:: |
Autor |
Poruka |
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Sa februarom i nova poskupljenja
Početak februara, pored izrazito niskih temperatura, doneo i nova poskupljenja. U trgovinama uglavnom za 10 odsto više cene nekih mesnih prerađevina, smrznutog voća i povrća, instant kafe, alkoholnih pića, kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu.
Cene osnovnih životnih namirnica brašna, hleba, mleka, svežeg mesa, ulja ipak su stabilne ili nešto niže zbog ograničenja trgovačke marže na 10 odsto.
Kako je Tanjugu rečeno u nekoliko trgovinskih lanaca, početkom februara mogu se očekivati nove cene mesnih prerađevina više oko 10 odsto za koliko će poskupeti i alkoholna pića, smrznuti proizvodi, instant kafa, dok će cene kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu biti veće sedam i više procenata.
Trgovci najavljena poskupljenja pravdaju novim cenovnicima dobavljača i proizvođača koji pak kao razloge za više cene navode skuplje sirovine i rast kursa dinara.
Iako je decembarska prosečna plata u Srbiji bila nešto viša od 400 evra, ekonomski analitičar Saša Đogović kazao je za Tanjug da imamo nizak standard i da je i dalje potrebno negde oko 1,4 prosečne neto zarade za pokriće prosečne potrošačke korpe, što znači da je neophodno imati dopunske izvore finansiranja, kako bi se pokrpio kućni budžet.
U početnim mesecima svake poslovne godine, dolazi do pojačanih inflacionih tenzija, a reč je uglavnom o povećajnu cena akciznih proizvoda ili onima koje su direktno pod ingerencijom države, kao što su komunalne usluge, gradski prevoz, energenati...
"To je ono što će direktno usloviti rast cena na samom startu godine. Cena nafte ima indirektan uticaj na cene transportnih usluga, ili zelene pijace, tako da će povećanje cena goriva imati negativan eho na kućni budžet, odnosno na kupovnu moć stanovnišva", objasnio je Đogović.
Kako godina protiče, inflacione tenzije će splasnuti, jer je domaća agregatna tražnja izuzetno niska. Cene primarnih proizvoda na svetskom tržištu opadaju izuzev nafte, ali je disikutabilno kako će se fluktuirati ta cena nafte i šta će se dešavati sa Iranom, dodao je on.
Prema Đogoviću, u suštini nema nikakvih drugih impulsa koji bi u drugom delu godine uslovljavali jačanje inflacionih tenzija, naprotiv, oni ne postoje, jer neće biti rasta cene struje.
Ukoliko poljoprivredni rod bude zadovoljavajući, ni tu ne bi trebalo da dođe do nekog skoka cena, jer je i Uredba smanjila marže na osnovne prehrambene proizvode za 10 posto.Kupovna moć stanovništva će svakako i dalje ostati niska i dodatno narušena u početnim mesecima ove godine, smatra Đogović.
Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2011. godine bila je 43.887 dinara, što je nominalno više za 14,4 odsto, a realno za 15,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Kako je objašnjeno u RZS, nešto veće mesečno povećanje zarada uobičajeno je tokom decembra jer preduzeća u tom mesecu, ukoliko su u mogućnosti, isplaćuju zaostale zarade i doprinose dok pojedine boljestojeće firme isplaćuju zaposlenima 13. platu ili kvartalne bonuse, a u pojedinim delatnostima prvi deo decembarske plate isplaćen je pred praznike.
Autor/izvor: Tanjug/MONDO
EU tržišta: Indeksi skočili najviše u šest mjeseci
FRANKFURT - Europske dionice popele su se u srijedu na novu najvišu razinu u šest mjeseci nakon što su očekivanja da će ovaj tjedan biti postignut sporazum o restrukturiranju grčkog duga poduprla dionice banaka, a bolji od očekivanja podaci o kineskoj proizvodnji dionice rudarskih kompanija.
Indeks Londonske burze FTSE ojačao je 1,4 posto na 5.758 bodova, indeks Frankfurtske burze DAX za 2,2 posto na 6.601 bod, dok je pariški CAC bio u plusu 1,5 posto i iznosio je 3.348 bodova.
Grčki dužnosnici i predstavnici međunarodnih zajmodavaca najavljuju sporazum o restrukturiranju grčkog duga do kraja ovog tjedna, što je unijelo optimizam na tržišta, poduprijevši ponajprije dionice banaka izloženih perifernim zemljama eurozone.
Tako je bankovni sektor u prosjeku dobio na vrijednosti tri posto, pri čemu je Credit Agricole ojačao je 4,6 posto, BNP Paribas za 3,7, Deutsche Bank za tri a Commerzbank za 2,5 posto.
Istraživanje o tome da je njemački proizvodni sektor porastao u siječnju također je pomoglo popraviti raspoloženje, kao i kineski podaci o industrijskoj proizvodnji, pa je europski indeks osnovnih resursa porastao dva posto. Kazakhmys, Anglo American, Eurasian Natural i Fresnillo bili na dobitku između 2,2 i 2,8 posto. Arcelor Mittal ojačao je 3,6 posto.
Dionice kemijskih kompanija također su bile na dobitku pa je BASF ojačao 3,1 posto.
"Čini se da su kineski podaci dobro primljeni", zaključio je Keith Bowman iz tvrtke Hargreaves Lansdown.
Indeks Tokijske burze Nikkei porastao je 0,1 posto i iznosio 8.809 bodova.
Autor/izvor: SEEbiz / H
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
NBS: Dinar slabi zbog uvoza energenata
BEOGRAD – Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je slabljenje dinara posledica uticaja privremenih psiholoških faktora i povećane tražnje preduzeća za devizama zbog rasta uvoza energenata.
„Narodna banka Srbije je spremna da učini sve što je neophodno da spreči preterane kratkoročne oscilacije i obezbedi stabilnost deviznog tržišta u Srbiji”, ističe se u saopštenju.
Kako se dodaje, devizne rezerve od 12,1 milijarde evra, koliko su iznosile na početku godine, su više nego dovoljan garant sposobnosti za to.
Dinar je danas oslabio prema evru za jedan odsto, tako da srednji kurs iznosi 108,4031 dinara za jedan evro, što je do sada najslabija vrednost domaće valute.
NBS je juče prvi put u ovoj godini intevenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 10 miliona evra, da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.
Danas je indikativni kurs, određen na osnovu prepodnevne trgovine na međubankarskom deviznom tržištu, dostigao 109,312 dinara za evro.
Izvor/autor:Политика.rs/Anica Telesković / Beta
MMF „zaledio” aranžman sa Srbijom
Tek posle izbora i rebalansa budžeta Srbija može da računa na podršku vašingtonskog kreditora i 1,1 milijardu evra zajma
Čak i ako dođe do nepredviđenih spoljnih ekonomskih šokova mi nećemo imati na raspolaganju „sigurnosni pojas za spasavanje” od Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 1,1 milijardu evra. To je, u najkraćem, epilog neuspelih pregovora od 2. februara naše vlade sa misijom MMF predvođenom Zuzanom Mu rgasovom u okviru aranžmana iz predostrožnosti. Prva revizija programa biće eventualno potvrđena tek posle usvajanja rebalansa budžeta, saopšteno je juče iz vladine kancelarije sa saradnju sa medijima.
Kao što je „Politika” već pisala, aranžman sa fondom biće zamrznut do izbora, pa će problem spornih državnih garancija i prekomernog zaduživanja sačekati novu vladu. Pregovarači iz Vašingtona tokom minule nedelje insistirali su na tome da se obećanje premijera Mirka Cvetkovića – da državne garancije javnim preduzećima neće biti veće od dogovorenih 30 milijardi dinara – formalizuje.
Odnosno, da vlada napravi predlog rebalansa i budžet prekroji u skladu sa prvobitnim dogovorom i da parlament taj dokument usvoji. Tek nakon toga stvorili bi se formalni uslovi da Bord direktora u Vašingtonu parafira prvu reviziju aranžmana iz predostrožnosti.
Rebalans bi, prema zahtevu MMF-a, trebalo i da uvaži novu ekonomsku realnost, jer više ne može da se očekuje da će ove godine stope rasta biti 1,5 već najviše 0,5 odsto. Zbog dešavanja na srpskoj političkoj sceni, teško je očekivati da vlada obezbedi većinu u skupštini potrebnu za usvajanje ovog dokumenta. Iz vladine kancelarije za saradnju sa medijima saopštili su da će status aranžmana sa MMF-om ostati nepromenjen, kao i da će nastaviti da sprovode sve dosadašnje dogovore uključujući i nivo minusa u kasi i visinu javnog duga. Iz vlade najavljuju da će misija sledeći put u Beograd doći polovinom godine. To istovremeno znači da će Srbija bar šest meseci imati budžet koji nije u skladu sa ekonomskom realnošću.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, smatra da postoji rizik da potrošnja bude veća od realno moguće, čak i kada bi se vlada držala dogovorenog minusa u kasi. Zbog manjih stopa rasta, može da se očekuje i pad prihoda u kasi.
– Od presudnog značaja biće da li vlada poštuje fiskalna pravila kojima se definiše nivo minusa u kasi i državno zaduživanje – kaže Petrović i dodaje da će Zakon o budžetskom sistemu, u situaciji zamrznutih pregovora sa MMF-om, praktično biti odbrana od prekomerne potrošnje.
– Fiskalni savet nastaviće kvartalno da prati da li je minus u kasi u skladu sa dogovorom. Država će morati da nađe način da smanji rashode kako minus u kasi ne bi bio veći od 153 milijarde dinara – kaže Petrović.
Za Stojana Stamenkovića, koordinatora biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, zamrzavanje aranžmana sa MMF-om veoma je loša vest za Srbiju.
– To može da prouzrokuje bekstvo kratkoročnog kapitala i da izvrši pritisak na devizni kurs – upozorava Stamenković i dodaje da se može očekivati dalje slabljenje kursa dinara. – To će se odraziti na one koji imaju zajmove u evrima, ali i na smanjenje deviznih rezervi. Narodna banka Srbije intervenisaće kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa. To nas može, prema nekoj mojoj proceni, koštati oko dve milijarde evra – zabrinut je Stamenković.
On dodaje da Srbiju u skorijoj budućnosti mogu da zadese ozbiljni problemi u pogledu spoljne likvidnosti. Situaciju, prema Stamenkovićevim rečima, dodatno komplikuje činjenica da uvoz raste brže od izvoza, kao i da je priliv dugoročnih kredita manji od dospelih otplata.
I Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da nije dobro to što Srbija nije uspela da se sa MMF-om dogovori oko nastavka aranžmana. To je dokaz da je budžet za 2012. potrošački orijentisan. Činjenica da će rebalans moći da se usvoji tek posle izbora, otvara mogućnost za povećanje potrošnje. Utoliko je odgovornost vlade sada veća, smatra naš sagovornik, jer je MMF upozorio vrlo oštro kakve posledice može da ima odstupanje od programa.
Prema oceni Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, ovo je dokaz da MMF, posle Grčke, odustaje od prilično mekog odnosa prema Srbiji i da joj je sada „pokazao zube”.
– MMF je međunarodnoj finansijskoj javnosti poslao poruku da Srbija trenutno ne vodi kredibilnu ekonomsku politiku. Negativne posledice ove odluke mogu se svesti na rast premije rizika zemlje, nepovoljnije finansiranje već visokog javnog i privatnog duga kao i budžetskog deficita, usporeniji priliv stranih direktnih investicija, veći pritisak na kurs dinara – upozorava Nikolić.
On podseća da je slično iskustvo sa MMF-om od evropskih zemalja imala jedino još Bosna i Hercegovina kada joj je u avgustu 2010. godine zaustavljena isplata četvrte tranše, pošto nije ispunila neophodne uslove iz stendbaj aranžmana.
----------------------------------------------
Bajec: Aranžman nije prekinut
Aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom nije prekinut, niti je doživeo krah. Ostaje na snazi, ali se njegova revizija odlaže do polovine godine, dok se rebalansom budžeta ne utvrdi ono što je dogovoreno da će se u praksi sprovoditi sa stanovišta ekonomske politike vlade, izjavio je juče Tanjugu ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec. On je dodao da je MMF dao pozitivnu ocenu o radu vlade Mirka Cvetkovića za 2011. godinu.
U Fondu su uvereni da će premijer Srbije do kraja mandata ispuniti dogovorene obaveze s MMF, kaže Bajec. „Predstavnici vlade su pružili uveravanje misiji Fonda, koje je ona prihvatila, da će se do kraja svog mandata striktno pridržavati dogovorene ekonomske politike, uključujući i dogovorene okvire sprovođenja budžeta, kako sa stanovišta veličine javnog duga, tako i fiskalnog deficita”, istakao je Bajec.
„Predstavnici MMF-a su tokom razgovora insistirali, pre svega, na veličini garancija za zajmove javnim preduzećima i ukazivali na opasnost da se kroz dodatno zaduživanje ne ugrozi zakonski okvir javnog duga, a to se u praksi i ne može sprovesti do kraja mandata sadašnje vlade”, rekao je Bajec.
On je izrazio očekivanje da će pitanje rebalansa budžeta biti na dnevnom redu tek posle sastavljanja nove vlade. Bajec je podvukao da ni ovog puta u razgovorima s tehničkom misijom MMF-a „nije bilo nikakvog govora o zamrzavanju isplata plata i penzija.” „Drugim rečima, to uopšte nije bilo na dnevnom redu. Znači, dogovoreni okviri koji su zakonom definisani, a to je isplata plata u javnom sektoru, isplata penzija, socijalna davanja, sve ide kako je dogovoreno”, podvukao je Bajec.
Teme razgovora su bile isključivo rizici koji bi se eventualno javili, ukoliko bi se država „preinvestirala”, odnosno, ukoliko bi davanjem garancija za kredite ugrozila visinu javnog duga i prešla granicu od 45 odsto BDP-a, kao i pitanje dokapitalizacije Komercijalne banke.
Izvor/autor:Политика.rs/Anica Telesković
Zagrebačka burza: Smanjen promet, indeksi u minusu
ZAGREB - Ponajviše pod utjecajem negativnog raspoloženja na europskim burzama, indeksi Zagrebačke burze danas su oslabili, prekinuvši tako 7-dnevni pozitivni niz.
Crobex indeks oko podneva bio je u minusu 0,69 posto na 1.765 bodova, a Crobex10 0,76 posto, na 991 bodu. Redovni promet dionicama dosegnuo je 2,88 milijuna kuna, što je otprilike 3 milijuna manje nego jučer u ovo doba.
„Nakon sedam pozitivnih trgovinskih dana, na domaćem tržištu danas je, očekivano, uslijedio predah. Tome je doprinijela i situacija na svjetskim burzama, na kojima su na površinu ponovno isplivali problemi oko predanosti Grčke mjerama štednje koje od nje zahtijevaju međunarodni kreditori, što je prigušilo optimizam investitora“, kaže Dalibor Balgač, analitičar odjela Ekonomskih istraživanja Hypo Alpe Adria banke.
Na europskim burzama cijene dionica danas su pale, nakon što su ministri financija eurozone zatražili od Grčke ispunjavanje još tri uvjeta, među kojima i daljnje mjere štednje, kako bi dobila novi paket međunarodne pomoći. Trenutno je londonski Ftse indeks u minusu 0,3 posto, a frankfurtski DAX i pariški CAC za 0,8 posto.
