Da li je batina iz raja izašla?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kako se ne vaspitava dete: Žuti karton za batine

Ne vičite i ne vređajte dete, već mu biranim rečima, u skladu s njegovim uzrastom, objasnite da ste ga udarili po guzi zato što je uradilo nešto veoma opasno i zato što ste se vi uplašili.

Predložene izmene Zakona o porodici, kojima je predviđena zabrana fizičkog kažnjavanja dece, aktualizovale su pitanje da li je batina iz raja izašla.
– Čim se kaže da je izašla, to znači da je u raju nema i da je iz njega proterana jer nije valjala. Kada god se pomene ta izreka, ja se prisetim druge, podjednako poznate, koja glasi „batina ima dva kraja“ – kaže Biljana Lajović, psiholog iz Beograda.

NIJE SVAKA GRUBOST ISTA
Ona smatra da ne postoje situacije u kojima je kažnjavanje batinama opravdano i naglašava da roditelji pribegavaju sili kada su bespomoćni, besni i kad nisu u stanju da reaguju trezveno i razumno.
– Kada dete, ne gledajući levo i desno, potrči s trotoara na ulicu ka automobilu koji se kreće velikom brzinom, roditelj reaguje instiktivno, hvata ga za ruku, vuče ka sebi i sklanja na sigurno mesto. Tu je upotreba fizičke sile razumljiva jer nema vremena za razgovore i ubeđivanje – objašnjava Lajovićeva i naglašava da se u ovom slučaju ne radi o fizičkom kažnjavanju.
Međutim, Branka Tišma, psiholog u OŠ „Laza Savatić“ u Beogradu, smatra da se u životu često nameću situacije u kojima roditelj može samo fizički da sankcioniše ponašanje svog deteta.
– Nema deteta koje bar jednom u životu nije pokušalo da gurne prst u utičnicu niti roditelja koji ga nije šljepnuo po ruci ili guzi. To nisu batine, to nije fizičko kažnjavanje već impulsivna reakcija roditelja koji želi da zaštiti svoje dete – kaže Tišma.
Ovakav stav ima i većina roditelja koji znaju da deca često upadaju u opasne situacije jer se penju po policama s knjigama, stoje na vrhu tobogana, skaču s ljuljaške ili s visokog zida, vuku pse za rep…

DVE PO TURU SAMO AKO MORA
– Ne vičite i ne vređajte dete, već mu biranim rečima, u skladu s njegovim uzrastom, objasnite da ste ga udarili po guzi zato što je uradilo nešto veoma opasno i zato što ste se vi uplašili. Taj udarac ne treba posmatrati van konteksta, naročito ako se dete uvek oseća voljenim – kaže Tišma.
Ako je roditelj besan iz nekih svojih razloga, pa udari dete po guzi zbog najbezazlenije sitnice, to naravno nije u redu. Međutim, ako dete i pored molbi i brojnih upozorenja celo veče tera inat, baca hranu, prosipa jogurt po stolu, kmeči i buni se, roditelj može da ga kazni blagim udarcem.
– Ne znam kako bi drugačije mogao da ga natera da se smiri i ponaša pristojno – dodaje Branka Tišma.

I NA BATINE MOŽE DA SE OGUGLA
Roditelji, kaže ona, znaju i da preteraju u ugađanju deci. Od njih prave centar sveta, a to deca često zloupotrebljavaju.
– Roditelj ne može i ne sme da ispunjava sve dečje želje, naročito ako one prevazilaze realne mogućnosti. Red mora da se zna i roditelj mora da pokaže da ima moć. Nisam za to ni da deca o svemu odlučuju sama, jer bi onda išla na spavanje tek u ponoć, ceo dan bi sedela za kompjuterom, jela bi samo pomfrit i picu i pravila bi scene zbog zabrana. Granica mora da postoji – kaže Tišma.
Na pitanje da li se granice brane batinama, ona objašnjava da je blaga fizička sila nekada neminovna, ali samo ponekad, jer će u suprotnom dete oguglati na batine i one više neće imati nikakvog smisla.

