Ekonomske Vesti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

SAD nam smanjila pomoć za 13,5 miliona dolara

Stejt department je objavio da je, za sledeću fiskalnu godinu, američka vlada za Srbiju odredila nepunih 40 miliona dolara u okviru svog programa pomoći inostranstvu, što je za 13,5 miliona manje nego u ovoj godini.

Za fiskalnu 2012. godinu, koja počinje 1. oktobra, američka vlada predviđa da za Srbiju izdvoji 39.050.000 dolara. U fiskalnoj 2010. godini ta pomoć iznosila je 51.553.000 dolara, u ovoj 52.550.000 dolara.

Najveći deo pomoći namenjen je programima za jačanje efikasne i demokratske uprave - 18. 375.000 dolara, zatim za programe jačanja mira i bezbednosti - 6.850.000 dolara, za podsticanje ekonomskog rasta - 13.735.000, a za takozvano ulaganje u ljude 90.000 dolara.

Kako se navodi na sajtu Stejt departmenta, cilj te pomoći je da se ojačaju nacionalni kapaciteti ključnih vladinih tela u Srbiji, unapredi transparentnost kroz poboljšanje pridržavanja vladavine prava, podrži razvoj civilnog društva i stvore mogućnosti za ekonomski rast.

Programi efikasne i demokratske uprave vladavine, namenjeni su izgradnji kapaciteta za učešće u javnim političkim debatama i zalaganje za reforme, zatim, za jačanje kapaciteta sudova i tuzilaštva radi efikasnih istraga i suđenja za organizovani kriminal i ratne zločine, kao i za poboljšanje kvaliteta izveštavanja u Srbiji i jačanje finansijskih, menadžerskih i proizvodnih kapaciteta nezavisnih i manjinskih medija.

Na planu mira i bezbednosti, pomoć je usmerena na jačanje reformi odbrane i poboljšanje bezbednosnih odnosa sa susedima, kao i za izradnju kapaciteta za saradnju sa NATO-om i učešće u mirovnim operacijama. Pomoć u toj oblasti, takođe, je namenjena smanjenju zaliha municije i poboljšanju tehnika isleđivanja u borbi protiv organizovanog kriminala.

Cilj pomoći na ekonomskom planu je da se poboljša ukupna investiciona klima kroz podršku snažnoj makroekonomskoj politici i pravni okvir da bi se obezbedila solidnost finansijskog sektora, zatim da se pozabavi kompleksom poljoprivredne politike i infrastructure, i da se podrži razvoj preduzeća, posebno na jugu Srbije.

Program investiranja u ljude odnosi se na unapređenje učenja engleskog jezika u školama u Srbiji i podršku programima preko kojih bi mladi građani Srbije mogli da studiraju u SAD.

Pomoć američke vlade Srbiji najvećim delom ide preko programa za Evropu, Evroaziju i centralnu Aziju (33.500.000 dolara), zatim u okviru programa neširenja nuklearnog naoružanja, borbe protiv terorizma, razminiranje i sličnih programa (2.650.000 dolara) i programa za finansiranje stranih vojnih snaga (dva miliona), kao i okviru programa za međunarodno vojno obrazovanje i obuku (900.000 dolara).

Za Kosovo, koje je u dokumentima posebno odvojeno, amerčka vlada namenila je 67.450.000 dolara za 2012. fiskalnu godinu. To je takođe smanjenje, pošto je ta pomoć u 2010. fiskalnoj godini dostigla 99.270.000 dolara, a u ovoj bila 85.450.000. dolara.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Manja potražnja u junu uslovila pad cene nafte

NEW YORK - Kina je objavila da je rast junske proizvodnje bio najmanji u posljednje dve godine što ukazuje na moguće smanjenje potražnje za energentima.
Vest iz Kine uticala je pad cena na svetskim tržištima za više od jedan odsto.

Nafta tipa West Texas Intermediate za avgustovsku isporuku pojeftinila je na njujorškoj berzi za 1,55 dolara, odnosno za 1,6 posto, na 93,87 dolara po barelu.

Cijena sirove nafte pala je s prošlomesečnih 115 dolara po barelu zbog mogućnosti slabljenja globalne potražnje.

Autor/izvor: SEEBiz/Agencije

Euro blizu najviše razine u tri tjedna u odnosu na dolar

LONDON - Euro se u petak na međunarodnim tržištima zadržao blizu najviših razina u tri tjedna prema dolaru, a dodatnu podršku moglo bi mu pružiti to što se fokus ulagača nakratko preusmjerava s dužničkih problema u eurozoni na gospodarske pokazatelje iz SAD-a.
Euro je nakratko dosegnuo najvišu razinu u tri tjedna od 1,4553 dolara. Potom je smanjio dobitke i prema posljednjim podacima stoji 1,4491 dolar, u blagom minusu od 0,06 posto. U odnosu na švicarski franak ojačao je 0,8 posto, na 1,2295 franaka.

I dolar je bio na dobitku prema franku, za 0,7 posto, i njime se trgovalo po 84,62 švicarska centima. Ojačao je i prema jenu, za 0,3 posto, na 80,75 jena.

Euro je ipak na dobitku oko tri posto u odnosu na u ponedjeljak zabilježenih 1,41 dolara, nakon dramatičnog tjedna gdje je raspoloženje značajno variralo, od zabrinutosti da će Grčka otići u stečaj, do olakšanja da će ipak prebroditi krizu.

Ohrabrujuća vijest za jedinstvenu valutu jučer je bilo usvajanje zakona o provedbi grčkih mjera štednje u tamošnjem parlamentu, čime je utrt put za dobivanje nove tranše kredita u iznosu 12 milijardi eura iz postojećeg paketa pomoći, vrijednog 110 milijardi eura.

Euro pak nije previše reagirao na slabi podatak iz proizvodnog sektora u eurozoni, budući da to ništa ne mijenja u pogledu očekivanja novog rasta ključnih kamatnih stopa na sastanku Europske središnje banke (ECB) u idući četvrtak.

Analičari kažu da bi euru podršku mogli pružiti i najnoviji podaci o američkim proizvodnim aktivnostima, pogotovo ako pozitivno iznenade.

"Tržište je optimistično glede rizika i ulagači su skloni kupovini eura. Euro bi mogao doseći 1,47 dolara ako najnoviji podaci iz SAD-a ukažu na poboljšanje situacije. Grčki problemi i dalje su prisutni, no tržišta su se nakratko smirila i pažnju usmjerila makrogospodarskim pokazateljima", kazao je Paul Mackel, direktor odjela valutnih tržišta u HSBC-u.

Euro također dobru podršku ima i prema jenu i franku, uoči sastanka ECB-a u idućem tjednu na kojem se očekuje daljnji rast ključne kamatne stope u eurozoni, trenutno u visini 1,25 posto.

"Podršku euru donekle pruža očekivanje sastanka ECB-a i toga da se čelnik Jean-Claude Trichet zauzme za daljnje zaoštravanje monetarne politike. Većina će toga ipak ovisiti o aktualnim gospodarskim prilikama", kazao je valutni strateg UBS-a Chris Walker.

Britanska funta je pod pritiskom pokazatelja o najslabijem rastu proizvodnih aktivnosti u Britaniji u gotovo dvije godine, što podupire očekivanje ultra niskih kamatnih stopa u nadolazećim mjesecima. Prema dolaru funta je tako oslabjela za 0,3 posto, na 1,5996 dolara, dok je euro ojačao 0,2 posto, na 90,56 penija.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Politika će šefovati konkursnim komisijama

Predlog da se direktori javnih preduzeća biraju konkursom, korak je napred, ali profesionalci će upravljati ovim firmama posle njihove privatizacije

Direktore javnih preduzeća i dalje će imenovati i razrešavati Vlada Republike Srbije. Međutim, nadležna ministarstva biće obavezna da predlože kandidata koji je prethodno izabran na javnom konkursu. Ovo je pre dva dana, nakon sastanka članova kabineta premijera Mirka Cvetkovića naloženo ministarstvima.

U pravnom smislu, ovakva odluka izvršne vlasti znači da neće biti neophodna promena Zakona o javnim preduzećima da bi se rukovodioci državnih firmi birali na otvorenom konkursu. Jer, u članu 12, ovog propisa, navodi se da rukovodioce i članove upravnog odbora imenuje i razrešava osnivač, odnosno Vlada Republike Srbije.

– U praksi to znači da kandidati za te funkcije neće više dolaziti pred vladinu Kadrovsku komisiju nego će svi zainteresovani moći da se prijave na konkurs, još koliko sutra, ukoliko ga neko ministarstvo bude raspisalo – kaže Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijima. – U zavisnosti o kojoj poziciji je reč, Konkursna komisija će procenjivati stručne kvalifikacije prijavljenih kandidata. To znači da će prilikom izbora direktora Elektroprivrede Srbije, konkurs raspisivati resorno Ministarstvo energetike, a kandidati će morati da ispune uslove koji su propisani statutom ili osnivačkim aktom preduzeća

Međutim, stručnjaci ocenjuju da ovo rešenje, ipak neće dovesti do suštinske depolitizacije i da će politika i dalje predsedavati konkursnim komisija u resornim ministarstvima. Jer, ukoliko se ministarstva dele u skladu sa koalicionim sporazumima, to znači da politika ne može a da ne umeša prste u izbor konkursnih komisija.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da se, nažalost, u ovoj zemlji sve ispolitizuje, pa ne veruje da će drugačije biti i u ovom slučaju.

Sada kada će ti konkursi biti javni, hoćete li se prijaviti na neki od njih, pitali smo našeg sagovornika.

– Ni u ludilu ne želim da se blamiram. Zato što smatram da je besmisleno učestvovati u javnom poslu i samo biti deo te cirkuske akcije koja se odigrava – oprezan je Prokopijević.

Mnogi ističu kako je depolitizaciju državnih firmi nemoguće obaviti, ne samo u Srbiji nego svuda u svetu, šef kancelarije Svetske banke Lu Brefor nedavno je naveo primer Razvojne banke Kanade. Prema njegovim rečima, postoji pravilo da svaki put kad neki političar pozove nekog od rukovodioca ove finansijske institucije, on to javno kaže novinarima. Tako se vrlo jednostavnim mehanizmom, odnosno iz straha da im se ime ne pojavi na naslovnoj strani, političari drže podalje od ove institucije.

Miroslav Prokopijević ističe da depolitizacija može da se sprovede vrlo jednostavno, ali da ne može da zamisli da direktor nekog javnog preduzeća, na primer, naplati dugove državnim firmama ili im isključi struju, jer nisu platili račune.

Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da iskustvo Razvojne banke Kanade može da se primeni u zemljama sa razvijenom korporativnom kulturom.

– Ne mogu da zamislim da će direktor, kome je šef resorni ministar, pozvati novinare da prijavi svog šefa, ako ga bude pitao za uslugu – kaže Danica Popović. Ona ističe da je sama činjenica da će javni konkurs biti raspisan i da će to objaviti novine – korak napred, dodajući da se za to mora odati priznanje.

– A da će i to biti namešteno i da je rešenje loše, to je jasno. Jer, profesionalci će upravljati tim preduzećima, jedino nakon privatizacije – uverena je naša sagovornica.

Sve se može kad se hoće, smatra Miodrag Zec, profesor ekonomije.

– Hajde da zamislimo da će nešto biti bolje i da im damo šansu. Bar da počnemo od toga – kaže naš sagovornik.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, kaže da, iako je predlog o depolitizaciji radnih mesta za izbor generalnog direktora dobar i da bi ga sindikat podržao, da on ne može da zaživi u Srbiji.

– Predlog da ministarstvo, koje u svojoj nadležnosti ima javna preduzeća, raspisuju javni konkurs za izbor direktora, nakon čega bi konkursna komisija birala kandidata i predlagala vladi, nije iskren način da na rukovodeća mesta dođu oni koji nisu članovi stranaka, ili bar simpatizeri. Pa koja to konkursna komisija neće aminovati na ovo mesto politički podobnog, a i koje to ministarstvo neće konkurs praviti za nekog od svojih članova, pita Savić.

Da bi to funkcionisalo zaista onako kako to u javnosti želi da predstavi premijer, sva javna preduzeća bi trebalo privatizovati. Sve drugo je priča za narod, jer dobro zvuči, pogotovo pred izbore, ističe Savić.

– Od čega bi se inače finansirale političke partije ako bi na čelna mesta javnih preduzeća ubuduće dolazili ljudi koji nisu iz redova partija. Ta ideja u Srbiji ne može da zaživi, kategorična je Savićeva.

Upitana, da li zna koliko direktori javnih preduzeća izdvajaju za stranke, ona kaže, da je nepisano pravilo oko 10 odsto, ali da je to dogovor unutar stranke.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ne veruje u priču o depolitizaciji javnih funkcija, pre svega zato što partije teško da mogu da se odreknu svog partijskog plena. Najveći novac za finansiranje stranaka dolazi upravo sa ovih radnih mesta.

– Teško da bi neki mladi, afirmisani čovek u Srbiji koji ima menadžerskih sposobnosti mogao da sedne u fotelju nekog javnog preuzeća, a da nije već politički aktivan. Tim pre što se zna da ovde na funkciju i može da se dođe, samo ukoliko ste u nekoj stranci, ističe Atanacković.

– Bez privatizacije javnog sektora, nema depolitizacije izbora menadžera. To samo dobro zvuči za narod, zaključuje Atanacković.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Petrović/A. Telesković

Štedite u zlatu, ne u novcu!

Ko je pre pet godina oročio 13.000 evra zaradio je oko 2.500, a ko je za iste pare kupio kilogram dragocenog metala sada može da ga proda za 33.000 evra.

Štednja u zlatu je gotovo deset puta isplativija od štednje u evrima ili nekoj drugoj valuti, piše "Press". U Srbiji se, istina, zlatom ne može trgovati na berzi, ali se mogu kupiti deonice fondova koji se bave tom trgovinom.

Uz to, stručnjaci tvrde da je cena zlata u poslednjih pet godina porasla za čak 2,5 puta i da će ovaj metal u budućnosti biti sve skuplji.

Računica je jasna: pre pet godina gram čistog zlata (24 karata) vredeo je 13 evra, a danas vredi oko 32 evra. Analitičari "Erste grupe" tvrde da je tražnja investitora za zlatom u protekloj deceniji porasla čak deset puta.