Na domaćem tržištu do podneva ni jednom dionicom nije ostvaren milijunski promet. Najbliža tome bila je dionica HT-a, s ostvarenih 933.000 kuna. Cijena joj je pala 0,45 posto, na 239 kuna.
Slijedi dionica AD Plastika, s 315.000 kuna prometa i padom cijene za 1,19 posto, na 115 kuna.
Ta je kompanija jučer izvijestila da je lani ostvarila 60,44 milijuna kuna neto dobiti, što je 11,4 posto, ili oko 6 milijuna kuna više nego u 2010. godini. Ipak, ukupni prihodi manji su joj za 9 posto, ili za 80 milijuna kuna, te su iznosili 792,9 milijuna kuna.
Nešto više trguje se danas i dionicom Ingre, pri čemu joj cijena stagnira na 5 kuna. Nakon višednevnih dobitaka, cijena dionice IGH danas je korigirana naniže za 3,89 posto, a Dalekovoda za 2,7 posto.
Znatnije je oslabila i cijena dionice Croatia osiguranja, za 4,22 posto, na 6.350 kuna, uz promet od svega 57.000 kuna.
Među likvidnijim izdanjima, po skoku cijene za 3,87 posto ističe se dionica Valamar Adria Holdinga.
Autor/izvor: SEEbiz / H
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Izbori ne spasavaju dinar
Stručnjaci kažu da će domaća valuta nastaviti da slabi
Nada zaduženog stanovništva i privrede da vlast neće dozvoliti da do izbora dinar drastično izgubi vrednost – izjalovila se. Domaća valuta ponovo slabi i za jedan evro potrebno je izdvojiti i preko 110 dinara. Ukoliko Narodna banka svojim intervencijama ne zaustavi dalje srljanje dinara koliko sutra ili prekosutra, kada stižu mesečne rate za otplatu kredita, dužnici će od banaka dobiti obračun ne retko i po 113 dinara za evro koliko je bio juče prodajni kurs kod nekih banaka.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da su pritisci na slabljenje dinara ojačali i nadjačali napore NBS da spreči pomenuti pad. Centralna banka je u petak dinar pokušala da odbrani prodajom 30 miliona evra. Do sada je u tu svrhu od početka godine potrošila 108,5 miliona evra.
– Očekujem da će dinar nastaviti da slabi, možda ne tako intenzivno kao prethodnih dana. Naša ekonomska politika dobila je slabu ocenu od MMF-a i to se neće menjati do nove vlade. Dinar može da spase samo vanredni strani priliv, a ja ga ne vidim. Nije planirana nikakva velika privatizacija. „Telekom” je ostao sledećoj vladi. S druge strane, sadašnja vrednost domaće valute pokazuje da strani investitori više nisu zainteresovani za naše obveznice i to upravo zbog kursa, jer prinos u evrima poništava depresijacija – kaže Nikolić.
U Erste banci kažu da je kurs ključan faktor i da bi NBS trebalo da pokuša da stabilizuje najnoviji poremećaj na tržištu pre no što razmotri dodatna smanjenja referentne kamatne stope.
– Uprkos poslednjoj depresijaciji dinara ostajemo pri predviđanju da će se kurs kretati u rasponu od 105 do 110 dinara, što mislimo da je prihvatljivo i za NBS. Međutim, odlaganje pregovora sa MMF-om i najnovije obezvređivanje podrazumevaju povećane rizike za klizanje i preko 110 dinara. Očekujemo da bilans tekućih transakcija ostane u sličnoj zoni kao i u 2011. godini od osam, devet odsto BDP-a, što, u kombinaciji sa fiskalnim deficitom od 4,5 do pet odsto BDP-a, ukazuje da treba da se dodatno zadužimo. Dodatan rizik ostaju poslovi refinansiranja državnih zapisa od oko dve milijarde evra, što će u velikoj meri zavisiti od toga kako nas doživljavaju strani investitori, ali i fiskalne discipline – kažu u ovoj banci.
Zato, po njima, NBS za sada neće trošiti puno rezervi na odbranu dinara, a referentnu kamatnu stopu će ove godine smanjiti samo za dodatnih 0,5 do jedan odsto. Ukoliko se potrošnja otme kontroli NBS može da upotrebiti jake devizne rezerve da stabilizuje valutu, ali ne treba isključiti ni mogućnost da NBS počne da pooštrava monetarnu politiku kako bi očuvala stabilnost cena.
Najnovije slabljenje dinara prema evru velikim delom je posledica uzdrmanog poverenja investitora, usled lošijih makroekonomskih pokazatelja Srbije, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić. On podržava odluku NBS da pažljivo interveniše na deviznom tržištu kako ne bi išla na ruku špekulantima.
Grubišić je istakao da banke na deviznom tržištu za račun svojih klijenata, koji imaju obaveze u inostranstvu, moraju da kupuju devize, ali to povremeno rade i za svoje interese, odnosno „izlaze” iz dinara, što sve vrši pritisak na tražnju za devizama i dinar slabi.
Grubišić je naveo i da je odlaganje aranžmana sa MMF-om uticalo na kretanje kursa jer, prema njegovim rečima, „nismo dobili signal da vodimo održivu ekonomsku politiku. To je nešto što ozbiljni investitori prate, kao i finansijske institucije”.
On je naglasio da NBS treba pažljivo da interveniše, „jer kada bi špekulanti znali da će ona uvek da im garantuje intervencijom da izađu u dobrom trenutku, da zatvore svoju poziciju u dinarima, to ne bi bilo dobro, onda bi im omogućavala da na taj način zarade”.
Grubišić je podsetio da devizne rezerve nisu neograničene i ako bi NBS prečesto intervenisao, mogao bi ih ugroziti „što je mnogo veća opasnost od realnog devizni kursa i umerenih intervencija. Ne bi valjalo da dođemo u situaciju slabih deviznih rezervi što bi ugrozilo ceo finansijski sistem”.
On je ocenio da se može očekivati da 2012. godina bude završena sa blagim slabljenjem dinara – „naravno da će u pojedinim trenucima doći i do nekog jačanja, kada dođe opet do priliva deviza”.
Grubišić je napomenuo da će na kretanje kursa uticati i NBS svojom monetarnom politikom, odnosno visina referentne kamatne stope koja je sada jednocifrena i „ako bi oni povećali tu kamatu, banke bi ponovo počele da ulažu u dinare”.
----------------------------------------------
Visoke kursne razlike
Ko god se zadužio u evrima imaće povećane troškove u otplati zajmova samo zbog kursnih razlika. Svaka rata za stambeni ili potrošački kredit, recimo od 300 evra, uveća se za par hiljada dinara. Na primer, pred Novu godinu za taj iznos od 106 dinara za evro valjalo je platiti 31.800, a danas 33.900. Na oko ovo nije veliki izdatak, ali kada se ima u vidu da stotine hiljada ljudi i preduzeća duguju bankama po raznim osnovama ta suma dostiže desetine milijardi dinara. O ukupnim štetama od ubrzanog obezvređivanja nacionalne valute postoje veoma neprecizne procene, ali nisu manje od 80 milijardi dinara.
Izvor/autor:Политика.rs/Jovana Rabrenović
Gorki plodovi privatizacije
U prerađivačkoj industriji na kraju 2000. bilo je 614.000, a u septembru 2011. svega 294.000 zaposlenih
Da li je privatizacija u Srbiji postigla svoj osnovni cilj – da preduzeća budu efikasna, sposobna da rade bez državne pomoći, da izvoze, otvaraju nova radna mesta… Da li su firme koje su u proteklih deset godina privatizovane povećale prihod za 75 procenata, dok su neprivatizovane stagnirale, kako tvrdi Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju?
Prema istom izvoru, privatizovana preduzeća su, pre promene vlasničke strukture, imala gubitke od 102 miliona evra, da bi posle privatizacije, prema podacima iz 2010. godine, imala profit od 200 miliona evra.
Njegovo mišljenje ne dele svi. Istraživanje koje je sprovelo Radno telo Socijalno-ekonomskog saveta Srbije zaduženo za ekonomska pitanja pokazuje da je gotovo 65 odsto društvenih preduzeća u Srbiji koja su privatizovana ili ugašeno ili su pred postupkom likvidacije, dok ih samo 35 odsto još posluje.
Prava slika privatizovanih preduzeća praktično ne može da se dobije, jer ih Agencija za privatizaciju „prati” samo dok kontroliše da li su ispunjene odredbe kupoprodajnog ugovora, ali ne i njihovu sudbinu nakon toga. Od 2002. do 2011. godine privatizovano je, prema podacima Saveta, 3.017 društvenih preduzeća, od toga je 636 prodaja bilo neuspešno. U njima je radilo oko 83.000 radnika. Statistički, najmanje svaki četvrti novi gazda nije se izborio s obavezama koje su proizišle iz kupovine preduzeća.
Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.org, nema dilemu da su efikasnost privatizovanih preduzeća platili radnici. To nesumnjivo pokazuju i podaci. U prerađivačkoj industriji na kraju 2000. bilo je 614.000, a u septembru 2011. svega 294.000 zaposlenih. Broj im je više nego prepolovljen.
– Najveći rast produktivnosti rada i ukupne efikasnosti imala su preduzeća u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i prerađivačkoj industriji, što je postignuto isključivo otpuštanjima zaposlenih, jer su i poljoprivredna i prehrambena industrija stagnirale. Malo blaži pad zaposlenosti imali su zaposleni u sektoru usluge smeštaja i ishrane, pa u oblastima građevinarstva i saobraćaja i skladištenja – navodi Zdravković.
Po njegovim rečima, u velikom broju slučajeva osnovna motivacija za kupovinu firmi i nije bila nastavak proizvodnje, već sticanje vlasništva nad zemljištem i nekretninama. Primer industrije traktora na Novom Beogradu pokazao je da potencijalne kupce interesuje isključivo odlična lokacija. Jer, lako bi izmestili i radnike i proizvodnju van Beograda. Ulaganjem, na primer, 10 miliona evra u nove mašine za proizvodnju stekli bi u vlasništvo zemljište čija je vrednost nekoliko puta veća od ovog ulaganja.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da iskustva svih tranzicionih zemalja, nezavisno od metoda privatizacije, pokazuju da je ceo ovaj proces dao lošije rezultate nego što se očekivalo. Čak i kada se uzme u obzir uticaj svetske ekonomske krize. Strateške investitore smo dobili samo sporadično, produktivnost i efikasnost takođe nismo postigli, a otpuštanja u prodatim preduzećima bila su dramatična. To što ima primera uspešnosti privatizovanih preduzeća, kaže, ne znači da se ista ocena može izreći za ceo proces.
– Ne smemo da zaboravimo da je Agencija na prodaju prvo nudila preduzeća koja su najbolja i najisplativija novim vlasnicima kako bi dokazala uspešnost celog procesa. Rezultati privatizacije posle 2004. neuporedivo su lošiji, jer su preduzeća kupovana iz drugih motiva – povoljnih lokacija preduzeća, građevinskog zemljišta – a ne da bi se nastavila delatnost tog preduzeća. Tu moramo praviti i razliku da li se radi o strateškim investitorima kao za cementare, duvansku industriju ili domaćim, bilo da su se tako deklarisali bilo da su preduzeća kupovali preko firmi sa egzotičnih ostrva – kaže Nikolić.
U naletu privatizacije gotovo kao frazu smo ponavljali da nije bitno što privatizovana preduzeća otpuštaju ljude, jer će se otvoriti nova radna mesta.
– Nije sporno da novi vlasnik ima pravo da restrukturira preduzeće, uvede nove tehnologije koje iziskuju manje radne snage i taj proces za njih nije bio besplatan. Ali, mi nismo stvorili uslove da se ti novi nezaposleni uhlebe na drugom mestu. A za to smo imali prihode od privatizacije koje ne samo da smo potrošili, nego smo se i dodatno zadužili za 6,5 milijardi evra. Nismo sproveli strukturne reforme koje bi rešile problem zapošljavanja na dugi rok. Nismo sproveli sve ono što je Svetska banka u svojoj analizi navela. Pa i sveobuhvatnu reformu propisa smo samo zagrebali, a kritične stvari ostavili za bolja vremena – kaže Nikolić.
Ekonomista Draženko Lukač kaže da su privatizovana preduzeća koja rade efikasna, a da su ona koja ne rade – naša tužna priča.
– Efikasnost se postiže racionalizacijom proizvodnje koja podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, uvođenjem novih tehnologija. Ne sme se zanemariti da su neka preduzeća dobila i sjajnu poziciju na tržištu. U čemu je problem da mlekare ili konditori budu profitabilni – pita Lukač.
----------------------------------------------
Profit na kapital važniji
Broker Sinteza Invest grupe Nenad Gujaničić kaže da privatizacija nije svemoguća. Sama po sebi ne garantuje uspešnost ni na Zapadu. I tamo mnogi propadaju. Po njemu, da nije bilo privatizacije, procenat neuspešnosti preduzeća bio bi čak i veći nego sada.
– Povećanje prihoda kao kriterijum za uspešnost firmi nije dobar. Mnogo je rečitiji postignuti profit na angažovani kapital – kaže Gujaničić.
Izvor/autor:Политика.rs/Jovana Rabrenović
EU tržišta: Peugeot Citroen dobitnik dana zbog interesa GM-a
PARIZ - Europske dionice porasle su u utorak temeljem optimizma da će aukcija povoljnih kredita Europske središnje banke (ECB) pomoći bankama da poboljšaju stanje u svojim bilancama, a poboljšana likvidnost trebala bi povoljno utjecati i na tržišta dionica u cjelini.
Indeks Londonske burze FTSE porastao je za 0,2 posto na 5.927 bodova, indeks Frankfurtske burze DAX za 0,5 posto na 6.884 boda, a na istom je postotnom dobitku bio i pariški CAC, koji je iznosio 3.457 bodova.
Ulagači su se usredotočili na ECB-ovu drugu aukciju jeftinih trogodišnjih kredita a ankete predviđaju da će u srijedu biti dodijeljeno 500 milijardi eura.
"To je vrlo snažna potpora tržištu i stvara sigurnije okruženje za financiranje banaka. Također je pomoglo smanjiti kolebljivost ", izjavio je Didier Duret iz ABN AMRO Private Banking.
Bolja od očekivanja alokacija kredita potaknut će špekulante na kupnju više dionica i pomoći ojačati tržište, rekao je Didier.
Fondovski menadžeri tvrde da će investitori postupno više kupovati cikličke dionice kako bi ostvarile atraktivne povrate budući da se raspoloženje popravlja, globalni gospodarski oporavak uzima maha, a kreditna kriza u eurozoni je gotovo izbjegnuta.
Cikličke dionice bile su u utorak među najtraženijima. Tako je automobilski sektor u prosjeku ojačao 0,8 posto, potpomognut skokom dionica kompanije PSA Peugeot Citroena za 5,7 posto nakon što je neimenovani izvor kazao da General Motors pregovara o kupnji manjinskog udjela u tom francuskom proizvođaču vozila.
Proizvođač čipova STMicroelectronics dobio je na vrijednosti 5,4 posto nakon što je njegovo zajedničko ulaganje s Ericssonom osiguralo narudžbu od proizvođača mobitela Samsung.
