnik je lane, na primer, za kupovinu veš mašine morao da radi 32 sata, a naš „arbajter“ – 128,8. Pre osam godina čak 299,2 sata ili 34,2 dana. Za tu istu mašinu Nemac je 1960. radio 224,5 časova
Ogledalo nije krivo što je naše lice – ružno. Ovom poslovicom mogla bi se u najkraćem objasniti razlika između činjenica koje nam saopštava zvanična statistika i onoga što kao građani ove zemlje subjektivno doživljavamo – kao lice i naličje svog standarda. Čak i bez onog čuvenog statističkog uprosečavanja – po kome jedni jedu meso, a drugi samo kupus, a u proseku svi sarmu. Što, ruku na srce, i ne bi bilo tako loše, da, sudeći po svemu onome što vidimo i doživljavamo svakodnevno na našoj ekonomskoj i životnoj sceni, nije mnogo više onih koji jedva stižu i do kupusa. O mesu, pogotovo one stotine hiljada ljudi koji imaju ispod dva dolara dnevno, samo mogu da sanjaju.
Ali, statistika je neumoljiva.
Ona kaže da se u Srbiji od 2002. do kraja minule godine – živi bolje, ako je suditi po podacima koliko nam treba prosečnih plata za neki proizvod bele tehnike ili za onu čuvenu potrošačku korpu. Ali šta ne kaže, niti može da nam poruči statistika – da smo sa prosečnim platama od oko 320 evra veoma malo plaćeni. E sada je pitanje – zašto je to tako? Zato što malo i rđavo radimo u odnosu na svet ili što nas poslodavci, među kojima je država najbolji gazda, „ne vole“ pa nas uz pomoć niskih nadnica žestoko eksploatišu. Mnogi od bezmalo milion nezaposlenih bi, sasvim sigurno, poželeli i takvu eksploataciju samo kada bi nekako došli do radne knjižice i redovnih mesečnih primanja. Nažalost, u poslednje dve i po godine bez posla, na ovaj ili onaj način, prema podacima MMF ostalo je čak 400.000 ljudi, a u redu za prvo zaposlenje stoji još toliko, uglavnom mladih ljudi.
Kome u takvim okolnostima postrojene kolone statističkih pokazatelja mogu biti – uteha. Malo kome. Možda i – nikom. One koji imaju više, prosek ne zanima, jer su već iznad njega. Za one koji su tu, oko proseka – malo je za život, a onima koji su i bez toga – žal što ni proseka ne mogu da se domognu. I tako ukrug.
Statističari su, takođe, izračunali da domaćinstva u Srbija, opet u proseku, najviše iz svog kućnog budžeta izdvajaju za hranu – čak 34,1 odsto. Više i od Rumunije (32,6 odsto). Na trećem mestu je Litvanija sa „niskih“ 23 procenta. Bugari su, recimo, šest mesta ispod nas sa 19 odsto, a na dnu evropske liste – Nemačka sa 10,4, Velika Britanija sa 9,6 i Luksemburg sa svega 9,3 odsto. I opet će ta neumoljiva statistika reći da su naša izdvajanja za hranu pre nepunu deceniju bila veća od 40 odsto i da se sada polako, ali veoma sporo, približavamo civilizovanim zemljama.
Ekonomija nam tim povodom može ukazati samo na dve stvari – da imamo veoma mali dohodak, jer slabo radimo, i da je hrana kod nas veoma skupa. A skupa je, recimo, i zato što naš seljak svojim radom može da prehrani manje od deset, a Holanđanin više od 70 duša. Nemački radnik je lane, na primer, za kupovinu veš mašine morao da radi 32 sata, a naš „arbajter“ – 128,8. Pre osam godina čak 299,2 sata ili 34,2 dana. Za tu istu mašinu Nemac je 1960. radio 224,5 časova. Šta nam taj podatak kazuje – da je naša produktivnost znatno manja od onog šta razvijeni svet, kome s pravom težimo – odavno postiže. Mi u mnogo čemu kaskamo bar pola veka.
I na kraju, da stvar bude gora, trošimo mnogo više nego što stvaramo – pojedemo celokupan godišnji nacionalni kolač i još u razmeni sa svetom napravimo deficit od pet do šest milijardi evra. O domaćim minusima i dugovima prema inostranim poveriocima da se i ne govori. U takvim okolnostima, kada najmanje četvrtinu BDP treba izdvojiti za plaćanje dugova, ni plate ne mogu biti veće, a to znači da ni ono što stvaramo ne može nam biti dostupnije.
Strani investitori veoma često s podsmehom primaju naše ponižavajuće pozive – dođite kod nas, jer imamo najmanje plate u celom kraju. Odista, plate su u apsolutnom iznosu male, čak i bedne, slažu se stranci, ali troškovi rada, kada se na njih natovare svi izdaci veoma skupe države – veći su nego u razvijenijim zemljama.
I tako dolazimo, opet, na početak priče. Svi bismo voleli da je naš standard bolji, da s manje rada više zarađujemo i da te plate manje trošimo na hranu, što je pouzdan znak siromaštva i tehničko-tehnološke zaostalosti, ali problem nije samo u našoj ličnoj volji i želji da nešto promenimo i učinimo boljim. Za tako nešto potrebna je odgovarajuća, ne samo ekonomska politika, već i društvena klima u kojoj neće biti najvažnija preraspodela veoma malog nacionalnog kolača na sve veći broj gladnih usta, već kako otvoriti što veći broj fabrika, sa hiljadama radnih mesta, kako privući i u ovako oskudna finansijska vremena strane investitore... i kako naš najunosniji biznis, bavljenje politikom, učiniti servisom u korist onih koji bi rado da rade i za prosečnih 320 evra.