U izveštaju ove grupe navodi se da je zlato "sigurno utočište" u kriznim situacijama jer nikada nije gubilo vrednost.

S druge strane, ukoliko oročite devize na pet godina, kamata koju ćete dobiti kreće se između četiri i pet odsto godišnje.

Ako ste pre pet godina stavili 13.000 evra na štednju, kada vam se odbiju porezi, danas biste mogli da uzmete između 2.300 i 3.000 evra od kamate.

Ali, ako ste pre pet godina kupili kilogram zlata za 13.000 evra, danas ono vredi oko 33.000 evra!

Broker "Sinteza invest grupa" Nenad Gujaničić objašnjava za "Press" da u Srbiji ne postoji trgovina zlatom na berzi, ali da ipak postoje načini da se ulaže u ovaj metal kupovinom akcija određenih fondova.

"Postoje fondovi koji trguju isključivo zlatom i imovinu čuvaju u zlatu i jednostavnije je da kupite određeni broj akcija tog fonda. Pa ako cena zlata skoči pet odsto, onda ste i vi toliko zaradili.

Prednost je što ne morate da kupujete zlato i da ga negde skladištite, mada još postoje ulagači koji kupuju zlatne medaljone i poluge", objašnjava Gujaničić.
U kompaniji "FX lider" objašnjavaju da zlato spada u robu kojom se u svetskim okvirima najviše trguje.

"Pored toga, zlato se smatra investicijom niskog rizika, što je u poslednjih nekoliko godina rezultiralo povećanom tražnjom u robnoj trgovini", kažu u ovoj kompaniji.

Investitorima se ipak preporučuje da budu oprezni i da ne ulažu sav novac samo u zlato, jer to znatno povećava rizik, a pre investiranja trebalo bi dobro da se informišu na koji način funkcioniše ovaj vid trgovine i koje su druge mogućnosti.

Da je zlato na ceni potvrđuje i Andrea Andrejević iz zlatare "Andrejević". Uprkos ekonomskim problemima u Srbiji, on kaže da ljudi i dalje trguju ovim metalom.

"Zlatom se trguje i u krizi. Ima i otkupa i prodaje. Zlato kojim se trguje na berzi je ono najfinije, od 24 karata, ali sa aspekta zarade totalno je svejedno da li ćete imati to ili zlato od 14 i 18 karata koje se obično prodaje po zlatarama", objašnjava zlatar za "Press".

Autor/izvor: MONDO

Putokaz za investitore: Makro brojke ipak važnije od kvartalnih rezultata

NEW YORK - Kako idući tjedan počinje objava rezultata za drugo tromjesečje, investitori će se djelomično fokusirati na ono što korporativna Amerika može reći o stanju gospodarstva.

"Utjecaj sezone zarada će biti ograničen jer tko će brinuti o tome što je Alcoa napravila u prošlom kvartalu kad podatak od nezaposlenosti može reći kakav će biti drugi dio godine. Tržište će biti zabrinuto zbog zahtejva za nezaposlenost, prometa u maloprodaji i ISM-a. Neće razbijati glavu s time što je netko napravio posljednjem tromjesečju.", rekao je James Paulsen, glavni investicijski strateg u Wells Capital Management.

"Mislim da će komentari kompanija imati veći značaj nego što se obično čini. Oni će komentirati kako oni misle da će stvari ići u drugom dijelu godine. To će biti važnije od onoga što su učinili u drugom kvartalu", rekao je.

Tržišta će se također baviti drugim temama, od deficita i pregovora u Washingtonu, do europskog državnog duga. Italija se čini kao da bi moglo biti problem. Europski dužnosnici također će objaviti rezultat testova otpornosti na stres u petak za 91 financijsku instituciju i pravne lijekove koje bi trebale poduzeti.

Ben Bernanke će odraditi svoje polugodišnje pojavljivanje pred Kongresom u srijedu i četvrtak, a tržišta će "probaviti" prve serije aukcija papira Ministarstva financija nako što je Fed završio svoj 600 milijarde dolara vrijedan program kvantitativnog labavljenja.

Očekuju se snažne kvartalne zarade, no analitičari smatraju da postoji potencijal za iznenađenja, s obzirom na nedostatak korporativnih smjernica ili upozorenja uoči ove sezone zarada. Procjena za rast dobiti za S & P 500 je 12,7 posto za tromjesečje ili 13,8 posto bez Bank of America, prema podacima Factseta.

Goldman Sachs očekuje pozitivna iznenađenja u raspoloženju potrošača. Goldmanovi analitičari očekuju da bi financijski sektor mogao donijeti negativna iznenađenja, iako su procijenjene zarade revidirane naniže 24 posto u posljednja dva mjeseca.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Srbi od kredita najviše vole keš

Gotovinski kredit je najkorišćenija vrsta kredita u Srbiji. Od 50 do 60 odsto korisnika kredita koristi ovu vrstu kredita, utvrdio je Medium Galup.

Medium Galup je uradio terensko istraživanje, koje je realizovano u martu ove godine, o korišćenju tekućih računa i kredita, a ispitano je po 1000 korisnika ovih bankarskih usluga na celoj teritoriji Srbije.

" Od 50 do 60 odsto korisnika kredita koristi ovu vrstu kredita, zatim sledi potrošački kredit", rekla je predstavnica Medium Galupa Slađana Brakus predstavljajući rezultate istraživanja koje je ova agencija uradila za potrebe Narodne banke Srbije (NBS).

Prema rečima korisnika ovih bankarskih usluga najčešći rok u kome banke odobravaju kredite je od 12 do 48 sati, a građani su se najčešće zaduživali kod Inteze, Komercijalne i Vojvođanske banke.

"Kod ove grupe korisnika bankarskih usluga postoji veće poverenje u to da banka poštuje uslove ugovora koji je korisnik sa njima potpisivao", rekla je ona.

Na pitanje ispitivača da li ih je banka unapred obavestila da će biti promenjena kamata i povećana rata kredita, u 57 odsto slučajeva ispitanici su odgovorili da su ih banke unapred obavestile.

Brakus je rekla i da korisnici kredita u Srbiji imaju u proseku 42 godine, zaposleni su, a mesečna primanja su im između 18.000 i 45.000 dinara, i najčešće imaju više ili visoko obrazovanje.

Korisnici tekućih računa u proseku imaju 45 godina, zaposleni su, mesečna primanja su im između 18.000 i 30.000 dinara, i uglavnom su kvalifikovani radnici ili sa srednjim obrazovanjem.

Građani najčešće otvaraju tekuće račune kod Inteze, Komercijalne banke i Poštanska štedionica, a poverenje u banke je veće kada je u pitanju korišćenje ovih računa, nego kada je u pitanju dizanje kredita.

"Oko 63 odsto korisnika tekućih računa reklo je da zna kolika je visina naknade za održavanje tekućeg računa", navela je ona.

Autor/izvor: FoNet/MONDO

Zašto hleb ne pojeftinjuje

Pale su cene pšenice i brašna, ali većina pekara, pogotovo u Beogradu, ne pomišlja da „umesi” nižu cenu vekne

Iako cena pšenice beleži najnižu vrednost u poslednjih godinu dana, niko od pekara ne najavljuje mogućnost da hleb pojeftini. Naročito u Beogradu. Ni veliki sistemi koji snabdevaju trgovinske lance, niti privatne pekare, ne najavljuju promene cena ove osnovne namirnice. Zbog poskupljenja žita, u poslednjih godinu dana cene su dostigle neki svoj maksimum, zbog čega je morala i država da interveniše, maksimirajući cenu „narodnog” hleba „sava” na 54,2 dinara. Od tada do danas na tržištu – zatišje.

Hleb u supermarketima je, poređenja radi, u julu prošle godine koštao oko 38 dinara, a danas više od 50 dinara. Kako je cena kilograma pšenice sada znatno manja, čini se da ima osnova za pojeftinjenje hleba.

– Cena kilograma pšenice sada se kreće između 18 i 20 dinara, sa PDV-om, dok je ranije bila 32 dinara. Zato je već i cena brašna kod mlinara niža, pa ima osnova da se koriguje i cena hleba. Naravno, pod uslovom da ne poskupljuju drugi inputi u pekarskoj industriji, poput struje ili goriva. Ali, ako je sadašnja cena hleba formirana kada je kilogram pšenice koštao 32 dinara, onda, svakako, ima osnova da hleb pojeftini ili da, barem, ne poskupljuje u narednom periodu – smatra Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, dodajući da je pšenica ove godine odličnog kvaliteta.

Pekari, međutim, ne misle tako. Ponavljaju da rade na ivici isplativosti i da o snižavanju cena, za sada, i ne razmišljaju. Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da je još rano za priču o pojeftinjenju hleba.

– Žetva još nije završena. Posle toga je potrebno da žito odstoji dva meseca, da se osuši i samelje. Istina je da niko ne zna kako će se kretati cena pšenice, pa ćemo o pojeftinjenju hleba moći da razgovaramo tek u septembru – objasnio je Pralica, dodajući da se ne može samo na osnovu niže cene jedne sirovine tražiti pojeftinjenje gotovog proizvoda.

– Cena hleba je i sada niska, a to koliko košta pšenica, manje je bitno nego ranije, jer je sve drugo poskupelo. Energenti su sve skuplji, tu su i plate radnika, odeća, promena plehova, otplata kredita, a, osim brašna, koriste se i voda i so. Sve to se uračunava u cenu hleba, pa zarada u pekarstvu nikada nije bila manja – tvrdi Pralica.

Za to vreme, cene hleba u Srbiji su šarolike. Iako pekari tvrde da troškovi poslovanja nisu isti u glavnom gradu i u provinciji, priznaju da se cene bele vekne razlikuju i do dvadesetak dinara po vekni, u zavisnosti od grada do grada.

U Beogradu je cena „save” uglavnom 54,22 dinara, odnosno onoliko koliko je država propisala, dok najjeftiniji hleb može da se kupi u najsiromašnijim opštinama. Tako u Kuršumliji obična, bela vekna može da se nađe po ceni od 32 do 44 dinara. U Subotici je vekna kod lokalnog snabdevača 54 dinara, a u Kruševcu popularan „privatni” može da se pazari za 40 dinara. U Valjevu je „sava” oko 50 dinara, a u Nišu od 35 do 40 dinara. Ni u Beogradu cena „save” nije svuda ista. Dok u gotovo svim velikim trgovinskim lancima drže maksimalnu cenu od 54,22 dinara, u SOS marketima belu veknu prodaju za 33,80 dinara.

I dok se čini da je moguće potrošačima ponuditi jeftiniji hleb, pekari objašnjavaju da nije tako. Kažu da ima mnogo faktora koji utiču na to da se cena hleba razlikuje od grada do grada. Tvrde da je zakup lokala u unutrašnjosti znatno povoljniji, troškovi poslovanja niži, komunalije jeftinije, a plate zaposlenih manje.

Izvor/autor:Политика.rs/S. Despotović

-----------------------------------------------------------

Kako se računa cena

Jedna od formula za računanje cena hleba je takozvani odnos 1:2:4, objasnili su u PKS-u.

– Cena hleba računa se po takozvanom cenovno-tehnološkom paritetnom odnosu 1:2:4. Jedan predstavlja cenu pšenice, dva – cenu brašna, a četiri – cenu hleba. To znači da bi kilogram hleba trebalo da bude četiri puta skuplji od kilograma pšenice – rekli su.

Tako bi, ukoliko je sada cena pšenice oko 20 dinara, brašno za pekare trebalo da košta 40 dinara, a kilogram hleba 80 dinara, što znači da bi cena vekne od 500 grama mogla da bude 40 dinara.

Izvor/autor:Политика.rs

EU tržišta: Novi težak pad za UniCredit i Intesu Sanpaolo

PARIZ - Europski burzovni indeksi u ponedjeljak su izrazitije smanjeni, predvođeni financijskim sektorom, pod pritiskom zabrinutosti u vezi europske dužničke krize koje su dodatno intenzivirali rezultati prošlotjedne objave provjere otpornosti europskih banaka.

Pritom je indeks Londonske burze Ftse pao 1,09 posto, na 5.780 bodova, frankfurtski DAX za 1,07 posto, na 7.142 boda, a pariški CAC za 1,44 posto, na 3.672 boda.

Kao znak jačanja zabrinutosti nakon prošlotjedne objave rezultata testova otpornosti europskih banaka na krizu, danas su oštro porasli prinosi po talijanskim i španjolskim obveznicama. Prinosi na 10-godišnje talijanske državne obveznice poskočili su za 0,19 postotna boda na 5,88 posto, dok su na španjolske porasli za 0,18 postotnih bodova, na 6,26 posto.

Rezultate u petak objavljenih stres testova europskih banaka ulagači su primili s određenom dozom skepticizma. Osam od 90 testiranih banaka nije prošlo najnoviji krug provjere otpornosti na produljeno razdoblje krize i moraju povećati kapital. Riječ je o pet španjolskih banaka, dvije grčke i jednoj austrijskoj.

"Testovi su pokazali bolje zdravlje europskog bankarskog sektora nego se očekivalo, premda ključna zabrinutost ulagača ostaje glede vjerodostojnosti ispitivanja s obzirom da testovi ne uključuju procjenu utjecaja insolventnosti država," kazao je Lee Hardman, analitičar Bank of Tokyo-Mitsubishi UFJ.

U okruženju takvih nesigurnosti padale su cijene dionice europskih banaka, predvođene talijanskim bankama Intesa SanPaolo i UniCredit, koje su oslabljele za 3,9 i 3,6 posto. Od ostalih banaka oslabjele su i dionice francuskog Credit Agricolea, za 3,7 posto, njemačkog Deutsche Banke, za 2,6 posto, te britanske Barclays, za 3,3 posto.

Među gubitnicima je bio i osiguravateljski sektor, čiji su mnogi sudionici izloženi krizi u eurozoni. Francuska Axa pritom je zabilježia pad cijene dionica od 3,7 posto, čime je njezin gubitak od početka srpnja premašio 16 posto.

Od pojedinačnih gubitnika ističe se također elektronički div Philips koji je izvijestio o neto gubitku u drugom tromjesečju u visini 1,3 milijarde eura temeljenom na troškovima povezanim s nedavnim akvizicijama.