5 NEZAMENLJIVIH VASPITNIH PRAVILA
1. Postavite jasna pravila ponašanja i granice koje dete ne sme da pređe. Ono, takođe, mora da zna šta da očekuje ukoliko prekrši dogovor. Budite dosledni i jedinstveni jer dete mora da zna da oba roditelja imaju isti stav.

2. Dete uvek mora da zna da ga roditelji vole – i kad je dobro, i kad je nestašno, i kad tuče mlađeg brata. Voljeno dete je samouvereno i sigurno, retko ispituje granicu roditeljskog strpljenja i ne histeriše. I zato uvek, pre nego što ga iskritikujete, objasnite mu da to radite zato što ga volite i zato što mu želite dobro.

3. Uvek kritikujte ponašanje, a ne dete. Nikada ne smeta da mu kažete da je loše, nevaspitano i bezobrazno, već da vam se ne dopada njegovo ponašanje u određenoj situaciji. U suprotnom ćete samo izazvati njegov inat – „mama misli da sam glup, tako ću se i ponašati“.

4. Decu mlađu od tri godine ne bi trebalo da kažnjavate jer ona ne razlikuju uzrok od posledice niti dobro od lošeg. Štetu ne prave namerno, već istražuju okolinu. Decu između tri i 11 godina možete da kaznite uskraćivanjem privilegija kao što su gledanje omiljenog crtaća ili igranje omiljenom igračkom.

5. Najbolji način da naučite decu da se lepo ponašaju jeste da ih nagradite i pohvalite, lepom rečju, zagrljajem… Tako ćete im pokazati da uvažavate njihov trud i pomoći ćete im da razviju samopouzdanje.

(Blic)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Batine - ljubav ili mržnja?

Treba li zabraniti telesno kažnjavanje dece? Jesu li svake batine zlostavljanje? U poslednje vreme, ova tema dobija sve veću medijsku pažnju, a stavovi po ovom pitanju se veoma razlikuju. Međutim, ono što u celoj priči nekako najviše zabrinjava, jeste činjenica da roditelji polako u društvu poprimaju ulogu «negativaca».

Sa jedne strane se nalaze zagovornici zabrane batina kao vida vaspitavanja. Oni smatraju da je baš svaki, pa i najslabiji udarac - nasilje nad detetom, a da nasilje uvek proizvodi još nasilja. Deca se u ovoj verziji predstavljaju kao žrtve zlostavljanja, a roditelji kao zli ugnjetavači, gladni terorisanja i kontrole. Vrlo olako se izriču veoma ozbiljne osude, pa često može da se čuje i stav da roditeljima koji koriste batine u vaspitavanju treba oduzeti decu. Izgleda da odrastanje u domu za nezbrinutu decu nekima deluje kao daleko bolje iskustvo za jedno dete.

Druga strana

Sa druge strane, nalaze se protivnici zakona koji bi zabranjivao telesno kažnjavanje. Oni prave oštru razliku između pravog zlostavljanja deteta i običnog udarca po guzi, kojem mnogi roditelji ponekad pribegavaju, kako bi reagovali na neki nestašluk svog deteta. Protivnici zakona ne žele da veruju u to da većina roditelja predstavlja opasnost za svoju decu, i da bi društvo tako trebalo da ih tretira. Oni nikako ne smatraju da su batine najbolje rešenje za takve situacije, niti da ih treba promovisati, ali ne misle ni da će one trajno da utiču na dečju psihu, niti da roditeljima treba olako i bezuslovno uskratiti pravo izbora kada je u pitanju metoda vaspitavanja njihove dece. Naročito kada već postoji zakon koji strogo zabranjuje premlaćivanje i druge vrste povređivanja i zlostavljanja dece.

Roditelji nisu neprijatelji

Suludo bi bilo zaključiti da savremeni roditelji decu tuku zato što su manijaci koji žele da im naude. Mnogo je verovatnije da, uprkos entuzijazmu da decu vaspitavaju razgovorom i u duhu tolerancije, očigledno uvek postoje situacije u kojima ne uspevaju da pronađu neki srećniji način da se izbore sa neposlušnošću svog deteta. Uvođenjem totalne zabrane, mnogi takvi roditelji koji su, u suštini, svom detetu želeli najbolje, bili bi žigosani i pretvoreni u kriminalce, a čitave porodice bi bile izložene istrazi i potencijalnom razdvajanju, kao i eksploatisanju žute štampe, koja bi takve roditelje lako pretvorila u čudovišta.