Rudarske dionice također su bile na dobitku, ojačavši u prosjeku 0,5 posto, paralelno poskupljenju ključnih baznih metala s obzirom na očekivano poboljšanje potražnje za sirovinama.
Rast vrijednosti dionica bio je ipak ograničen jer je kreditna agencija Standard & Poor's snizila rejting Grčke na "selektivni bankrot" a prostor za manevar kancelarke Angele Merkel sužen je nakon što je najviši njemački sud blokirao ubrzanu parlamentarnu proceduru odobravanja financijske pomoći zaduženim članicama eurozone.
Indeks Tokijske burze Nikkei zaključio je trgovinu u plusu 0,9 posto, na 9.722 boda.
Autor/izvor: SEEbiz / H
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
S prolećem i nove cene grejanja
Ekonomska cena grejanja za građane priključene na toplane trebalo bi da bude između 105 i 110 dinara po kvadratu
Cene daljinskog grejanja za građane priključene na toplane ostaće ista do kraja ove grejne sezone. Dakle do 15. aprila. Da li će i za koliko kvadrat grejne površine stana poskupeti posle toga zavisiće od odluke lokalnih samouprava, potvrdio je juče za „Politiku”, Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije.
On kaže da bi ekonomska cena grejanja u ovom času trebalo da bude između 105 i 110 dinara po kvadratu, što bi pokrilo troškove nabavke energenata.
– Računica je rađena na osnovu cene mazuta od pre 20 dana kada je koštao oko 70 dinara po kilogramu. Mazut je u međuvremenu dodatno poskupeo, a samo u odnosu na prošlu grejnu sezonu cena mu je udvostručena – pojašnjava Lečić.
Najniža cena grejanja je sada oko 74,6 dinara u pojedinim gradovima u Srbiji. To znači da bi grejanje, zbog skoka cene energenata, moglo da poskupi za oko 30 do 35 odsto. Da li će toplane doći na novu, ekonomsku cenu grejanja od 105 odnosno 110 dinara (jedan evro za kvadrat grejne površine stana), zavisiće od njihovih kalkulacija, odnosno od toga kolike su troškove imali tokom ove grejne sezone, pogotovo tokom ledenih dana.
– Samo je u februaru potrošnja mazuta povećana 30 do 35 odsto, a poznato je da toplane tek treba da vrate pozajmljeni mazut iz robnih rezervi od prošle godine. Vraćanje ovih količina planirano je za maj i jun ove godine. Taj mazut mora da se kupi i plati. To će najverovatnije i biti glavni razlog da se cene grejanja bar u pojedinim gradovima povećaju, jer kako drugačije vratiti ono što je potrošeno prošle godine. A mora da se vrati mazut iz robnih rezervi i od ove grejne sezone – podseća Lečić.
On očekuje da će se narednih mesec i po dana koliko trajne zvanična grejna sezona stanovi uredno grejati kao i do sada, s tim što se ovih dana ponovo pregovara o nabavci novih količina mazuta za pet toplana čije su rezerve na izmaku.
Prema Lečićevim rečima te količine mazuta neće moći da se potražuju iz robnih rezervi, jer sve što je planirano da se povuče do kraja ove grejne sezone, već je potrošeno. Dakle moraće da se kupi i odmah plati mazut, a većina toplana nije u mogućnosti da dugove izmiri na vreme.
Upitan šta je prioritet toplana za narednu grejnu sezonu, kako svake zime ne bi bili u istoj situaciji da mazut uzimaju iz robnih rezervi, jer ne mogu da ga plate, Lečić kaže, uvođenje kalorimetara, odnosno naplata grejanja po kvadratu.
– Jedino će se na taj način postići ekonomska cena grejanja, odnosno energenti plaćati zaista onoliko koliko i koštaju. Merenje po utrošku toplotne energije je već zaživelo u desetak gradova Srbije. Subotica i Šabac su pokazali da je to pun pogodak, a kalorimetri se trenutno uvode u Bečeju i očekuje se da do naredne grejne sezone bar još 10 gradova ima ekonomsku cenu, odnosno da grejanje plaća po utrošku – kategoričan je Lečić.
Procene pokazuju da je potrebno oko 120 miliona evra da bi se u sve podstanice uveli merači potrošnje.
On kaže da će dinamika uvođenja kalorimetara takođe zavisti od lokalnih samouprava, odnosno toga koliko se budu edukovali građani da pređu na nov način obračuna utroška toplotne energije, odnosno da plaćaju grejanje onoliko koliko su zaista i potrošili.
Iako se početkom grejne sezone negodovalo zašto tržište nije liberalizovano i za uvoz mazuta, Lečić kaže, da bi toplanama u ovom času bilo mnogo skuplje da ovaj energent kupuju na otvorenom tržištu nego u Srbiji.
Slabija naplata računa i neekonomska cena grejanja povećali su dugove toplana, pa su za gas narasli na oko 23 milijarde dinara, a potražuje se i šest milijardi dinara za neplaćene račune od domaćinstava i privrede.
Toplane će dugovanja morati da reše posle grejne sezone, kreditima ili reprogramom, kaže on i dodaje da najveći gubici nastaju baš u toplanama koje koriste mazut, jer kilogram danas košta 70 dinara, što je duplo više nego lane.
Izvor/autor:Политика.rs/JJ. Petrović
Wall Street: Optimizam uoči restrukturiranja grčkih dugova
NEW YORK - Na Wall Streetu su u četvrtak cijene dionica porasle, drugi dan zaredom, zahvaljujući nadi ulagača da će Grčka postići dogovor s privatnim investitorima o zamjeni postojećih obveznica novima i tako izbjeći bankrot.
Dow Jones indeks ojačao je 70 bodova, ili 0,55 posto, na 12.907 bodova, dok je S&P 500 porastao 0,98 posto, na 1.365 bodova, a Nasdaq indeks 1,18 posto, na 2.970 bodova.
Rast cijena dionica ponajviše se zahvaljuje nadi ulagača da će Grčka uspjeti uvjeriti privatne investitore da prihvate ponudu o zamjeni postojećih obveznica novima, pri čemu bi kreditori pristali na gubitak oko tri četvrtine vrijednosti postojećih obveznica i tako Grčkoj otpisali više od 100 milijardi eura dugova.
Postigne li se taj dogovor, a rok je istekao u četvrtak navečer, Grčka bi dobila drugi paket međunarodne pomoći, vrijedan 130 milijardi eura, i tako izbjegla bankrot.
„Današnji rast temelji se na nadi da će Grčka postići sporazum. No, ovo je važan tjedan i zbog toga što će u petak biti objavljeno izvješće o zapošljavanju“, kaže Jack DeGan, direktor u tvrtki Harbor Advisory.
To izvješće obično znatno utječe na kratkoročno usmjerenje tržišta jer svako poboljšanje na tržištu rada znači i rast potrošnje, a to, pak, potiče cjelokupno američko gospodarstvo.
U anketi Reutersa analitičari procjenjuju da je u veljači broj zaposlenih porastao za 210.000, nakon što je u siječnju povećan za 243.000. Stopa nezaposlenosti trebala bi ostati nepromijenjena na 8,3 posto, najnižoj razini u tri godine.
„Ako podaci budu u skladu s očekivanjima, pa čak i malo slabiji, to bi moglo ojačati uzlazni trend dionica“, kaže DeGen.
U tim očekivanjima ulagače nije pokolebao ni jučer objavljeni podatak da je prošloga tjedna broj novih zahtjeva za pomoć nezaposlenima neočekivano porastao za 8.000, na 362.000. Ipak, četverotjedni prosjek tih zahtjeva kreće se na najnižoj razini u četiri godine.
„Trend ukazuje na nastavak oporavka tržišta rada i ne vidim razloga zašto u petak podaci ne bi bili dobri“, kaže DeGen.
Najveći je dobitnik jučer bio rudarski sektor, što se zahvaljuje oporavku cijena sirovina, nakon što su nekoliko dana bile pod pritiskom zbog slabljenja najvećih svjetskih gospodarstava.
S&P indeks rudarskog sektora skočio je 1,6 posto, vrativši dio gubitaka od prethodna četiri dana.
U fokusu je, također, bio financijski sektor koji je, nakon oštrog pada početkom tjedna, jučer ojačao 1 posto.
Unatoč nadi ulagača da će grčka dužnička drama uskoro biti završena, na tržištu vlada oprez. Na to ukazuje mršav obujam trgovanja.
Na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika je jučer zamijenilo samo oko 6,1 milijarda dionica, dok prosječan dnevni obujam ove godine iznosi 6,9 milijardi.
I na europskim su burzama cijene dionica jučer porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,18 posto, na 5.859 bodova, dok je frankfurtski DAX skočio 2,45 posto, na 6.834 boda, a pariški CAC 2,54 posto, na 3.478 bodova.
Autor/izvor: SEEbiz / H
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Zagrebačka burza: Sjajan uzlet za Petrokemiju, Validus i Varteks
ZAGREB - Zanimljiv početak tjedna na Zagrebačkoj burzi sa solidnim prometom i očekivanim fokusom investitora na dionice Petrokemije.
CROBEX je ojačao minimalnih 0,02 posto, na 1.803,90 bodova dok je CROBEX10 oslabio 0,7 posto, na 983,77 bodova. Ostvareno je vrlo dobrih 27 milijuna kuna redovnog prometa.
Bujica informacija čitavoga dana u vezi privatizacije o kojoj, potvrdio je premijer Zoran Milanović, zasad nema nikakve odluke, donio je inicijativu kupaca, no upitnici i dalje ostaju. Pravi će test trgovine Petrokemijinim dionicama zapravo biti idućih dana jer ćemo na (eventualnu) službenu odluku o privatizaciji očito još pričekati.
Petrokemija (ZSE:PTKM-R-A) je na koncu ostvarila 6,7 milijuna kuna prometa, ipak nešto manje nego prošloga ponedjeljka kad je prvi put izišla spekulacija o navodnoj privatizaciji kutinske kompanije. Čačićeva potvrda o ruskom interesu poslijepodne je donijela dodoatnu inicijativu kupaca pa su dionice na kraju uzletjele 13,6 posto, na 259 kuna, bliže gornjem dijelu dnevnog raspona.
Suprotno očekivanjima analitičara, nije se zaustavio trend prodaje u slučaju dionica HT-a (ZSE:HT-R-A) koje su danas srezane i jedanaesti put u posljednjih dvanaest trgovina. Cijena je pala 0,5 posto, na 205 kuna, uz 5,22 milijuna kuna prometa.
Trend visokih prometa u ožujku nastavio je Valamar Adria holding (ZSE:KORF-R-A) koji je ostvario 2,1 milijun kuna prometa uz skok cijene od 5,5 posto, na 96 kuna. Među dobitnicima dana svakako i AD Plastik (ZSE:ADPL-R-A) koji je ostvario 1,39 milijuna kuna trgovine uz skok cijene od 2,4 posto, na 123,85 kuna (samo četiri lipe ispod najviše dnevne razine). Visokim se prometom ponovno istaknuo i Đuro Đaković (ZSE:DDJH-R-A) koji je ostvario 1,23 milijuna kuna trgovine uz rast od 0,2 posto, na 82,65 kuna.
Velika prodaja dionica od strane Raiffeisen OMF-a spustila je zadnju cijenu Ingre (ZSE:INGR-R-A) 1,2 posto, na 8,42 kune, no prosječna je cijena porrasla na 8,47 kuna, uz 689 tisuća kuna prometa. Institut IGH (ZSE:IGH-R-A) ostvario je promet od 648 tisuća kuna a cijena mu je pala 1,4 posto, na 730 kuna (prosječna je potonula puno oštrijih 6,5 posto, na 708,09 kuna). Među gubitnicima dana je Dalekovod (ZSE:DLKV-R-A) čija je cijena pala 4 posto, na 149,75 kuna, uz 650 tisuća kuna prometa.
Najave da bi se u privatizaciji mogao naći i državni udjel u Podravci (ZSE:PODR-R-A) podigao je njezine dionice 1,4 posto, na 253 kune, uz 343 tisuće kuna prometa. U istom kontekstu spominje se i Končar EI (ZSE:KOEI-R-A) čije su dionice izgubile 0,9 posto i pale na 525 kuna, uz 398 tisuća kuna prometa.
Gubitnikom dana može se nazvati Belje (ZSE:BLJE-R-A) koje je potonulo 6,2 posto, na 81,51 kunu (prosječna - 83,88 kuna), uz 1,12 milijuna kuna proemta. Od Agrokorovih izdanja aktivniji su bili i Tisak (ZSE:TISK-R-A) koji je uz 512 tisuće kuna pao 1 posto, na 207 kuna te Vupik (ZSE:VPIK-R-A) koji je pao 2 posto, na 86,05 kuna i 589 tisuća kuna prometa.
Treći put u posljednje četiri trgovine iznadprosječan promet bilježi Varteks (ZSE:VART-R-1) koji je uzletio 8,2 posto, na 16,70 kuna, uz 610 tisuća kuna prometa. Činenica da na današnjem ročištu nije pokrenut stečaj Validusa (ZSE:VLDS-R-A) katapultirala je njegove dionice 32,4 posto, na 5,60 kuna, uz 278 tisuća kuna prometa.
Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz
EU tržišta: Njemačko poslovno raspoloženje podiglo indekse
LONDON - Neočekivano poboljšanje njemačkog poslovnog raspoloženje potaknulo je u ponedjeljak rast europskih tržišta dionica, iako ulagače donekle brine što španjolska vladajuća stranka nije uspjela osvojiti jasnu izbornu pobjedu na regionalnim izborima u Andaluziji.
Indeks Londonske burze FTSE porastao je 0,6 posto na 5.892 boda, indeks Frankfurtske burze DAX za jedan posto na 7.063 boda, dok je pariški CAC bio u plusu 0,5 posto i iznosio 3.493 boda.
Ugledni njemački ekonomski institut Ifo izvijestio je u ponedjeljak da je njegov indeks poslovne klime za ožujak neočekivano porastao, peti mjesec zaredom, i to samo nekoliko dana nakon što su objavljeni podaci o prvom padu njemačke proizvodnje u ovoj godini.
Raspoloženje na tržištu popravilo je i izvješće njemačkog tjednika Der Spiegel da je Njemačka spremna pojačati zajmodavni kapacitet eurozone vremenski ograničenim povezivanjem dva fonda, Europskog fonda za financijsku stabilnost (EFSF) i njegova nasljednika Europskog stabilizacijskog fonda (ESM).
Najveći dobitnici bile su cikličke dionice, poput proizvođača automobila Daimler i Renaulta, na dobitku 2,5 odnosno 1,5 posto. Ojačali su i proizvođači cementa, pa je njemački Heidelbergcement bio na dobitku 2,1 a francuski Lafarge 1,0 posto.
Ključni španjolski burzovni indeks Ibex pao je 1,4 posto nakon što vladajuća Narodna stranka nije na regionalnim izborima u Andaluziji izborila većinu koja bi ohrabrila premijera Mariana Rajoya na duboke rezove javne potrošnje, potrebne da se Španjolska izvuče iz dužničke krize.
Najviše su oslabile španjolske banke, pri čemu su BBVA i Banco Santader izgubili na vrijednosti 2,3 i 1,8 posto.