Tokijska burza danas nije radila zbog blagdana.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dinar sve slabiji i slabiji

Dinar je i danas nastavio da slabi, za 56 para ili 0,5 odsto, tako da je zvanični srednji kurs 104,6841 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Na mesečnom nivou, dinar je slabiji za 4,1 odsto, a na godišnjem jači za 0,2 odsto.

Srpska valuta je ove godine bila najjača 23. maja, kada je srednji kurs bio 96,7007 dinara za jedan evro, a najslabija 6. januara kada je evro vredeo 106,4947 dinara.

Indikativni kurs dinara prema dolaru u sredu je bio 73,8252, što je za 50 para ili 0,3 odsto slabije nego prethodni dan. Istovremeno dinar je prema dolaru slabiji 5,2 odsto nego pre mesec dana, a 10,3 odsto jači nego pre godinu dana.

Autor/izvor: Tanjug/MONDO

Poskupljenja namirnica bez tržišnog opravdanja

Stručnjaci kažu da nema razloga za povećanje cena šećera, mesa, ulja... – Kupci se preorijentisali na jeftinije proizvode lošijeg kvaliteta

Premda su u državnim institucijama predviđali da će talas poskupljenja posustati od polovine ove godine, to se nije dogodilo. Šećer je juče u pojedinim trgovinskim lancima ponovo dobio nove cene, uvećane pet odsto, a trgovci kažu da su im dobavljači već poslali i nove cenovnike mesa, ulja i kućne hemije.

– Imamo najavljena poskupljenja jestivog ulja za četiri odsto. Proteklih dana poskupelo je svinjsko meso između šest i osam odsto, dok cene junetine i piletine za sada miruju. Poskupeli su i neki konditorski proizvodi od pet do deset odsto – rekli su u kompaniji „Merkator S”, u čijem sastavu posluju prodajni objekti „Rode” i „Merkatora”, dodajući da od pojedinih dobavljača očekuju i poskupljenja praška za veš i omekšivača za devet odsto, kao i deterdženata za sudove od pet odsto, a imaju i najave promene cena gaziranih napitaka.

Stručnjaci smatraju da objektivnih razloga za nova poskupljenja hrane nema. Nijedna sirovina, kažu, nije drastično poskupela, pa nema potrebe da se menjaju cene gotovih proizvoda.

– Ja ne vidim posebne razloge za povećanje cena. Imamo solidnu proizvodnju, čak i pad cena sezonskih poljoprivrednih proizvoda, poput lubenica, dinja ili krompira. Za dva ili tri dinara je poskupeo kukuruz, pa sada staje 23-34 dinara po kilogramu i jedino to može biti opravdanje za povećanje cena svinjskog mesa. Reč je o isuviše malom pomeranju cena stočne hrane, pa ponavljam da nema razloga za poskupljenja – kaže Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, dodajući da nema objašnjenje ni za poskupljenje šećera u Srbiji. Raspoložive količine ove namirnice dovoljne su do nove proizvodne kampanje, smatra on.

– Doduše, imamo sezonski povećanu tražnju za šećerom u junu i julu zbog prerade ranog voća i pravljenja džemova, pekmeza i sokova, što se dešava i u septembru i oktobru, kada za preradu prispeva kasno voće.

Na poskupljenje su možda uticali i veći troškovi lagerovanja kao i kretanje cene na svetskim berzama, gde je beli šećer od šećerne repe nešto skuplji od onog od trske. Ali, ništa od toga ne bi trebalo da u većoj meri gura cenovnike nagore – ponavlja Prostran.

Za to vreme, poskupljuju pojedini proizvodi i na pijacama. Posle naglog pada cena zeleniša pre mesec dana, tržište se sada stabilizuje, pa je tako na većini tržnica u Srbiji paradajz poskupeo tridesetak dinara i sada košta oko 80 dinara po kilogramu.

Većina trgovaca, ipak, nije raspoložena za razgovor o povećanju cena, ali priznaju da će nove cenovnike morati da primene, jer niko ne želi da posluje sa gubitkom, dok su u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) izračunali koliko građani Srbije zbog povećanja cena žive lošije nego ranije.

– Potrošači u Srbiji su prošli najgore od svih u regionu u poslednje dve-tri godine. Prema našim podacima, standard je od početka krize do danas, što zbog skoka evra, što zbog stalnih poskupljenja, opao čak 60 odsto – smatra Goran Papović, predsednik NOPS-a.

Posledica toga je, dodaje on, smanjenje tražnje i preorijentisanje potrošača na jeftinije proizvode lošijeg kvaliteta. Trgovci potvrđuju da se jeftinije sve više traži, a artikli do juče nepoznatih proizvođača zamenili su poznate brendove. U SOS marketima sve je više kupaca, a tražnja svega, osim osnovnih životnih namirnica i dalje opada.

--------------------------------------------------------------

Mala plata i za hranu

Zvanični podaci pokazuju da građani Srbije za hranu i piće, u proseku, potroše oko 42 odsto mesečne zarade, ali iz organizacija za zaštitu prava potrošača poručuju da ti podaci nisu realni.

– To nije realan podatak, jer važi jedino za one koji imaju prosečnu platu, koja se poslednjih meseci kretala od 35.000 do 39.000 dinara. A kako najveći broj građana Srbije zarađuje jedva nešto više od 20.000 dinara, onda slobodno možemo da kažemo da sve što se zaradi potroši se samo za hranu – smatra Papović.

Izvor/autor:Политика.rs/S. Despotović

Zagrebačka burza: Rezultati podigli AD Plastik

ZAGREB - Pozitivni preokret na Zagrebačkoj burzi zasjenjen je ponovno niskom likvidnošću.

Pažnju investitora privukla su nova izdanja državnih obveznica kojima je ostvareno 158 milijuna kuna prometa dok je redovni promet dionicama iznosio samo 9,18 milijuna kuna. CROBEX je vrijednost podigao 0,4 posto i stigao na 2.197,04 boda dok je CROBEX10 porastao 0,5 posto, na 1.182,87 bodova.

Dionice HT-a (ZSE:HT-R-A) bile su najztrgovanije izdanje tržišta s 2,26 milijuna kuna prometa uz rast od 0,1 posto, na 256,05 kuna. to je prvi put od 8. srpnja da su dionice zaključile iznad 256 kuna.

Vrlo dobri rezultati drugog tromjesečja pretvorili su AD Plastik (ZSE:ADPL-R-A) u dobitnika dana. Dionice su uz 1,14 milijuna kuna prometa podignute 4,2 posto, na 123 kune, puno bliže gornjem dijelu dnevnog raspona. Jučerašnje potonuće Dalekovoda (ZSE:DLKV-R-A) na najnižu razinu u gotovo sedam godina, danas je izazvalo protuudar kupaca pa je cijena uzletjela 4,2 posto, na 217 kuna, uz 485 tisuća kuna prometa. Trio najvećih dobitnika zatvara Petrokemija (ZSE:PTKM-R-A) koja je skokom od 1,7 posto, na 205,50 kuna (uz 602 tisuće kuna prometa) seriju nastavila i četvrti dan.

Rastu indeksa doprinio je i povlašteni Adris (ZSE:ADRS-P-A) koji je ojačao 1,2 posto, na 252,97 kuna, uz 266 tisuća kuna prometa. Vlasnička preslagivanja danas su Podravci (ZSE:PODR-R-A) ipak donijela rast od 1,2 posto, na 316,02 kune, uz 414 tisuća kuna prometa. Ipak, i drugi dan uzastopno zaključna je cijena znatno bliže donjem dijelu dnevnog raspona.

Unovčavanje profita danas je bilo nešto intenzivnije u slučaju Đure Đakovića (ZSE:DDJH-R-A) pa su dionice srezane 4,1 posto, na 66,20 kuna, uz 261 tisuću kuna prometa.

S iznimkom Dalekovoda, građevinari i danas na meti prodaje. Tako je Institut IGH (ZSE:IGH-R-A) potonuo 2 posto, na 1.499,96 kuna, bliže gornjem dijelu raspona. Ingra (ZSE:INGR-R-A) je ostvarila ponovno mršav promet od samo 117 tisuća kuna a cijena se spustila 0,5 posto, na 15,15 kuna.

Spekulacije o iznosu ponude koju je TDR spreman platiti pretvorili su Hrvatske duhane (ZSE:HRDH-R-A) u gubitnike dana. Dionice su potonule 28,6 posto, no na tjednoj su razini još uvijek u debelom plusu obzirom da su u dva pretohnda dana (uz bitno niži promet, doduše) uzletjele 80 posto. Tvornica duhana Rovinj objavila je namjeru objave ponude za preuzimanje preostalih dionica a već posjeduje 86,01 posto udjela u temeljnom kapitalu i raspolaže sa 88,81 posto glasova. TDR kao ponuditelj se obvezuje objaviti ponudu za preuzimanje nakon što Hanfa odobri njegov zahtjev. U obavijesti se ne navodi cijena koju će TDR ponuditi malim dioničarima.

Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Fabrike kupuju, a tvrtke i tovarne ne daju

Tamo misle da smo novac stekli devedesetih godina na sumnjive načine, prepričava svoje iskustvo Hrvatskoj i Sloveniji biznismen Slobodan Vučićević

Da bi srpski privrednici postali vlasnici nekog preduzeća u Hrvatskoj ili u Sloveniji, moraju da ponude mnogo više od ostalih investitora i da plate takozvanu premiju zbog predrasuda koje o nama vladaju. Ovako posle nekoliko godina regionalnog iskustva danas govori biznismen Slobodan Vučićević, većinski vlasnik „Adria desižna”. Kad je pre nekoliko godina imenovan za predsednika upravnog odbora „Droge Kolinske” govorio je da ne veruje u teorije zavere, da Slovenija i Hrvatska nisu zatvorenije za srpski nego za bilo koji drugi kapital. „Možda će isti vlasnik pre da proda firmu Englezu nego Srbinu, ali ako ponudimo pola odsto više, prodaće je nama”.

Početnički optimizam zamenila je gorčina u Vučićevićevom glasu. Uprkos tome, naš sagovornik ne želi da prizna da ga je iskustvo nateralo da „promeni ploču”.

– Vidite da nisam promenio mišljenje. I tada sam tvrdio da srpski investitori moraju da ponude više para. „Nektar” je za oko 20 odsto preplatio „Fruktal”. I ja sam platio premiju ulazeći u posao sa „Turbo limačem”, ali su iskrsli problemi sa poslovnim partnerom. Dobro, sukobljavanja sa partnerom mogu da se dogode bilo gde i bilo kome u svetu, ali se nisam nadao da ću ući u sukob sa tamošnjom državom – ovim rečima Vučićević komentariše odluku Trgovinskog suda u Zagrebu da preduzeću „Adria desižn” zabrani korišćenje znaka „Turbo limača” i još šest brendova koje je kupio od „Magme”.

Animozitet prema parama iz Srbije oseća se, kaže, u svakodnevnom poslovanju.

– Narod tamo smatra da smo svi mi novac stekli devedesetih godina na sumnjive načine i vrlo često se postavlja pitanje porekla kapitala. Takođe, može da se čuje i zamerka da Srbi ne važe za dobre privrednike, da nisu neki domaćini, nego više rasipnici. Ali, opet kažem, to su predrasude. Zato će eventualni uspeh „Nektara” na slovenačkom tržištu otvoriti vrata srpskom kapitalu – smatra Vučićević.

Kada je „Atlantik grupa” Emila Tedeskog preuzela slovenačku „Drogu Kolinsku”, a samim tim i neke srpske brendove („Štark” i „Grand”), ovdašnji privrednici nisu krili da zavide Tedeskom na podršci koju ima od hrvatske države. Počevši od poreske politike, preko finansijske podrške, pa do kreiranja ambijenta za ulaganja. Međutim, Slobodan Vučićević kaže da je to delom i zbog toga što naša država ima toliko političkih problema da ekonomijom i ne stiže da se bavi. Zbog ulaska na hrvatsko tržište i njemu, ali i Rodoljubu Draškoviću, koji je 2008. godine kupio „Eurofud market” iz Siska, zavideli su mnogi srpski biznismeni kojima to nije pošlo za rukom.

Izjalovio se pokušaj Radoslava Veselinovića, predsednika „Galeb grupe”, da preko brokerske kuće „Ilirika”, na berzi kupi većinski paket akcija firme „Pluto” iz Zagreba. Propala je i namera „Dunav hrana grupe” da kupi „Karlovačku mlekaru” iako je ponuda ovog investicionog fonda bila i jedina i najbolja. U obzir nije ni uzeta, a u hrvatskim medijima se tada nagađalo kako iza ponude stoji prljavi srpski kapital. Neuspeli pokušaji „Delte” da preuzme mesnu industriju „Improm” iz Križevaca, kao i da kupi zemljište kompanije „Zagrepčanka” u Zagrebu, jedan su od uzroka zbog koga Miroslav Mišković ne planira nove poslovne projekte na hrvatskom tržištu

Ipak, i Rodoljub Dršković nekoliko puta je isticao kako mu u Hrvatskoj baš i ne cvetaju ruže.

– Niti imam podršku tamo, niti imam podršku odavde. Vrlo je teško na hrvatskom tržištu opstati kao srpska firma. Radim na ivici egzistencije, iako imam ambiciozne planove i ne predajem se – rekao je nedavno Drašković.

Slobodan Radun, direktor „Nektara”, sa druge strane, istakao je da je, prilikom preuzimanja slovenačkog „Fruktala”, imao svu podršku države. Osim one najvažnije – u parama.

Ipak, kad se pogledaju brojke, disproporcija u regionalnom investiranju ne postoji samo između Srbije i Hrvatske i Slovenije. Prema podacima Privredne komore Srbije, Makedonske investicije u našoj zemlji iznose oko 600.000 evra, dok srpske investicije u Makedoniji dostižu 40 miliona evra. Dok su ulaganja iz Crne Gore ovde izostala, „Delta holding” i „Telekom Srbija” uložili su više od 230 miliona evra u ovu susednu državu. U Bosnu i Hercegovinu, na primer srpske firme su investirale oko 820 miliona. Na listu ulagača, osim „Telekoma” i „Delte”, upisao se i „Hemofarm”, ali i Komercijalna banka. Sa druge strane, investicije iz BiH u Srbiju jedva da su dostigle 100 miliona evra.

Da li je, možda, za regionalno investiranje, od animoziteta presudnija razvijenost ekonomija, pitali smo Milivoja Miletića, direktora Biroa za regionalnu saradnju PKS-a.

