Ekonomske Vesti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dinar zaštucao, evro 104,07

Dinar će danas pretrpeti oštriji pad vrednosti, od 72 pare i zvanični srednji kurs će biti 104,0736 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Srpska valuta je ove godine bila najjača 24. februara, kada je srednji kurs bio 102,8052 dinara za jedan evro, a najslabija 6. januara, kada je evro vredeo 106,4947 dinara.

Centralna banka je na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala samo jednom od početka godine, kupovinom pet miliona evra, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Wall Street: Bernanke zbunio investitore, oštar pad indeksa

NEW YORK - Američki su indeksi ožujak započeli oštrim padom jer su investitori zabrinuti da će rastuće cijene nafte potkopati oporavak.

Dow Jones je srezan 1,38 posto, na 12.058,02 boda, S&P 500 je izgubio 1,57 posto, 1.306,33 boda dok je najviše izgubio Nasdaq koji je potonuo 1,61 posto, na 2.737,41 bodova.

Alcoa je potonula 3,7 posto a General Electric 3,2 posto i to su bili najveći gubitnici u sastavu Dow Jonesa. CBOE index volatilnosti porastao je više od 10 posto, na preko 20 bodova.

Dionice su otvorile u plusu no Bernankeov govor izazvao je povlačenje. Iako se njegove poruke ne mogu nazvati pesimističnima, ipak je ostavio prostora interpretacijama oko posljedica rastućih cijena nafte. Poruke su bile mješovitog karaktera, pa su pomalo i zbunile investitore. Tržište je i dalje zabrinuto zbog Bliskog istoka, a danas su strah izazvale spekulacije da je Saudijska Arabija poslala tenkove u pomoć Bahreinu zbog gušenja nemira. Brent nafta skočila je 3,2 posto, na 114,75 dolara dok je WTI nafta ojačala 3 posto, na 99,89 dolara.

U fokusu su bile dionice auto sektora zbog objave prodajnih rezultata u veljači. General Motors prodaju je povećao 49 posto, no to mu je donijelo pad dionica od 1,7 posto dok je Fordu rast prodaje od 12,6 posto donio potonuće dionica od 2,6 posto.

Na meti prodavatelja bio je Goldman Sachs koji je srezan 1,5 posto nakon informacije kako je bivši član Uprave pod istragom SEC-a zbog otkrivanja insajderske informacije o investicijskoj banci osnivaču hedge fonda Galleon Raj Rajaratnamu.

Među gubitnicima dana bio je Las Vegas Sands koji je potonuo 6,3 posto nakon informacija kako se ovaj operator kockarnica nalazi pod istragom SEC-a i Ministarstva pravosuđa.

Autor/izvor: Siniša Malus / CNBC

Zagrebačka burza: Opet mizeran promet, Dalekovod tone sve dublje

ZAGREB - Zagrebačka burza prijepodne je ponudila mlitavu trgovinu, uz promet od samo pet milijuna kuna.

U takvim okolonostima, indeksi su oko podneva bili u blagom minusu, CROBEX se spustio 0,1 posto, na 2.234,62 boda. Jedini je milijunaš prijepodneva redovni Adris (ZSE:ADRS-R-A) koji je ostvario 1,24 milijuna kuna prokmeta uz cijenu od 310 kuna.

Dalekovod (ZSE:DLKV-R-A) je nastavio katastrofalnu seriju prijepodnevnim rušenjem od 2,6 posto, na 247 kuna, uz 542 tisuće kuna trgovine. Ina (ZSE:INA-R-A) je ostvarila 486 tisuća kuna prometa uz pad cijene na 3.640 kuna. HT (ZSE:HT-R-A) je tek četvrti po likvidnosti, uz 480 tisuća kuna prometa cijena je na 286,21 kunu.

I danas potpuni izostanak interesa za dionicama iz brodarskog sektora. O tome dovoljno svjedoči podatak kako je najtrgovanija u ovom sektoru Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) koja je ostvarila 79 tisuća kuna prometa uz pad cijene na 747 kuna.

Jedini je pravi dobitnik prijepodneva Luka Rijeka (ZSE:LKRI-R-A) nakon informacije kako će radnicima bniti prodane dionice po cijeni od 100 kuna. Cijena je ojačala 0,8 posto, na 233,99 kuna, uz 447 tisuća kuna ptometa.

S druge strane, gubitnici prijepodneva su Kaštelanski staklenici (ZSE:KSST-R-A) koji su potonuli 3,2 posto, na 4.300 kuna, uz 88 tisuća kuna prometa.

Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Minira li Vlada napore Narodne banke

Odlaganje otplate kredita kod banaka može lako da poveća potrošnju, uvoz, i potpali inflaciju, a da dužnici posle mirovanja obaveze tek zapadnu u teškoće

Najavljujući mere, koje bi povećale kupovnu moć stanovništva, premijer Mirko Cvetković kao da se o tome nije konsultovao sa Dejanom Šoškićem, guvernerom NBS. Dok guverner svim oruđima koje ima na raspolaganju puca na smanjenje potrošnje, premijer nudi nove kanale za rast potrošnje.

Suočen s rastućom inflacijom, guverner je od početka svog mandata u više navrata povećavao referentnu kamatnu stopu, početkom godine je umesto očekivanog smanjenja povećao obaveznu rezervu bankama, a tu se, čini se, neće zaustaviti. Bankari kažu da će im propisima iz supervizije banaka dodatno povećati cenu plasmana i privredi i stanovništvu.

Zarad poboljšanja životnog standarda premijer Cvetković je voljan da građanima omogući odlaganja plaćanja dela rate kredita kod banaka od 18 do 24 meseca. Primenom ove mere, očekuju u premijerovom kabinetu, povećala bi se kupovna moć stanovništva, a istovremeno bi se tim građanima povećao i kapacitet za dodatno zaduženje u tom periodu.

I ekonomski savetnik premijera Cvetkovića, Jurij Bajec, kome je poverena konkretizacija ciljeva koji će biti prioritet nove vlade, izjavio je da će mirovanje otplate kredita pogurati tekuću potrošnju, jer će deo novca ostati u rukama građana.

U NBS juče nisu mogli da komentarišu da li će se nove vladine mere odraziti na povećanje potrošnje, jer pred održavanje Izvršnog odbora čija je sednica, inače, zakazana za danas, ne komuniciraju s novinarima.

U NBS su formalno, pre nekoliko dana, podržali ovu meru složivši se sa idejom da klijent i banka problem rasterećenja kreditnih obaveza reše u međusobnoj komunikaciji, ali ne podržavajući uključivanje u odnos banke i klijenta.

– NBS podržava inicijative koje vode redefinisanju otplate kredita, kao i eventualne izmene drugih uslova kreditiranja, ako su rezultat dogovora i pune saglasnosti obe ugovorne strane u kreditnom odnosu. Centralna smatra da ovakve inicijative po pravilu vode redovnijem i sigurnijem izmirivanju obaveza dužnika, čime se poboljšava njihov finansijski položaj i povećava stabilnost finansijskog sistema uz obezbeđenje očuvanja pune zaštite interesa deponenata – saopštila je NBS.

U Srbiji, međutim, svaki vid potrošnje nema isti uticaj na ukupna ekonomska kretanja. Kada su prosvetari štrajkom tražili veće plate, iz vlade im je vrlo odsečno rečeno da bi bili krivci za rast inflacije i rast evra na čak 300 dinara. Istini za volju, povećanje primanja ne samo njima, već i ostalim budžetskim korisnicima teško je 150 milijardi dinara, a još je nepoznato koja će se svota novca „osloboditi” kada zaduženi građani refinansiraju svoje obaveze.

Broj zaduženih građana nije mali, a pogotovo nije mali broj onih čije su obaveze već u docnji. Od 1,2 miliona kredita, koliko su građani u Srbiji ukupno uzeli, problem s otplatom postoji kod 120.000 kredita ili deset odsto. Međutim, kreditne olakšice, po zamisli premijerovog kabineta, ne odnose se na kredite u docnji. A možda baš njima treba pomoći, jer kakva je korist pomagati onome ko već redovno servisira svoje obaveze čime pokazuje da to može da čini. Da se ne uzme u obzir da bi možda i banke više volele pomoć u smanjenju učešća problematičnih kredita.

Profesor na Univerzitetu Singidunum Danijel Cvjetićanin kaže da su najavljene mere u suprotnosti sa proklamovanom strategijom štednje i da je na delu strategija potrošnje. Podsećanja radi, na završenom Kopaoničkom forumu zaključeno je da model razvoja Srbije, koji je važio do početka svetske krize, nije više održiv, jer se u okviru njega od kredita finansirala potrošnja, koja je zatim išla u povećanje uvoza. Zbog toga, rečeno je, Srbija mora da ima razvoj zasnovan na dugoročnoj štednji.

– Premijer Cvetković to nije rekao ni kao predsednik vlade, ni kao ekonomista, već kao član Demokratske stranke u predizborne svrhe. Kao ekonomista i kao predsednik vlade vodio bi najrestriktivniju ekonomsku politiku – kaže Cvjetićanin.

