Medjunarodni fonetski alfabet [IPA]

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Međunarodna fonetska abeceda (kratica: IPA, od engl. International Phonetic Alphabet) je sustav znakova za fonetsku i fonološku transkripciju.

Kao pismo za znanstvenu transkripciju međunarodna fonetska abeceda uglavnom se upotrebljava pri navođenju primjera, npr. navođenje izgovora u rječniku.

Tablice IPA

Znakovi

Međunarodna fonetska abeceda uglavnom koristi mala slova latiničkog i grčkog pisma. Svakom znaku određen je jedan glas. Dodatni dijakritički znakovi služe za razlikovanje različitih realizacija ili funkcija jednog glasa. Dijakritičkim znakovima označavaju se i prozodijske osobine.

Samoglasnici

Samoglasnici predstavljaju se trapezom. Ordinata (okomita os) pokazuje visinu jezika (i vrijednost prvog formanta) a apscisa (vodoravna os) mjesto tvrobe (i vrijednost drugog formanta).

Napomene:
* Gdje znakovi stoje u paru, ljevi predstavlja nezaobljeni a desni zaobljeni samoglasnik.
* Znak [a] definiran je kao otvoreni prednji nezaobljeni samoglasnik ali koristi se i za otvoreni srednji nezaobljeni samoglasnik.
* Nazalnost samoglasnika označava se tildom (~) iznad samoglasničkog znaka.

Suglasnici

Suglasnici se dijele na plućne i pregradne glasove.

Napomene:
* Gdje znakovi stoje u paru, ljevi predstavlja bezvučni a desni zvučni suglasnik.

Koartikulirani suglasnici

Pregradni suglasnici

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Afrikati su "sliveni" glasovi. Najjednostavnije rečeno:
T+Š=Č
D+Ž=Dž

t͡s ʦ voiceless alveolar affricate
d͡z ʣ voiced alveolar affricate
t͡ʃ ʧ voiceless postalveolar affricate
d͡ʒ ʤ voiced postalveolar affricate
t͡ɕ ʨ voiceless alveolo-palatal affricate
d͡ʑ ʥ voiced alveolo-palatal affricate
t͡ɬ – voiceless alveolar lateral affricate
k͡p – voiceless labial-velar plosive
ɡ͡b – voiced labial-velar plosive
ŋ͡m – labial-velar nasal stop

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Malo sam razocaran podacima koje sam nalazio na netu - jako su kratki, sturi i neodredjeni. Zbog toga mislim da bi bilo bolje da svaki simbol posebno objasnim.

- Otvoreni prednji vokal. Drugim recima - nase "A" kao u reci "pAtkA". Jako mali broj jezika ga ne koristi.

- Otvoreni zadnji nezaokruzeni vokal. Izgovara se kao "A", ali je izgovor malo zatvoreniji, mutniji. Retko se pojavljuje u nasem jeziku. U engleskom postoji npr. u reci "bAll" [lopta] ili u holandskom "bAd" [kupati].

- Otvoreni srednje-centralni vokal. Jos slabije artikulisano "A" od prethodnog primera. Nema ga u nasem jeziku, ali postoji u engleskom u recima kao "Up" [gore], "plUs" [plus], u nekim ruskim recima, npr.: "mOskva" (izgovara se kao "m/\skva").

- Otvoreno-poluotvoreni prednji vokal. Izgovor se moze opisati kao "izmedju A i E". Retko se pojavljuje u nasem jeziku [kad brzo izgovorite "jedanaest" - dobijete "jedanÆst"] kao i u nekim dijalektima ["jÆl da?" - "je l' da?"]. Engleski primeri su: "cAt", "fAt". Obelezava se kao Ää u slovackom [mäso - meso], finskom [mäki - brdo] i u nekim slucajevima i u nemackom [käse - sir]. U norveskom, danskom i islandskom se obelezava slovom od kojeg i potice taj IPA simbol: Ææ.

- Otvoreni zadnji zaokruzeni vokal. Najjednostavniji nacin da vam objasnim izgovor je da namestite usta za "A", a izgovorite "O". Simbol se razlikuje od njegovog nezaokruzenog parnjaka [drugi primer u ovom postu] po tome sto je ovaj okrenut naopacke. Kod nas ne postoji taj glas, retko se javlja u engleskom, ali zato se cesce pojavljuje u madjarskom od obicnog "A": "mAgyAr" [madjar]. Neki lingvisti koriste znak Åå umesto standardnog.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

- Zvucni bilabijalni ploziv. "Bilabijalno" znaci da se koriste obe usne, a "ploziv" da je u pitanju praskavi glas. Da, pogodili ste - izgovara se kao nase "B"

- Bilabijalni vibrant. Objasnio sam vec sta znaci "bilabijalno", a "vibrant" znaci da glas proizvodi vibracije u ustima. Kazite naglas "rrrrrr", pa ce vam biti jasno sta su vibranti. Zvuci kao dugo "B". Ima malo jezika koji ga koriste, ali i oni imaju malo reci koje sadrze taj konsonant.