– Naravno, ima i toga. Takođe, malo naših firmi zadovoljava sve standarde da bi robu mogli da izvoze na evropska tržišta. Takođe, mi smo u proces tranzicije kasnije ušli od Hrvatske i Slovenije, pa je i to jedan od razloga zašto su oni kod nas veliki ulagači, a naših investicija tamo nema. Ipak, ne može se osporiti da postoji i neka vrsta otpora prema ulagačima iz Srbije, bez obzira na to što nas tamošnji državni zvaničnici uveravaju da su naši investitori dobrodošli – zaključuje Miletić.

Izvor/autor:Политика.rs/Anica Telesković

Reciklirano mleko zapljusnulo region

Inspekcije i proizvođači tvrde da u našoj zemlji nema ponovne prerade namirnice kojoj je istekao rok, jer ne postoji linija za pasterizaciju na 190 stepeni

Posle informacija u medijima da se u pojedinim zemljama u regionu reciklira mleko kojem je istekao rok trajanja, pa se, posle tehničke obrade, ponovo vraća na tržište – brojna pitanja su se pojavila i u našoj javnosti. Da li se u Srbiji reciklira ovaj proizvod? Šta je uopšte reciklaža mleka i gde završava ova namirnica kada joj istekne rok trajanja? Dodatnu zabunu među kupce uneli su i napisi u medijima da brojevi na dnu tetrapaka ukazuju na to koliko puta je mleko reciklirano.

U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, čija je Veterinarska inspekcija zadužena za kontrolu ispravnosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla, pa time i mleka, tvrde da potrošači u Srbiji mogu da budu mirni. Kažu da niko u našoj zemlji nema tehničke uslove za takav proces.

– U Srbiji se mleko ne reciklira, jer ne postoji linija za pasterizaciju na 190 stepeni. Zbog zabune potrošača u vezi s tim šta označavaju brojevi na dnu tetrapaka, da li oni označavaju broj reciklaže – objašnjavamo da se oni koriste za identifikaciju rolni za vreme proizvodnje ambalažnog materijala. Jedini cilj im je postizanje sledljivosti ambalažnog materijala – rekli su u Veterinarskoj inspekciji.

– Veterinarski inspektori redovno kontrolišu proizvodnju ove namirnice, od ulaska sirovine u fabriku, do konačnog proizvoda u prodavnicama, pa možemo da kažemo da iz zatvorenog sistema proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda dobijamo bezbedne finalne produkte, koji odgovaraju Pravilniku o kvalitetu – istakli su.

Zbog toga, dodaju oni, postoji samo jedan put za mleko kojem istekne rok trajanja.

– Mleko kome je istekao rok proglašava se neupotrebljivim i uništava se na neškodljiv način, u kafileriji u Ćupriji – objasnili su u Veterinarskoj inspekciji.

U vodećim mlekarama još su eksplicitniji kada je reč o ponovnoj preradi. Ističu da informacije o recikliranom mleku u Srbiji nemaju nikakvog smisla. U „Imleku” navode i razloge zbog kojih tvrde da su priče o reciklaži netačne.

– Do sada nije patentiran termički tretman na 190 stepeni, na kojem bi mleko i dalje ostalo u tečnom stanju, niti mi imamo tehnologiju u kojoj se ovako nešto primenjuje – rekli su u „Imleku”, navodeći da se, prema našem zakonu, proizvodi sa isteklim rokom upotrebe tretiraju kao neispravni i ne smeju se vraćati u proizvodne pogone.

– Osim toga, više puta termički tretirano mleko i na značajno nižim temperaturama od 190 stepeni, sigurno bi pokazalo i lako uočljive organoleptičke promene. Mi posedujemo i neophodne sertifikate za kontrolu i kvalitet sirovina i gotovih proizvoda – ističu u „Imleku”.

U Ministarstvu poljoprivrede objasnili su i da se, osim o ispravnosti finalnog proizvoda, inspektori staraju i o zdravstvenom stanju muznih grla od kojih se isporučuje mleko mlekarama.

– Napominjemo i da sve mlekare u Srbiji imaju sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda „Hasap”, koji počiva na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i na analizama opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnji – rekli su u inspekciji i uputili savete potrošačima za kupovinu.

– Mleko i mlečne proizvode trebalo bi kupovati isključivo iz rashladnih uređaja trgovinskih objekata, jer je za ovu vrstu proizvoda neophodan poseban temperaturni režim, koji se poštuje i pri hladnom lancu distribucije. Veterinarska inspekcija je najčešće dobijala prijave građana o oštećenoj ambalaži mleka i mlečnih proizvoda, a ređe o prometu mleka sa isteklim rokom trajanja. U svakom slučaju, ukoliko naši građani primete neke nepravilnosti u vezi sa ovom grupom proizvoda, trebalo bi da se obrate inspektorima, koji će u najkraćem roku izaći na teren – savetuju u Veterinarskoj inspekciji.

-----------------------------------------------------------------

Broj goveda smanjen za petinu

U Srbiji ima oko 938.000 grla goveda, a njihov broj je za jednu deceniju opao za 19 odsto. Od ukupnog broja goveda u našoj zemlji, u tovu je svega 15.000–20.000 junadi, saopštava Tanjug.

Naše govedarstvo suočava se sa brojnim problemima, kao što su nedovoljan genetski potencijal za gajenje, usitnjena i skupa proizvodnja i uvozna zavisnost od opreme.

Tržište je „jako sivo”. Mi nemamo ni pravih bilansa, odnosno podataka o prerađevinama. Sagovornici Tanjuga kažu da nedovoljan broj junadi u tovu utiče na to da Srbija ni izdaleka ne koristi šansu da „bebi-bif” postane jedan od vodećih domaćih izvoznih proizvoda ne samo na starim tržištima, već i na novim.

Srbija od 1996. godine ima dozvolu za izvoz junetine u Evropsku uniju – kvota za izvoz „bebi-bifa” na to tržište najpre je bila 10.000 tona, a sada iznosi oko 8.875 tona.

Taj kontigent nikada nismo ostvarili, jer nema dovoljno junadi. Za taj izvozni kontigent potrebno nam je bar 100.000 junadi.

Izvor/autor:Политика.rs/Stefan Despotović

Wall Street: Dow Jones s najtežim dnevnim padom od decembra 2008.

NEW YORK - Američko tržište kapitala juče je doživelo žestoku korekciju pa je Dow Jones pao više od 500 bodova što je njegov najgori dnevni pad od decembra 2008.

Dow Jones je potonuo 4,3 %, na 11.383,68 bodova, S&P 500 je izgubio 4,8 %, na 1.200,07 bodova dok je Nasdaq bio najveći gubitnik potonuvši 5,1 %, na 2.556,39 bodova.

Pomični proseci sva tri indeksa pali su u teritoriju korekcije obzirom da su izgubili više od 10 % u odnosu na svoje intraday vrhunce ostvarene 29. aprila.

CBOE index volatilnosti uzleteo je više od 25 %. Poslednji put je VIX bio ovako visoko još 1. jula prošle godine.

Loša je vest što se sve ovo negativno dogodilo uz najviši obim trgovine ove godine. U ukupnom prometu učestvovlo je čak 7,15 milijardi akcija.

Bez obzira na američke probleme, investitore najviše brine situacija u Evropi. Tržištem se špekulira da velike količine kapitala napuštaju evropske banke. To bi moglo, strahuje se, podstaci dalju žestoku rasprodaju. Evropski su indeksi juče potonuli najniže u dve godine bez obzira na to što su ECB i Bank of England kamatne stope ostavili netaknutima. No, propustili su uliti malo poverenja investitorima pa nervoza na tržištima nije smanjena.

Jedan od gubitnika dana na NYSE bio je JP Morgan koji je potonuo 5 % nakon što je srezao prognoze rasta američkog BDP-a u trećem kvartalu za 1 %. Strašno se gubilo i u energetskom sektoru obzirom da je WTI nafta pala ispod tehničke podrške od 86,25 dolara po barelu. Exxon Mobil izgubio je 5 % dok je Chevron potonuo 5,8 %.

Autor/izvor: SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Svetska kriza opet kuca na vrata

Ekonomisti predviđaju reprizu iz septembra 2008. po istim principima

Još jedna ekonomska kriza, sva je prilika, mogla bi da pokuca na vrata svetske ekonomije, a posledično i Srbije. I ovoga puta finansijska nepogoda stiže iz Sjedinjenih američkih država, kao uostalom i 2008. godine. Prvi put u istoriji kreditni rejting svetskog ekonomskog lidera smanjen je sa AAA, za jedno A, što je ostatak planete već bacilo u brigu. Svetske berze su uzdrmane i glavno pitanje je koliki su dometi ponovnog ekonomskog posrtanja. I to taman kada su pojedini ekonomski pokazatelji signalizirali da je oporavak evidentan.

Profesor na FEFA fakultetu Nebojša Savić saglasan je sa ocenom da je svetska privreda pred rizikom ponovnog pada, i to većim nego što je bio u poslednje dve godine. Problem je, kaže, s ovako ponovljenom krizom što se ona evidentira tek par meseci pošto se dogodi.

– Prema svim saznanjima uslediće nov udar krize poput onog iz 2008. godine. Ključ za objašnjenje njenog repriziranja je u onome što se desilo u 2009. godini. A tada je kod svetskih ekonomskih lidera SAD, EU, nekih azijskih zemalja, BDP blago rastao, što je stvorilo željenu sliku o izlasku iz krize više nego što se to stvarno dogodilo. Uprkos rastu BDP-a, nije se povećala zaposlenost, što pokazuje da investitori realno nisu doživeli taj rast, već su ostali štedljivi, oprezni. Nisu ulagali i samim tim nisu otvarali nova radna mesta. Uspešne firme su u ovom dvogodišnjem periodu pravile profit, racionalizovale su troškove, ali nisu ulagale i to je globalni trend – objašnjava Savić.

Lideri azijske privrede, poput Kine, Indije, Singapura, u tom periodu postigli su rast u proseku od deset odsto. Vodeće zemlje Latinske Amerike dobro su prošli kroz krizu, a konsolidovale su se i vodeće evropske ekonomije.

Na pitanje koliko će Srbiju da košta ova nova kriza, Savić odgovara:

– Sigurno je da neće biti dobro, ali ne očekujem dramatično negativne efekte. Jer, kod nas kriza i nema više gde da udari. Za nas je opasno da nam se izvoz smanji i zato je važno to koliko će kriza pogoditi Grčku, Italiju. Ne smemo zaboraviti da su kod nas banke pretežno grčke, italijanske i austrijske i da eventualno povlačenje kapitala zavisi od krize u EU – smatra Savić.

Po njemu, kod nas vlada letargija i mi kao da čekamo da nam neko drugi ponudi rešenje, a mnoga imamo pred nosom. U svetu rastu cene hrane. To mi možemo da iskoristimo da povećamo izvoz baš ove grupe proizvoda.

– Ne govorim o poljoprivredi uopšte, već o proizvodnji ciljnih proizvoda. Bebi-bifa, na primer. Jedna šnicla u tanjiru u restoranu u Americi, Evropi košta 15 dolara, odnosno 10 evra. Microsoft je u Srbiji otvorio jedan od svojih pet centara u svetu za razvoj softvera. I šta smo mi od toga napravili. Ništa. A Indija je postala džin informacione tehnologije – kaže Savić.

Urednik sajta makroekonomije Miroslav Zdravković kaže da će se kriza reprizirati, ali da razloga za paniku nema. Srbija je, kaže, ne u ekonomskoj krizi poslednjih tridesetak godina, već u ekonomskoj depresiji

– Scenario je manje više isti kao posle septembra 2008. godine. Pašće cene osnovnih izvoznih proizvoda čelika, gvožđa, hrane, repromaterijala, što nije dobro za naš izvoz. S druge strane neminovan će biti i pad cena na uvoznoj strani. Pad cena nafte biće neminovan. Uporedni podaci s drugim zemljama pokazuju da je Srbija među deset odsto zemalja čiji je uvoz smanjen što govori o padu kupovne moći. Najgore je što scenario nove krize podrazumeva pad broja zaposlenih, a kod nas je taman počeo oporavak zapošljavanja. Podaci od februara, marta pokazuju da se trend zaposlenosti i nezaposlenosti preokrenuo – kaže Zdravković.

Posledica najnovije krize u ekonomijama SAD i evrozone bio bi i rast kamatnih stopa. Rast za samo jedan procentni poen, prema Zdravkovićevoj računici, koštao bi Srbiju čak 370 miliona evra godišnje.

Toliko bi, naime, država, privrednici i građani morali više da izdvajaju za urednu otplatu duga, koji je narastao na 37 milijardi evra. Država duguje 13,3 milijarde, građani 5,7 milijardi, dok se privreda kod domaćih banaka zadužila za 10,5 milijardi, a u inostranstvu za još 9,3 milijarde evra.

Utešno za dužnike je što rast kamata nije sasvim siguran, mada pojedini analitičari procenjuju da bi tromesečni euribor (kamatna stopa na evre) u narednih godinu-dve mogao da se udvostruči. Trenutno je ta kamatna stopa 1,6 odsto, a do novembra 2010, bila je ispod jedan odsto.

Izvor/autor:Политика.rs/J. Rabrenović

Tržišna nervoza: Sigurno je samo da više ništa nije sigurno

BERLIN - Nad svjetskom financijskom tržištu se nadvijaju mnogi oblaci: samo još AA%2B za Sjedinjene Američke Države, sve manje povjerenja u Italiju... Tržište se ponaša kao histerična žena - ali ima i niz dobrih razloga za strah.

Ako je ikad postojalo povjerenje financijskog svijeta prema političarima, ovih dana se ne vidi niti traga od toga: što god političari obećaju i koliko god se zaklinjali u stabilnost i gospodarski rast, na burzama je sve više onih koji radije - prodaju dok još mogu izvući neku vrijednost. Na žalost, postoji i dobrih razloga za nervozu - i mnogo pitanja, što nam donosi bliska budućnost.

I za stručnjake je nepoznanica, što će se dogoditi nakon što je najveće svjetsko gospodarstvo izgubilo najbolju procjenu vjerodostonosti kako će vraćati svoje dugove - jer se to još nikada nije dogodilo. Mnogi investitori - na primjer mirovinski fondovi - su se obavezali posjedovati vrijednosnice samo najboljeg kredibiliteta.