Po oceni Nebojše Savića, profesora na FEFA fakultetu, najavljen reprogram kredita građanima uz pomoć države čista je populistička mera, ali da, ipak, treba sačekati da se vidi kakav će biti odziv banaka i građana.

– Tačno je da rast potrošnje doprinosi povećanju uvoza, a ovde je malo verovatno da bi se ceo efekat prelio na potrošnju. Međutim, mnogo je veći inflatorni izazov što država ne plaća robu koju je uzela, a ta dugovanja se procenjuju i na milijardu evra. Refinansiranje kao olakšica zaduženim građanima već postoji u bankama, ukoliko za to postoje uslovi. Nejasno je šta će klijenti tokom perioda mirovanja plaćati, da li samo kamatu ili i deo glavnice. Moj savet građanima je da dobro procene da li im se to isplati, jer se vrlo lako može desiti da, posle isteka mirovanja i trenutnog olakšanja, plaćaju skuplji kredit. Ponuda vlade zasniva se na pretpostavci da će dohodak građana nakon dve godine znatnije porasti. Pri tom nisu svi u istoj poziciji. Najteže prolaze oni koji plate primaju u dinarima, a vraćaju zajmove indeksirane u evrima – objašnjava Savić uz ocenu da se može desiti da se sve to na kraju završi kao lepa ponuda s malim učinkom.

Kalkulacija banaka pokazuje da u slučaju keš i potrošačkih kredita opcija mirovanja otplate duga i nije tako povoljna za građane. U slučaju potrošačkog kredita od pola miliona dinara s rokom otplate od pet godina sadašnja rata je 12.901 dinar mesečno, a po isteku mirovanja od godinu dana praktično bi se duplirala i iznosila bi 22.661 dinar. Na ostatak glavnice kamata u grejs periodu od 18 meseci je 9,9 odsto, iznos koji klijent plaća u grejs periodu je 2.907 dinara.

Izvor/autor:Политика.rs/Jovana Rabrenović

Wall Street: Mršava trgovina i blagi pad indeksa

NEW YORK - Američki su indeksi danas zaključili s minimalnim promjenama u atmosferi pada cijene nafte i drugi dan uzastopno.

Dow Jones je oslabio 0,01 posto, na 12.213,09 bodova, S&P 500 se spustio 0,14 posto, na 1.320,02 bodova dok je Nasdaq najgore prošao padom od 0,51 posto, na 2.751,72 boda.

Najveći dobitnici u sastavu DJIA bili su IBM koji je skočio 2,2 posto te Home Depot koji je cijenu povećao 1,7 posto. CBOE index volatilnosti poorastao je iznad razine od 20 bodova.

Barel američke nafte danas je oslabio 0,8 posto, na 104,16 dolara dok je londonski Brent skočio 1,8 posto, na 114,97 dolara. Unca zlata ojačala je na 1.429,30 dolara.

Generalni je dojam da je današnja trgovina bila bez pravih smjernica obzirom da je tržište, kažu analitičari, posljednjih tjedana postalo strahovito osjetljivo na dnevne informacija s naftnog tržišta.

Danas je i druga godišnjica otkako je S&P 500 dotaknuo svoje dno u financijskoj krizi. Otad je indeks uzletio 95,4 posto.

Gubitnik dana bio je Finisar koji je prizemljen 38,5 posto nakon što je proizvođač komponenti za optiučke kabečle servirao razočaravajuće prognoze iako mu je neto dobit više no utrostručena. Piper Faffray snizio je ciljanu cijenu dionica s 54 na 37 dolara dok je Citigroup srezao ciljanu cijenu s 35,50 na 30 dolara.

S druge strane, od rezultata je profitirao Children's Place koji je uzletio 10,1 posto nakon što su rezultati pokazali rast marži i niže troškove. Bon-Ton Stores skočio je 10,5 posto nakon što je ovaj trgovac izvijestio o snažnom rastu dobiti. Johnson Controls ojačao je 1,8 posto na krilima poboljšanih preporuka analitičara Barclaysa.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kreditni rejting Srbije sada najbolji ikad

Poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, prema Standard end Purs, dokaz je dobre ekonomske politike Vlade, kažu iz Ministarstva fiansija. Standard end Pura više ceni srpsku ekonomiju od domaćih stručnjaka, primečuje savetnik Bajec.

Poboljšanje kreditnog rejtinga sa nivoa "BB- (minus)" na "BB", prema agenciji "Standard end Purs", uticaće na poboljšanje opšte investicione klime u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Ocena "BB" je najbolja ocena koju je Srbija ikada dobila od agencije "Standard end Purs" i odgovara kreditnom rejtingu pojedinih država koje su kandidati za EU, navedeno je u saopštenju.

Kreditni rejting Srbije, u delu koji se odnose na prognoze, ostao je stabilan, što znači da agencija "Standard end Purs" ne očekuje negativne promene glavnih ekonomskih pokazatelja Srbije.

Bolja ocena je data zbog političke stabilnosti Srbije, postignutog konsenzusa oko budućnosti Srbije u Evropskoj uniji i zbog ostvarenih rezultata u sprovođenju programa sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Pozitivno su ocenjene sprovedene strukturalne i reforme fiskalnog sektora, kao i plan Vlade Srbije da do 2015.godine fiskalni deficit smanji na jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da javni dug ne bude veći od 45 odsto BDP-a, navodi se u saopštenju.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da ovo poboljšanje kreditnog rejtinga znači povoljnije uslove zaduživanja.

"Zaduživanje će biti povoljnije kako za državu tako i za privatne kompanije jer će kamata biti niža. Ovo je inače pokazatelj rizika zemlje i podizanje rejtinga je bilo logično", navodi Nikolić.

Ekonomski savetnik premijera Srbije, Jurij Bajec, izjavio je danas Tanjugu da je poboljšanje kreditnog rejtinga zapravo procena agencije Standard end Pur da Srbija dobro napreduje ka Evropskoj uniji i da je u toku protekle krize naša zemlja dosta dobro sprovodila ekonomsku politiku.

"Mislim da je ova međunarodna organizacija bolje procenila činjenicu da je Srbija ipak samo posle jedne godine, dakle, posle 2009, već u 2010. godini , napravila pozitivan zaokret u privređivanju i sprovođenju nekih strukturnih i drugih reformi, uz efikasniju saradnju s MMF", rekao je Bajec.

On je primetio i da je ocena Standard end Pura u suprotnosti sa veoma čestim domaćim kritikama vladine ekonomske politike.

Bajec je pojasnio da su sve zemlje, prema stepenu političkog i ekonomskog rizika, svrstane u 10 kategorija, a potom su kategorije podeljene u grupe A, B i C, pri čemu su u grupi A zemlje sa najkvalitetnijim rejtingom.

Autor/izvor: agencije/MONDO

Raste cena nafte

BEOGRAD - Pre sukoba proizvodnja nafte u Libiji iznosila je oko 1,6 miliona barela dnevno,ali je zbog građanskog rata rad libijske naftne industrije skoro prekinut.

Eventualna vojna intervencija međunarodnih snaga u Libiji mogla bi dovesti do smanjenog izvoza nafte.

Usled toga sirova nafta je danas na berzi u Njujorku poskupela na blizu 103 dolara za barel.

Cena američke „lake” nafte za terminsku isporuku u aprilu je na Njujorškoj robnoj berzi porasla za 1,53 dolara na 102,95 dolara za barel, nakon sinoćnjeg poskupljenja od čak 3,44 dolara, dok je istovremeno evropska „brent” nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 1,11 dolara na 116,01 dolar za barel.

Avtor/izvor: SEEbiz/Tanjug

Zagrebačka burza: Oštar pad Ine prigušio optimizam

ZAGREB - Solidan promet Zagrebačke burze danas nije pratio i snažan rast indeksa, a za to je najveći krivac Ina.

CROBEX je porastao minimalnih 0,08 posto, na 2.260,72 boda dok je CROBEX10 oslabio 0,18 posto, na 1.252,33 boda. Ukupni je redovni promet iznosio solidnih 25,2 milijuna kuna, a imali smo sedam izdanja s milijunskim prometom.

Dionice HT-a (ZSE:HT-R-A) vratile su status najtrgovanijeg izdanja s 4,35 milijuna kuna prometa uz rast cijene na 284,61 kunu. Najveći je krivac za pad CROBEX10 indeksa Ina (ZSE:INA-R-A) čije su dionice pale 1,9 posto, na 3.955 kuna, što je ujedno i najniža dnevna vrijednost. To je najteži dnevni pad Ininih dionica od 19. siječnja.

S druge strane, dobitnik dana je Atlantic Grupa (ZSE:ATGR-R-A) koja je skočila 3,6 posto, na 805 kuna, uz 2,2 milijuna kuna prometa. Najviša je to zaključna cijena ovih dionica od 18. siječnja. U red dobitnika dana svakako spada i AD Plastik (ZSE:ADPL-R-A) kojega su mogući poslovi sa srpskom autoindustrijom podigli 1,9 posto, na 127,41 kunu, uz vrlo dobirh 1,9 milijuna kuna trgovine. Trio velikih dobitnika zaključuje PBZ (ZSE:PBZ-R-A) koji je uz 1,7 milijuna kuna prometa skočio 2,4 posto, na 684,99 kuna.