Nova prosečna potrošačka korpa koja se primenjuje u Srbiji od 2011. godine ima 26 artikala više i obuhvata tročlano domaćinstvo, izjavio je srpski ministar trgovine Slobodan Milosavljević, prenosi Beta.
On je na predstavljanju nove potrošačke korpe kazao da je u prosečnoj potrošačkoj korpi u Srbiji do sada bilo 49 artikala, a sada će ih biti 75. „U staroj metodologiji izrade potrošačke korpe domaćinstvo u Srbiji je bilo definisano kao četvoročlano, a po novom prosečno domaćinstvo je tročlano i ova promena je rezultat dešavanja u Srbiji gde prosečna porodica ima 3,1 člana”, kazao je Milosavljević.
On je naglasio da je novi način praćenja standarda građana koji se primenjuje od početka godine, potpuno usklađen sa statistikom Evropske unije. „To će omogućiti bolje, potpunije i kvalitetnije praćenje stanja kupovne moći i životnog standarda u Srbiji”, kazao je Milosavljević.
Berlin – Iako se i nemački građani često žale na poskupljenja, Institut nemačke privrede (IW) u Kelnu objavio je istraživanje koje pokazuje da se kupovna moć prosečnog zaposlenog Nemca u poslednjih pet decenija učetvorostručila, prenosi Tanjug.
Stručnjaci ovog instituta su izračunali da je 1960. godine prosečna zarada po satu iznosila (preračunato) 1,27 evra, dok je 2009. satnica prosečnog zaposlenog bila čak 14,05 evra, odnosno oko 11 puta više.
Cene su se, pak, u tom periodu, samo učetvorostručile, navedeno je u istraživanju kelnskog instituta. Zato su svi proizvodi koji se koriste u svakodnevnom životu, kada se posmatra odnos razvoja cena i razvoja primanja, višestruko pojeftinili.
Tako je 1960. godine prosečni zaposleni Nemac morao da radi dve sedmice za jedan crno-beli televizor, sada običan televizor u boji „zaradi” za samo dan i po rada.
U ovom slučaju je pad cena doduše povezan i sa usavršavanjem tehnologije. Ali, nacionalni napitak Nemaca, pivo, čija se proizvodnja proteklih decenija nije bitno menjala, takođe je znatno jeftiniji – za bocu od 0,5 litara piva se 1960. godine radilo 15, a danas samo tri minuta.
Za pakovanje od 250 grama putera se pre pet decenija radilo 39, sada samo četiri minuta. Za mašinu za pranje rublja je 1960. valjalo raditi 224,5 časova, danas samo 32 časa, za pola kilograma kafe nekada 3,5 sati, sada samo 19 minuta.
Slično je i sa obućom i odećom. Ženske cipele sa visokom potpeticom su doduše 1960. (preračunato) koštale 18,5 evra, sada u proseku 77,5 evra. Ali, nekada se za njih radilo 14,5, sada samo 5,5 sati.
No, u istraživanju se navodi i nekoliko izuzetaka. Tako se za kilogram bakalara 1960. radilo 56 minuta. Danas, kada ova riblja vrsta slovi kao ugrožena, njegova cena je ista kao i 66 minuta rada prosečnog zaposlenog Nemca.
Promena nije bilo kada je reč o ceni dnevnih novina – za jednomesečnu pretplatu se pre pet decenija, kao i danas radilo jedan sat i 41 minut.
Izvor/autor:Политика.rs Zagrebačka burza: Dividenda katapultirala dionice Ericsson NT-a
ZAGREB - Ericssonova dividenda vratila je optimizam na Zagrebačku burzu.
CROBEX je prijepodne ojačao 0,7 posto i iznad je 2.270 bodova i na najboljem je putu da prekine petodnevnu negativnu seriju. Ukupno je ostvareno preko 18 milijuna kuna prometa a gotovo je polovina otpala na Ericsson NT.
Dionice Ericssona NT (ZSE:ERNT-R-A) odmah su nakon objave dividende, koju ste uživo mogli gledati na SEEbizu, uzletjele preko 12 posto i odletjele do 1.645 kuna i pozitivne blokade, uz preko 7,7 milijuna kuna prometa. Najviša je to cijena ovih dionica od početka svibnja prošle godine.
HT (ZSE:HT-R-A) je ostvario 2,45 milijuna kuna prometa uz cijenu od 288,70 kuna. Uz Ericssonm, dobitnik prijepodneva su Kaštelanski staklenici (ZSE:KSST-R-A) Akoji su skočili 6,8 posto, na 4.661 kunu, uz 935 tisuća kuna prometa. Treći dan uzastopno diže se i Belje (ZSE:BLJE-R-A) koje je preletjelo razinu od 100 kuna da bi se oko podneva vratilo na 99,13 kuna, uz gotovo dva milijuna kuna prometa. Sjajno je startala i Luka Ploče (ZSE:LKPC-R-A) koju su očito podigli odjeci premijerkinog subotnjeg posjeta pa je cijena skočila 6,7 posto, na 1.512 kuna, uz preko 600 tisuća kuna prometa. Dionice Ine (ZSE:INA-R-A) ostvarile su gotovo 825 tisuća kuna prometa uz cijenu od 3.650 kuna.
Građevinari prilično neprimjetni. Jedina s kakvom-takvim prometom Ingra (ZSE:INGR-R-A) koja je ostvarila 252 tisuće kuna trgovine uz cijenu od 15,07 kuna.
Brodarski sektor također gotovo nezapažen. Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) ostvarila je najviši promet u ovom društvu no 220 tisuća kuna prometa i pad cijene od 1,1 posto nisu nešto za pohvalu.
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