Japanska nacionalna banka je objavila kako i dalje "vjeruje" u američko gospodarstvo i kako će zadržati i obveznice Washingtona. Ali što će učiniti ostali? Zato bi se moglo doći do zaključka: prodati, dok je još cijena visoka.

Već su se čule procjene kako je dug Italije "prevelik" da bi ga se pokrilo - a ako bi se i uspjelo naći oko 1,8 bilijuna eura, to bi svakako onda ugušilo gospodarski rast čitavog Starog kontinenta. Europska središnja banka je objavila kako će stati iza članica koje imaju problema, ali već na slučaju Grčke se pokazalo da to nije najbolje rješenje: konačno, mnogi se slažu u procjeni kako nije zadaća središnje europske novčarske institucije da bude najveći zajmodavac državama u poteškoćama.

Najave kako će ESB i najrazvijenije zemlje skupine G-7, ako ustreba, intervenirati na tržištu deviza i kod obveznica država poput Italije ili Španjolske, ima i svojevrsni ideološki problem. Neoliberalizam ne trpi intervencije, a mnoge države i dalje se nadaju kako će se "tržište samo regulirati".

No kada smo već kod intervencija na tržištu, iskustvo je pokazalo kako one uspjevaju jedino pod tri pretpostavke. To je slično kao kad se zakopava neka pukotina u tlu: treba biti spremno mnogo zemlje, dobra lopata i snažne ruke - i sigurnost da u toj pukotini negdje postoji dno. Već kod Grčke se pokazala potreba da se naknadno dogovaraju nova sredstva jer prva nisu bila dovoljna, umjesto "dobre lopate i snažnih ruku" je tu nesloga i beskonačni pregovori, a "solidnost tla" je bila i ostala upitna - ne samo u slučaju Grčke. Inače, državnim intervencijama se raduju samo špekulanti - jer će novac i dalje "curiti".

Bez obzira na donekle opravdane kritike na preveliku moć agencija za procjenu pouzdanosti ulaganja, obrazloženju agencije Standard & Poor's zašto je spustila rejting Sjedinjenim Državama se teško može nešto prigovoriti: već u pregovorima između američkih demokrata i republikancima o tamošnjem državnom dugu je Washington pokazao kako mu je teško naći politički kompromis.

Osobito iz redova "Tea Party", ekstremno konzervativnih republikanaca, se čuju i izjave gdje je teško vjerovati da taj političar zna, kakve posljedice će to imati i za nacionalno i za svjetsko gospodarstvo. Isto tako se pokazalo kako su mnogi od trenutnih problema izuzetno složeni - i teško se oteti dojmu da mnogi političari donose odluke koje će jedva "držati vodu" i do slijedećih izbora.

Tipka na kojoj piše 'rizik'Najkasnije nakon krize 2008. korijenito se promijenila struktura onih koji još posjeduju vrijednosnice: u Njemačkoj su privatni ulagači - dakle osobe od krvi i mesa koji su kupili par vrijednosnica - samo u posljednjem kvartalu 2008. prodali dionica u vrijednosti od 33 milijarde eura.

Njihov se ukupan broj u posljednjih deset godina smanjio za 37% na još samo 8,1 milijuna malih dioničara. Njihovo ponašanje na tržištu kapitala je u pravilu - konzervativno. "Mali dioničar, u najgorem slučaju, ima svoju ženu za vratom koja ga upozorava 'nemoj raditi gluposti", objašnjava Gottfried Heller, stručnjak za investicije. Banke i fondovi pak imaju zaposlenike koji se ne smiju pojaviti šefu pred očima ako ne prodaju vrijednosnice kojima vrijednost pada. Štoviše, neke novčarske kuće imaju samo računala koja donose takve odluke. To znači da je tržište postalo nemilosrdno prema vrijednosnicama kojima vrijednost pada - pa makar i privremeno.

Iako se teško može vjerovati i američkom predsjedniku, baš kao i talijanskom premijeru Berlusconiju kako će se pobrinuti za oštre mjere štednje, već i riječ "štednja" na tržištu kapitala graniči s - psovkom. Jer čak i da uspiju smanjiti izdatke, to znači manje novca u opticaju - i manja potrošnja. Sve je to loše za posao na burzi i tako slijedi isti zaključak, uspjelo u mjerama štednje ili će pak SAD dobiti još nižu ocjenu vjerodostojnosti (stručnjaci smatraju kako tu stoje šanse 1:3 u slijedećih 10 mjeseci): prodati dok je vrijeme.

Postoji samo jedno, još teže pitanje od onoga što znači niži kreditni rejting Amerike za svjetsko gospodarstvo: što to znači za najvećeg zajmodavca Sjedinjenih Država, Kinu?
Narodna Republika ima američkih državnih obveznica u vrijednosti od jednog bilijuna i 160 milijardi dolara i povrh toga najveće devizne rezerve na svijetu koje se procjenjuju na 3 bilijuna dolara. Zato ne čudi izuzetno oštra reakcija iz Kine koja optužuje SAD kako se "uvijek iznova zadužuje" i "ignorira načelo zdravog razuma kako treba živjeti prema svojim mogućnostima." Zato je hitno potrebno da Amerika obuzda svoje "gigantske vojne izdatke" i "napuhane programe socijalne pomoći."

U tim oštrim riječima i stručnjaci na Zapadu prepoznaju i priličnu dozu straha Pekinga kojem je i njeno gospodarstvo - a po svemu sudeći i politička stabilnost, utemeljena na zapravo vrtoglavim stopama gospodarskog rasta koji iznosi i po 10% godišnje. Hendrik Leber iz investicijske kuće Acatis Investment je uvjeren kako je Kina još manje spremna suočiti se s krizom nego Zapad - i kako bi to pak moglo imati upravo nesagledive posljedice.

Ovdje smo naveli samo nekoliko razloga za nesigurnost na svjetskim tržištima i mogućim scenarijima o kojima razgovaraju mešetari na burzama u Frankfurtu, Londonu, New Yorku ili Pekingu. Sasvim sigurno ih ima još - ali je također izvor nesigurnosti jednostavna činjenica: svjetsko gospodarstvo je sigurno sposobno suočiti se s jednom od ovih prijetnji, možda dvije ili čak tri.

Ali baš kao kad vojnici stupaju preko mosta, čitav niz istovremenih nevolja stvara vibracije od kojih bi se most mogao srušiti. Zato mnogi strahuju kako se upravo to trenutno događa na svjetskim financijskim tržištima.

Autor/izvor: SEEbiz / Deutsche Welle

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Srbija rekorder po kamatama u Evropi

Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Beogradu pokazalo da su krediti za privredu kod nas gotovo dvostruko skuplji nego u evrozoni, dok su kod stambenih zajmova kamate dva i po puta veće.

Banke u Srbiji naplaćuju najveće kamate u Evropi, pokazalo je istraživanje Ekonomskog instituta iz Beograda.

Tako je prosečna kamatna stopa na stambene kredite kod nas 5,82 odsto godišnje, dok je u zemljama evrozone 3,26 odsto. Prosečne kamate na investicione kredite privredi u Srbiji su 7,89 odsto, a u evrozoni 2,93 odsto, piše "Press".

Vladimir Vučković, urednik magazina "Makroekonomske analize i trendovi", koji je i predstavio rezultate istraživanja, objašnjava da su osnovni razlozi za ovako visoke kamate valutni rizik i visoka stopa nenaplativih potraživanja banaka od privrede.

"Valutni rizik se usled slabljenja dinara preliva u kreditni rizik i nedostatak dugoročnih izvora finansiranja", navodi Vučković.

Direktor portala Kamatica Dušan Uzelac objašnjava da ne treba zaboraviti ni visinu kamate koju banke nude građanima na štedne uloge.

"Bankama u Srbiji je skupo da pozajme novac iz inostranstva zato što je rizik zemlje veći i zbog toga sa mnogo višom kamatnom stopom moraju da uvere građane da polože svoj novac kod njih na štednju.

Kada banke daju nekome na štednju pet odsto, ne mogu nekom drugom da daju kredit za tri odsto, i to je najprostija računica koja postoji. Jednostavno, banke ljude dele na dve kategorije - oni koji imaju i oni koji nemaju novac. One koji imaju moraju da ubede da daju novac banci, a one druge ubeđuju da uzmu te pare", objašnjava Uzelac.

Veroljub Dugalić tvrdi da su čiste gluposti ocene da je dodatan razlog što banke drže visoke kamate u Srbiji relativno visoka stopa nenaplativih potraživanja od privrede.

"Te kamatne stope bile su visoke i pre sedam godina, kada nenaplativost nije bila ovolika. To jeste jedan od problema, ali svakako ne dominantan", kaže Dugalić.

On ističe i da čitav niz negativnih činjenica poskupljuje kredite kod nas.

"Nestabilnost sistema, nepouzdanost države, neefikasnost funkcionisanja institucija čine jako lošu sveukupnu sliku. Pošto su banke različito organizovane, najbolje prolaze one koje se finansiraju iz inostranstva.

Te banke, recimo, nekom Englezu ili Francuzu plate jedan odsto na štednju, a onda taj isti novac prodaju svojoj filijali u Srbiji, koja će ga iskoristiti da nekome da kredit sa kamatom od pet odsto", objašnjava Uzelac.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić navodi da bi i naša zemlja imala niske kamate da joj je i inflacija dva odsto, kao u EU.

"Međutim, kod nas je inflacija 10 odsto, što znači da bi kamatna stopa trebalo da je pet puta veća. Zašto se ne pominje da su izdvajanja za obaveznu rezervu čak 30 odsto", odgovara Dugalić na ocene istraživača Ekonomskog instituta i dodaje da bi bolje bilo da je "pošteno navedeno da je inflacija osnovni faktor prema kojem se određuje kamatna stopa".

S druge strane, zvanični podaci pokazuju da dobit banaka u Srbiji iz godine u godinu raste, pa su tako poslovne banke u 2009. godini ostvarile dobit od 20 milijardi dinara, dok su već naredne, 2010, zaradile gotovo pet i po milijardi više, odnosno 25,4 milijarde dinara.

Rast se nastavlja i ove godine, pa su tako banke u Srbiji za prvih šest meseci ostvarile dobit od 22,1 milijardu dinara, piše "Press".

Autor/izvor: MONDO

Zagrebačka burza: Nove članice CROBEX-a najveći dobitnici

ZAGREB - Trgovinski dan na Zagrebačkoj burzi kao preslika jučerašnjeg. Oba su indeksa porasla po 0,3 posto pa je CROBEX zaključio na 1.989,20 bodova dok je CROBEX10 završio na 1.085,43 boda.

Ostvareno je samo 10,22 milijuna kuna redovnog prometa.

Status najtrgovanijeg izdanja od HT-a je preuzeo PBZ (ZSE:PBZ-R-A) koji je ostvario 2,45 milijuna kuna prometa uz nepromijenjenu cijenu od 535 kuna. Radi se o tek tri transakcije odrađene sve po istoj cijeni.

HT (ZSE:HT-R-A) je ostvario 1,48 milijuna kuna prometa, a cijena je porasla 0,4 posto, na 252,90 kuna, a investitori očito nisu pretjerano reagirali na sniženje ciljane cijene od strane analitičara Erste Grupe.

Opet se među gubitnicima našla Zagrebačka banka (ZSE:ZABA-R-A) koja je izgubila 1,6 posto i pala na 47,01 kunu, uz 1,05 milijuna kuna prometa. Nakon dva dana rasta, dionice Riviere Adrie (ZSE:RIVP-R-A) dnas su srezane 2 posto, na 11,26 kuna, no uz vrlo dobrih 926 tisuća kuna prometa čime je samo potvrđen status daleko najlikvidnijeg izdanja turističkog sektora na ZSE.

Buduće nove članice CROBEX-a danas su imale sjajan dan. To se prije svega odnosi na Luku Rijeku (ZSE:LKRI-R-A) koja je uzletjela 3,3 posto, na 153 kune, uz 232 tisuće kuna prometa. Belje (ZSE:BLJE-R-A) je podiglo cijenu 1,5 posto, na 80 kuna, uz 487 tisuća kuna trgovine. Skok od 2,4 posto, na 58,85 kuna, ostvario je i Đuro Đaković (ZSE:DDJH-R-A) no njegovim je dionicama ostvareno samo 44 tisuće kuna prometa.

Građevinari danas redom u plusu. Jedan od najvećih dobitnika uopće bio je Institut IGH (ZSE:IGH-R-A) koji je uzletio 3,7 posto, na 1.243,98 kuna, uu 127 tisuća kuna prometa. S povijesnog dna odlijepila se Ingra (ZSE:INGR-R-A) koja je cijenu podigla 1,9 posto, na 12,11 kuna, uz 207 tisuća kuna prometa. Najtrgovaniji u sektoru s 237 tisuća kuna bio je Dalekovod (ZSE:DLKV-R-A) koji je skočio 2,7 posto, na 188,01 kunu, ipak bliže donjem dijelu dnevnog raspona.

Solidnom izvedbom danas je iznenadio Kraš (ZSE:KRAS-R-A) koji je ojačao 1 posto, na 485 kuna, uz 236 tisuća kuna trgovine. Najviša je to zaključna cijena ovih dionica od 19. srpnja.

Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Nejaki smo za centralnu Evropu

Udeo srpske ekonomije u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) istočne Evrope je oko dva odsto. Zato je realno da se na listi 500 najvećih kompanija iz centralne Evrope nađe samo desetak iz Srbije, kaže dr Ivan Nikolić, saradnik beogradskog Ekonomskog instituta, navodeći to kao razlog što se na listi 500 najvećih kompanija iz centralne Evrope u 2010. godini revizorsko-konsultantske kuće „Dilojt” našlo samo 11 kompanija je iz Srbije.

Na ovogodišnjem petom po redu rangiranju na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, najbolje plasirana je „Delta grupa”, na 86. mestu, sa ostvarenim prihodom od 1,67 milijardi evra. Druga kompanija iz Srbije na listi „Top 500 kompanija centralne Evrope” je Naftna industrija Srbije, koja je na 99. mestu, a treća je Elektroprivreda Srbije na 101. mestu.