Građevinski sektor bio je dana na meti kupaca. To posebno vrijedi za dionice Ingre (ZSE:INGR-R-A) koje su uzletjele 7,4 posto, na 14,09 kuna, uz 896 tisuća kuna trgovine. Dalekovod (ZSE:DLKV-R-A) je seriju nastavio i treći dan rastom od 2 posto, na 260,14 kuna, uz 859 tisuća kuna prometa. Institut IGH (ZSE:IGH-R-A) je uz 357 tisuća kuna prometa skočio 3,3 posto, na 1.860 kuna.

Brodarski je sektor predvodila Atlantska plovidba (ZSE:ATPL-R-A) koja je ostvarila 582 tisuće kuna prometa uz rast cijene od 0,7 posto, na 731,90 kuna, bliže gornjem dijelu raspona. Uljanik plovidba (ZSE:ULPL-R-A) korigirana je 0,2 posto, na 641 kunu, uz 265 tisuća kuna prometa.

Povlaštene dionice Adrisa (ZSE:ADRS-P-A) trećim su uzastopnim rastom stigle do 270 kuna, uz 1,54 milijuna kuna prometa.

Dogovor Diokija (ZSE:DIOK-R-A) s vjerovnicima nije izazvao pretjerani inters investitora, ostvareno je svega 12 tisuća kuna prometa a cijena je i treći dan uzastopno imala dvoznamenkarstu postotnu promjenu, ovaj je put porasla 10,7 posto, na 69,99 kuna.

Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Povoljni, ali i komplikovani

Subvencionisani krediti imaju niz prednosti u odnosu na komercijalne, ali i ograničenja zbog kojih ih mnogi izbegavaju

Država je i ove godine odlučila da nastavi sa podrškom u vidu pružanja subvencionisanih kredita, kako za građane tako i za privredu. Kada su u pitanju krediti namenjeni građanima, prema mišljenju stručnjaka portala Banke:online, najpopularniji su potrošački i stambeni subvencionisani krediti. Za te namene ove godine izdvojeno jetri milijarde dinara.

Na građanima je, naravno, da na osnovu analize celokupne ponude odluče da li će za svoje potrebe odabrati komercijalni kredit ili kao dodatnu opciju zajam sa državnom subvencijom. Samo naglašavanje da postoji učešće države u kreditu trebalo bi biti potvrda da je reč o povoljnijoj opciji. Ali, da li je u stvarnosti tako?

Uzimajući u obzir da postoje različiti kriterijumi za procenu povoljnosti kredita, koji zavise od slučaja do slučaja, kao i različiti prioriteti samih građana prilikom razmatranja ponude, izvlače se veoma različiti zaključci.

Prema istraživanju portalaBanke:online valja imati u vidui nekoliko ograničenja. Najprestarost podnosioca zahteva –od 23 do 45 godina. Visinu zarade– maksimalno do 120.000 dinara (što se odnosi i na korisnika kredita i na bračnog druga). Opterećenje zarade može biti 50 odsto(što se odnosi i na zbirna primanja supružnika). Takođe, korisnici ne smeju imati u vlasništvu stambeni objekat niti stambeni kredit u korišćenju. Krediti se mogu koristiti i za novogradnju, a korisnik mora prijaviti prebivalište na adresi kreditirane nekretnine i ona se ne sme dalje izdavati.

Ovi krediti se odobravaju na 30 godina uz mogućnost da banka opciono može dodati i grejs period (poček) od 12 meseci. Iznos kredita je maksimalno 100.000 evra.Bitno je, takođe, naglasiti da je ove godine smanjeno učešće države sa 20 na 15 procenata.

Kamatna stopa ostaje jedan od osnovnih merila za odabir kredita. U ovom slučaju nema velike razlike između banaka, jer je najviša kamatna stopa ograničena na šestomesečni evribor plus 4,9 odsto.

Potrošački subvencionisani krediti mogu se koristiti za kupovinu proizvoda domaće proizvodnje – poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, građevinskog materijala, kućnih aparata, računara.

Rok na koji se odobravaju je od 13 do 36 meseci. Minimalni iznos kredita je 30.000 dinara, a maksimalni i do dva miliona dinara. Kamata se kreće od propisane nominalne od 7,5, do efektivne koja je u rasponu od 7,69 do 8,32 procenta.

Kako bi se potvrdila kupovina odgovarajuće robe, u roku od 150 dana od dana isplate kredita, potrebno je dostaviti potvrdu o kupovini u vidu fakture i garantnog lista. Pored nespornih prednosti subvencionisanih kredita evidentno je da se građani ipak u većoj meri odlučuju za klasične komercijalne kredite, čije je podizanje jednostavnije. Otuda i pitanje – da li su subvencionisani krediti stvarna pogodnost za građane ili samo dodatno komplikuju ionako složen postupak odobravanja kredita.

Izvor/autor:Политика.rs/S. K.

Mala potrošnja – mali račun

Domaćinstva koja mesečno „izgore” do 350 kilovat-sati i ostvare dva popusta, i pored novih cena struje, neće imati povećane račune

Od juče je počela primena novog cenovnika za prodaju električne energije i primena popusta od 11,89 odsto za mesečnu potrošnju do 350 kilovat-sati. Nova prosečna cena kilovat-sata za sve kupce na svim naponskim nivoima veća je za 15,1 odsto. Kilovat-sat za domaćinstva biće skuplji za 13,5 odsto.

Primenom novog popusta od 11,89 odsto gotovo milion i po domaćinstava koja mesečno imaju toliku potrošnju, što je polovina od svih domaćinstava u Srbiji, neće imati povećane račune za struju.Njima će, uz taj popust, biti obračunavan i popust od pet odsto na ime redovnog plaćanja računa za struju, pa će tako ukupan popust za te kupce biti do 16,89 odsto, ističu u EPS-u.

Popusti će sada biti još veći za socijalno ugrožene kategorije kupaca. Njima će računi praktično biti umanjeni od 40 do 45 odsto. Oni će imati pravo na tri popusta– 35 odsto na ime socijalnog statusa, novih 11,89 i pet procenata na ime redovnog plaćanja struje. Svi ti popusti će prepoloviti njihove račune.

S obzirom na to da je prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u Srbiji ispod 400 kilovat-sati, očekuje se da će novi popust podstaći i racionalnu potrošnju struje i da će još veći broj domaćinstava imati umanjene račune.

Svi popusti, koje godišnje odobrava EPS, dostižu četiri milijarde dinara, tj. oko 40 miliona evra, što je vrednost jednomesečne potrošnje za trećinu Srbije, tj. vrednost električne energije koju u jednom mesecu za 800.000 kupaca isporuči „Elektrosrbija” – Kraljevo.

Novom cenom struje nadoknađen je gubitak vrednosti kilovat-sata zbog inflacije u poslednjih godinu dana. Od korekcije cene struje koja je bila 1. marta 2010. do 1. aprila 2011. godine inflacija je bila oko 12 odsto.

Izvor/autor:Политика.rs/S. K.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Sad malo evro da pada!

Dinar je danas ojačao prema evru 0,38 odsto i zvanični srednji kurs je 102,0894 dinara za evro, što je najveća vrednost domaće valute ove godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro košta oko 39 para manje nego juče, kada je srednji kurs evra bio 102,4816 dinara.

Centralna banka je na međubankarskom deviznom tržištu ove godine kupila pet miliona evra da bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa.

Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.

Ove godine domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na Međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Autor/izvor: Beta/MONDO

EU tržišta: EDF gubitnik, Marks&Spencer dobitnik dana

LONDON - Europski burzovni indeksi u srijedu su ojačali, no veće dobitke priječili su gubitnici u energetskom i bankovnom sektoru u ozračju novih zabrinutosti vezanih uz dužničku krizu u eurozoni.

U takvim je okolnostima indeks londonske burze Ftse ojačao 0,59 posto, na 6.042 boda, frankfurtski DAX za 0,68 posto, na 7.224 boda, dok je na manjem dobitku, od 0,16 posto, bio pariški CAC, popevši se na 4.048 bodova.

Među najvećim gubitnicima bio je sektor energetske distribucije, predvođen njemačkim EDF-om, s padom cijene dionica od 3,9 posto. Dionice su mu se našle pod pritiskom Citigroupovog snižavanja ciljane cijene.

Pritisaka nisu bile pošteđene ni bankovne dionice, koje su u prosjeku na vrijednosti izgubile 0,2 posto. Najveća gubitnica bila je dionica irske banke Allired Irish Bank, potonuvši za 15,7 posto, poglavito zahvaljujući pogoršanom raspoloženju nakon što je u utorak agencija Standard and Poor's snizila rejtinge irskim bankama.