Talijanske banke Intesa Sanpaolo i UniCredit također su oslabile, za 2,2 posto odnosno 1,9 posto, nakon što je talijanski premijer Mario Monti u subotu kazao da se pribojava širenja dužničke krize sa Španjolske na Italiju.
"Njemački Ifo pružio je određenu potporu i Njemačka ima bolje šanse za rast od ostalih, ali podaci iz Europe neujednačeni su i banke će morati nastaviti otpisivati dugove", zaključio je Colin McLean iz tvrtke SVM Asset Management u Edinburghu.
Indeks Tokijske burze Nikkei zaključio je trgovinu u plusu 0,1 posto, na 10.018 bodova.
Autor/izvor: SEEbiz / H
Cijene nafte stabilne, u fokusu ponovo dužničke brige u eurozoni
LONDON - Cijene nafte stabilizirale su se u ponedjeljak u Londonu oko razine od 125 dolara za barel, pritisnute obnovljenim strahovanjima za financijsku stabilnost eurozone.
Na londonskom je tržištu cijena barela sirove nafte porasla 18 centi, na 125,31 dolar. Na američkom je tržištu bila u minusu 24 centa i iznosila je 106,63 dolara.
U petak je cijena nafte porasla gotovo dva dolara po barelu, poduprta prvim vidljivim znakovima smanjenja iranskog izvoza pod utjecajem zapadnih sankcija protiv Teherana.
Čini se da se iranski izvoz nafte u ovom mjesecu smanjio za oko 300 tisuća barela dnevno, odnosno oko 14 posto, što je njegov prvi značajniji pad u ovoj godini, pokazuju procjene savjetodavne tvrtke Petrologistics i jedne naftne kompanije.
U podnedjeljak se fokus tržišta ponovo okrenuo eurozoni nakon što španjolska vladajuća stranka ovog vikenda na regionalnim izborima u Andaluziji nije uspjela izboriti premoćnu većinu zastupničkih mjesta.
Španjolska bi mogla biti sljedeća žrtva dužničke krize na području jedinstvene europske valute a bojazni povezane s europskim dužničkim nevoljama zasjenile su neočekivano poboljšanje njemačkog poslovnog raspoloženja u ožujku, peti mjesec zaredom, pokazalo je istraživanje utjecajnog ekonomskog instituta Ifo.
"Cijene nafte blago su kliznule danas zbog nastavljenih zabrinutosti u vezi s eurozonom, ali čini se da će se zadržati na sadašnjoj razini, s obzirom na dobru potporu na 122 dolara za barel zbog nastavljenog rasta u SAD-u i neizvjesnosti oko Irana", ističe Christopehr Bellew iz Jefferies Bachea.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) objavila je u međuvremenu na svojim internetskim stranicama da je cijena barela referentne košarice njezine nafte u petak iznosila 122,77 dolara, što znači da je porasla za 98 centi u odnosu na četvrtak.
Autor/izvor: SEEbiz / H
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Gubitak Agrobanke istopio profit bankarskog sektora
Dobitak pre oporezivanja iznosio je svega 1,3 milijarde dinara, što je smanjenje od 95 odsto u odnosu na 2010. godinu
Domaći bankarski sistem, uprkos znatnom prelivanju krize iz realnog sektora, nastavio je pozitivno poslovanje i u prošloj godini. Ipak, za razliku od prethodnih tranzicionih godina, ukupna dobit banaka znatno je umanjena, pre svega, kao posledica velikog gubitka Agrobanke, čije će poslovanja biti predmet još jedne nezavisne revizije.
Aktiva bankarskog sektora lane je porasla 4,5 odsto i na kraju decembra iznosila je 2,65 milijardi dinara (25,3 milijarde evra). I u protekloj godini nastavljeno je jačanje desetak najvećih banaka, koje su povećale svoj udeo na tržištu i mahom poboljšale krajnji rezultat. Prvih deset banaka činilo je više od 70 odsto ukupne aktive, a ove banke su odnele i veći deo dobiti bankarskog sektora.
Lidersku poziciju na tržištu zadržala je Banka Inteza koja je nastavila odlično poslovanje, i nakon uspešno sprovedene dokapitalizacije prvi put stigla nadomak udela na tržištu od 15 procenata. Najveća banka pod kontrolom države, Komercijalna, nastavila je trend rasta uz poboljšanje efikasnosti. Unikredit banka postala je treća po veličini banka na tržištu, preskočivši Rajfajzen, premda se ova nekada najveća banka domaćeg tržišta posle perioda apstinencije tokom krize značajno aktivirala u protekloj godini.
Profitabilnost bankarskog sektora je u velikoj meri narušena velikim gubitkom Agrobanke. Dobitak pre oporezivanja iznosio je svega 1,3 milijarde dinara, što je smanjenje od 95 odsto u odnosu na 2010. godinu.
Kada bi se sagledao učinak bankarskog sektora bez Agrobanke, ukupna bruto dobit bila bi skoro 31 milijardu dinara, odnosno 22 odsto više nego godinu dana ranije. Prinos na kapital iznosio bi 5,3 odsto, solidno za godinu krize, ali svakako daleko ispod želja akcionara banaka koje posluju na domaćem tržištu.
Lider po profitu takođe je Banka Inteza sa rekordnom dobiti u istoriji poslovanja ove banke kod nas od 10,7 milijardi dinara. Rajafajzen banka napravila je veliku ekspanziju poslovanja lane zabeleživši bruto dobit od 5,3 milijarde dinara, dok je Unikredit banka najbolju godinu otkada je došla na domaće tržište okončala sa bruto dobitkom većim od pet milijardi dinara. Komercijalna banka nastavila je da poboljšava efikasnost dostigavši lane bruto dobit od nepune četiri milijarde dinara, dok je među vodećim bankama po apsolutnoj dobiti najveći pad zabeležila niška AIK banka čija je dobit pre oporezivanja iznosila 3,3 milijarde dinara. Uprkos ovom padu, ova jedina veća banka bez dominantnog vlasnika i dalje beleži prinos u odnosu na aktivu i kapital veći od proseka bankarskog tržišta.
Ne računajući Komercijalnu banku, sve ostale bankarske ustanove u kojima država ima dominantan ili većinski interes i u prošloj godini bile su na marginama bankarskog sistema. Štaviše, neke od njih kandidovale su se za budžetsku pomoć pa je i naša zemlja priključena spisku država koje su sredstvima poreskih obveznika spasavale stabilnost finansijskog sistema.
Komercijalna banka je učvrstila poziciju broj dva na tržištu, čemu je u velikoj meri pomogla i dokapitalizacija međunarodnih finansijskih institucija s početka 2010. Ipak, znatan napredak u poslovanju ulagači na Beogradskoj berzi nisu propratili rastom vrednosti njenih akcija. U 2011, akcije Komercijalne banke oslabile su za 35 odsto, čemu je doprineo generalni silazni trend tržišta, ali i činjenica da su manjinski akcionari ostali po strani u dokapitalizaciji ove banke (isključeno pravo preče kupovine).
Zahvaljujući položaju na tržištu i rezultatima poslovanja, Komercijalna je verovatno jedina banka u kojoj država ima izražen interes, a koja bi lako mogla pronaći strateškog partnera, dok ostale banke uglavnom imaju marginalnu ulogu na tržištu.
Agrobanka, druga po veličini banka sa izraženim državnim interesom, u prošloj godini doživela je kulminaciju lošeg poslovanja te je Narodna banka uvela prinudnu upravu u njoj. Preliminarni rezultati pokazuju gubitak ove banke od oko 290 miliona evra, što je gotovo identično ukupnoj dobiti koju su ostvarile sve ostale banke zajedno. Usled ozbiljnosti situacije i ogromnog tereta koji bi ovaj gubitak mogao imati i za budžet, NBS je naložila novu nezavisnu reviziju poslovanja ove banke.
Razvojna banka Vojvodine, koja posluje pod kontrolom AP Vojvodine, i beogradska Privredna banka takođe su napravile gubitke u protekloj godini, što je uz golemu problematičnu aktivu ovih banaka dovelo do usvajanja državnog programa pomoći ovim bankama kroz emisiju obveznica u zamenu za kontaminiranu aktivu.
Poštanska štedionica, premda uz slabiji krajnji rezultat, nastavila je da uspešno posluje zahvaljujući velikoj mreži filijala i veoma lojalnom segmentu klijenata koji i dalje zadržava, dok je Čačanska banka održala stabilno poslovanje kome je u velikoj meri doprineo kreditni i vlasnički odnos sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Ostale banke u kojima država ima direktan ili indirektan većinski interes, zauzimaju udeo na tržištu manji od jedan odsto, koji sam po sebi ukazuje na dugoročno tešku održivost ovih finansijskih institucija u odsustvu mogućnosti prikupljanja dodatnog kapitala od strane osnivača.
Eventualnim formiranjem državne razvojne banke i ovako mali deo kolača ovih banaka sveo bi se na još manju meru, pa bi se šanse za njihov dalji samostalni razvoj svele na minimum.
Izvor/autor:Политика.rs/Nenad Gujaničić
Zagrebačka burza: Petrokemija se izdigla iz sivila
ZAGREB - Depresivan početak tjedna na Zagrebačkoj burzi, a iz općeg sivila izdigla se jedino Petrokemija koja je ponovno preletjela razinu od 300 kuna.
Ostvareno je mizernih 10,14 milijuna kuna redovnog prometa a samo su dva izdanja ostvarila milijunski volumen. CROBEX je oslabio 0,1 posto i pao na 1,.836,03 boda dok je CROBEX10 pao 0,2 posto, na 1.007,03 boda.
Peterokemija (ZSE:PTKM-R-A) je bila uvjerljivo najtrgovanija s 2,6 milijuna kuna prometa uz skok od 5,1 posto, na 310 kuna (prosječna je na 302,73 kune). Tijekom vikenda objavljena je infromacija kako je Petrokemija, između ostalog, zainteresirana za preuzimanje Luke Šibenik (prodavatelj je Transadria).
Hrvatski Telekom (ZSE:HT-R-A) je ostvario 1,47 milijuna kuna prometa uz pad od 0,5 posto, na 217 kuna, ujedno i najnižu dnevnu vrijednost.
Dioki (ZSE:DIOK-R-A) je potonuo 5 posto, na 34,50 kuna, što je bilo i očekivano obzirom na prošlotjedni uzlet. U kategoriji prosječne cijene pad je bio znatno blaži, a ostvareno je 566 tisuća kuna prometa.
Dionice Ine (ZSE:INA-R-A) ostvarile su najveći travanjski promet od 571 tisuću kuna uz pad cijene od 0,1 posto, na 3.550 kuna.
Đuro Đaković (ZSE:DDJH-R-A) prekinuo je četverodnevnu negativnu seriju skokom od 4 posto, na 84,69 kuna, uz 328 tisuća kuna trgovine.
Janaf (ZSE:JNAF-R-A) je ostvario 361 tisuću kuna prometa uz rast od 3,2 posto, na 2.900 kuna, što je ujedno bila i najviša dnevna vrijednost.
Gubitnik dana bili su Kaštelanski stakenici (ZSE:KSST-R-A) koji su potonuli 10,8 posto, na 1.070 kuna, uz 109 tisuća kuna prometa.
Građevinari su danas bili potpuno neprimjetni. Jedini s prometom većim od 100 tisuća kuna bio je Dalekovod (ZSE:DLKV-R-A) koji je potonuo 3,1 posto, na 131,72 kune, uz 102 tisuća kuna trgovine.
Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Zarade nemačkih vrhunskih menadžera nisu tajna
Dok se u našim medijima vodi velika polemika o visini plata ovdašnjih direktora javnih preduzeća, koja gotovo da imaju oreol državne tajne, u Nemačkoj ta tema je znatno otvorenija. Tako je, nedavno, nemačka štampa objavila podatke o visini plata 30 šefova najjačih nemačkih kompanija (rangiranje prema visini godišnjeg obrta) koje čine DAX– nemački berzanski indeks.
Istraživanje na ovu temu sprovela je renomirana nemačka kompanija „Kijenbaum”, koja u saradnji sa Delegacijom nemačke privrede u Srbiji trenutno radi istraživanje o prosečnoj visini plata i varijabilnim nagradama za ukupno 86 radnih pozicija u Srbiji. Kada za dva meseca bude završena, ova studija predstavljaće i kod nas dragocenu osnovu za budžetiranje svakog preduzeća. Ona će pokazati i da se plate ovdašnjih vrhunskih menadžera, baš kao u Nemačkoj, nalaze visoko iznad proseka aktuelnog tržišta rada.
U Nemačkoj stručnjaci već odavno polemišu oko reforme plata i unapređivanja uslova tamošnjeg tržišta rada. U Srbiji reforma aktuelnog Zakona o radu predstavlja tabu temu i „vruć politički krompir u ruci”. Nijedna partija u poslednjih godinu dana nije htela da se suoči sa dopunom zakona kako ne bi izgubila dragocene izborne glasove građana.
Pomenuta studija u Nemačkoj pokazala je da nemački top-menadžeri ne zaostaju za svojim američkim kolegama i da u privredi, kao i u fudbalu, postoje veoma skupi prelazni transferi. Kada je pre dve godine Marijin Dekers iz jedne američke kompanije prešao u poznati nemački hemijski i farmaceutski koncern „Bajer” dobio je milion evra samo za troškove preseljenja.
Već u svojoj prvoj godini rukovođenja poznatim gigantom Dekers je pored fiksne godišnje plate od 1.216.000 evra dobio i premiju za uspešan rad tako da je iste godine inkasirao punih 4.487.000 evra. Međutim, u istom periodu „Bajer” je zabeležio 89 odsto uvećanje svoje neto-dobiti. Tome je, bez sumnje, svoj doprinos dao i Dekers. Ovaj primer pokazuje da su u ugovorima, koje dobijaju vrhunski menadžeri, veoma bitne (kod nas nepopularne) fusnote koje regulišu visine prihoda kroz varijabilu, akcija kompanije i mnoge druge pogodnosti vezane za procentualnu dobit preduzeća.
Naravno, ima menadžera čije su kompanije loše poslovale, ali i pored toga njihove plate se, i za nemačke uslove, kotiraju izuzetno visoko. Tako je, na primer, Mihael Dikman, šef poznate nemačke osiguravajuće kuće „Alijans”, i pored zabeleženog korporativnog minusa od 46 odsto u prošloj godini, zaradio punih 4.417,000 evra. Da u nemačkom finansijskom sektoru postoje ogromne platne razlike dokazuje nam uporedni primer šefa nemačke Komercbanke (zaradio ukupno 596.000 evra) i glavnog menadžera Dojče banke, Josefa Akermana (u 2011. zaradio 6.474.500 evra).
U ovom trenutku Martin Vinterkorn, prvi čovek nemačkog „Folksvagena”, najplaćeniji je nemački privrednik i ujedno rekorder po zaradi. Njegov prošlogodišnji prihod sa svim bonusima iznosio je čak 16.596.200 evra, što je više od zarade, na primer, celokupnih upravnih odbora kompanija kakve su „Adidas”, „Bajer”, nemački „Telekom” ili „Lufthansa”. Na kraju, ukoliko pitate da li na ovakvom nivou zarada postoji neko ko sve te megaprihode kontroliše, odgovor je potvrdan.