Ove godine na listi „Top 500” prvi put je Viktorija grupa” koja je na 461. mestu i „Tarket” koji je na 498. mestu. U 2010. godini na listi „Top 500” bilo je 12 kompanija iz Srbije, a ove godine na listu nije ušlo preduzeće „PTT Srbija”.

Na „Dilojtovoj” listi najuspešnijih preduzeća na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje u prošloj godini, iz Srbije su još i „EFT holding” koji je na 118. mestu, „Telekom Srbija” koji je 153, „Ju-Es stil Srbija” na 250. mestu, „Srbijagas” na 271. mestu, „Jugorosgaz” na 408. mestu i kompanija „Merkator-S” koja je na 452. mestu.

– Kompanije iz naše zemlje su prethodnih godina menjale mesto na toj rang-listi od 500 iz centralne Evrope, ali ih je uvek bilo desetak – kaže Nikolić. – U 2010. najbolje plasirana je „Delta grupa”, na 86. mestu, NIS je na 99. Poređenja radi, 2007. je NIS bio na 20. mestu, a 2008. na 28, dok je „Delta” te godine bila na 101 mestu. Kako se kompanije rangiraju na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, jedan od razloga navedenih promena u plasmanu sigurno treba tražiti i u promeni strukture potrošnje i potrošača. Zbog pada standarda stanovništva izazvanog krizom, potrošnja opada i seli se ka kupovini osnovnih životnih namernica. U prilog tome govori i podataka da je „US Stil Srbija” u rangiranju 2010. bila na 250. mestu, a 2008. na 174.

Prema rečima Žarka Mijovića, predstavnika „Dilojta”, smanjenje prihoda od prodaje u 2010. godini imale su kompanije „Delta” (0,2 odsto), EPS (jedan odsto) i Telekom ,,Srbija” (šest odsto), što je Telekom „Srbija” demantovao, a „Dilojt” uvažio. Suština stvari se, međutim, nije bitnije izmenila.

Na listi „Top 500 najuspešnijih” dominiraju kompanije iz Poljske, kojih je 173, a od zemalja regiona najzastupljenija Slovenija sa 18 kompanija, Hrvatska sa 14 kompanija, dok je iz Makedonije i Bosne i Hercegovine na listi samo po jedna, dok iz Crne Gore i Albanije nema kompanija među prvih 500.

– Kada je reč o Srbiji, najveći broj kompanija dolazi iz energetskog sektora, a trendovi u ovom sektoru su slični centralnoevropskim – napominje Mijović. –Tržište električne energije i dalje je predmet stroge regulacije, a delimično je i instrument socijalne politike. Kada je reč o sektoru robe široke potrošnje, može se očekivati da će sektor široke potrošnje rasti, za šta se kao glavni faktori smatraju privredni rast, povećanje raspoloživog prihoda i razvoj maloprodajne infrastrukutre. Srpsko farmaceutsko tržište je i dalje atraktivno i obećava rast, s obzirom da je sada potrošnja za farmaceutske proizvode po stanovniku niska u odnosu na EU.

Aleksandar Knežević, direktor u „Dilojtu” ukazuje da teška industrija, mereno po vrednosti stranih investicija, zauzima drugo mesto u Srbiji u periodu 2004–2010. godine.

– I pored toga što je Srbija pokazala znake privrednog oporavka, i dalje je veliki broj ekonomskih indikatora koji izazivaju zabrinutost, a pre svega su to inflatorni pritisci, rast nezaposlenosti i povećanje zaduženosti – podseća Knežević. – Imajući u vidu strukturu domaće ekonomije, budući ekonomski razvoj u najvećoj meri zavisiće od uslova koji će preovladavati na evropskom tržištu, kao i od izvoznih mogućnosti Srbije.

Pored liste najuspešnijih kompanija na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, „Dilojt” na osnovu aktive rangira i 50 najvećih banaka u centralnoj Evropi. Na toj listi nema ni jedne banke iz Srbije, dok su četiri banke iz Hrvatske i dve iz Slovenije, od kojih je prva koja je na osmom mestu NLB Grupa. Najviše banaka na ovoj listi je iz Poljske – čak 14, a prva na listi je, kao i prošle godine, PKO BP banka, koja je imala rast aktive od 12,5 odsto i rekordan neto profit od 825,4 miliona evra.

U „Dilojtu” su objasnili da se najveća banka u Srbiji Inteza nije našla na listi „Top 50 najuspešnijih banaka” jer ima manju aktivu od prvih 50 rangiranih banaka.

Na top listi „50 najuspešnijih” osiguravajućih društava, prema bruto obračunatoj premiji koja uključuje premiju i od životnog i neživotnog osiguranja, iz Srbije se nalazi „Dunav osiguranje” koje je na 49. mestu, dok je prošle godine ta kompanija bila na 42. mestu. Na ovoj listi su i tri osiguranja iz Slovenije od kojih je jedno Triglav i dva iz Hrvatske.

Najuspešnije osiguravajuće društvo je PZU iz Poljske.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Mikavica

Skup kredit s bankomata

Lagodno podizanje keša na ulici, u pola dana ili noći, ima svoje prednosti, ali i cenu o kojoj se, neretko, malo zna

Sugrađanka M. S., koja kaže da sebe ne smatra nepismenom u pogledu koštanja kredita, bila je neprijatno iznenađena što ju je jedna brzopleta odluka da novac podigne s bankomata, i to kreditnom karticom, poprilično koštala. Cela tri odsto od vrednosti transakcije, a pri tome je na stanju svog onlajn bankarstva videla da su joj i na uzeti iznos odmah zaračunali i kamatu do sledećeg izvoda, iako je, koliko kroz dva dana, uzeti novac banci i vratila.

Koliko, zapravo, košta korišćenje novca sa kreditne kartice? Mnogo.

U Rajfajzen banci za podizanje gotovine sa bankomata banke naplaćuje se provizija u iznosu od minimalnih 100 dinara ili tri odsto iznosa koji se podiže, a na bankomatima drugih banaka u zemlji, provizija iznosi minimalnih 150 dinara ili 3,25 odsto od iznosa koji se podiže. U inostranstvu provizija za podizanja novca kreditnom karticom banke na bankomatima iznosi minimalno tri evra ili tri odsto od iznosa koji se podiže.
– Za plaćanje robe kreditnom karticom u Srbiji banka ne naplaćuje proviziju, dok se plaćanje kreditnom karticom u inostranstvu tarifira sa jedan odsto od iznosa koji se plaća – kažu u Rajfajzen banci.

U Unikredit banci prilikom plaćanja robe i usluga bilo kojom od kartica u ponudi, nema nikakvih dodatnih troškova ni u zemlji, ni u inostranstvu. Prilikom podizanja gotovine na bankomatima naplaćuje se određena provizija. Ukoliko se podiže gotovina „dinakard”kreditnom karticom, naknada u zemlji iznosi dva odstoili minimum 250 dinara. Naknada za podizanje gotovine kreditnim karticama iz „masterkard” i „viza” palete u zemlji i inostranstvu takođe iznosi dva odsto, odnosno minimum 250 dinara.

U Eurobank EFG za sve kreditne karticeklijenti plaćaju proviziju tri odstoili minimum 100 dinaraukoliko podižu novac sa bankomata, a tri odstoproviziju ili minimum 150 dinaraukoliko podižu novac na šalteru. U slučaju da klijent podiže sredstva na bankomatima drugih domaćih banaka, provizija je tri odsto ili minimalnih 180 dinara,bilo da je reč o podizanju novca na šalteru ili bankomatu. U slučajuda podiže novac u inostranstvu, provizija je tri odstoili minimum 240 dinara, što takođe važi i za podizanje na šalteru ili na bankomatu bilo koje banke.

Ukoliko se kupuje roba kreditnim karticama Eurobanke,u Srbiji nema dodatnih troškova i provizija, dok u inostranstvu provizija za plaćanje robe iznosi 1,25 odsto.

U Komercijalnoj banci naknada za gotovinske isplate sa kreditne kartice u zemlji na šalterima je tri odsto, a minimum 100 dinara. Podizanje novca sa bankomata košta dva odsto vrednosti transakcije, minimalno 60 dinara. Naknade za gotovinsku isplatu u inostranstvu su dva odsto i minimalna tri evra.

U Sosijete ženeral banci klijent kada plaća robu ili uslugu kreditnom karticom na prodajnom mestu nema nikakve troškove, osim mesečne kamate koju plaća na iskorišćeni limit po kartici. Prilikom podizanja novca na bankomatu, klijent pored mesečne kamate plaća i jednokratnu naknadu u iznosu od tri odsto, najmanje 300 dinara.

– S obzirom na to da je podizanje gotovog novca na bankomatu u suštini vrsta gotovinskog kredita, ova taksa predstavlja isto što i troškovi obrade koje plaćaju klijenti koji se opredele za neki od kreditnih proizvoda – kažu u Sosijete ženeral banci.

Visina provizije za korišćenje kreditne kartice banke Inteza u slučaju podizanja sredstava na bankomatima banke iznosi tri odsto, minimalno 90 dinara za korisnike „viza” i „masterkard” platnih kartica i 150 dinara za korisnike „ameriken ekspres” platnih kartica.

Izvršavanje istovetne transakcije na bankomatu neke druge banke košta takođe tri odsto iznosa, minimalno 150 dinara za vlasnike „viza” i „masterkard” kreditnih kartica. Prilikom podizanja novca na inostranim bankomatima korisnici Intezinih kreditnih kartica plaćaju naknadu od tri odsto, minimalno tri evra za „viza” i „masterkard” i pet evra za „ameriken ekspres”.

– U slučaju plaćanja robe i usluga kreditnom karticom banke Inteza nema provizije, bilo da se kupuje u zemlji ili inostranstvu – navode u ovoj banci.

Izvor/autor:Политика.rs/Jovana Rabrenović

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Rebalans budžeta s više nepoznatih

Minus u republičkoj kasi povećan za 22 milijarde dinara i sada iznosi 142 milijarde dinara. – Najveća ušteda na kapitalnim izdacima, povećani troškovi za zaposlene

Minus u prekrojenoj državnoj kasi u skladu je sa dogovorom koji je Vlada Republike Srbije postigla sa Međunarodnim Monetarnim fondom, ali je računica kojom je to postignuto – nepoznata. Ovako bi u najkraćem mogao da bude zaključak sa jučerašnje konferencije za novinare koja je održana nakon što je vlada usvojila rebalans budžeta za 2011. godinu. A ukoliko poslanici u skupštini budu izglasali ovako prekrojenu državnu kasu, minus u republičkom budžetu biće povećan za čak 22 milijarde dinara.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za štampu istakao Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, „udvojeni predlog rebalansa budžeta je u skladu sa dogovorom sa MMF-om po kome deficit cele države ne može biti veći od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda”. Uprkos upornom insistiranju novinara, čak i posle konferencije za štampu, ostalo je nejasno na koji način je vlada uspela da uštedi novac. Umesto brojki koje bi kao konačan rezultat imale najmanje 15 milijardi dinara uštede, što je dogovoreno sa MMF-om, državni sekretar je nekoliko puta ponovio da je „deficit u skladu sa planom”.

– Usvojen je predlog rebalansa budžeta po kome prihodi u kasi iznose 707,3, a rashodi 850,1 milijardi. Deficit u budžetu je 142,8 milijardi dinara – kazao je Nikezić na početku konferencije za štampu.

To znači da su u odnosu na prvobitni plan prihodi značajno podbacili, pa su umesto 726 milijardi, koliko je bilo predviđeno Zakonom o budžetu za 2011. godinu, rebalansom smanjeni za čak 19 milijardi dinara. Šta je takvom padu prihoda kumovalo na jučerašnjoj konferenciji za štampu nije moglo da se čuje jer državni sekretar o prihodnoj strani budžeta uopšte nije govorio. S druge strane, rashodi su, u odnosu na prvobitni plan, veći za nešto više od tri milijarde dinara. To znači da je minus u republičkoj kasi proširen za ukupno 22 milijarde dinara.

Državni sekretar juče, takođe, nije izneo podatak ni koliko iznose konsolidovani prihodi i rashodi, kao i deficit cele države u milijardama dinara, u koji su uključene lokalne kase i fondovi. Istakao je jedino da u procentima minus iznosi 4,5 odsto BDP-a. Inače, u Memorandumu o razumevanju sa MMF-om navodi se da deficit cele države ne može da bude veći od 153 milijarde dinara. U istom dokumentu piše i da deficit Javnog preduzeća „Putevi Srbije” za celu godinu mora da se ograniči na 1,5 milijardi. To znači da, ako je dogovor sa fondom ispoštovan, deficiti svih lokalnih kasa, kao i pokrajinskog budžeta, ali i fondova, mogu biti povećani za maksimalno 9,5 milijardi dinara.

Na uporno insistiranje novinara da iznese računicu kojom je to postignuto, Nikezić je odgovorio: „Najveća ušteda od 8,4 milijardi dinara napravljena je na kapitalnim rashodima, ali tako što nijedna investicija nije ugrožena, već je samo došlo do promene u dinamici plaćanja.”

Na konstataciju novinara da tu nije reč o suštinskoj uštedi jer je praktično samo „ispeglan” jaz od 10 milijardi dinara koji je nastao nakon usvajanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, pa su opštine s jedne strane dobile, a s druge izgubile novac, Nikezić kaže: „Na konsolidovanom nivou gledano, deficit je u skladu sa dogovorom sa MMF-om.”

Prema njegovim rečima, bitno je da se od kapitalnih investicija nije odustalo, kao i da subvencije privredi, poljoprivredi i podsticanju zapošljavanja, nisu smanjene.

Dodao je i to da su najviše povećani rashodi za zaposlene (7,5 milijardi dinara), ali su i dotiranja za PIO fond uvećana (7,2 milijarde). To znači da će zaposleni i penzioneri u oktobru moći da očekuju povišicu ličnih primanja za oko 1,4 odsto. Uvećana su i socijalna davanja za oko 3,1 milijardu dinara kako bi se obezbedila redovna isplata svih socijalnih obaveza do kraja godine. Kako je objasnio državni sekretar smanjeni su rashodi na ime kamata koje država plaća za oko 3,5 milijardi dinara. Ipak, budžeti pojedinih ministarstava znatno su povećani. Nikezić je objasnio da je tome najvećim delom kumovalo povećanje troškova za zaposlene, odnosno indeksacija zarada, pa su i u onim ministarstvima koji imaju mnogo zaposlenih budžeti veći nego što je to prvobitno bilo planirano zakonom.