- Zvucni labijalno-velarni ploziv. Dva glasa koji spojeni daju treci se zovu "afrikativi" [nema to veze sa Afrikom, nego je to negacija od "frikativ"]. Ukratko T+S=C. Ovaj glas i jeste spojeno G+B, a izgovara se tako sto izgovorite G, ali tako da istovremeno spojite usne kao za B. Na primer, probajte da izgovorite prezime onog atleticara: "Gbogbo". Wink

Ovaj glas je cest u jezicima centralne i zapadne Afrike.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

- Bezzvučni alveolarni frikativ. Drugim rečima - naše S. Ogroman procenat jezika koristi ovaj glas.

- Bezzvučni retrofleksni frikativ. Prevucite jezikom preko vašeg nepca od zuba prema grlu. Primetićete da nepce ide otprilike ovako

¯\_ . Tamo gde je donji ugao kod ovog ASCII prikaza - tu nastaju retrofleksni glasovi kada se vrh jezika stavi na tu tačku. O retrofleksima će još biti reči, ali svi nastaju na isti fazon. Ovaj glas zvuči slično kao Š, ali je mekši. Od evropskih jezika, najviše ga koriste skandinavski jezici, pogotovo norveški i švedski.

- Bezzvučni alveolo-palatalni frikativ (u daljem tekstu Ś). U školi smo učili da glas Ć nastaje spajanjem T+J. E, nije tako! On nastaje spajanjem T+Ś. Da bi izgovorili ovaj glas, kažite Ć, ali tako da jezik uopšte ne dodiruje nepce. U japanskom jeziku se javlja samo u slogu "shi", a isto važi i za korejski; u poljskom se piše "si" ili Ś; u ruskom se Щ čita kao ŚĆ. Inače, ovo bi moglo da se definiše kao "meko Š", ali postoji još glasova koji bi mogli da se isto tako definišu.

- Bezzvučni alveolarni afrikat. Naš glas "C". Za razliku od prethodnog primera, ovde jeste T+S=C. Postoji u velikom broju jezika, ali se različito piše. U engleskom ne postoji ovaj glas, ali se ipak javlja u govoru ako se imenica završava na T pa se doda sufiks za množinu - S. Logično, zar ne? Wink

Primeri: caTS, streeTS...

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

- Zvučni alveolarni ploziv. Naše "D". Postoji u skoro svim jezicima.

- Zvučni dentalni frikativ. "TH" u engleskoj reči "this". Izgovara se tako što vrh jezika stavite na vrh gornjih sekutića i kažete "D". Ovaj glas se često javlja u Indoevropskim jezicima, ali ne postoji u slovenskim. Simbol je uzet iz islandskog jezika: Đð.

- Zvučni retrofleksni ploziv. U prošlom postu sam objasnio kako nastaju retrofleksi, pa se na isti način izgovara i ovaj glas. U engleskom postoji nekoliko reči, ali samo ako posle njega ide glas "englesko R", kao na primer u reči "drain". Kad malo pažljivije pogledate (tj. poslušate), primetićete da se to D razlikuje od običnog izgovora glasa D.

- Zvučni postalveolarni afrikat. Naše Dž (tj. Џ). Nastaje spajanjem D i Ž, kao što već znate. Postoji u mnogim jezicima.

- Prvo: zvučni palatalni ploziv; drugo: zvučni alveolo-palatalni afrikat. U suštini, oba simbola predstavljaju naš glas Đ. No, negde je prvi glas definisan kao "nešto između Dž i Đ", a negde "kao naše Đ", tako da ću morati da se ograničim na varijantu zajedničkog izgovora. Etimološki, to je jotovan glas D (obeležava se kao "d" sa malim uzdignutim "j" - kao "d na j-ti stepen"), ali fonološki, kao što vidite, ni ovde nije tačno da je T+J=Đ. O ovom drugom simbolu će kasnije biti reči, ali verujem da već pretpostavljate o kom glasu se tačno radi. Koristi ga ne mali broj jezika kao "redovan glas", ali kod nekih jezika koji ga ne poznaju - ušunja. Na primer, englesku reč "duke" (vojvoda) možete primetiti da je izgovaraju kao "đuk", naročito kad brzo govore. To opet ide u prilog teoriji o jotovanom glasu D.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

- Prednji poluzatvoreni nezaokruženi vokal. Naše "E". Mali broj jezika ne koristi ovaj glas.