S obzirom na to da su najjače nemačke kompanije članovi Nemačke berze, u toj instituciji postoji takozvani Multinadzorni odbor koji kontroliše plate najviših top-menadžera na nemačkom tržištu. On mora da se bavi fiksnim platama, bonusima, opcijama akcijskog učešća menadžera u preduzećima, penzijskim zahtevima i ostalim detaljima koji u ugovorima bivaju navedeni u sasvim praktičnim i za nemačke menadžere omiljenim fusnotama.
Saradnik Delegacije nemačke privrede u Srbiji i međunarodni poslovni konsultant
Izvor/autor:Политика.rs/Milan Vučković
Štedeti ne znači i – stajati
Ključ za izlazak iz krize promena strukture potrošnje – smanjivanje rashoda u budžetu na svim stavkama, osim na investicionoj potrošnji
Svetska privreda ušla je u četvrtu godinu krize, a ekonomska pamet širom sveta još nije našla rešenje za izlazak iz recesije. Stručnjaci su već godinama podeljeni oko toga da li je recept za oporavak u štednji ili potrošnji, ali je očigledno da mere koje se primenjuju nisu dovoljne da obezbede stabilan privredni rast, pa se iz godine u godinu čuju ocene kako oporavka ima, ali su rizici i dalje prisutni.
Nobelovci Džozef Štiglic i Pol Krugman, na primer, rešenje vide u podsticanju potrošnje, naspram zvaničnika Međunarodnog monetarnog fonda koji zagovaraju druge mere. I srpski ekonomisti su se tokom ove krize podelili u dva tabora. Pa je tako poznato da su stručnjaci okupljeni oko „Kvartalnog monitora”, publikacije Ekonomskog fakulteta, zagovornici politike štednje. U toj ideji ih uglavnom podržavaju autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, ali ne baš svi. Istomišljenici politike štednje u Srbiji su i ekonomisti liberalne orijentacije, dok je najžešći zagovornik politike stimulisanja potrošnje Mlađan Dinkić, bivši ministar ekonomije. U tome ga je podržavao i Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.
Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da podržava stavove Štiglica i Krugmana, jer smatra da samo insistiranje na štednji može da deluje recesiono.
– Naravno, treba voditi računa o tome koliko novca se troši, ali se istovremeno mora napraviti zaokret kada je o investicijama reč. Država mora da poveća ulaganja u infrastrukturu, energetiku i podsticaje za malu privredu kako bi se podstaklo zapošljavanje i privredni rast. Ključ je dakle, u promeni strukture potrošnje. Treba povećati investicionu, a ne ličnu potrošnju – objašnjava i dodaje da bi posle formiranja vlade voleo da vidi takav rebalans u kome se štedi na svim stavkama osim na kapitalnim izdacima.
Srbija je tokom krize na insistiranje Mlađana Dinkića probala recept stimulisanja potrošnje, pa je tako stanovništvo dobilo priliku da po nižoj kamati pozajmi novac kod banaka kroz subvencionisane kredite. Jedan od žestokih kritičara tog načina podsticanja potrošnje bio je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, koji je isticao da za Srbiju ne važe ista pravila kao i za Ameriku ili EU, i da se na taj način stimuliše kupovina uvozne robe. I naš sagovornik Mihajlo Crnobrnja smatra da to rešenje nije bilo baš najbolje, jer treba stimulisati investicionu, a ne bilo koju, odnosno ličnu potrošnju.
Na pitanje mogu li u Srbiji tezu – da štednja produbljuje recesiju – političari da iskoriste kao alibi i izbegnu neophodne rezove, Crnobrnja odgovara:
– Sigurno da može i tako da se tumači, ali nema samo jednog dobrog rešenja. Nijedno rešenje nije idealno, ali ako već biramo između dva zla, onda treba da izaberemo manje – objašnjava Crnobrnja.
Ekonomista Milan Pejić, saradnik MAT-a, u svom autorskom tekstu napisao je da „previše skromno prilagođavanje može poslati loš signal na tržištu kapitala čiji akteri to mogu protumačiti kao narušavanje fiskalne održivosti zemlje”. Sa druge strane i previše oštro prilagođavanje može pokrenuti recesione trendove, kao što su smanjenje tražnje i pad zaposlenosti, što bi onda za rezultat imalo usporavanje privrednog rasta ili uvođenje privrede u recesiju.
– Između ova dva ekstrema treba tražiti srednje rešenje. Ako za to postoji fiskalni prostor, uvek je poželjnije da prilagođavanje bude postepeno i da mere štednje ne budu nagle i oštre – kaže Pejić.
Međutim, ako je država već prinuđena da se zadužuje po visokim kamatnim stopama, to više nije opcija, pa je hitno sprovođenje oštrih mera gotovo nemoguće izbeći, dodaje. Srbija je, kaže, u baš takvoj situaciji, zbog toga je i on u slučaju naše zemlje za politiku štednje.
– Bojim se da kod nas ne postoji fiskalni prostor za stimulisanje potrošnje, jer u poslednjih nekoliko godina minus u budžetu nije smanjen. Dakle, taj posao nam tek predstoji. Zemlje koje su to uradile, sada, za razliku od nas mogu da popuste malo fiskalne stege – ocenjuje.
Izvor/autor:Политика.rs/A. Telesković
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Keš zajmovi prebegli u dinare
Pretežan deo kredita je u deviznom znaku zbog privrede i kupovine stanova
Pad vrednosti dinara i mere Narodne banke Srbije kojima su dinarski krediti oslobođeni učešća, a valutni time opterećeni, postepeno menjaju ovdašnju sliku kredita. Međutim, činjenica je da su krediti kod nas dominantno vezani za stranu valutu delom zato što se privreda većinski na taj način zadužuje, a i zato što su stambeni krediti koji „vuku” najviše para kod kredita ukupno odobrenih stanovništvu u stranoj valuti.
Prema podacima NBS s kraja prošle godine čak je 70 odsto ukupnih kredita u stranoj valuti, a 30 odsto je u dinarima. Oko 60 odsto kredita su s rokom dospeća dužim od godinu dana, a na rok preko pet godina odobreno je 28 odsto kredita. Kod privrede dinarski plasmani učestvuju sa 27,5 odsto, a 72,5 odsto su u stranoj valuti.
U banci Inteza kažu da na nivou bankarskog sektora i dalje preovlađuju krediti sa valutnom klauzulom, jer su izvori finansiranja, pre svega, depoziti građana i privrede, dominantno devizni. Međutim, u poslednjoj godini dana raste udeo dinarskih kredita u ukupnim plasmanima odobrenim stanovništvu.
Posmatrano na nivou ukupnih kredita građanima, procenat dinarskih potrošačkih, gotovinskih, stambenih i auto-zajmova koji su trenutno u otplati iznosi 21,5 odsto. Gotovinski krediti su dominantno dinarskog predznaka sa 75,5 odsto, dok je kod potrošačkih kredita ovaj procenat 33,3 odsto. Kada je reč o auto-kreditima, građani su pokazivali relativno nizak stepen interesovanja za dinarske pozajmice, te njihovo učešće iznosi oko sedam odsto.
S obzirom na problem kratkoročnog održanja likvidnosti koji je već nekoliko godina izražen u privredi, dominantno učešće u strukturi finansiranja korporativnih subjekata u ovoj banci imaju kratkoročni krediti za finansiranje tekuće likvidnosti i obrtnih sredstava sa preko 60 odsto.
– Od početka 2012. godine značajnije je učešće dinarskih kredita u ukupnim kreditima plasiranim privredi, što je u skladu sa aktuelnom situacijom u bankarskom sektoru, tako da je veći deo plasmana realizovan u dinarima bez ugovorene valutne klauzule – navode u Intezi.
Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijet ženeral banke, kaže da u poslednjih nekoliko meseci gotovo celokupan plasman gotovinskih, potrošačkih i kredita za refinansiranje čine dinarski krediti, bez valutne klauzule, jer je to za klijenta način da se zaštiti od valutnog rizika, ali i zato što kod dinarskih pozajmica nije potrebno obezbediti depozit ili učešće. Kod auto-kredita je interesovanje za dinarske kredite i kredite indeksirane u evrima približno jednako, dok kod stambenih u ovom trenutku nema tražnje za zajmovima u domaćoj valuti.
Petar Jovanović, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže da kod gotovinskih kredita najveći deo zauzimaju krediti u dinarima, koji čine 80 odsto od ukupno odobrenih kredita, a u slučaju gotovinskih kredita odobrenih u toku 2012. godine procenat dinarskih kredita prelazi 99 odsto. Kad je reč o potrošačkim kreditima, oko 70 odsto čine krediti u dinarima. Stambeni krediti isključivo se odobravaju sa valutnom klauzulom.
S obzirom na česte fluktuacije kursa primećena je veća zainteresovanost klijenata za dinarske kredite bez valutne klauzule, kod kojih ne postoji devizni rizik, jer su mesečne obaveze klijenata izražene u dinarima, navode u Komercijalnoj banci.
– Kod gotovinskih kredita interesovanje građana za one sa deviznom klauzulom i dalje postoji, ali znatno manje u odnosu na isti period prethodne godine, a razlog tome u najvećoj meri predstavlja obavezan devizni depozit. Građani se češće odlučuju za dinarske kredite bez devizne klauzule koji se odobravaju bez obaveznog učešća i depozita. Trenutno su manje aktuelni, ali su i dalje zastupljeni, potrošački krediti, kao i krediti za kupovinu motornih vozila koji se odobravaju u jednakoj srazmeri bilo da su sa deviznom klauzulom ili bez nje – navode u Komercijalnoj banci.
U Folksbanci čak 85 odsto od ukupnog broja auto-kredita, gotovinskih kredita i potrošačkih kredita plasirano je u dinarima, a krediti iz internog programa za energetsku efikasnost 90 odsto od ukupnog broja odobreni su u dinarima. Ova banka nije imala nijedan zahtev za dinarski stambeni kredit.
U toku poslednje tri godine Unikredit banka ima konstantan rast podnetih zahteva za kredite u domaćoj valuti. U skladu sa tim je i stalni rast učešća kredita u domaćoj valuti u ukupnom kreditnom portfoliju gotovinskih i potrošačkih kredita. U slučaju potrošačkih i gotovinskih kredita odnos je 95 prema pet u korist kredita u dinarima.
U Alfa banci navode da po pojedinačnim vrstama kredita u skoro svim kategorijama, sem kod stambenih kredita, preovlađuju dinarski plasmani, što je rezultat regulatornih promena koje su stupile na snagu u leto 2011. godine. Međutim, na nivou ukupnih plasmana stanovništvu više je kredita u stranoj valuti, s obzirom na to da stambeni krediti koji su u potpunosti u stranoj valuti čine preko 50 odsto ukupnih plasmana stanovništvu.
U Hipo Alpe Adrija banci navode da je tražnja za dinarskim kreditima znatno veća od tražnje za kreditima indeksiranim u evrima, izuzev kod stambenih kredita. Od početka godine plasirano je više od hiljadu gotovinskih kredita u dinarima, a samo nešto više od 10 u evrima. Interesovanje za auto-kredite, potrošačke i ostale vrste kredita takođe je veće u dinarima.
U Erste banci već nekoliko godina gotovinski krediti se gotovo isključivo traže u dinarima, kao i za refinansiranje. Stambeni su dominantni u evrima.
Izvor/autor:Политика.rs/J. Rabrenović
Tri četvrtine privrede pozitivno posluje
Najbolja i najlošija preduzeća su u sektorima trgovine i prerađivačke industrije
Na osnovu analize boniteta preduzeća koju je sačinila Agencija za privredne registre stanje u privredi i nije tako crno. Više od tri četvrtine privrednih subjekata je u 2011. godini sve vreme bilo likvidno, a 38 odsto ili 34.706 preduzeća od ukupno 91.748 uredno su izmirivali sve svoje obaveze. Kada se, međutim, uzmu u obzir samo ona preduzeća koja su dostavila sve relevantne podatke za računanje i za koje je APR morao da uradi analizu boniteta, taj broj zdravih preduzeća povećava se na čak preko 80 odsto tog uzorka.
– Podatak da 38 odsto preduzeća redovno izmiruje svoje obaveze sasvim je solidan s obzirom na sve okolnosti s kojima se suočava srpska privreda – ocenila je juče Ružica Stamenković, registrator za finansijske izveštaje i bonitet u APR-u. Rizik poslovanja stalno se povećava, visok je stepen zaduženja, raste nelikvidnost, a kreditne mogućnosti su ograničene.
Nova ocena bonitetne sposobnosti privrednog društva (skoring) urađena je na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2007. do 2011. godine.
Prema njenim rečima, privredna društva koja su ocenjena kao bonitetno sposobna (A, B i C) ostvaruju oko tri četvrtine prihoda i iskazanog neto dobitka, raspolažu sa 60 odsto ukupnih sredstava i 76,5 odsto kapitala i u njima je zaposleno 63,3 odsto radnika koji rade u srpskoj privredi.
Ona je navela da su čak 92,7 odsto bonitetno sposobnih preduzeća mala privredna društva, dok je u okviru srednjih privrednih društva bonitetno sposobno 71,5 odsto.
Prema rečima Stamenkovićeve u grupi javnih preduzeća, njih 61 odsto je bonitetno sposobno, a od akcionarskih društava njih 36 odsto.
Kako je na konferenciji za novinare u APR rečeno, ocenu odličan bonitet (A) dobila su 793 privredna društava, i to su uglavnom ona iz oblasti trgovine (278), prerađivačke industrije (239), stručne, naučne i inovacione delatnosti (78), građevine (58), kao i iz informisanja i komunikacija (47).
Na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja od 2007. do 2011. godine, ocenu veoma dobar bonitet (B) dobila su 17.242 privredna društva, a dobar bonitet (C) 16.671.
Ocene boniteta je dobilo još 6.508 privrednih društava, od kojih je 5.911 dobilo ocenu D (prihvatljiv bonitet), a njih 597 ocenu E (veoma slab bonitet).
Prema podacima APR-a, privredna društva koja su ocenjena sa A i B, njih 18.035 (19,7 odsto), ostvarila su veoma uspešno i sigurno poslovanje iz sopstvenog kapitala, odnosno efikasnim korišćenjem pozajmljenih izvora finansiranja i ta društva su „zdravo tkivo srpske privrede i njeni generatori razvoja”.
U Srbiji posluje 7.639 preduzeća koja imaju veoma slab bonitet ili su trajno nelikvidna, navela je Stamenkovićeva i dodala da je to nešto više od osam odsto od ukupnog broja preduzeća koja su poslovala u prošloj godini.
Prema njenim rečima osam odsto tih preduzeća ostvaruje 20 odsto neto gubitaka u 2011. godini.
U tim preduzećima zaposleno je oko šest odsto radnika, ta društva raspolažu sa sedam odsto sredstava, a ostvareni prihodi manji su od dva odsto od ukupnog prihoda srpske privrede, istakla je ona.
Najveći broj preduzeća koja imaju veoma slab bonitet ili su trajno nelikvidna posluje u oblasti trgovine, prerađivačke industrije i građevine, naglasila je Stamenkovićeva.