Kasnije je iz Ministarstva finansija novinarima kao dodatno pojašnjenje prosleđena i tabela iz koje se vidi da su najviše povećani tekući rashodi, a najviše su srezani troškovi za kapitalne izdatke. Smanjeni su i troškovi za nabavku finansijske imovine (1,1 milijarda), ali su i subvencije manje za 0,7 odsto.

Na kraju je, ipak, ostalo nejasno kojom računicom je deficit cele države ograničen na 153 milijarde dinara.

Izvor/autor:Политика.rs/A. Telesković

Opštine mere tržišnu vrednost placeva

Poreska uprava isključena iz procesa procene vrednosti zemljišta za sve one koji treba da plate pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine

Poreska uprava više neće procenjivati vrednost zemljišta za potrebe konverzije prava korišćenja u svojinu koju plaćaju vlasnici privatizovanih preduzeća, kao i određen broj investitora koji odavno drže zarobljene placeve a ne započinje izgradnju. To ćeubuduće raditi opštine ili sudski procenitelji. Dok ocena i kontrola utvrđene tržišne vrednosti nije više u opisu posla opštinskog i gradskog pravobranioca već isključivo republičkog.

Ovo su novine treće po redu Uredbe o konverziji, koju je Vlada Srbije nedavno usvojila, s namerom da se proces sticanja svojine ubrza na parcelama na kojima vlasnici, umesto fabričkih hala nameravaju da podignu stambene i poslovne zgrade.

Lokalnim samoupravama je data mogućnost da procenjuju vrednost zemljišta, uzimajući u obzir planiranu namenu zemljišta, koeficijent izgrađenosti i komunalnu opremljenost prema urbanističkim zonama. Početna vrednost za utvrđivanje tržišne cene je iznos naknade za uređivanje građevinskog zemljišta pomnožen sa odgovarajućim koeficijentom.

Ukoliko lokalne skupštine ne izglasaju ovaj predlog ostavljena je mogućnost da ovlašćeni sudski procenitelji utvrđuju vrednost zemljišta i visnu nadoknade za svaku pojedinačnu parcelu. Poreska uprava je isključena iz ovog procesa zato što je sud o tržišnoj vrednosti donosila na osnovu srednje prometne vrednosti za čitavu urbanističku zonu grada. Poreska uprava nije razmatrala planiranu namenu zemljišta, koeficijent izgrađenosti, pa je po njenoj proceni svo zemljište u jednoj zoni imalo istu vrednost.

Naknada će se obračunavati tako što će se od tržišne vrednosti zemljišta oduzimati troškovi pribavljanja prava korišćenja. Ti troškovi obuhvataju revalorizovanu cenu kapitala ili imovine u postupku privatizacije i druge stvarne troškove za pripremanje građevinskog zemljišta ili otklanjanje industrijskog zagađenja, kao što je prethodnom uredbom predviđeno.

Zahteve za konverziju rešavaće imovinsko-pravne službe lokalnih samouprava, a jedina stranka u postupku uz podnosioca zahteva je republički javni pravobranilac jer je zemljište koje može da bude predmet konverzije u vlasništvu Republike Srbije.

Naknadaza konverziju može da se platijednokratno ili na rate. U slučaju da se plaća odmahostvaruje se popust od 30 odsto, ali samo ako zahtev za konverziju u skladu sa ovom uredbom bude podnet do 31. decembra 2011. godine. Ako se plaća na rate, u roku od 15 dana od potpisivanja ugovara,budući vlasnik parcele mora da plati 10 odsto naknade za konverziju, a ostatak,u najviše 240 jednakih mesečnih rata. Ali, ako vlasnik privatizovanog preduzeća planira da gradi na toj parceli pre dobijanja građevinske dozvole,mora da izmiri sve preostale rate za konverziju.

Da bi postali i vlasnicina izgrađenom i neizgrađenom zemljištu na kojem imaju pravo korišćenja, konverziju moraju da plate vlasnici privatizovanih ili preduzeća stečenih u izvršnom ili stečajnom postupku. Takođe, ovu obavezuimaju i nosioci prava korišćenja na neizgrađenom zemljištu koje je dato na korišćenje pre 13. maja 2003. godine, ali do sada nije privedeno nameni.

Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju, i jednima i drugima je nametnut rok od dve godine da izvrše konverziju. Ukoliko to ne učine plac će biti vraćen bivšem vlasniku, ako ga potražuje.

Prema ranije objavljenim podacima Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, izvršeno je oko 16.000 konverzija bez naknade i oko 40 uz naknadu na području cele Srbije.

Izvor/autor:Политика.rs/JM. Avakumović

Montenegroberza: Težak pad Solane od čak 22,5%

PODGORICA - Današnje trgovanje na Montenegroberzi obilježio je promet od 204.019 eur, koji je realizovan kroz 93 transakcije.
Berzanski indeksi su završili u minusu. Kompanijski indeks MONEX20 je smanjio vrijednost 1,10% na 11.666 poena, a indeks fondova MONEXPIF za 3,76% na 5.109 poena.

Po prometu su se izdvojile akcije Solane Bajo Sekulić (SOBS) kojima je trgovano za 38.301 eur uz pad od 22,48% na 2,91 eur, dok su najlikvidnije bile akcije Kontejnerskog terminala i generalnih tereta (KOGE) koje su skočile 4,90% na 0,4989 eur uz promet od 33.773 eur. Značajan promet ostvarile su i akcije Crnogorskog Telekoma (TECG) od 32.703 eur uz prosječnu cijenu od 3,3745 eur, Kombinata aluminijuma (KAPG) od 25.622 eur koje su trgovane po istoj cijeni od 3,40 eur i akcije Jugopetrola (JGPK) kojima je prometovano 25.426 eur uz cijenu od 11,505 eur. Najveći pad zabilježile su akcije Željezare (ZEHK) od 23,52% na 1,3002 eur uz promet od 8.277 eur.

I danas je zaključena jedna transakcija obveznicama Fonda za restituciju (FO02) u iznosu od 321,00 eur uz nepromijenjenu cijenu od 0,1603 eur. Investicionim fondovima je prometovano 32.447 eur, od čega se 16.713 eur odnosi na akcije Trenda (TREN) koje su skliznule 12,69% na 0,053 eur. I akcije Miga (MIGF) su zabilježile pad od 3,84% na 0,0676 eur uz promet od 11.352 eur, dok su akcije Monete (MONF) porasle za 3,86% na 0,0646 eur uz promet od 2.585 eur.

Autor/izvor: Suzana Kalezić, brokersko odjeljenje HAAB

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Industrija nezaposlenosti

Najmanje zaposlenih u fabrikama, a plate u javnom sektoru za trećinu veće nego u privatnom

Dramatične debate posle kojih neće uslediti neophodne promene, neće moći još dugo da se ponavljaju. Ili hitne reforme ili dalje propadanje – poručuju iz svih udruženja poslovne zajednice.

– Javni sektor Srbije zapošljava 30,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih, što je gotovo trostruko više od proseka u zemljama Evropske unije – kažu u Uniji poslodavaca Srbije. – Umesto da se broj od 535.000 zaposlenih u državnim i javnim službama smanji za 10 odsto, kao što je dogovoreno pre dve godine sa MMF, on se u međuvremenu za toliko povećao. Neracionalno upravljanje javnim sektorom i rasipništvo proizvodi zaduživanje Srbije i sve veći budžetski deficit. Deo ove reforme javnog sektora mora biti i profesionalizacija upravljanja državnim i javnim preduzećima, kao i delimična privatizacija javnih preduzeća pronalaženjem kvalitetnih kupaca i strateških partnera.

Olakšavanje tereta poreza i doprinosa za privredu neće biti, jednodušno ukazuju privrednici i ekonomisti, ako se istovremeno ne dogodi i reforma Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. To podrazumeva da mu se vrati imovina, ali i njegovu profesionalizaciju i odvajanje od uticaja političkih stranaka.

– Koliko god to bilo neprijatno, da ne bi došlo do još većih otpuštanja i da nam ne bi zapretila i dužnička kriza, neko penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru mora reći da njihova primanja, bar za neko vreme, ne mogu realno da rastu, a možda će morati i da opadaju – smatra ekonomista dr Goran Nikolić.

Treća velika reforma koju privreda očekuje jestereforma poreskog sistema i primena evropskih standarda u opterećivanju privrednih subjekata.

– Privreda u Srbiji ima zastareli sistem linearnog oporezivanja u kome su visokoprofitabilne i niskoprofitabilne privredne grane izjednačene, a prosečni porezi i doprinosi na zaradu su realno među najvišima u Evropi – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. – Uz to, postoji još lista od 40 do 65 dodatnih taksi, naknada, nameta, u zavisnosti od grane privrede i delatnosti preduzeća.

Bez nove poreske politike u Srbiji ne može biti privrednog rasta zato što više ne možemo da očekujemo visoke prihode od privatizacije, poručili su sredinom aprila prošle godine autori publikacije Fonda za razvoj ekonomskih nauka „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”. Ta knjiga je shvaćena kao najava poreske reforme. Tom prilikom je tadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović naglasila da je poreska reforma neophodna srpskoj maloj, otvorenoj i visoko evroizovanoj privredi u kojoj je ograničen domet ekonomske politike.

– Treba nam poreski sistem koji podstiče proizvodnju, konkurentnost i izvoz, zapošljavanje i investicije, ne stimuliše potrošnju, uvoz i sivu ekonomiju, a štiti ugrožene slojeve stanovništva – rekla je Dragutinović.

U svom obraćanju kolegama ekonomistima, ona je napomenula da vrlo dobro zna da promene u poreskom sistemu nikoga neće zadovoljiti. Svoje izlaganje je završila rečima:

– Ne očekujem aplauze. Oni koji ovakvim promenama dobijaju ćute, a oni koji gube biće veoma glasni. Mesto na kome sam nalaže mi da o tome govorim jasno i glasno. Zahvaljujem se na podršci, a uglavnom je nemam.

Dr Milojko Arsić, jedan od autora studije, tada se zalagao da stopu poreza na zarade, koja je niska ne bi trebalo menjati, ali je predložio da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje. Tako bi cena rada u Srbiji bila manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi. Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto. On smatra da bi povećanje PDV-a jednokratno uticalo na rast cena, ali ne bi značajnije uvećalo inflaciju.

Reformu poreskog sistema, kao i druge dve, Vlada Srbije odložila je „za posle izbora”.

Izvor/autor:Политика.rs/JAleksandar Mikavica

Zagrebačka burza: Smirivanje rasprodaja, indeksi stagniraju

ZAGREB - Nakon jučerašnjeg pada za više od 2 posto, indeksi Zagrebačke burze danas stagniraju uz nizak obujam trgovanja, no s obzirom na i dalje prisutan pesimizam na svjetskim burzama, vjerojatan je povratak volatilnosti na tržište.

Crobex indeks oko 12,00 sati bio u minusu 0,05 posto, na 1.876 bodova. Crobex10 ojačao je 0,11 posto, na 1.036 bodova.

Redovni promet dionicama dosegnuo je tek 4,32 milijuna kuna, što je otprilike 5 puta manje nego jučer u ovo doba.

„Nakon jučerašnjih velikih rasprodaja dionica, bilo je za očekivati da će danas domaći indeksi stagnirati. No, s obzirom na val pesimizma koji pristiže sa svjetskih burzi, potaknut Fedovim slabim procjenama gospodarskog rasta u SAD-u, vjerojatan je nastavak volatilnog trgovanja“, kaže Dalibor Balgač, analitičar odjela Ekonomskih istraživanja Hypo Alpe Adria banke.

Zasad niti jednom dionicom nije ostvaren promet iznad milijun kuna. Najbliža tome je dionica HT-a, sa 880.000 kuna prometa. Cijena joj je oslabila 0,3 posto, na 245,55 kuna.

Slijedi dionica Končar Elektroindustrije, sa 477.000 kuna prometa i rastom cijene za 2,02 posto, na 525 kuna.

Među najlikvidnijim izdanjima dobitak na cijeni još bilježi i dionica Zagrebačke banke, u visini od 0,64 posto.

Po gubitcima, pak, izdvajaju se dionice Belja, kojima je cijena pala 3,74 posto, te Atlantske plovidbe, za 3,18 posto.

Na europskim burzama nastavljena je i danas rasprodaja dionica, nakon što su najvažniji indeksi jučer potonuli između 4 i 5 posto. Trenutno su londonski Ftse, frankfurtski DAX i pariški CAC u minusu između 0,3 i 1 posto.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Šta Vojvodini znači posedovanje javnih dobara

Osim političke koristi, na osnovu dobijene imovine pokrajina može da podiže kredite i direktno evropskim fondovima podnosi zahteve za finansiranje, kažu stručnjaci

U Nemačkoj i Velikoj Britaniji maksimalno je privatizovano upravljanje i vlasništvo nad infrastrukturom. Nemačkom železnicom gazduje „Dojče ban”, privatno akcionarsko društvo čije akcije može da kupi svako ko poželi, ali uprkos tome, besprekorno funkcioniše. Velika Britanija je otišla mnogo dalje u tome, pa je privatizovala i vodosnabdevanje što nijedna država u Evropi nije učinila.

Sa druge strane, u Austriji postoje svi oblici svojine: savezni, pokrajinski, opštinski i privatni, ali to nikako ne utiče na tehničko funkcionisanje sistema železnice, pa putnici istu uslugu dobijaju i na privatnom i na državnom delu pruge.

Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta i rektor Univerziteta Union, kaže da su putevi i pruge u Evropi uglavnom podeljeni između različitih nivoa vlasti. Najvažniji putevi su državna svojina, manje važni su pokrajinsko, odnosno lokalno vlasništvo, ako nisu privatizovani.

– Teško je porediti se s nekim jer nigde u Evropi ne postoji međustatus pokrajine. Uglavnom je to drugi oblik organizovanja koji je bliži našim bivšim republikama. Nemačka je zapravo savez država iako se kod nas to prevodi kao pokrajina. Srpska pokrajina je, pak, nešto između lokalne samouprave i države. Prava je muka naći meru po kojoj treba preneti svojinu na pokrajinu da ona ne dobije obeležje državnosti, a da sa druge strane ne dobije premalo i da se ne izjednači sa nekom opštinom. Mislim da je to specifičnost koja je sama po sebi teškoća kod ovakvog odmeravanja – navodi Stefanović.