- Prednji poluotvoreni nezaokruženi vokal. Izgovara se kao naše "E", samo što su usne raširenije. Tzv. "otvoreno E". Postoji i u našem jeziku. Tačnije, često se koristi umesto običnog E (onog iznad), ali to ne menja značenje reči kao što je slučaj u nekim jezicima, tako da se ni ne primećuje.

- Centralni poluotvoreno-otvoreni vokal (ne-baš-sasvim-otvoreni ili skoro-otvoreni vokal). Postoji u nemačkom i brazilskom portugalskom. Kažite reč "kelner", ali tako da se drugo E što slabije izgovori. Ili kažite E, ali povucite jezik malo unazad i naniže da vrh dodirne kraj desni..

- Centralni poluzatvoreni nezaokruženi vokal. Mali broj jezika koristi ovaj glas. Izgovara se tako što kažete E, ali jezik povucite unazad. Za razliku od prethodnog glasa, ovde vrh jezika "lebdi". Jeste li probali? Je l' tako da ni ne liči na E. Very Happy

- Centralni poluotvoreni nezaokruženi vokal. Ako znate da izgovorite glas "šve" (o njemu ću pisati kad na njega dođe red) onda se izgovara isto, samo što su usne raširenije. Postoji u engleskom jeziku u reči "fur", ali britanski (kokni) dijalekat.

- Centralni poluotvoreni zaokruženi vokal. Isto se izgovara kao prethodni, samo što su usne zaokružene kao za O. Praktično, po položaju usana, "šve" dođe između ova dva glasa. Postoji u irskom jeziku.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

- Bezzvučni labiodentalni frikativ. Labiodentalni znači da donja usna dodiruje gornje sekutiće (aj' probajte obrnuto!), a ovde se radi o našem F. Ovaj glas postoji u velikom broju jezika.

- Bezzvučni bilabijalni frikativ. Bilabijalni znači da se obe usne dodiruju, kao u glasovima M, P i B. Znači, izgovorite F, ali tako da se usne međusobno dodiruju. Bolji način za to je da izgovorite PF. Postoji u većem broju jezika. No, zanimljivo je da oni jezici koji koriste Ф će tako i izgovarati reči sa glasom F i obrnuto - razlika između ova dva glasa je skoro neprimetna.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

- Zvučni velarni ploziv. Koristi ga ogroman broj jezika. Najjednostavnije se može opisati kao: naše "G". Inače, ovaj simbol je predstavljen kao "malo G sa otvorenim repom" (kao u ovom fontu) - ne koristi se "zatvoreni rep" (kao u fontu "Times new roman".

- Zvučni velarni frikativ (meko G). U našem jeziku ga nema, ali ga ipak koristi veći broj jezika kao npr.: slovački, češki (piše se kao H), grčki (piše se kao Г dok se obično "G" piše kao ГГ ili ГК), arapski itd. Sâm glas nastaje u dnu grla, kod resice, i zvučni je parnjak našem H, a oba glasa su frikativi što znači da možete da ga izgovarate bez prekida dokle god imate daha. Recimo da se izgovara ovako: kažite dugo H (kao u reči "Huknuti"), pa probajte na isti način da izgovorite isto ali umesto H da kažete G. Položaj jezika i način strujanja vazduha je isti u oba slučaja. Što se tiče simbola, obratite pažnju da se piše isto kao i malo grčko "gama", ali bez one vodoravne crtice. Postoji još jedan sličan simbol u vokalima, ali pazite da ih ne pomešate - ovaj ima manji krug dole.

- Zvučni grleni (resični) ploziv (tvrdo G). Koristi ga mali broj jezika. Izgovara se isto kao i obično G, ali koren jezika dodiruje nepce. Koriste ga persijski, somali, skoro svi eskimski jezici i drugi.

- Palatalni afrikatni ploziv. Najjednostavnije opisano: piroćansko Đ. Postoji i u makedonskom jeziku gde se obeležava kao Ѓѓ.

- Zvučni faringalni (ždrelni) frikativ. Ovaj glas nije baš mnogo raširen. Nastaje priljubljivanjem zadnjeg dela jezika na gornje nepce i propuštanjem vazduha kroz suženo grlo. Postoji u arapskom, avarskom, čečenskom, kurdskom i još nekim jezicima.

- Zvučni epiglotalni frikativ. Retko se pojavljuje u jezicima, a veći je broj dijalekata koji ga koriste, kao što je primer sa slovom "`ayin" u arapskom jeziku. Otprilike se izgovara kroz suženo grlo i nešto je između "mekog G" i "francuskog R". Žao mi je, ali ne mogu drugačije da ga opišem. Sad

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

- Bezzvučni glotalni frikativ. Već vas čujem kako kažete "Pa, to je naše H!", ali - nije! Razz

Ovo se izgovara kao kad lako kažete "aha", a o "našem H" će biti reči u narednom pasusu. Ovaj glas je dosta rasprostranjen, ali se u našem jeziku retko pojavljuje. Zvaćemo ga "meko H".