Zagovornici zabrane telesnog kažnjavanja se obično pozivaju na nauku, tvrdeći da batine nisu delotvorne i da pospešuju agresivnost. Navodno, razložnim ubeđivanjem može da se sa decom mnogo više postigne nego prinudom. Međutim, mnogi psiholozi upozoravaju da su «dokazi» o štetnosti batina samo teorije - koje, istina, ubedljivo zvuče, ali u stvarnosti nisu do sada potkrepljene konkretnim rezultatima. Odnosno, da čvrsta uzročno-posledična veza između batina i negativnih pojava do sada nije ustanovljena.

Napredan potez ili ne

Dodatnu zbrku u ceo problem unose studije koje tvrde da je i popularna metoda «uskraćivanja pažnje» detetu koje se loše ponaša (slanje u ćošak, u njegovu sobu), čak štetnija nego batine. Neki psiholozi idu i dalje, pa smatraju da je svaki oblik kažnjavanja dece poguban po njihovu psihu.

Kao argument protiv batina se navodi i da su one necivilizovan način postupanja sa decom, tako da nisu prihvatljive u 21. veku. Naročito se igra na kartu «primitivnosti» srpskog društva, koje bi ovakvim zakonima trebalo da se unapredi i modernizuje, a istovremeno se zaboravlja da smanjivanje roditeljskih sloboda u korist države - u isto vreme znači i gubljenje ljudskih sloboda uopšte, što uopšte ne predstavlja napredan potez za jedno društvo.

I odrasle kažnjavaju

Tu je, naravno, i raširena teza o «jednakosti» roditelja i dece, po kojoj dete mora da se tretira kao odrastao čovek, sa kojim o svemu mora da se pregovara. Čak se i to što roditelji biraju dečju odeću, u tom svetlu posmatra kao demonstracija moći i narušavanje prava deteta.

Međutim, ideja da se dete najuspešnije podiže u partnerskom odnosu, zasnovanom na prijateljskom ubeđivanju, sve više se u psihologiji osporava, jer baš i ne pokazuje rezultate. Zaboravlja se da i odrasli moraju da se povinuju mnogim društvenim pravilima, i da u suprotnom bivaju kažnjeni, često i mnogo oštrije nego što bi ijedan roditelj kaznio dete. A suprotno popularnoj iluziji o racionalnom detetu, koje uči tako što mu se objašnjavaju razlozi, čini se da klasično uslovljavanje ipak ima mnogo veću ulogu u izgradnji dečje psihe nego što se smatralo poslednjih decenija.

Nauka nema „recept za vaspitanje"

Kada je nauka u pitanju, definitivno se pokazalo da ona nije u stanju da odredi koji je to najbolji način za vaspitavanje deteta, odnosno da ponudi neki «recept za vaspitanje». Studije jesu pokazale da telesno kažnjavanje nije preterano uspešan način, ali svaki roditelj već i sam zna da ovaj tradicionalni metod i nije previše efikasan na duže staze. Međutim, ni druge, modernije metode, takođe ne pokazuju previše rezultata. O tome svedoči i narastajuća zabrinutost u mnogim zapadnim zemljama, zbog jezivog stanja karaktera i ponašanja kod generacija koje danas odrastaju. Sve zajedno sugeriše da će, uprkos veri u svemoć nauke i njene teorije, roditelji uvek morati da se oslanjaju na svoju intuiciju, iskustvo i ljubav. Kao i činjenicu da oni najbolje mogu da sagledaju komplikovan i promenljiv odnos između sebe i deteta, zavistan od niza faktora, koji nijedan stručnjak nije u stanju da uračuna u svoju procenu.