"Portugal i opasnost od paketa za spas od bankrota i dalje zadaju najveće brige ulagačima. Iako prevladava ocjena da time Europa neće biti gurnuta preko ruba, nesposobnost političara regije da riješe te velike probleme nastavlja proizvoditi pritisak", kazao je analitičar Hargreaves Lansdowna Keith Bowman.

"Očekivano povećanje kamatnih stopa u ECB-u također stvara zbrku, pri čemu su pojedini analitičari mišljenja da je taj potez zapravo osmišljen da bi se političare potaknulo na akciju",dodao je.

Od pojedinačnih dobitnika još se isticao britanski div maloprodaje Marks & Spencer, čije su dionice poskočile 5,5 posto nakon što je izvijestio o većim od očekivanih prihodima. Pripadnici toga sektora u prosjeku su zabilježili rast cijena dionica od 0,8 posto.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Inflacija naduvala povišicu

Zaposleni i penzioneri mogu da računaju na povišicu od oko 5,5 odsto, koliki je rast cena u prva tri meseca

Zaposleni u javnom sektoru i penzioneri dobiće početkom maja povišicu. Koliku? Koverte i penzijski čekovi mogu biti veći za iznos rasta cena na malo u prva tri meseca od oko 5,5 odsto, kako je saopštila i zvanična statistika ili će im biti raspoređena jednokratna pomoć na osnovu nešto većeg priliva para u budžet od oko 10 milijardi dinara kako je sugerisao Međunarodni monetarni fond.

Ako se vlada bude pridržavala Zakona o primanjima u javnom sektoru penzije bi se uvećale za 5,5 odsto. Posle toga bi prosečna penzija od 22.224 dinara bila povećana za 1.222 dinara, budući da prati rast tih plata. Ako bi se pak 10 milijardi dinara delilo na 500.000 zaposlenih u javnom sektoru i 1,5 miliona penzionera, oni bi na ruke primili oko 5.000 dinara jednokratne pomoći.

Moma Čolaković, poslanik PUPS-a u Narodnoj skupštini, kaže za „Politiku” da još nije odlučeno da li će se zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima deliti jednokratna pomoć ili će se uvećati penzije i plate za rast inflacije.

Upitan kolika bi ta jednokratna pomoć mogla biti Čolaković juče nije mogao da precizira dodajući da će se kalkulacije tek raditi.Kazao je da se mora voditi računa o budžetu, odnosno da sve te isplate ne pređu ukupno 5,5 odsto rasta cena na malo, kako ne bi bio prekršen dogovor sa MMF-om.

Čolaković smatra da bi bilo dobro da zaposleni i penzioneri dobiju povećanje od 5,5 odsto, jer bi to ulazilo u osnovicu za obračun plata, ali i penzija od 1. oktobra kada sledi njihovo ponovno usklađivanje. On kaže da će sve, ipak, zavisiti od toga šta pokaže računica Ministarstva finansija.

– Razgovarao sam s potpredsednikom vlade dr Jovanom Krkobabićem, on tek treba da se sretne s ministrom finansija i dogovori o svemu. Izvesno je jedino da kada bi se plate i penzije povećale za manje od 5,5 odsto da bi bilo neophodno menjati Zakon o budžetu, što za sada nije u najavi – pojašnjava Čolaković.

Na podsećanje, da je bilo reči da će plate i penzije za prva tri meseca biti uvećane za 2,95 odsto, Čolaković kaže da su to bile loše prognoze i da je statistika potvrdila da je inflacija 5,5 odsto, a da u zakonu jasno piše da će se plate i penzije usklađivati s rastom cena na malo i to se mora poštovati.

Ivan Nikolić, ekonomista, kaže za naš list da država mora da se drži zakona u kome fiskalna pravila jasno kažu da je rast zarada i penzija jednak rastu inflacije u prvom tromesečju. Za njega je svaka druga finansijska „gimnastika” teško prihvatljiva.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Petrović

Ma kakva kriza, kažu zarade srpskih banaka

Banke u Srbiji ukupno su zaradile prošle "krizne" godine 245 miliona evra, što je za neverovatnih 25 odsto više nego 2009, izračunao Balkan magazin.

Bankarski sektor u Srbiji zaradio je u 2010. godini, u sred svetske ekononske krize, 25,4 milijardi dinara dok je godinu dana pre toga inkasirano 20,3 milijardi dinara, objavio je danas elektronski Balkan magazin.

Tokom prošle godine, stopa nenaplativih kredita kretala se i do 20 odsto, ali prema bilansima, banke su ostvarile najveći prihod od kamata do sada - 179,4 milijarde dinara.

Prihodi od naknada i provizija su porasli sa 42 milijarde 2009. godine, na 73,85 milijardi prošle godine, odnosno za neverovatnih 60 odsto.

Balkan magazin navodi da se, kroz ove podatke, vidi prava korist od subvencionisanih kredita, ali i od pozamašnih kamata koje je davala država na svoje obveznice, a koje su kupovale uglavnom banke.

Na čelu bankarskog sektora bila je Inteza banka sa aktivom (plasiranim novcem) od 359,1 milijardu dinara i profitom, pre oporezivanja, od čak 8,46 milijardi dinara.

Druga najveća banka na tržištu je Komercijalna banka sa aktivom od 255,9 milijardi dinara, dok je banka sa drugim najvećim profitom niška AIK banka sa 6,2 milijarde dinara.

Najveći kapital (imovina banke) na kraju prošle godine imala je takođe Inteza 57,3 milijarde dinara, dok je druga banka po visini kapitala Rajfajzen.

Najveći gubitaš i prošle godine je bila mađarska OTP banka sa minusom od 2,5 milijarde dinara, zatim grčka Alfa banka sa 1,7 milijardi gubitka i Kredi Agrikol sa gubitkom od
1,14 milijardi dinara, navodi Balkan magazin.

Autor/izvor: FoNet/MONDO

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Euro oslabio pod pritiskom dužničkih problema u eurozoni

LONDON - Euro je u ponedjeljak oslabio u mršavoj trgovini na međunarodnim tržištima valuta, pod pritiskom spekulacija da će Grčka biti prisiljena na restrukturiranje duga te neizvjesnosti oko sudbine kriznog paketa za Portugal.

Euro je u takvom okruženju prema dolaru oslabio za više od postotka, na 1,4274 dolara, najnižu razinu u 11 dana. Prema jenu je također oslabio preko jedan posto, na najnižu razinu prema japanskoj valuti u više od dva tjedna. Njime se tako trgovalo po 118,25 jena.

I dolar je oslabio prema jenu, na najnižu razinu u više od dva tjedna od oko 82,63 jena.

"Pozornost tržišta ponovno se vraća na grčku situaciju, što vrši pritisak na euro. Bilo bi to prvo takvo restrukturiranje i tržište ne zna što može očekivati", ocjenjuje raspoloženje na tržištima valutni strateg banke Nordea u Kopenhagenu Mic Ingenuus.

Pad eura ubrzao je nakon što su izvori iz njemačke vlade kazali kako očekuju da će Grčka prije kraja ljeta biti prisiljena na restrukturiranje duga.

"Tržište je očito skeptično spram Grčke. Uz to, tu su i neizvjesnosti glede portugalskog paketa nakon izbora u Finskoj na kojima je veliki broj glasova dobila stranka koja je zaprijetila vetom na tu pomoć", ističe valutni strateg nabCapitala Gavin Friend.

Jedan je grčki list ranije objavio da je Grčka početkom ovoga mjeseca obavijestila Međunarodni monetarni fond (MMF) i Europsku uniju kako želi restrukturirati dug, što je kasnije jedan dužnosnik grčkog ministarstva financija opovrgnuo.

Autor/izvor: SEEbiz / H

Zagrebačka burza: Kraš brzo pao u drugi plan

ZAGREB - Početak novog tjedna Zagrebačkoj burzi ne bi trebao donijeti ništa nova.

Vjerojatno ćemo i dalje biti svjedoci prometima ispod 20 milijuna kuna i borbi CROBEX-a s razinom od 2.200 bodova. Većina je bluechip izdanja razočarala od početka proljeća pa zapravo drugčiji scenarij nismo ni mogli gledati. Potencijalna destabilizacija zemlje zbog haških presuda i vrlo neizvjestan kraj pregovora s EU u lipnju dodatno otežavaju situaciju investitorima. Dobrih vijesti jednostavno nema na makro sceni, iako je korporativni front nešto živahniji.

Čak niti oni koji su početkom travnja nakratko zabljesnuli protekloga su tjedna vraćeni u sjenu. Primjerice, Kraš (ZSE:KRAS-R-A) je početkom travnja nako objave o dividendi i finalizacije preuzimanje Karoline bio na meti investitora pa smo napokon vidjeli nekoliko solidnih izdanja u kontekstu prometa. Protekli je tjedan, međutim, donio bolno prizemljenje i tjedni promet od mizernih pola milijuna kuna. U takvim okolnostima tjedni pad vrijednosti od 1,5 posto, na 443,06 kiuna, nije nikakvo iznenađenje. Vrijedi tek natznačiti kako se radi o najnižoj zaključnoj cijeni u travnju.

