Sutra je Badnji dan i poslednji dan Božićnog posta

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave sutra Badnji dan i Badnje veče i pripremaju se za najradosniji hrišćanski praznik - Božić, praznik Hristovog rođenja. U beogradskom hramu Svetog Save na Vračaru praznično bdenje služiće, po blagoslovu njegove svetosti patrijarha Pavla, episkop hvostanski Atanasije. Posle Božicnog bdenja, vikarni episkop Atanasije će sa sveštenstvom naložiti badnjak na platou ispred Svetosavskog hrama. Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se Rođenje Spasitelja čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji događaj za hrišćanstvo. Ovaj praznik je i poslednji dan četvoronedeljnog Božićnog posta kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika Rođenja.

U pravoslavne domove se na taj dan unosi badnjak po kome je praznik i dobio ime kome je crkva dala poseban smisao. Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i simbol je drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.

Dogorevanje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.

Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva pa se smatra da se okupljeni oko badnjaka ljudi zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.

Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić kojima se dočarava događaj Rođenja u Vitlajemu.

Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlajemsku pećinu u kojoj je rođen Bogomladenac Isus koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.<p< U seoskim kućama slama leži i po tri dana dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.

Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju. „Ko je gladan neka dođe meni ja ću ga nahraniti i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive”, zapisano je u Jevanđelju Hristovom.

U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko obavezno posne trpeze - posna jela, riba, suve šljive, orasi...

Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.

Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti. (Tanjug)