Izvor/autor:Политика.rs/J. Rabrenović
Nije dobro, ali može i gore
Prosečna stopa poreza na dodatu vrednost u Evropi iznosi 21 odsto, ali Srbiji to ne sme da bude jedini cilj
Ne sporimo da će mere koje predlažemo kao Fiskalni savet, a koje podrazumevaju povećanje PDV-a i zamrzavanje plata i penzija, uticati na pad privredne aktivnosti, ali je alternativa mnogo gora. Ovim rečima Pavle Petrović, predsednik ove nezavisne institucije, opisuje izazov pred kojim se Srbija sada nalazi.
– Videli smo u prvih nekoliko meseci šta se događa kad država troši više nego što je planirano – kaže Petrović.
U prva četiri meseca minus u državnoj kasi bio je veći od 80 milijardi dinara, iako je bilo planirano da se u prvom tromesečju ne potroši više od 26 milijardi dinara. Paralelno sa minusom u kasi, porastao je i spoljnotrgovinski deficit, podseća Petrović. Samo u prvih nekoliko meseci jaz između uvoza i izvoza bio je 1,65 milijardi evra. I kada je o platnom bilansu, tekućem računu naše ekonomije reč, Srbija je takođe u minusu. Iz zemlje je za 828 miliona više novca izašlo nego što je ušlo. U prvih nekoliko meseci iz zemlje je izašlo 375 miliona investicija. Taj jaz mora nekako da se pokrije.
– I kao rezultat svega toga imamo kurs i došli smo u situaciju da centralna banka uprkos intervencijama ne može da zadrži dalji pad dinara – kaže Petrović.
Ukoliko se ništa ne preduzme, kurs će nastaviti dalje da kliza, a minus u budžetu može da dostigne i više od 200 milijardi dinara. Planirano je da on ne bude veći od 152 milijarde dinara. Taj jaz moraće da se pokrije dodatnim zaduživanjem, a Srbija je već prešla zakonski nivo zaduženosti, podseća naš sagovornik. Pitanje je kako će na to da reaguje međunarodno tržište, odnosno naši kreditori, dodaje.
– Ukoliko niko ne bude želeo da nam pozajmi novac, suočićemo se sa činjenicom da neće biti para za isplatu plata i penzija – upozorava Petrović i dodaje da nas u tom slučaju čeka i hiperinflacija i monetarni haos.
Kaže i to da Fiskalni savet nije predložio uštedu sredstava na kapitalnim izdacima, već isključivo na tekućoj potrošnji. Taj novac, u iznosu od oko 140 milijardi dinara, trebalo bi iskoristiti za ulaganja u infrastrukturu i kapitalne projekte. To će, prema njihovoj oceni, ublažiti pad privredne aktivnosti. Naš sagovornik dodaje i to da su mere koje su druge zemlje primenjivale tokom krize bile mnogo bolnije. U Srbiji su, podsećanja radi, plate bile zamrznute bezmalo dve godine, ali porez na dodatu vrednost nije povećavan, iako je bivša ministarka finansija Diana Dragutinović na tome insistirala. Paralelno sa opterećenjem potrošnje ona je pre nekoliko godina predlagala i rasterećenje rada i kapitala, što je trebalo da doprinese povećanju ekonomskog rasta. Međutim, njenom predlogu tada se najoštrije suprotstavljao Mlađan Dinkić, bivši ministar ekonomije. Poreska reforma koja je tada gurnuta pod tepih sada je najvećim delom „vaskrsla” u predlogu mera Fiskalnog saveta.
Šta se u međuvremenu dešavalo u regionu i u Evropi? Prema podacima Evrostata, zvanične statistike EU, prosečna stopa PDV-a na Starom kontinentu iznosi 21 odsto.
Nemačka je, na primer, PDV povećala sa 16 na 19 odsto. Mađarska sa 25 na 27 procenata. Među zemljama koje su povećavale ovaj namet jesu i Hrvatska, Grčka, Estonija, Španija, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija, Finska i Velika Britanija. Ima i zemljama koje su krizu prebrodile bez povećanja ovog nameta. Među njima su, osim Srbije i Belgija, Bugarska, Danska, Francuska, Luksemburg, Austrija i Švedska.
Mnoge zemlje su posezale i za smanjenjem plata i penzija. Među njima je i susedna Rumunija. Čini se da je najdrastičnija u tome bila Letonija u kojoj su plate zaposlenima u javnom sektoru 2009. godine smanjene za čak 20 odsto. U susednoj Sloveniji ove godine će zarade u državnoj administraciji biti manje za oko sedam odsto.
Izvor/autor:Политика.rs/Anica Telesković
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Grčka tragedija na srpski način
Zajedničko za dve zemlje je to što trošimo više nego što zarađujemo i što mnogo više dugujemo svetu, nego što svet duguje nama
Prosečna zarada od 780 evra, inflacija nešto malo veća od jedan odsto, trinaesta i četrnaesta plata, bonus za redovan dolazak na posao, bruto domaći proizvod od oko 19.000 evra po stanovniku. Ako je to taj grčki scenario koji može da zadesi našu zemlju, mnogi Srbi bi poželeli da nam se dogodi ovakva „tragedija”.
Ipak, kad se pogleda druga strana medalje, većina Srba se ipak ne bi menjala sa Grcima, jer kako javlja „Politikina” dopisnica iz Atine, građani su pred izbore opsedali banke, kriminalci otimali novac na ulici i ubijali u po bela dana, a funkcionisanje celog sistema kao da se zaustavilo. Za nekoliko poslednjih dana iz banaka je povučeno između 500 i 800 miliona evra. Iako vlasnicima štednih uloga u slučaju povratka drahme država garantuje uloge do 100.000 evra, to nije bio dovoljan garant zabrinutim Grcima. Država Srbija garantuje štedne uloge do 50.000 evra, na primer.
Nacionalna banka Grčke, saopštila je nedavno da bi izlazak iz evrozone bio katastrofalan. Početna inflacija bila bi 35, a krajnja 50 odsto. Nezaposlenost bi za samo tri meseca skočila na 34 odsto, bruto domaći proizvod, odnosno ono što privreda stvara, bio bi manji za 22 odsto, a godišnji prihod po glavi stanovnika bi sa 19.000 evra pao na 8.700 evra. Prodavnice bi se ispraznile, javni prevoz bi stao, jer ne bi bilo benzina. Ilustrujući situaciju u kojoj se prosečan grčki potrošač našao, jedan trgovac je, kako prenose mediji, rekao:
– Niko više ne koristi kolica u samousluzi. Što stane u korpu, stalo je.
Fiskalni savet nedavno je upozorio da Srbiju može da zadesi grčki scenario, odnosno kriza javnog duga, ukoliko ne preduzme mere da se nivo zaduženja zemlje smanji na srednji rok.
Vladimir Vučković, član ove institucije kaže da je trenutno Grčka dužna mnogo više nego što duguje Srbija, pa se tako čini da te dve zemlje nisu za poređenje. Međutim, ono što je ključno kada je o državnom dugu reč, to je sposobnost servisiranja, odnosno redovnog izmirivanja obaveza prema kreditorima.
I Grčka i Srbija u tom smislu zavise od međunarodnog finansijskog tržišta, kaže Vučković. A ekonomska istorija pokazuje da polovina zemalja u razvoju, poput Srbije, krizu javnog duga doživi na nivou zaduženosti nižem od 50 odsto. U tom kontekstu je to bilo rečeno kao upozorenje, kaže Vučković. Jer, javni dug Srbije je, prema podacima Narodne banke Srbije, premašio 50 odsto BDP-a. Prema zakonu o budžetskom sistemu, on ne može biti veći od 45 odsto BDP-a. Računice Fiskalnog saveta pokazuju da bi, ukoliko bi kurs do kraja godine prešao 120 dinara za evro, udeo javnog duga povećao za 60 odsto, što bi Srbiju i prema kriterijumima Evropske unije, svrstalo u prezadužene zemlje.
Vučković takođe dodaje da Srbiji, ukoliko se nađe u problemu, za razliku od Grčke neće imati ko da pomogne, i da naša pozicija nije tako lagodna.
Grčka i Srbija su neuporedive kada je o apsolutnom iznosu duga reč, kaže Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije. Ukupan spoljni dug Grčke je čak 15 puta veći nego spoljni dug Srbije, primetio je Nikolić. Dok je njihov bruto domaći proizvod po stanovniku, odnosno sve ono što grčka privreda stvori za godinu dana, svega pet puta veći od srpskog.
– To znači da je, kada je o grčkom dugu reč, u pitanju ogroman novac koji oni, po svemu sudeći nisu u stanju da vrate. Mi, na primer, dugujemo neuporedivo manje. Možemo, primera radi, da prodamo EPS ili Telekom i da se iščupamo ako zapadnemo u krizu, dok Grci tu mogućnost nemaju – kaže Nikolić.
Ipak, postoje dva pokazatelja koja su zabrinjavajuća i kada je o Srbiji i kada je o Grčkoj reč. Ekonomskim rečnikom rečeno, to su: deficit platnog bilansa i neto investiciona pozicija zemlje. Prvi pokazuje koliko je više novca u zemlje izašlo nego što je ušlo, odnosno koliko više trošimo nego što proizvodimo. Minus i Srbije i Grčke u tom slučaju je oko 10 odsto BDP-a. Međutim, drugi pokazatelj praktično predstavlja koliko više zemlja duguje svetu, nego što svet duguje njoj.
– Neke novije ekonomske analize pokazuju da zemlje koje pate od najvećih problema imaju najlošija ova dva pokazatelja. Kriza finansijskog sektora i javnog duga su samo posledice, a ne uzrok problema – ubeđen je Nikolić.
Tako je, neto investiciona pozicija Grčke minus 83 odsto BDP-a, Portugalije minus 108, Španije minus 87. U slučaju Srbije to je takođe minus 80 odsto.
Zemlje koje krizu dobro podnose u značajnom su plusu kada je o neto investicionoj poziciji reč. Tako je u slučaju Kine 183 odsto, Japan je u plusu od 56 procenta, Rusija 17 odsto, a Nemačka 37 procenata.
Izvor/autor:Политика.rs/Anica Telesković
Promet pada treću godinu zaredom
Situacija je teža u manjim radnjama nego u velikim trgovinskim lancima. – Četvrtina robe proda se na akcijskim sniženjima
Obim svetske trgovine neće dostići nivo pre krize još najmanje četiri godine, pokazuju najnoviji podaci Međunarodne trgovinske komore, a sličan trend postoji i u Srbiji. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da od 2008. godine, zaključno sa 2011, promet u trgovini na malo u Srbiji konstantno opada.
– Promet 2008. bio je 41 odsto veći u odnosu na 2005. godinu. U 2009. godini je za oko 15 procenata manji u odnosu na 2008. godinu, a kada se 2008. poredi sa 2011, pad iznosi gotovo 30 odsto. Iako nemamo konačne podatke za preduzetnike u trgovini na malo, promet za 2011. godinu je procenjen jer se ništa bitno neće promeniti– navode u Republičkom zavodu za statistiku.
Zanimljivo je da, zbog poskupljenja u proteklom periodu, prometi u nominalnim iznosima u velikim trgovinama nisu manji, ali realno su se istopili. Kako nezvanično saznajemo, u velikim trgovinskim lancima i do deset odsto u poređenju sa majom 2011. godine.
Istovremeno, prosečan račun kod velikih trgovaca, odnosno vrednost prosečne kupovine je na nivou prošlogodišnjeg. Pa kako je onda promet opao? Zato što je, prema podacima jednog velikog lanca ukinuta svaka peta kupovina. Zaključak je jednostavan – kada se ode u kupovinu, pazari se isto koliko i pre godinu dana, ali se ređe odlazi u supermarket. Tako je u minimarketima prosečan račun oko 450 dinara, u supermarketima između 600 i 700, dok u hipermarketima prosečna kupovina vredi oko 2.000 dinara.
Problem je, međutim, mnogo veći kod samostalnih trgovinskih radnji. Kako napominju u Uniji poslodavaca Srbije, u krizi uvek ispaštaju najmanji.
– Iznos prosečnog računa u malim radnjama se sa 500 dinara, koliko je iznosio pre krize, sveo na svega 250. Osim toga, u prva dva meseca ove godine u Srbiji je zatvoreno više od 800 preduzetničkih trgovinskih radnji i trgovinskih firmi koje se vode kao društva sa ograničenom odgovornošću. Bitno je istaći i da je na pogoršanje stanja malih samostalnih trgovinskih radnji uticala i uredba o ograničenju marži na osnovne namirnice. Oni nisu mogli kao veliki trgovci to da kompenzuju povećanjem cena drugih proizvoda, pa su jednostavno morali da stave katanac – objasnio je Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca, dodajući da je veliki problem trgovine i siva ekonomija.
– Primera radi, naši saradnici iz Subotice su nas obavestili da u tom gradu posluje 40 nelegalnih radnji. To znači da ima i onih koji su, iako su zatvorili prodavnice, nastavili da posluju u sivoj zoni – ističe Rajić.
U velikim trgovinskim lancima objašnjavaju i da je evidentna promena navika potrošača. Kako kažu, između 20 i 25 odsto prometa ostvari se na akcijskim sniženjima, što je rekord od početka krize, dok kako navode trgovci konstantno opada tražnja za tehničkom robom. Navike potrošača prate i u agenciji za istraživanja tržišta GFK.
– Potrošači najčešće kupuju u supermarketima, njih 37 odsto. Gotovo trećina ispitanika ostavlja najveći deo prihoda svog domaćinstva u minimarketima a 13 odsto potrošača i dalje kupuje u tradicionalnim radnjama. U poređenju sa prethodnim periodom, znatan porast su zabeležili supermarketi, dok je veći pad zabeležen u veleprodaji, tipa „keš end keri” – navode u agenciji GFK.
Kupac je, stoga, postao dragoceniji nego ikada, a trgovcima kao da ponestaje marketinških akcija kojima bi ih privukli, pa kampanje liče jedna na drugu. Čim su u jednom trgovinskom lancu uveli vikend popust od deset odsto, to su odmah uradili i drugi. Nakon što su jedni osmislili popust za penzionere, pridružili su im se i drugi. Sada se čeka ko će prvi da uvede takozvane kartice lojalnosti, popularne na Zapadu i u zemljama okruženja, poput Hrvatske, koje kupcima donose olakšice. Pitanje je dana kada će nam u supermarketu ponuditi i ovu „pogodnost”.
Posle porazne statistike o padu prometa, stigao je i podatak Evrostata koji je preneo portal Euractiv Srbija, a po kojem u našoj zemlji preko 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu, što je tri puta više nego u zemljama Evropske unije. Istovremeno, podaci Evrostata pokazuju i da Evropljani na plaćanje računa za stanarinu, vodu, struju i gas troše četvrtinu kućnog budžeta, dok u Srbiji na komunalije otpada 16 odsto lične potrošnje domaćinstava.
Izvor/autor:Политика.rs/S. Despotović – I. Albunović
Zagrebačka burza: Uzlet Badela, katastrofa Diokija
ZAGREB - Dvije informacije - ponuda za preuzimanje Badela 1862 i odbijanje vjerovnika da uđu u vlasničku strukturu Diokija - obilježile su današnji dan na Zagrebačkoj burzi.