Ugodno iznenađenje protekloga tjedna u kontekstu prometa bio je Končar EI (ZSE:KOEI-R-A) koji je u pet dana uspio skupiti vrlo dobrih 3,4 milijuna kuna prometa uz tjedni rast cijene od 1,5 posto, na 558 kuna. Kupnja se intenzivirala nakon objave informacije o dividendi od 12 kuna po dionici. Dividenda će se isplatiti dioničarima koji budu upisani u depozitoriju SKDD kao nositelji prava na dionicama na dan koji je 15 dana iza datuma održavanja glavne skupštine (koja je na rasporedu 1. lipnja), a isplata dividendi izvršit će se najkasnije u roku 15 dana od dana stjecanja tražbina za isplatu dividende.

Globalna situacija jutros nije optimistična. Europska su tržišta u novi tjedan ušla padom zbog nervoze investitora u vezi ključnih korporativnih izvješća koja će biti objavljena idućih dana. FTSEurofirst 300 jutros je oslabio 0,2 posto, na 1.130,03 boda. Osim korporativnih rezultata, ulagače i dalje brine europska dužnička kriza koja je daleko od završene.

Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Auto na kredit ili lizing – pitanje je sad

I jedna i druga mogućnost za nabavku automobila ima prednosti, ali i mana o kojima valja dobro razmisliti

Kupovina automobila oduvek je izazov. Iako su u poslednje vreme novi automobili veoma pristupačni u odnosu na aktuelne plate, malo ko ima mogućnost da ga kupi za gotovinu. A postao je preka potreba.

Iza nas je godina u kojoj je mnogo automobila oduzeto zbog neizmirivanja obaveza. Svejedno da li zbog kredita ili lizinga. Rezultati ankete sprovedene na stranicama Banke:online pokazali su da veliki broj građana, ipak, razmišlja o ovim kreditima.

Koje su razlike između uzimanja automobila na kredit ili na lizing? Šta je povoljnija opcija i o čemu bi trebalo voditi računa?

Najpre, dokumentacijaje u oba slučaja veoma slična. Razlika se ogleda u tome što je za auto-kredite kod većih iznosa neophodan žirant, dok kod lizinga jemac nije potreban za fizička lica.

Najznačajnija razlikaizmeđu lizinga i kredita jeste vlasništvo nad vozilom. Kod kredita, vlasnik vozila je fizičko lice, odnosno korisnik kredita, dok je kod lizinga vozilo u vlasništvu lizing kompanije do trenutka otplate poslednje rate, kada se ono prenosi na fizičko lice. Ono što je ovde bitno pomenuti

jeste da je vlasništvo nad vozilom važna stavka prilikom registracije vozila, jer se razlika u ceni ogleda upravo u tome ko je vlasnik, da li fizičko lice ili pravno.

Najvažnija stavka koja je i odlučujuća prilikom odabira kredita, odnosno lizinga jesu kamatne stope. Iako lizing kompanije uglavnom nemaju objavljene kamatne stope, u većini slučajeva je dostupan proračun rate, tako da se može doći do potrebnih informacija.

O tome najbolje govori primer za kupovinu automobila u vrednosti od osam hiljada evra na 36 meseci, sa učešćem od 20 odsto, indeksacija u evrima.

Kao što se može videti, nema mnogo razlike, zaista sve zavisi od finansijske institucije. Kakva je situacija sa kamatnim stopama za auto-kredite pogledajte u nastavku.

Upoređivali smo situaciju od pre dve godine i sada. I u ovom primeru sve zavisi od banke. Dok su neke banke smanjivale kamatnu stopu, druge su je povećavale, treće su ih zadržale na istom nivou. Dakle, ovo je jedan od onih finansijskih proizvoda koji su aktuelni samo u vreme trajanja Međunarodnog salona automobila u Beogradu i gde se banke potrude da svoju ponudu predstave što primamljivije. Tada su aktuelne akcije i od stane proizvođača i od strane banaka i od strane davalaca finansijskog lizinga. Iz svega pomenutog proizlazi da se za kupovinu novog automobila, bilo na kredit bilo na lizing, najbolje odlučiti za vreme tog sajma, jer tada je ušteda velika, jedino je pitanje da li nam potrebe dozvoljavaju čekanje do narednog održavanja Sajma.

Izvor/autor:Политика.rs/S. K.

Minimalna plata zvanično 102 dinara po satu

Predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca potpisali su danas Socijalni sporazum, prema kome je minimalna cena rada 102 dinara po satu.

Vlada Srbije danas je potpisala Socijalno-ekonomski sporazum sa dva reprezentativna sindikata i Unijom poslodavaca, kojim je predviđeno povećanje minimalne cene rada po radnom satu za sedam dinara od 1. juna, a iznosiće 102 dinara, kao i povezivanje radnog staža iz budžetskih sredstava.

Dokument su potpisali premijer Mirko Cvetković, predsednici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, Ljubisav Orbović i Branislav Čanak, kao i predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković, izrazivši zadovoljstvo uspešno okončanim višemesečnim pregovorima.

"Zajednički želimo da obezbedimo makro ekonomsku stabilnost i da krenemo u razvoj u postkriznom periodu", rekao je Cvetković posle potpisivanja sporazuma u Vladi Srbije čemu je prisustvovao i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

Cvetković je istakao da je Sporazum simbolično potpisan uoči Međunarodnog praznika rada - 1. maja što pokazuje, još jednom značaj koji radnicima daje socijalno ekonomski savet.

'Sporazum se odnosi na kalendarsku 2011.godinu", rekao je on dodavši da u okviru zajedničkih ciljeva sve strane potpisnice sporazuma svesne značaja i naših evropskih integracija kao dugoročnog cilja.

Prema njegovim rečima, u nastavku evropskih integracija najviše stavari treba da bude postrignuto u ovoj godini. Zato nam je, kako je rekao, potrebno da imamo mirnu situaciju u kojoj će svi potpisnici sporazuma da daju maksimum.

Cvetković je precizirao i da je Vlada Srbije, potpisujući Sporazum preuzela obaveze i kao socijalni partner i poslodavac naglasivši spremnost vlade da iz budžetskih sredstava pokrije neuplaćeni radni staž.

"Za to će biti angažovana značajna sredstva", rekao je on istakavši i da vlada, u okviru budžerta predviđa značajna podsticajna sredstva za subvencije.

Cvetković je istakao da će te subvencija imati podsticajnu ulogu u smislu razvoja ali isto tako i socijalnu komponentu.

Orbović smatra da će sporazum "uroditi plodom i dati rezulate" ukazavši da je za sidnikat veoma značjano povećanje minimalne zarade a time i opšte plate u Srbiji za nešto više od sedam procenata.

On je rekao i da je Sporazum vrlo značajan i za one koji imaju problema sa nepovezanim radnim stažom i overom zdravstvenih knjižica.

Čanak je izrazio očekivanje da će od danas sporazum početi dosledno da se primenjuje i da će svi potpisnici održati obećanje koje su dali potpisima na tom dokumentu.

On je naveo i da to što sporazum ima ogranično trajanja - do kraja godine "govori da je reč o hitnoj intervenciji kako bi se zaustavile ili otkonile reperkusije u socijalnoj sveri".

"Nemojte očekivati ni od jednog od potpisnika spropazuma rezulatate sutra jer u nekim stvarima objektivno rezultati mogu da se pojave jesenas", rekao je on.

Atanacković je istakao da se iz Sporazuma vidi da je vlada preuzela na sebe značajan deo posla, mnogo veći nego druga dva socijana partnera.

On je istakao i da je jedan od značajnih finansijskih izdataka povezivanje radnog staža, podsetivši da se to radi već treći put.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije očekuje i da realizacija tog sporazuma dovede do efikasnije države u celini.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Svetska banka odobrila Srbiji kredit od 100 miliona dolara

BEOGRAD - Bord direktora Svetske banke odobrio je Srbiji kredit od 100 miliona dolara za pomoć siromašnim porodicama, saopštila je danas Svetska banka.

Tim kreditom će se utrostručiti ukupan iznos pomoći porodicama čiji prihodi ne pokrivaju osnovne mesečne troškove.

Svetska banka novim kreditom Srbiji podržava primenu novog Zakona o socijalnoj pomoći koji je usvojen krajem marta 2011. godine.

Izvor/autor:Политика.rs/Beta

anchi22 · **•• 20:01 ••**

EU tržišta: Dobri rezultati dižu indekse

PARIZ - Na europskim je tržištma u srijedu optimizam potaknut ohrabrujućim poslovnim izvješćima prevagnuo nad strahovanjima da bi Grčka mogla zatražiti još jedan paket međunarodne pomoći.

Indeks Londonske burze Ftse neznatno je porastao, za 0,13 posto, na 6.026 bodova. Frankfurtski DAX bio je na dobitku 0,71 posto i iznosio je 7.554 boda, a pariški je CAC bio na dobitku 0,33 posto i iznosio je 4.066 bodova.

