Trčati, svirati i plesati na Zemlji

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Trupa japanskih „taiko” bubnjara Za Ondekoza, jedini muzičari na svetu koji se za koncert pripremaju - trčeći, u istom maniru stiže u Beograd u februaru. Za Ondekoza bubnjari će 12. februara u Sava centru predstaviti perkusionističko taiko umeće kao i svoj način života i filozofiju, sažetu pod geslom: trčati, svirati i plesati na Zemlji. Trupu Za Ondekoza je 1969. osnovao Tagajasu Den na japanskom ostrvu Sado. Članovi trupe su živeli i trenirali zajedno, stvorivši revolucionaran i u svetu jedinstven šou, koristeći kao osnovu taiko bubnjeve i povezavši tri aktivnosti - trčanje, sviranje bubnja i ples, u maratonskim performansima. Svetski debi, nakon godina vežbanja i definisanja ciljeva i misije, trupa je imala 1975. kada su se članovi, nakon trčanja u okviru Bostonskog maratona, popeli na pozornicu i zasvirali tradicionalne japanske bubnjeve, „oborivši” moćnim zvukom sve prisutne.

Tako je rođena ideja o maratonskim turnejama, prva je započela 1990, a završila se posle tri godine, 355 predstava i (obratite pažnju) - 14.910 pretrčanih kilometara!

Prva japanska turneja organizovana je 2001. godine u spomen na preminulog osnivača Tagajasu Dena. Njegovi učenici i sledbenici protrčali su 600 kilometara, od Sado ostrva do planine Fuji, na čije se obronke preselilo sedište trupe.

Za Ondekoza su nastupili na otvaranju olimpijskih igara u Naganu 1998. godine, sarađivali su sa brojnim umetnicima i orkestrima, učestvovali na revijama Kristiana Diora.

Dodatni izazov Za Ondekoze trupu predstavlja akcija nazvana: „Daleko putovanje” (čitaj trčanje) kroz celu Kinu, čiji je spektakularan kraj najavljen na otvaranju Olimpijade u Pekingu.

Reč taiko na japanskom znači veliki bubanj, a instrumenti na kojima sviraju su isključivo tradicionalno japanski.

Na bini u Areni čuće se nekoliko vrsta taiko bubnjeva (uključujući 400 kilograma težak veliki bubanj), Šakuhaći (flauta od bambusa), kao i različite udaraljke i zvona.

Tradicija taiko izvođenja započela je u VIII veku u Japanu, a Za Ondekoza je tradiciju i istoriju spojila sa temama modernog društva, ističući jedinstvo duhovnosti i materije, i nužnosti čovekovog povratka prirodi sa jedne, i otvorenosti prema uticajima onoga što globalna slika sveta danas pruža, sa druge. (Mondo)