Promet je i dalje izuzetno slab, danas je ostvareno smiješnih 5,3 milijuna kuna redovnog prometa. CROBEX je oslabio 0,2 posto i pao na 1.619,96 bodova dok je CROBEX10 ojačao minimalnih 0,01 posto, na 881,24 boda.
Hrvatski Telekom (ZSE:HT-R-A) danas je ostvario čak polovinu reovnog prometa dionicama, odnosno 2,62 milijuna kuna uz rast cijene od 0,8 posto, na 196,50 kuna, točno na pola puta između gornjeg i donjeg dijela dnevnog raspona.
Građevinski je sektor danas bio pod pritiskom, investitori su očito ignorirali istup ministra Vrdoljaka. Ingra (ZSE:INGR-R-A) je oslabila 2,8 posto i pala na 5,16 kuna, uz 400 tisuća kuna prometa. Institut IGH (ZSE:IGH-R-A) potonuo je 3,8 posto, na 635 kuna, uz 153 tisuće kuna trgovine. Dalekovodu (ZSE:DLKV-R-A) je prosječna cijena pala 1 posto, na 108,34 kune no zaključna se podigla na 108,99 kuna, samo lipu ispod najviše dnevne vrijednosti, uz promet od 318 tisuća kuna.
Vlada je danas priznala da je kao manjinski vjerovnik Diokija (ZSE:DIOK-R-A) nastojala okupiti sve vjerovnike i pretvoriti sva potraživanja u vlasničke udjele, no taj pokušaj nije uspio. Nakon što proteklih mjeseci nije uspjela nagovoriti Hypo banku i Zagrebačku banku da zajedno s Inom, HEP-om i HŽ-om uđu u vlasničku strukturu Diokija, Vlada je krenula u traženje strateškog partnera, odnosno tvrtke koja bi ušla sa svježim kapitalom i pokrenula proizvodnju u Diokiju. To je izazvalo žestoke nalete prodavatelja pa je cijena srušena 19,4 posto, na 18 kuna, uz 223 tisuće kuna prometa. Prije samo dva mjeseca, dionice su bile dvostruko jače (zaključnih 36,30 kuna; 13. travnja), no tada je bila živa nada da će se agonija kompanije relativno brzo okončati.
Badel 1862 (ZSE:BD62-R-A) zaprimio je pismo namjere od strane kompanije Tadee Holding iz Kine kojim je navedena kompanija iskazala otvoreno zanimanje za investiranje te ulazak u vlasničku strukturu društva Badel 1862 d.d. kao i želju za jačanjem suradnje radi stvaranja preduvjeta za daljnji razvoj društva. To je katapultiralo dionice Badela nevjerojatnih 56,8 posto, na 54,88 kuna, uz 100 tisuća kuna prometa. Najviša je to zaključna cijena ovih dionica od 2. kolovoza prošle godine.
Đuro Đaković (ZSE:DDJH-R-A) spustio se 1 posto, na 74,70 kuna, uz 182 tisuće kuna prometa pa je lagano nastavljeno izvlačenje prošloga tjedna skupljenih zarada u ovoj dionici.
Autor/izvor: Siniša Malus/SEEbiz
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Tri ekonomska zla Srbije
Privreda u recesiji, očekuje se inflacija do 10 odsto, a uz to svaki četvrti radno sposobni stanovnik naše zemlje ne radi
Srbiju su zadesila tri najveća zla koja mogu da zadese jednu ekonomiju: privreda je u recesiji, inflacija raste, a broj zaposlenih se smanjuje. Negativne vesti su se poslednjih dana nizale jadna za drugom.. Prvo je novi ministar finansija Mlađan Dinkić objavio da je privreda i zvanično u recesiji i da se očekuje ekonomski pad od minus 0,5 do minus jedan odsto. To je posle nekoliko dana potvrdila i Narodna banka Srbije, ali je donela i još jednu nepovoljnu vest. Rast cena će ove godine biti veći od planiranih 5,5 odsto i kretaće se u rasponu od osam do deset procenata.
Sve se to nakalemilo na crne brojeve koje sa tržišta rada stižu još od 2008. godine. Prema poslednjim podacima zvanične statistike svaki četvrti radno sposoban stanovnik naše zemlje ne radi, a oko 400.000 ljudi je tokom ove krize ostalo bez posla.
– Ovo je znak za uzbunu – ocenjuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Kreatori ekonomske politike bi sada trebalo dobro da se zabrinu, jer najgora situacija koja može da zadesi jednu ekonomiju nama se događa sada. Obično se inflacija žrtvuje, pa su cene visoke, ali zato privreda ostvaruje ekonomski rast, a zaposlenost raste. Kod nas su sva tri pokazatelja negativna – zabrinut je Savić.
To što će inflacija biti veća od očekivane, prema oceni našeg sagovornika znači da su i država i privrednici namerili da sve probleme reše povećanjem cena. I to tako što će država povećati regulisane cene, kao što su na primer komunalije, ali i podići PDV. Privrednici i proizvođači, sa druge strane, takođe će korigovati svoje cenovnike, objašnjava Savić. To će dodatno da pogorša ionako lošu ekonomsku situaciju.
– To će se odraziti na rast kursa, što će se opet, posledično, preliti na cene. Može da dođe do dodatnog ubrzanja rasta cena, a dvocifrenu inflaciju je teško kontrolisati. Država će se u takvoj situaciji prilagođavati. S jedne strane, inflacija će u državni budžet doneti veće prihode, ali će standard građana realno biti niži. Sve to kreiraće opasnu spiralu koja može dodatno da smanji proizvodnju i produbi recesiju – kazao je Savić.
Šta je lek, pitali smo našeg sagovornika. Prvo, iako zvuči kao fraza, recept je smanjenje javne potrošnje. Država zaista mora svoje rashode da svede u prihvatljive granice, jer i državna potrošnja pospešuje inflaciju. Narodna banka Srbije će zatim morati da vodi još strožu monetarnu politiku. Cena koju ćemo za to morati da platimo su skuplji krediti. Takođe, kurs dinara, trebalo bi da bude realan, odnosno da favorizuje izvoz. Recept može da bude i bolja antimonopolska politika, jer su na našem tržištu i dalje prisutni igrači koji zloupotrebljavaju dominantan položaj.
Ovakvi podaci za Stojana Stamenkovića, koordinatora biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) nisu iznenađenje. Na ovakav epilog događaja autori ovog biltena već su upozoravali. Stamenković ne veruje da NBS može restriktivnijom monetarnom politikom da smiri inflaciju, ako je javna potrošnja velika, a dobar deo cena je pod državnom kontrolom.
– Porašće cene onoga što se zove egzistencijalna potrošnja, a to su, na primer, energija i osnovne životne namirnice. To će oboriti tražnju za ostalim proizvodima. Jedina dobra stvar može da bude pad uvoza. Ali bojim se da će i izvoz pasti. Jednim delom i zbog suše – kaže Stamenković i dodaje da će to sasvim sigurno pogurati kurs.
– Moja prognoza da će evro vredeti 125 dinara sada mi se čini optimističnom – zabrinut je Stamenković. Ubeđen je da sve mere koje NBS bude preduzimala da smiri devizno tržište, neće moći da imaju značajnije efekte.
– U prilog tome govori i poslednje jačanje dinara koje je trajalo svega nekoliko dana – podseća Stamenković.
Ivanu Nikoliću, saradniku Ekonomskog instituta, čini se da je relativno visoka inflacija prirodno stanje Srbije. Očigledno da našem sistemu odgovara ta inflacija i da je to naše ravnotežno stanje.
– To moramo da prihvatimo kao realnost. Udeo hrane u rastu inflacije je relativno velik. Država je, takođe, trošeći više nego što je smela, doprinela rastu inflacije – zaključuje Nikolić.
To isto misli i Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije. Visoka inflacija je karakteristika Srbije. Svejedno da li je privredni rast brz ili je ekonomija u recesiji.
– Inflacija uglavnom služi kao vrsta poreza. Trenutno, na rast cena utiču uobičajeni razlozi: odložena povećanja cena pod administrativnom kontrolom, koja su odlagana iz političkih razloga, cene hrane i energije, a i očekivano povećanje poreza, pre svega na dodatu vrednost. Kako su to sve jednokratne promene, to ne bi trebalo da utiče trajnije na brzinu rasta cena. Međutim, ovo ubrzanje inflacije dovešće do rasta inflatornih očekivanja, preko kojih bi se onda stopa inflacije trajnije povećala. Usled toga, sve zavisi od reakcije centralne banke. Ako ona želi da obesnaži ta inflatorna očekivanja, povećaće kamatnu stopu. I to dosta značajno, a ne za 25 baznih poena. To će, naravno, delovati recesiono. Uz to, otežaće položaj dužnika, a posebno fiskalnih vlasti – smatra Gligorov.
Alternativna mogućnost je da se, kao što je uglavnom bio slučaj do sada, fiksira (otvoreno ili prećutno) kurs i tako uspori inflacija i olakša položaj onih koji duguju u evrima, a tu spada i država, kaže naš sagovornik. To bi moglo da dovede do rasta uvoza i stoga negativnog efekta na BDP, dodaje. U roku od dve do tri godine, to neće mnogo uticati ni na proizvodnju niti na trajniju stabilnost cena. Kao ni do sada, zaključuje.
Izvor/autor:Политика.rs/Anica Telesković
Wall Street: Mogu li indeksi porasti sedmi tjedan zaredom?
NEW YORK - Nakon šest tjedana sporog, ali neprestanog rasta, na Wall Streetu se S&P 500 indeks primaknuo najvišim razinama u četiri godine, a hoće li nastaviti svoj uspon, ovisi o novim makroekonomskim podacima.
Dow Jones indeks prošloga je tjedna ojačao 0,5 posto, na 13.275 bodova, dok je S&P 500 porastao 0,9 posto, na 1.418 bodova, a Nasdaq indeks 1,8 posto, na 3.076 bodova. To je već šesti tjedan zaredom kako Dow Jones i S&P jačaju, dok je Nasdaq porastao peti tjedan.
S&P 500 indeks udaljen je samo 0,06 posto od razine iz lipnja 2008. godine, uoči financijske krize. I to, premda sezona objava kvartalnih poslovnih rezultata kompanija nije impresivna i premda makroekonomski podaci ne jamče niti ubrzanje rasta gospodarstva, niti da će američka središnja banka Fed olabaviti monetarnu politiku.
„Ne očekujem prodaju dionica jer se ulagači plaše da bi Fed ipak mogao uvesti nove poticajne monetarne mjere", kaže Brian Amidei, direktor u tvrtki HighTower Advisors.
Ulagači vjeruju da će uskoro i Europska središnja banka poduzeti odlučne mjere za suzbijanje dužničke krize, što bi tržištima pružilo dodatno podršku.
Zahvaljujući tome, VIX indeks Čikaške burze opcija pao je na najnižu razinu od 2007. godine, što pokazuje da se ulagači ne osiguravaju opcijskim ugovorima jer vjeruju da bi cijene dionica mogle nastaviti rasti.
No, obujam trgovanja izuzetno je mršav, što, po nekima, predstavlja signal slabosti uspona cijena dionica.
Na daljnji smjer tržišta ovoga bi tjedna mogla utjecati objava dijelova zapisnika s posljednje sjednice Feda, koja će pokazati kako čelnici središnje banke procjenjuju aktualnu situaciju.
„Važno je vidjeti stajališta u raspravi čelnika središnje banke. No, da Fed ima neki čarobni napitak za rješenje gospodarskih problema, to bismo već znali", kaže Lawrence Creatura, portfelj menadžer u fondu Federated Clover Investment Advisros.
Ovoga će tjedna biti objavljen i niz podataka s američkog tržišta nekretnina, od prodaje novih i postojećih kuća, do izdanih građevinskih dozvola.
Ulagači se nadaju poboljšanju situacije na tržištu nekretnina, što bi značilo da potrošnja građana raste, a to bi značilo da raste i gospodarstvo, premda usporeno.
„Puno je priče o zaokretu, da je tržište nekretnina dosegnulo dno i da se situacija poboljšava. No, ja još nisam vidio taj zaokret", kaže Amidei.
Ovoga se tjedna očekuju i posljednja poslovna izvješća američkih kompanija u ovoj kvartalnoj sezoni. Od 500 kompanija iz S&P indeksa dosad je njih 475 objavilo poslovne rezultate, pri čemu ih je 68 posto nadmašilo očekivanja. No, očekivanja su bila vrlo niska.
Autor/izvor: SEEbiz / H
Srbija na početku bankrota, hepiend moguć!
Kada neka zemlja zatraži aranžman sa MMF to znači da je početku bankrota. Za pare koje sada tražimo od drugih zemalja, nemamo kolateral, smatra Vladimir Gligorov.
Istraživač bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je da je Srbija već na početku procesa bankrotstva, zbog toga što ne može da servisira dugove na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, ali da bankrot ne mora imati loš ishod, a kakav će ishod imati zavisiće od aktuelne vlade.
Kada je reč o obavezama prema inostranstvu, obično se može reći da se zemlja nalazi u pretkriznoj ili kriznoj situaciji ukoliko traži stand by aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). To je prvi korak u procesu koji bi se mogao poistovetiti sa procesom bankrotstva, izjavio je Gligorov u intervjuu Radiju Slobodna Evropa.
Zemlja koja traži stand by aranžman sa MMF, odnosno, pozajmicu od MMF, praktično se nalazi u stanju početne faze bankrotstva, objašnjava on.
Međutim, kako ističe, bankrotstvo je proces, koji ne mora da se završi rđavo.
U načelu ideja i jeste da MMF priskače u pomoć, kao što bankrotiranom preduzeću može da priskoči u pomoć država. U toj situaciji ide se po programu mera koji se sklopi sa idejom da se na kraju programa zemlja vrati na komercijalno tržište, objašnjava Gligorov.
Ako program mera ne uspe, navodi on, sledeći korak je reprogram dugova, korak iza toga je eventualni otpis određenog dela duga... To čini proces bankrotstva.
"Kada se kaže da se Srbija nalazi na korak od bankrotstva, to znači da se ona nalazi u situaciji da mora da traži finansijsku pomoć MMF, s tim da su izgledi, prema rejtingu agencije Standard and Poors - da se taj aranžman s MMF relativno brzo obezbedi mali ili, bar, nisu dovoljno dobri, tako da se zemlja nalazi u posebno rđavoj situaciji jer mora da traži alternativne izvore finansija, s obzirom da proces pregovaranja s MMF može i da se oduži", ukazao je Gligorov.
To opet znači da zemlja može da zapadne u situaciju da ne može u tom periodu da izvršava svoje međunarodne obaveze, što je bankrotstvo.
Prema rečima Gligorova, zbog toga je agencija Standard and Poors smanjila rejting Srbiji i zbog toga nagoveštavaju da se mogu očekivati i dalja smanjenja rejtinga.
Prema rečima Gligorova, vlasti Srbije računaju i na to da traže pare od suverenih kreditora, dakle, od država, ali I tu se postavlja pitanje šta će se tražiti kao kolateral jer kad države traže pare u zajam, čak i od prijateljskih zemalja, to obično znači da moraju da daju i neku zalogu tim državama- kreditorima.