"Poslovna izvješća i dalje su jako dobra, često bolja no što se očekivalo", rekao je trgovac ETX Capital Markus Huber, dodajući da je tržište vrlo likvidno, kamatne stope niske, a dionice i dalje najatraktivniji oblik imovine.

Među glavnim su dobitnicima tako u srijedu bile tvrtke koje su objavile dobra poslovna izvješća, uključujući belgijsko-francusku financijsku grupu Dexiju, vrijednost čije je dionice porasla 3,8 posto, te dansku brodarsku i naftnu grupu AP Moller-Maersk, s rastom dionice od 4,4 posto.

Dobitnicima se pridružio i europski maloprodajni sektor, s vodećim Marks&Spencerom čija je dionica ojačala 1,9 posto nakon što mu je JPMorgan povisio investicijski rejting.

Microsoftova najava o kupnji Skypea za 8,5 milijardi dolara također je ohrabrila tržišta, potaknuvši očekivanja o novom valu spajanja i akvizicija.

"To ukazuje na bolji apetit za rizičnim ulaganjima", tumače UniCreditovi analitičari.

Na Tokijskoj burzi indeks Nikkei je porastao 0,46 posto na 9.864 boda.

Autor/izvor: SEEbiz / H

Slabost dolara mogla bi da utiče na veću cenu zlata

ANALIZA - Danas još jedan zanimljiv dan za trgovinu zlatom.

Sva događanja na Forex tržištu će verovatno uticati na rast cene zlata. Očekujemo da će dosta investitora koji se osećaju nesigurno ulaganjem u valutne parove sa evrom potražiti utočište upravo u zlatu. Na tržištu metala i danas vidimo oporavak cene srebra gde bi direktna korelacija između cene srebra i zlata opet mogla doći do izražaja. Slabost dolara bi takođe mogla da utiče na veću cenu zlata ali smo u poslednje vreme svedoci slabljenja ove korelacije i posmatramo jačanje i cene zlata i dolara. Trenutno bi se reklo da su trejderi neodlučni i da čekaju dodatne vesti kako bi mogli da se opredele ali je neosporno da je trgovački impuls na strani uzlaznog trenda. Na grafikonu se lepo vidi uzlazni kanal koji malo po malo dobija na snazi.

Naše viđenje: Kupovna pozicija ispod 1.530 sa prvim targetom na 1.538 i drugim na 1.543.
Alternativni scenario: Ukoliko se cena spusti ispod 1.520, onda je moguć dalji pad na 1.513 i 1.505.
Komentar: Indeks relativne snage ima uzlazni trend što može da predstavlja signal za kupovinu.
Trend: Uzlazni trend na kraći, srednji i duži rok.

Ovu analizu omogućio je FXlider.

Autor/izvor: SEEbiz / FXlider.com

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Novi rekord dinara

Dinar je danas ojačao u odnosu na evro za 0,64 odsto, tako da je zvanični srednji kurs 98,9874 dinara za evro, što je najveća vrednost domaće valute od početka godine.

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro košta oko 65 para manje nego juče kada je srednji kurs bio 99,6261 dinara za evro.

U ovoj godini domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro.

Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.

Centralna banka je na međubankarskom deviznom tržištu ove godine kupila pet miliona evra da bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa.

Devizni kurs se formira na Međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Autor/izvor: Beta/MONDO

Nema jednostrane izmene uslova kredita

Po novom zakonu o zaštiti potrošačaugovori o kreditima sa promenljivom kamatnom stopom moraju imati sve elemente zbog kojih se menja cena novca

Ukoliko Skupština Srbije naredne nedelje usvoji predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga onako kako su ga sročili u Narodnoj banci, svima onima koji od banaka budu tražili pare na zajam neće više trebati dodatne naočare s velikom dioptrijom za sitna slova i neodređene formulacije u bankarskim ugovorima.

Cilj ovog jedinstvenog zakona, koji se prvi put kod nas donosi, a čija primena počinje pola godine posle usvajanja, jeste da cena bankarskih usluga bude precizna i promenljiva samo ukoliko je tako nešto ugovorom izričito predviđeno. A i tada u skladu s elementima ugovora, a ne kao do sada – prema poslovnoj politici banke, ma šta da se iza toga krije.

Takve odredbe u postojećim ugovorima moraće da budu usklađene s pravilom o odredivosti kamatne stope.

Po novom zakonu, kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom, varijabilni elementi kamate moraju biti jasno određeni ili odredivi i moraju se pozivati na unapred poznate veličine, kao što je, recimo, referentna kamatna stopa, koje će se menjatii klijent mora da zna da će to uticati na promenu visine rate kredita.

Predviđeno je i fer oglašavanje i informisanje korisnika finansijskih usluga, pa je, na primer, zabranjeno kredit ili lizing označiti besplatnim ako je njihovo odobrenje uslovljeno nekom drugom obavezom ili bilo čime što predstavlja trošak za korisnika.

Korisnik kredita će imati pravo da ga otplaćuje po istom tipu kursa, primenjenom pri odobravanju kredita – srednjem, kupovnom ili prodajnom, a propisano je i da u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora o kreditu, korisnik ima pravo da odustane od tog ugovora. Njegova obaveza je da u roku od 30 dana od slanja obaveštenja o odustajanju vrati banci glavnicu i kamatu za vreme korišćenja kredita.

Prema novom zakonu, banke će biti obavezne da najpre svoje usluge predlože u dinarima, a na izričit zahtev klijenata i u evrima, i pri tome će biti dužne da ih upozore na sve rizike koje takva vrsta kredita podrazumeva.

Što se tiče platnih kartica, korisnik je dužan da odmah prijavi gubitak ili krađu kartice, a u slučaju da je bilo njenog neovlašćenog korišćenja, korisnik je dužan da odmah posle tog saznanja, a najkasnije u roku od 45 dana od datuma zaduženja, prijavi neovlašćenu transakciju i u tom slučaju može snositi gubitke najviše do 15.000 dinara.

U bankama redom pozdravljaju donošenje ovakvog zakona i kažu da za njih nema ništa sporno u njegovom donošenju. Ipak, kao „nezgodne” odredbe zakona označena je mogućnost klijenta da posle 14 dana odustane od kredita ili da ima rok od 45 dana da prijavi nestanak kartice, a da za eventualnu zloupotrebu plati 15.000 dinara. Takođe, i da se za neispravnu robu može odšteta tražiti ne od trgovca, već od banke koja je dala kredit za kupovinu takvog potrošnog dobra.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora „Sosijeteženeral banke”, kaže da oni pozdravljaju usvajanjeopšteg aktakojim se reguliše poslovanje banaka i štite korisnici finansijskih usluga. Oni, kao banka, insistiraju na transparentnom poslovanju i preciznom definisanju uslova pod kojima se klijentu odobrava određeni proizvod ili usluga i poštovanje ugovora.

– „Sosijete ženeral banka” Srbija je aktivno učestvovala u raspravi i javnoj diskusiji na temu novog zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, smatrajućida kao jedna odbanaka sa velikim međunarodnim iskustvom može da pomogne u konačnom oblikovanju odredbizakona. Smatrali smo da je neka od predloženih rešenja potrebnoizmeniti i sporna pitanja regulisati na drugačiji način, poput, na primer, odustajanja odkredita od strane klijenta, nakon njegovog puštanja u tečaj, zatim određena rešenja koja se tiču platnih kartica, retroaktivnu primenu zakona na postojeće ugovore, itd.Pozdravljamoodredbe koje se tičutipa kursa po kome se naplaćuju rate klijentima. „Sosijete ženeral banka” rate obračunava po istom tipu kursa po kome i odobrava kredite, odnosno po srednjem kursu NBS.Mi ćemo svakako pažljivo razmotritiodredbe Zakona kako bismo imali preciznu sliku o izmenamau odnosu na prvobitni predlog i prilagoditi se novim propisima, stav je Miroslava Rebića.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Rabrenović

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Sve duže kolone nezaposlenih

Procenjuje se da je od septembra 2008. do istog meseca 2010. godine bez posla ostalo 440.000 radnika

Prema poslednjim podacima Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavljeno je oko 730.000 nezaposlenih lica.Pojedini ekonomisti smatraju da ih je bar za polovinu više, jer se ne prijavljuju svi koji su bez posla.

Zvanična statistika tvrdi da je od septembra 2008. godine do istog meseca 2010. broj zaposlenih kod pravnih lica smanjen za oko 80.000 ljudi. Procena je da je kod preduzetnika bez posla ostalo 140.000, a u sivoj ekonomiji je oko 220.000 lica.

Kad se sve sabere, u navedenom periodu bez posla je ostalo oko 440.000 ljudi.