Zahtev Vojvođana da osim putevima drugog reda, kanalima i zgradama, koje su predmet sukcesije (što im je udovoljeno prihvatanjem amandmana), upravljaju i velikim sistemima, kao što su „Telekom” ili pošta, prema mišljenju ovog profesora, znači da im država prepusti, odnosno pokloni udele i akcije u tim velikim sistemima.

– Ne znam zašto bi to država radila. Sve su to bila javna preduzeća, čiji je osnivač bila država i ona je zadržala akcije, odnosno udele. Vojvodina nije učestvovala u sticanju tih akcija. Tamo gde je bila osnivač javih preduzeća treba da zadrži udele i ništa više – objašnjava naš sagovornik.

Kod pozivanja Vojvođana na nekadašnja ulaganja, kaže on, treba biti izuzetno oprezan. To ima smisla ako je iz budžeta pokrajine u skorije vreme ulagano u rekonstrukciju puteva i pruga. Na osnovu toga, mogu izvući neka prava.

Ali, nikako se ne mogu pozivati na ulaganja iz 1918. godine, jer kako naglašava Stefanović, putevi i pruge su dobra koja se amortizuju. Tako da na mestu na kome je bio stari put sada postoji potpuno novi, u koji je neko uložio i nadoknadio prvobitnu vrednost. Moguće je da od te prvobitne vrednosti ništa nije ostalo.

– Konačno opredeljenje zavisi od stava države da li ona vlasništvo na nekom dobru hoće da prepusti nekome drugom ili neće. Da li želi da drži ekskluzivno ovlašćenje za sebe ili će to da prepusti pokrajini. Bez obzira na ulaganja, odlučujuća je volja, odnosno koncepcija, kako je zamišljen prenos svojine i do kog stepena bi se išlo. Možda će se ići dalje, ali u nekom sledećem trenutku – zaključuje Stefanović.

Šta za Vojvodinu znači posedovanje puteva, pruge ili kanala?

Osim evidentne političke koristi, sticanjem vlasništva pojedinim dobrima pokrajina dobija pravo da raspolaže i upravlja njima kako hoće, bez pitanja Republike, odgovara Stefanović.

To praktično znači da Vojvodina može da rekonstruiše prugu ili put bez ičijeg pitanja. Može da zameni sve loše pruge i postavi brze, da ukine pojedine pravce i uvede nove.

– Sa ekonomskog aspekta pokrajina bi mogla da se samostalno zadužuje i podiže kredite, kao i da konkuriše za sredstva iz fondova Evropske unije. To bi moglo da bude korisno jer bi više sredstava pribavila i direktno podnela zahtev, bez traženja bilo čijeg odobrenja. Ako se pred fondovima EU pojavi Srbija, verovatno bi se postavljalo pitanje da li dati pare na sever ili jug, gde su lošije pruge i putevi, radi ravnomernog razvoja – objašnjava profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Izvor/autor:Политика.rs/Marijana Avakumović

-------------------------------------------------------------------------------

Vojvodina nije donela „u miraz” puteve i pruge

Branislav Ristivojević, predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije,negirao je tvrdnje Nenada Čanka da je Vojvodina, „kao miraz u zajedničku državu Južnih Slovena unela hiljade kilometara pruga i puteva”.„Tvrdnja da je Vojvodina 1918. godine imala hiljade kilometara puteva i pruga, a danas ih nema, je najobičnija laž”, rekao je Ristivojević u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima i dodao da je te godine Vojvodina, koja je bila u sastavu Austrougarske, nije ni postojala.

Ristivojević je istakao da su tadašnji putevi i pruge bili u vlasništvu Austrougarske, a ne Vojvodine.

On je negirao i da je Vojvodina „u miraz” zajedničkoj državi donela fabrike konzervi, čokolade, pivare, mlekare..., što se, takođe, pominjalo u skupštinskoj raspravi.„Sve te fabrike su postojale 1918. godine, ali tada nisu bile u javnom vlasništvu, ni Austrougarske ni Vojvodine, već u privatnom vlasništvu, a one su prvi put došle u javno vlasništvo 1946. godine, kada su nacionalizovane”, naveo je Ristivojević.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak u u Skupštini Srbije je energično branio stav da Vojvodini treba da pripadne deo imovine koji se nalazi na njenoj teritoriji, tvrdeći da je ta pokrajina kao miraz u zajedničku državu Južnih Slovena unela hiljade kilometara pruga i puteva, fabrike čokolade, pića, konzervi i piva.

Čanak je za skupštinskom govornicom naveo da su Vojvođani u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine uneli 4.700 kilometara izgrađene putne mreže, 2.200 kilometara pruga, više od 100.000 putničkih i teretnih vagona, 902 kilometra plovnih puteva, reka i kanala.

Vojvodina je, kako tvrdi Čanak, u miraz, između ostalog, donela i 12 fabrika čokolada, 27 fabrika pića, osam pivara, pet fabrika konzervi i 11 mlekara.

Izvor/autor:Политика.rs

Od 1. oktobra hleb „sava” jeftiniji za dva dinara

BEOGRAD – Vlada Srbije donela je na današnjoj telefonskoj sednici odluku o pojeftinjenju hleba „sava” za dva dinara, tako da nova maksimalna maloprodajna cena vekne od pola kilograma od 1. oktobra ne može da bude viša od 44 dinara, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine.

Vlada Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede i trgovine usvojila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500” u cilju praćenja stanja na tržišu brašna i hleba odnosno očuvanja standarda nižih socijalnih kategorija građana i ravnomernog snabdevanje stanovništva osnovnim vrstama hleba, istakli su u ministarstvu.

Uredba stupa na snagu od 1. oktobra i primenjivaće se šest meseci, do 31. marta 2012. godine.

Kako su objasnili u ministarstvu, odlukom koju je usvojila Vlada Srbije određuje se da najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba vekne težine 500 grama ne može biti veća od dva odsto, a najviše obračunata marža koja je deo maloprodajne cene ne može biti veća od sedam odsto, odnosno da najviša ukupna stopa marže ne može biti veća od 9,14 odsto.

Na osnovu propisanih elemenata uredbe koja obuhvata proizvođačku cenu, maloprodajnu i veleprodajnu maržu i PDV, vekna hleba „sava” ne može biti skuplja od 44 dinara.

Uredbom je takođe regulisano da trgovci koji prodaju hleb na malo, mogu dnevno da vrate proizvođaču hleba do pet odsto (remitenda) od nabavljene količine, dok rok plaćanja proizvođaču hleba ne može biti duži od 20 dana od dana prijema računa za isporuku.

Proizvođači „save” obavezni su da njegova proizvodnja i isporuka čine najmanje 40 odsto od dnevne proizvodnje svih vrsta hleba.

Uredba takođe predviđa novčanu kaznu od 100.000 do 2.000.000 dinara kojom će se kazniti za prekršaj pravno lice ako se ne pridržava uredbe, a može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti od šest meseci do jedne godine, kazali su u ministarstvu.

Vlada Srbije je prethodno 21. jula usvojila izmenu Uredbe o proizvodnji hleba od brašna T-500, kada je propisana sadašnja maksimalna maloprodajna cena hleba „sava” od 45,97 dinara po vekni umesto dotadašnjih 54,22 dinara po vekni, što je bilo pojeftinjenje od 15 procenata.

Od tada se u Srbiji hleb „sava” prodavao od 33 do 45,97 dinara po vekni.

Izvor/autor:Политика.rs

Wall Street: Nade u eurozonu podigle Dow Jones iznad 11.000

NEW YORK - Američki dionički indeksi u ponedjeljak su zabilježili snažan rast, zaključivši trgovanje blizu najviših dnevnih razina, predvođeni financijskim i energetskim sektorom, zbog nade da će koordinirana akcija kreatora politike u eurozoni uspjeti obuzdati dužničku krizu u regiji, izvijestila je poslovna TV mreža CNBC.
Indeks Dow Jones porastao je 272,23 bodova ili 2,53 posto, na 11,043.71 bodova, vrativši se ponovo iznad psihološki važne razine od 11.000. BofA i JPMorgan bili su vodeći dobitnici među blue-chip dionicama. Širi indeks S&P 500 skočio je 26,52 bodova ili 2,33 posto, na 1,162.95 bodova. Dow Jones i S&P 500 postigli su svoje najbolje dobitke u gotovo tri tjedna.

Tehnološki indeks Nasdaq oporavio se za 33,46 bodova ili 1,35 posto, završivši trgovanje na 2,516.69 bodova, nakon što je početak dana proveo u negativnom teritoriju.

Indeks volatilnosti CBOE, koji se smatra najboljim mjerilom straha na tržištu, sklizno je ispod razine 40.

Svih 10 sektora indeksa S&P 500 zabilježilo je dobitke, na čelu s financijama i energetikom.

Dionice su napredovale nakon vijesti da se razrađuje detaljan plan za proširenje kapaciteta Europskog fonda za financijsku stabilnost (EFSF).

"Trenutno imamo stabilnost na tržištu, ali to nije ravnoteža ... to nije održivo dugoročno", rekao je Brian Battle, potpredsjednik za trgovanje fonda Performance Trust Capital Partners.

"Imamo puno naslovnica ovoga tjedna, ali dvije velike stvari koje pratimo je njemačko glasovanje o EFSF-u u četvrtak i povratak američkog Kongresa na zasjedanje", dodao je Battle.

Autor/izvor: SEEbiz / H

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Zagrebačka burza: Očajan početak tjedna, indeksi potonuli više od 2 posto

ZAGREB - Prateći negativna kretanja na svjetskim burzama, indeksi Zagrebačke burze danas su potonuli više od dva posto, pri čemu sve dionice bilježe pad cijena, a najveće gubitke trpi građevinski sektor.
Crobex indeks bio je oko 12,00 sati na gubitku 2,09 posto, na 1.815 bodova, što je njegova najniža razina od 2. prosinca lani, kada je na zatvaranju iznosio 1.784 boda.

Crobex10 oko podneva bio je u minusu 2,14 posto, na 1.002 boda, te je na najnižoj razini do 10. prosinca lani, kada je trgovinski dan završio na 1.001 bodu.

Redovni promet dionicama dosegnuo je 5,3 milijuna kuna, što je otprilike 2 milijuna više nego u petak u ovo doba.

„Negativna današnja kretanja na domaćem tržištu posljedica su prelijevanja vrlo lošeg raspoloženja investitora sa svjetskih burzi. Razlog tomu je produbljivanje grčke dužničke krize, zbog čega se investitori pojačano povlače iz rizične imovine kao što su dionice“, ističe Davor Špoljar, stariji analitičar tržišta kapitala u Erste&Steiermaerkische bank.

Najnoviji fiskalni podaci govore da grčka vlada ne štedi dovoljno. Tako će proračunski manjak ove godine dosegnuti 8,5 posto BDP-a, što je više od ciljanih 7,6 posto. Iduće godine manjak će biti smanjen na 6,8 posto, dok je dogovorena ciljana razina s međunarodnim kreditorima bila 6,5 posto BDP-a.

Tržišni sudionici se pribojavaju da ostale zemlje članice eurozone, suočene s otporom javnosti, možda neće više biti spremne popuniti taj financijski jaz. To, pak, jača izglede da će vlasnici grčkih državnih obveznica, uglavnom financijske institucije, morati preuzeti veći teret restrukturiranja njezina duga nego što je dogovoreno ranije.

Trenutno su londonski Ftse, frankfurtski DAX i pariški CAC indeks u minusu između 1,9 i 2,56 posto, a i američki terminski indeksi najavljuju pad cijena dionica danas na Wall Streetu.

Na domaćem tržištu najveći promet, 1,45 milijuna kuna, ostvaren je dionicom HT-a. Cijena joj se spustila 0,68 posto, na 245 kuna.

Po visini prometa slijedi redovna dionica Adrisa, s prometom nadomak 500.000 kuna, i padom cijene za 1,46 posto, na 231,58 kuna.

„Na domaćem tržištu obujam trgovanja uobičajeno je nizak za početak tjedna. Trenutno su cijene svih dionica u minusu, a najveće gubitke bilježi građevinski sektor“, zaključuje Špoljar.

U građevinskom sektoru, po gubitcima predvodi dionica Dalekovoda, čija je cijena potonula 6,27 posto. Znatne gubitke bilježe i dionice IGH, 4,15 posto, te Ingre, 3,65 posto.

Među likvidnijim izdanjima po gubitcima se izdvajaju i dionice Belja, s padom cijene za 6,09 posto, te Luke Ploče, za 4,11 posto.

Autor/izvor: SEEbiz / H

Kamate na dozvoljeni minus dvostruko veće od kamata na gotovinski kredit

BEOGRAD - Kamatna stopa za dozvoljeni minus na tekućem računu kreće se od 19,73 do 38,42%, što je dvostruko više od kamata na gotovinski kredit.

Ukoliko se prekorači dozvoljeni minus, kaznena kamata dostiže i 78 %.

Ako neko koristi pozajmicu po tekućem računu u iznosu od 40.000 dinara svih 12 meseci u godini, platiće kamatu od oko 13.000 dinara ili će za to izdvojiti gotovo trećinu plate.

Ima banaka koje svaka tri meseca kontrolišu prilive na tekućim računima klijenata i koriguju visinu pozajmice. Tako, ako je nekome plata smanjena ili nije uplaćena na vreme u toku meseca, odobreni minus se smanjuje.

Uz to i dalje duguje banci 40.000 dinara glavnice. Ako se pogleda period od pet godina, samo za kamatu i dug po tekućem računu klijent mora da izdvoji 105.000 dinara.

Banke odobravaju ovu pozajmicu u visini jedne ili jedne i po plate na period od 12 meseci do tri godine.

"Interesovanje za dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu je veliko i oko 70 % klijenata banke ima odobren ovaj proizvod ", rekli u banci Societe generale.

Razlog je pre svega u tome što na taj način klijenti imaju novac na raspolaganju, a s druge strane, kamatu plaćaju samo na potrošeni iznos.

Pritom, u prilog korišćenju ovog proizvoda ide i jednostavna procedura odobravanja, odnosno obnavljanja dozvoljene pozajmice, uz minimum potrebne dokumentacije.

Autor/izvor: SEEbiz / Novosti