"Rekli su, da će da traže od Rusa da se taj neki zajam za infrastrukturni projekat koji je obećan još pre dve godine a još se ne realizuje, praktično pretvori u zajam državi, ali, koliko vidim, u Vladi nema saglasnosti o tome. Ista stvar je i sa drugim zajmovima, pominje se Kina", dodao je on.
Jedine džabe pare su pare koje bi mogle doći od EU, ali one su uslovljene sporazumom sa MMF. To je novac iz takozvanog Fonda za makroekonomsku stabilizaciju ili pomoć. To, doduše, nisu velike pare, ali Srbija je to već koristilai mogla bi i dalje da koristi na osnovu sporazuma sa MMF, zaključio je Gligorov.
On napominje da MMF ne gleda sa odobravanjem na ideje vlasti o tome kako nameravaju da rešavaju fiskalne probleme, tako da se ne može znati šta će biti odgovor MMF sve dok Beograd pred tu instituciju ne izađe sa konkretnim predlogom.
U ovom trenutku, međutim, koliko sam u stanju da vidim, dodaje Gligorov, taj program još uvek ne postoji, a čak se i ne najavljuje se pre septembra, što znači da pogodba sa MMF nikako ne može da bude gotova pre decembra ili januara iduće godine.
Autor/izvor: Fonet/MONDO
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Domaći putari rade za strance
Nijedno naše preduzeće nije moglo da se javi na tender, jer nije moglo da ispuni konkursne zahteve Evropske investicione banke
Na tender za gradnju autoputa i mostova na Koridoru 10 od Caričine Doline do tunela Manajle kod Vladičinog Hana stiglo je 12 ponuda iz: Italije, Češke, Kine, Grčke, Austrije, Bugarske, Turske i Bosne i Hercegovine. Zanimljivo je da nijedna firma iz Srbije nije mogla samostalno da konkuriše. Da bi učestvovali u trci za posao vredan između 75 i 80 miliona evra domaći građevinci su bili primorani da uđu u konzorcijume sa stranim partnerima. Jer uslove Evropske investicione banke, koja finansira ovih 6,7 kilometara autoputa domaće firme čak i da su se udružile ne bi mogle da ispune.
Tako su „Ratko Mitrović” i „MBA Miljković” nastupili sa grčkom „Ternom”. „Putevi Užice” sa češkom firmom OHL ZS. „Deneza” sa italijanskim kompanijama „Uni eko”, „Vijanini lavori” i CBM. „Interkop” sa „Integral inženjeringom” i „Prijedor putevima” iz Bosne i Hercegovine. Samostalno su konkurisali „Azvi” iz Šanije, „Štrabag” i „Por” iz Austrije, „Dogus” iz Turske, „Mostovik” i „Metrostav–Dorastav” iz Bugarske, „Aktor” iz Grčke i „Sinohidro” iz Kine.
Putari kažu da je reč o teškoj i zahtevnoj deonici za gradnju. Tome u prilog ide i podatak da je ovo jedna od najskupljih deonica do sada na trasi Koridora 10, a njena cena premašuje 10 miliona evra po kilometru.
Na pitanje zašto su uslovi tendera bili takvi da firme iz Srbije nisu mogle da konkurišu u „Koridorima Srbije” kažu da su „domaće firme mogle da učestvuju i samostalno, međutim njihov izbor je bio da uđu u konzorcijume sa stranim izvođačima”.
– Bankarska garancija za ozbiljnost ponude je obavezna i iznosi 1.500.000 evra. S obzirom da je u pitanju dvostepeni postupak nakon otvaranja tehničkog dela ponuda kompanije koje prođu kvalifikacije pozivaju se na finansijsko otvaranje, tako da u ovoj fazi postupka ne možemo govoriti o ponudi cena. Ugovor će biti dodeljen najnižoj odgovarajućoj ponudi koja zadovoljava kvalifikacione kriterijume – ovako je glasio pisani odgovor „Koridora Srbije”.
Za lošu poziciju domaćih firmi i nekonkurentnost na tržištu, prema mišljenju Mahmuda Bušatlije, konsultanta za investicije – glavni krivac je država jer ne štiti svoj interes.
– Uslovi međunarodnih banaka su takvi da naše firme ne mogu da ih ispune. Onaj ko u ime države ugovara kredit mora da se izbori za takve uslove koji će omogućiti srpskoj operativi da ravnopravno učestvuje na tenderima. A ne da dopustimo bankama da favorizuju svoje firme kao u slučaju mosta kod Beške. Zahvaljujući tome most nas košta dvostruko više nego što bi trebalo – objašnjava Bušatlija i dodaje da država treba da stane iza građevinaca sa garancijama.
Milan Bojović, direktor „Puteva Užice”, kaže da su domaće firme procenile da posao mogu dobiti jedino udružene sa stranim kompanijama. Njega ne čudi ovoliki broj ponuda na tenderu s obzirom na to da u zemljama u okruženju nema mnogo posla. Mada on kaže da zainteresovanost za ovu deonicu nije mnogo veća nego za prethodne, jer su konkurisale manje ili više iste firme koje učestvuju na tenderima za Koridor 10 u zadnjih godinu i po dana.
Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, smatra da je glavni problem to što naša zemlja nije zaštitili domaću privredu. I pošto su srpske firme listom u blokadi strancima je kako ističe otvoren prostor da uposle svoje radnike, mašine i steknu reference.
– Kinezi imaju nameru da ozbiljno ulažu. Daju nam povoljne kredite i nude da grade, jer smo im odlična referenca za ulazak na tržište Evropske unije. A ovde će da zaposle svoje radnike i lepo zarade. Naši građevinci će moći samo da se zadovolje kao podizvođači – naglašava Rodić.
– Naše građevinske firme su usitnjene. Imaju loše bilanse i nemaju reference, jer godinama nisu radile kao glavni izvođači – dodaje Bušatlija.
On kaže da su građevinska preduzeća uništena kroz lošu privatizaciju.
– Od onako jake i moćne operative nije ostala nijedna firma koja ima više od 600 zaposlenih. Firma kojoj bi mogli da budu povereni ozbiljni poslovi mora da ima bar 10.000 radnika kako bi stvarno dobro organizovala svaki segment posla. A mi takvu nemamo – uverava Bušatlija.
Na južnom kraku Koridora 10 jedino je ostalo da se raspiše tender za osam kilometara autoputa od Levosoja do Srpske Kuće. Dok na delu prema granici sa Bugarskom predstoji samo izbor izvođača radova za deo Čiflik–Ponor–Pirot .
Izvor/autor:Политика.rs/Marijana Avakumović
Wall Street: Dobri rezultati Johnson&Johnsona potaknuli optimizam
NEW YORK - Na Wall Streetu su u utorak cijene dionica porasle drugi dan zaredom, jer su bolji nego što se očekivalo poslovni rezultati Johnson & Johnsona i drugih velikih kompanija potaknuli nadu da tekuća sezona objave kvartalnih financijskih izvješća kompanija možda i neće biti tako loša kao što se procjenjivalo.
Dow Jones indeks ojačao je 127 bodova, ili 0,95 posto, na 13.551 bod, dok je S&P 500 porastao 1,03 posto, na 1.454 boda, a Nasdaq indeks 1,21 posto, na 3.191 bod.
Ulagače su jučer oraspoložili bolji nego što se očekivali kvartalni poslovni rezultati nekoliko kompanija, među kojima Johnson & Johnsona. Taj proizvođač proizvoda za zdravstvenu njegu povećao je i procjene rezultata za cijelu godinu, pa je cijena njegove dionice porasla 1,4 posto.
Dobit Goldman Sachsa također je bila iznad očekivanja, a ta je banka u proteklom tromjesečju više nego udvostručila prihode i povećala dividendu. No, kako je od trgovanja za klijete zaradila manje nego što se procjenjivalo, cijena dionice te banke pala je 1 posto.
Ipak, cijeli financijski sektor ojačao je drugi dan zaredom. S&P indeks tog sektora porastao je jučer 0,7 posto.
„Rezultati financijskog sektora prilično su dobri i to ovoga tjedna potiče tržišta, za razliku od prošloga, kada je palo. Ako rezultati kompanija i idućih dana budu dobri, cijene bi mogle porasti, no za značajniji rast, trebat će nam i bolji makroekonomski podaci", kaže Mohannad Aama, direktor u fondu Beam Capital Management.
S&P 500 indeks porastao je u protekla dva dana 1,8 posto, nadoknadivši velik dio prošlotjednog 2,2-postotnog gubitka, što se zahvaljuje dobrim rezultatima kompanija.
Premda analitičari i dalje u anketi Reutersa procjenjuju da su kompanije iz S&P 500 indeksa u trećem tromjesečju zabilježile prvi pad dobiti u posljednje tri godine, ipak se u novoj anketi očekuje nešto manji pad nego prije tjedan dana.
Unatoč rastu cijena u posljednja dva dana, ulagači nisu euforični, na što ukazuje ispodprosječan obujam trgovanja. Na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu vlasnika je jučer zamijenilo oko 6,2 milijarde dionica, dok prosječan dnevni obujam u ovoj godini iznosi 6,5 milijardi.
Nakon zatvaranja Wall Streeta, nekoliko je kompanija, među kojima IBM i Intel, sinoć izvijestilo o slabijim rezultatima nego što se očekivalo. Stoga je cijena dionice IBM-a pala više od 3, a najvećeg svjetskog proizvođača čipova 1,5 posto.
Na europskim su burzama cijene dionica jučer porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,12 posto, na 5.870 bodova, dok je frankfurtski DAX skočio 1,58 posto, na 7.376 bodova, a pariški CAC 2,36 posto, na 3.500 bodova.
Autor/izvor: SEEbiz / H
|
|
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Srbija daje dva miliona evra dnevno za kamate
U poslednje četiri godine Srbija je na vraćanje svog ukupnog spoljnog duga odvojila ni manje ni više nego 14,5 milijardi evra. Reč je o svim obavezama koje su za to vreme plaćali i vraćali država Srbija, banke i privreda. Od ovog iznosa čak tri milijarde evra su kamate. Pred ovim podatkom moraju se dovesti u sumnju sve spekulacije u javnosti o tome da samo „strane” banke iznose novac iz zemlje.
Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org kaže da iznosi otplate pokazuju sasvim normalno servisiranje našeg spoljnog duga. Prema njegovoj analizi u prethodnih 48 meseci, od oktobra 2008. do kraja septembra 2012. godine iz Srbije u inostranstvo otišlo je 14,5 milijardi evra.
– Na otplatu spoljnog duga mesečno plaćamo ukupno 303 miliona evra. U proseku 10 miliona evra dnevno, ukoliko računamo i neradne dane. U pomenutih više od 14 milijardi evra kamata učestvuje sa tri milijarde evra, što znači da za nju u proseku platimo 63 miliona evra mesečno ili malo više od dva miliona evra dnevno – objašnjava Zdravković.
Ukupan spoljni dug, pokazuje njegova računica, povećan je za četiri godine za 4,3 milijarde evra. Sa 20,530 milijardi u septembru 2008. na 24,832 milijardi evra u septembru ove godine. Kratkoročni dug smanjen je sa 1,918 na 363 miliona evra, a dugoročni je povećan za 5,857 milijardi evra.
– Pošto je od oktobra 2008. godine na otplatu glavnice potrošeno 11,532 milijarde evra, a pri rastu ukupnog duga od 4,302 milijarde evra, jasno je da novi krediti zaključeni u vrednosti od 15,834 milijardi evra. Znači, u strukturi ukupnog duga od 24,8 milijardi evra 15,8 su ugovori stari do četiri godine, a devet milijardi su obaveze starije od četiri godina. To znači da se otplate najvećim delom izvršavaju novim zaduživanjem – kaže Zdravković.
– Pošto je na ime kamate plaćeno tri milijarde evra, a dug je povećan za 4,3 milijarde, još uvek se ne može govoriti o neto odlivu deviza po osnovu servisiranja spoljnog duga. Spoljni dug javnog sektora povećan je 4,662 milijardi evra, banaka za 562 miliona, dok su preduzeća smanjila spoljna dugovanja za 922 miliona evra. U septembru ove godine proknjižen je rast spoljnog duga za 810 miliona evra, usled promene vlasnika u Apatinskoj pivari, tako da je do avgusta spoljni dug privrede smanjen za 1,732 milijarde evra ili po 37 miliona evra mesečno – kaže Zdravković.
Izvor/autor:Политика.rs/J. Rabrenović
Wall Street: Apple i Microsoft pogurali indekse, Dow Jones opet iznad 13.000
NEW YORK - Na Wall Streetu su u petak, u skraćenom trgovanju, cijene dionica porasle peti dan zaredom, što se ponajviše zahvaljuje oporavku dionica tehnoloških kompanija nakon njihovog oštrog pada prethodnih tjedana.
Dow Jones indeks ojačao je 172 boda, ili 1,35 posto, na 13.009 bodova, dok je S&P 500 porastao 1,30 posto, na 1.409 bodova, a Nasdaq indeks 1,38 posto, na 2.966 bodova. Jučer se, dan nakon blagdana, radilo skraćeno, pa je i obujam trgovanja bio mršav, što je omogućilo veće oscilacije cijena dionica.
Najviše su porasle cijene u tehnološkom sektoru koji je u posljednje vrijeme bio pod pritiskom. Od polovice rujna do polovice studenoga S&P indeks tog sektora potonuo je 13 posto. Jučer je, pak, dionica Microsofta poskupila 2,8 posto, Applea 1,7, a Research In Motiona više od 13 posto. Osjetno su porasle i cijene dionica trgovačkih lanaca jer se ulagači nadaju dobroj predblagdanskoj potrošnji.
Na 'Crni petak', dan nakon Dana zahvalnosti, kada trgovine odobravaju velike popuste, tradicionalno je počela shopping groznica tijekom koje bi, prema procjenama Nacionalne udruge trgovaca, potrošnja Amerikanaca trebala biti 4,1 posto veća nego lani u to doba. Pozitivno je na tržište djelovalo i to što je Međunarodni monetarni fond ublažio zahtjev o smanjenju dugova Grčke, što budi nadu da su međunarodni kreditori nadomak dogovoru o novoj tranši pomoći Ateni.
Na sjednici početkom ovoga tjedna ministri financija eurozone, te predstavnici MMF-a i Europske središnje banke nisu postigli dogovor o novoj pomoći Grčkoj. S obzirom da je jučerašnje trgovanje bilo skraćeno i da su mnogi ulagači bili odsutni jer su spojili Dan zahvalnosti i predstojeći vikend, obujam trgovanja bio je vrlo mršav.
Na Wall Streetu, Nasdaqu i NYSE MKT-u vlasnika je zamijenilo samo 2,8 milijardi dionica, dok prosječan dnevni obujam u ovoj godini iznosi više od 6 milijardi. U cijelom ovom tjednu Dow Jones indeks ojačao je 3,3 posto, dok je S&P 500 skočio 3,6, a Nasdaq indeks 4 posto. To je drugi po veličini tjedni skok tih indeksa u ovoj godini, no time nisu nadoknađeni svi gubici od prethodnih tjedana.
I na europskim su burzama cijene dionica jučer porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,49 posto, na 5.819 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 0,89 posto, na 7.309 bodova, a pariški CAC 0,87 posto, na 3.528 bodova.
Autor/izvor: SEEbiz / H
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|