– Zaposlenost kod nas pada već 22 godine, a danas nam je produktivnost kao pre 31 godine – kazuje ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija. – Zaposlenost raste u zdravstvu, obrazovanju i državnoj upravi, što i nije tako zabrinjavajuće, ali je nedopustivo malo zaposlenih u prerađivačkoj industriji.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković nedavno je u obraćanju predstavnicima stranih investitora rekao da je ,,trenutno stanje srpske ekonomije postkrizno”. Rast bruto domaćeg proizvoda je dostigao tri odsto, što je nedovoljno, ali ohrabruje tromesečno povećanje izvoza za 23,6 odsto. Ima naznaka da je zaustavljen rast broja nezaposlenih, ali je još rano tvrditi da je reč o stabilnom trendu.

Ono što najviše zabrinjava je ukazivanje ljudi iz zvaničnih državnih službi da željeni trend još nije na vidiku.

– Broj nezaposlenih se povećava, a s tim i broj siromašnih – upozorava Vladan Božanić, načelnik u Republičkom zavodu za statistiku.

Božanić je nedavno izjavio da je stopa nezaposlenosti već premašila 20 odsto.

Rekonstruisana vlada preduzima mere. Na snagu je stupila uredba kojom se, smanjivanjem i oslobađanjem od obaveze plaćanja poreza i doprinosa, podstiče zapošljavanje mlađih od 30 i starijih od 45 godina u privatnom sektoru, koji je najviše stradao u godinama krize.

– Oko 10 odsto građana Srbije je siromašno, što ne bi bilo tako strašno da nije mnogo onih koji su blizu granice siromaštva – izjavio je direktor agencije „Ipsos stratedžik marketing” Srđan Bogosavljević. –Ako jedan član takvih domaćinstava ostane bez posla, ono se približava toj granici.

Miroslav Zdravković smatra da u lečenju nezaposlenosti, kao teške društvene bolesti sa neprijatnim i skupim posledicama, treba početi od suzbijanja njenog uzroka.

– Kriza je u Srbiji najteže pogodila preduzetnike – ukazuje Zdravković. – Od početka 2009. manje ih je za četvrtinu, u Hrvatskoj za petinu, dok je preduzetništvo najmanje stradalo u Sloveniji. Pogotovu nije dobro što broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji brzo opada, dok u javnom sektoru raste. Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja u prerađivačkoj industriji ima više zaposlenih nego ukupno u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju. Od 2000. godine Srbija je prepolovila broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji, a do tada je u njoj imala isti broj zaposlenih na 1.000 stanovnika kao Slovenija danas. Trebaće nam više od 10 godina da vratimo taj odnos.

Neodrživa nesrazmera zaposlenosti u javnom i privatnom sektoru može se otkloniti samo povećavanjem broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji, naglašava Zdravković, što je stav celokupne stručne javnosti. Samo tako mogu da se ostvare veći poreski prihodi za lakše finansiranje javnog sektora i održavanje javnog duga.

Zdravković, kao i njegove kolege, zalaže se za strogu kontrolu izdvajanja za penzije, zdravstvo, obrazovanje i javnu upravu, uz postepeno smanjivanje broja zaposlenih u tim delatnostima. Potrebni su nam uslovi za brzo povećavanje broja zaposlenih u privatnom sektoru, naročito u prerađivačkoj industriji.

Samo veća prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od 5,8 odsto do kraja ove decenije omogućava povećanje zaposlenosti, a sa tim i standarda, ukazuju ekonomisti.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Mikavica

Kriminal u privatizaciji ne zastareva 30 godina

U procesu promene svojine bilo je i krivičnih dela, mnogo više prijava za ta dela za koja nije vođen ili se tek vodi postupak

Za razliku od Hrvatske, koja odnedavno ima zakon po kome krivična dela učinjena u privatizaciji ne zastarevaju, Srbija takav propis nema. Čini se da se o njegovom donošenju i ne razmišlja. Argument je da su rokovi za zastarevanje za ova (ne)dela učinjena u privatizaciji vrlo dugi – čak 30 godina.

Po hrvatskom zakonodavstvu krivičnim delima učinjenim u privatizaciji smatraju se nesavesno poslovanje, prouzrokovanje stečaja, zloupotreba položaja i ovlašćenja u privrednom poslovanju, zaključenje štetnog ugovora, nedopuštena trgovina, utaja poreza i doprinosa i drugih davanja, prevara, pronevera, falsifikovanje službenih dokumenata, nesavestan rad u službi, primanje i davanje mita, izbegavanje carinskog nadzora i slično.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da u našem zakonodavstvu takvog propisa nema, jer su i prema postojećim rokovi za zastarelost – 30 godina. Ipak, u toku su izmene Krivičnog zakona i, možda, bi i takva odredba mogla u njemu da se nađe.

– U toku su izmene Krivičnog zakona u skladu sa preporukama Evropske komisije i GREKA (Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope), a usvajanje se očekuje na jesen. Prema predlogu, zloupotrebe službenog položaja, kao krivičnog dela, više ne bi trebalo da bude, već će se odgovarati za klasična dela korupcije – davanje i primanje mita i slično. Ipak, napravićemo analizu koliko je krivičnih dela učinjeno u privatizaciji i kakva je njihova struktura i videćemo kakva je opravdanost menjati zakon u smislu zastarevanja ovih krivičnih dela – kaže Homen.

U privatizaciji je, poznato je, bilo krivičnih dela, a mnogo više je bilo prijava za ta dela za koja nije vođen, ili se tek vodi, postupak. Svakako jedan od najpoznatijih slučajeva je kupovina preduzeća u Vojvodini novcem od droge. Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti grupu Darka Šarića za krivična dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela i pranja novca. Ključni svedok u ovom procesu je Mile Jerković iz Novog Sada koji je učestvovao u kupovini poljoprivrednog dobra „Jedinstvo” – Gajdobra, a Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti optužene u ovom procesu da su znali da su sredstva koja su im stavljena na raspolaganje i upravljanje nelegalno stečena od preprodaje kokaina. Radi se o takozvanom „prljavom” novcu koji je trebalo legalizovati i uvesti u regularan privredni i finansijski sistem.

Po oceni Saveta za borbu protiv korupcije krivična dela su počinjena i u procesu privatizacije „Novosti”, a prema onome što je Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, izjavila u intervjuu za „Politiku”, postoje indicije da i u procesu privatizacije Luke Beograd ima elemenata krivičnog dela. Na ovakav zaključak, prema njenim rečima, ukazuju podaci prikupljeni po podnošenju krivične prijave protiv odgovornih za svojinsku transformaciju ovog preduzeća.

Činjenica je da je privatizacija društvene svojine, uglavnom, okončana, a da su za prodaju ostala preduzeća koja niko neće. Zbog toga se u mnogim slučajevima za njih spas traži podržavljenjem. Primera radi, od početka godine do danas u Srbiji privatizovane su samo dve firme, „Enikon”, Loznica i „Porečje”, Vučje, ukupno za nepunih 250.000 evra. U istom periodu raskinuta su 22 kupoprodajna ugovora.

Kada se raskine privatizacioni ugovor, preduzeće se vraća u nadležnost agencije. To, međutim, nije garancija da će ona uspeti da mu nađe novog vlasnika, i zato je oko 200 takvih preduzeća na kraju završilo u stečaju. Ponovo je prodato 117 firmi, a agencija je i dalje nadležna za još 256 preduzeća i njima upravljaju zastupnici kapitala.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Rabrenović

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Sledi povećanje akciza na cigarete

BEČIĆI – Zemlje zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, moraće radi približavanja Evropskoj uniji da povećaju akcize na cigarete zbog usklađivanja sa evropskim standardima, saopštila je kompanija Džapan tabako internešenel .

Nova EU Direktiva nalaže visinu minimalne akcize od 90 evra na 1.000 cigareta. To je cilj koji će biti postavljen i zemljama regiona. Trenutno, u Srbiji je 28 evra na 1.000 cigareta.

Potpredsednik kompanije Džapan tabako internešenel Kristijan Kring je u Bečićima, na sastanku guvernera centralnih banaka i ministara finansija zemalja jugoistočne Evrope, ocenio da je sprečavanje nelegalne trgovine cigaretama jedini put ka osiguranju stabilnih budžetskih prihoda.

„Predvidiv, postepen i regionalno izjednačen rast akciza u celom regionu uslov je za prevenciju nelegalne trgovine cigaretama. To se može osigurati donošenjem akciznih kalendara koje bi svaka država regiona trebalo da razvije u saradnji s duvanskom industrijom”, rekao je Kring.

Prema njegovom mišljenju, svrha akciznog kalendara je da unapred reguliše povećanje akciza u periodu od tri do pet godina, čime bi bili osigurani stabilni prihodi za državu i predvidivo poslovno okruženje.

„U suprotnom, države bi mogle da se suoče sa udarom na budžete, kao što se desilo novo-pridruženim članicama EU. Nadamo se da će vlade zemalja Zapadnog Balkana izbeći takav scenario u saradnji s duvanskom industrijom koje imaju iskustvo u poslovanju u Evropskoj uniji”, poručio je Kring.