- Bezzvučni velarni frikativ. E, ovo je "naše H" ili "tvrdo H" ili ukratko "X". Meko i tvrdo H neki jezici dosta jasno razlikuju, kao što su velški, ukrajinski, esperanto, azerski...

- Bezzvučni faringealni (ždrelni) frikativ. Oni koji uče arapski jezik će znati o čemu pričam, pošto se taj glas u arapskom obeležava sa "ح". Glas nije baš nešto mnogo rasprostranjen, a u našem jeziku se retko pojavljuje. Na primer u reči "Huknuti" s tim što se to H pušta kroz stisnute glasne žice. Ako ste ikada slušali "Bora Đorđević priča gluposti", verovatno ste upamtili "Pesmu o njegovoj jahti" u kojoj kaže: "plovi moja jaHta". Ovo je samo deo pesmice kao primer, a verujte mi da je bolje tako. Very Happy

Simbol je uzet iz malteškog jezika - Ħ ħ, a malo se baš i piše kao ćirilično Ć.

- Bezzvučni resični frikativ. Pri manjim veličinama fonta često se može pomešati sa "tvrdim h" ili se piše kao izduženo X. Izgovara se kao "tvrdo H", ali resica vibrira kao kod R. Nije baš nešto rasprostranjeni glas, ali se pojavljuje i u nekim evropskim jezicima: francuski (Roche) i nemački (daCH).

- Bezzvučni labio-velarni aproksimant. Najjednostavnije objašnjenje je X+W. Jedini primer koji sam našao je u engleskom "WHine" (vino). Mogu da se kladim da ste u prvi mah pomislili zbog simbola da je ovaj glas sličan glasu M, ali nije tako. Simbol nije "raskrečeno M", nego obrnuto W. Wink

Doduše, postoji i simbol "Hwair" iz gotskog alfabeta koji se piše kao Ƕ ƕ. Bar po mom mišljenju, mogli su da upotrebe taj simbol. Rolling Eyes

- Zvučni glotalni frikativ. Otprilike je to glas između H i G, ali više naginje na G. U češkom i slovačkom se piše kao "Hh", u ukrajinskom i beloruskom kao "Гг", a u engleskom se pojavljuje u reči "beHind".

- Bezzvučni epiglotalni frikativ. Ne mogu baš precizno da ga opišem, ali je to otprilike kao "ћ" koje nastaje u dnu grla. Retko se javlja, a jedini (pametan) primer je u arapskoj reči "govoriti" - [tɑʜɑːkæː].

- Glotalni ploziv. Nastaje u dnu grla i traje trenutak. Kao kada želite da kažete nešto odrečno pa kažete "a-a". E, ta crtica označava ovaj glas. Wink

- Epiglotalni ploziv. Glas sličan prethodnom, ali je nastaje u dnu grla.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Ponešto o tim "kukama"

Nemojte se iznenaditi ako negde naletite da je "kuka nadesno" opisana isto kao što sam ovde opisao "kuku nadesno" i obrnuto. U knjigama se često mešaju ti znaci - da l' su nalevo ili nadesno... Rolling Eyes

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

- Prednji zatvoreni nezaokruženi vokal. Naše "Ii". Ne postoji jezik koji ga nema.

- Centralni zatvoreni nezaokruženi vokal. Rusko "Ыы". Jako retko se javlja u indoevropskim jezicima. Izgovara se otprilike tako što se jezik povuče unazad, vrh se podigne i izgovori "Ii". Malo je kompllikovano. U poljskom se piše kao Yy, a u rumunskom kao Îî. Primeri su: poljski mysz [mɨʂ] - miš; rumunski înspre [ɨnspre] - napred; ruski ты [tɨ], engleski roses [ˈɹoʊzɨz] - ruže i velški Cymru [ˈkəmrɨ] - Vels.

- Polu-prednji poluzatvoreni nezaokruženi vokal. Malo muklije od običnog "Ii". U našem jeziku se retko javlja, a najbolji primer za to je reč "majca". "Jj" je nešto između J i I. Wink

Inače, ovaj simbol se u terminima IPA zove "malo veliko slovo I". Very Happy

- Zadnji zatvoreni nezaokruženi vokal. Ovaj glas se retko javlja. U turskom se piše kao "I bez tačke" (ne, nije ćirilicom Razz

) - Iı. Izgovara se slično kao glas [ɨ], samo što jezik ne dodiruje dno usne duplje, a i malo deluje muklije od tog glasa. Primer na turskom je reč ılık [ɯˈɫɯk] - blago, nežno.