Izvor/autor:Политика.rs/Beta

Seljaci smršali od izvoznih subvencija

Iz fonda za podsticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda do sada korist imale velike trgovinske kuće i proizvođači, a ne porodična gazdinstva, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede

Žaoka „žute ose” otupljena je posle odluke Ministarstva poljoprivrede da vlasnicima firme koja proizvodi najpoznatiju srpsku šljivovicu ove godine ne odobri ni dinar iz fonda za podsticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda. Ispovedivši svoje izvozne probleme „Politici”, vlasnik porodične firme „Flores” je rekao da ne može da shvati da se sada neko poigrava njima, i to u trenutku kada je „država jasno i glasno rekla da agrar i izvoz poljoprivrednih proizvoda treba da budu okosnica celokupnog privrednog razvoja zemlje”.

Zaista, od kada su kreatori ekonomske politike ponovo ubacili izvoz i poljoprivredu u fokus strategije razvoja, svaka izvoznička suza, a naročito kada je izazove država, izaziva posebnu pažnju. Em je firma „Flores” porodična, em pravi šljivovicu a, još uz to, kvasi grla u SAD, EU i Australiji.Kad, ne lezi vraže, administracija neće da pomogne.

Priča je, međutim, daleko šira od činjenice da je „žuta osa” zakinuta za subvencije. Izgleda da su se od fonda za podsticaj izvoza najmanje ugojili seljaci. Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede, objašnjava da sudo sada subvencije za izvoz dobijala lica koja ostvaruju izvoz.

– To uglavnom nisu seljaci, već trgovinske kuće ili prerađivači – kaže Milovanović, precizirajući da se od ove godine subvencije za izvoz usmeravaju ka porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

Prema njegovim rečima,seljacima je pomoć mnogo više potrebna nego nekoj velikoj trgovinskoj izvoznoj firmi.

– Praksa je pokazala da u velikoj meri te subvencije nisu ni dolazile do proizvođača.Zato je državna pomoć danas potrebnija onima koji su na granici da postanu ekonomski održivi, a ne kompanijama koje izvoze širom sveta – tvrdi Milovanović.

On ukazuje na još jedan aspekt subvencionisanja izvoza poljoprivrednih proizvoda, a to je da je državna pomoć u nastupu na stranim tržišna nedozvoljena rabota sa stanovišta Svetske trgovinske organizacije (STO). Srbija je, naime, u dosadašnjim pregovorima o članstvu preuzela obavezu da ovu meru ukine pre nego što postane član ove međunarodne organizacije.

Međutim, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da bi Vlada trebalo da zastupa drugačije stanovište prema sve strožim kriterijumima Svetske trgovinske organizacije. Dok u Ministarstvu poljoprivrede smatraju da su podsticaji za izvoznike, koji se sprovode od 2004. godine, znatno pomogli da se mnoge kompanije učvrste na svetskom tržištu, poput proizvođača „žute ose”, Prostran predlaže da Srbija, do momenta ulaska u STO, zadrži i poveća taj vid podsticaja, kako bi srpski proizvođači hrane povećali konkurentnost na inostranom tržištu.

– S obzirom na to da je ulazak u STO i dalje neizvestan, mislim da treba pojačati obim podsticaja izvoza – kaže on, podsećajući da je ta stavka u budžetu iz godine u godinu rapidno opadala.

Naime, ove godine je za tu namenu izdvojeno 300 miliona dinara, dok je prošle godine ta suma bila dvostruko veća i iznosila je 600 miliona. Pre dve godine, država je pomagala izvoznike poljoprivrednih proizvoda sa 900 miliona dinara, dok su 2008. godine planirana sredstva u budžetu iznosila čak 1,2 milijarde dinara.

Sada je čitav sistem subvencija izvoza poljoprivrede pod pritiskom STO sveden na minimum, mada je i drugi faktor, koji postaje klasika srpske ekonomije, uticao na manji podsticaj izvoza. A to je da nema para u budžetu.

Prostran takođe podseća da za izvoz u zemlje Cefta Srbija nema pravo da subvencijama jača plasman poljoprivrednih proizvoda, ali da na tu kartu može da igra kada izvozi u EU, Rusiju ili na druga tržišta.

Ipak, i Milovanović i Prostran se slažu da država kroz druge, zaobilazne oblike subvencije može jačati izvoz hrane. Primer za to je Hrvatska, čiji je agrarni budžet tri puta veći od srpskog. Hrvatska za pomoć seljaku izdvaja oko 600 miliona evra, dok je našsve neuhranjeniji i spušta se na kotu od 200 miliona. Pri tom, Hrvatska ima tri puta manju poljoprivredu od Srbije.

Izvor/autor:Политика.rs/Aleksandar Apostolovski

-----------------------------------------------------------

Koristili subvencije pet godina

Iz Ministarstva poljoprivrede su saopštili da je preduzeće „Flores” koristilo sredstva ovog ministarstva namenjena subvencionisanju izvoza od 2005. godine, kada im je dodeljeno 647.233 dinara. Naredne godine, dodeljeno im je 1.234.561,98 din., dok su 2007. godine dobili 633.885,34 dinara. U 2008. godini „žutoj osi” je dodeljeno 464.219.23 dinara, sledeće 2009. godine 798.526,52, a prošle godine ukupno 341.984,21 dinar.

-----------------------------------------------------------

Odbijeno, pa odobreno

Sličnu ispovest, poput vlasnika „žute ose”, prošle nedelje je u našem listu imao vlasnik porodične fabrike iz Obrenovca, koja 100 odsto svoje proizvodnje, sofisticirane metalske proizvode, izvozi u EU. Oni su aplicirali za bespovratnu pomoć od 130.000 dinara kod Nacionalne agencije za regionalni razvoj, ali su odbijeni. Istine radi, nakon žalbe koju su priložili, sredstva su im posle nekoliko meseci odobrena, ali vlasnik kompanije je zbog nemogućih rokova za realizaciju posla, kao i lošeg iskustva, odbio da ta sredstva pokupi. Taj vlasnik ne želi da mu se ponovo pominje ime i naziv njegove kompanije, jer ne želi da se kači sa državom. Do zaključenja ovog izdanja našeg lista, u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj nisu komentarisali razloge zbog čega su obrenovački izvoznici najpre odbijeni, a potom su prošli test dodele bespovratne pomoći.

Izvor/autor:Политика.rs

EU tržišta: Banke gubitnice dana

LONDON - Europski burzovni indeksi u ponedjeljak su pali, predvođeni dionicama banaka, nakon odgode odluke o isplati nove tranše kredita Grčkoj, zbog čega je porasla bojazan od širenja krize.
Londonski Ftse indeks oslabio je za 0,9 posto, na 5.663 boda, frankfurtski DAX, za 1,1 posto na 7.084 boda, a pariški CAC za 1,35 posto, spustivši se na 3.772 boda.

Najnovije vijesti na samom početku ovotjednog trgovanja odvratile su ulagače od ulaganja u rizičniju imovinu.

Odluka ministara financija eurozone od rano jutros o odgodi konačne odluke o isplati sljedeće tranše kredita Grčkoj u sklopu postojećeg paketa pomoći Europske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) posebno je snažno pogodila bankovne dionice.

Među najvećim gubitnicima bio je europski bankovni sektor, koji još od veljače bilježi pad vrijednosti dionica, budući da su ministri financija eurozone poručili Grčkoj da je preduvjet za isplatu nove tranše usvajanje novih strogih mjera štednje. Prosječan pad vrijednosti dionica u tom sektoru iznosio je 1,5 posto, pri čemu su dionice banaka iz rubnog dijela eurozone u prosjeku na vrijednosti izgubile 2,8 posto.

"Bankovni sektor našao se na snažnom udaru najnovijih vijesti", tumači glavni tržišni strateg u IG Indexu David Jones.

Od britanskih banaka, Royal Bank of Scotland zabilježio je pad cijena dionica od 3,05 posto, dok su dionice konkurenata Barclays i Lloyds Banking Groupa bile na gubitku 2,31 i 2,81 posto. U Francuskoj su dionice BNP Paribasa pale 2,09 posto a Societe Generalea za 2,2 posto, a dionice njemačkih banaka Commerzbanka pojeftinile su za 1,99 posto a Deutsche Banka, za 1,41 posto.

Dodatne pritiske na dionice izazvalo je i upozorenje međunarodne agencije za izdavanje kreditnog rejtinga Moody's o mogućem snižavanju rejtinga Italiji zbog većih troškova zaduživanja uslijed grčke krize, ojačavši strahove od širenja problema iz rubnih dijelova eurozone.

Većim pritiscima bila su stoga izložene talijanske banke, na čelu s Banca Popolare di Milano, čije su dionice oslabjele za 6,5 posto, te Banca Monte dei Paschi di Siena, s padom cijena dionica od 4,9 posto, za koji je dijelom zaslužan i prvi dan prodaje novog izdanja prava (na dionice).

U Milanu su još oslabjele dionice banke Intese SanPaolo, za 2,42 posto, te UniCreditove, za 2,36 posto.

Indeks Tokijske burze Nikkei ojačao je svega 0,03 posto, na 9.354 boda.

Autor/izvor: SEEbiz / H