Opkoljena porodica

Ono što je, svakako, najtužnija strana kriminalizacije telesnog kažnjavanja, jeste nezapamćen gubitak poverenja u roditelje i njihovo rasuđivanje. Kao da je činjenica da roditelji vole svoju decu najviše na svetu - potpuno zaboravljena, pa je praktično počelo da se podrazumeva kako je potrebno da se deca od njih zaštite. U javnost se iznose krajnje sumnjive statistike, prema kojima je sedamdeset i tri odsto dece u Srbiji izloženo zlostavljanju od strane roditelja, što bi značilo da većina roditelja ne zna ili ne želi da voli svoju decu, što je potpuno apsurdno. Kako je još davno primetio američki socijalni kritičar Kristofer Laš u svojoj knjizi Opkoljena porodica, usled pritiska «stručnjaka» svih vrsta, savremeni roditelji su izgubili veru u autoritet nad sopstvenom decom. A društvo u celini je izgubilo želju da veruje roditeljskoj kompetentnosti, što je sve zajedno rezultiralo invazijom stručnjaka i države na tradicionalni porodični život.

Diskusija na ovu temu se u domaćoj javnosti često banalizuje i izvrće tako što se protivnici pomenutog zakona po automatizmu proglašavaju «promoterima» batina. I to bez obzira što oni promovišu samo oprez i zdravorazumsko rasuđivanje - u korist dobrih namera i ljubavi ogromne većine roditelja prema svojoj deci, nasuprot patologizaciji ovog odnosa - koja proističe iz stvaranja atmosfere nadzora, sumnje i potkazivanja. Paradoksalno, kao garancija dečje sreće i sigurnosti, nad roditelje se danas nadvija «policijski pendrek», koji je tu da «bezdušne» roditelje nauči kako da vole.

Vratiti batine u učionice

Ankete sprovođene u Americi i mnogim evropskim državama, pokazuju da roditelji i dalje u većini pribegavaju batinama kao vaspitnoj metodi. Zapravo, uprkos kampanjama za zabranu batina u porodici, pojavljuju se čak i predlozi da se one vrate i u učionice. U anketi sprovedenoj ove jeseni u Velikoj Britaniji, petina nastavnika se izjasnila za vraćanje «šibe» u škole, jer smatraju da je disciplina toliko loša da će uskoro i sami postati žrtve batina, a jedna ranija anketa je pokazala da i pedeset i jedan odsto roditelja misli isto. U SAD, dvadeset i tri države dozvoljavaju telesno kažnjavanje u školama, a zabrana roditeljima da koriste ovaj metod ne postoji ni u jednoj. Kanada je zabranila telesno kažnjavanje u školama, ali je ostavila roditeljima mogućnost da batine koriste u vaspitavanju dece između druge i dvanaeste godine.

Dabex · Početnik Domaćeg.de

Nije iz raja nego iz Policijske stanice... Very Happy

SANDZO_BOY · Početnik Domaćeg.de

Da li je batina iz raja izašla?

zavisi na kom se primenjue i zasto Rolling Eyes

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Batine nisu 'izašle iz raja', jer stvaraju agresivce

Deca koja redovno dobijaju batine u trećoj godini života izložena su velikoj opasnosti da postanu agresivnija kada napune pet godina, pokazali su rezultati američkog istraživanja o posledicama nasilja nad decom, objavljenog u naučnom časopisu "Pidijatriks" (Pediatrics).

Naučnici s univerziteta Tulan u Lujzijani došli su do tog zaključka obavivši anketiranje 2.500 majki, objavio je francuski nedeljnik "Nuvel observater".

Polovina medju njima (45,6 odsto) izjavila je da prethodnog meseca nije udarila dete, dok je 27,9 odsto izjavilo da su to učinile jednom ili dva puta, dok je više od četvrtine reklo da su to uradile više od dva puta.

Istraživanje je potom pokazalo da su deca koja su dobijala batine, za razliku od one kojoj to nije činjeno, kada su napunila pet godina počela da se ponašaju surovo, zlobno i da viču na druge.

Naučnici, zato, podsećaju roditelje da postoje i drugi načini kažnjavanja dece, osim fizičkog.

Oni predlažu "slanje u ćošak" kao bolju vaspitnu meru od fizičkog kažnjavanja, jer taj postupak daje vremena detetu da razmisli o svom ponašanju i njegovim posledicama

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Je li batina izašla iz raja?

Psiholozi ukazuju na to da se na dijete ne smije dići ruka

Neki kažu da je dobra, tamo bi i ostala. Današnji moderni psiholozi ukazuju na to da se na dijete ne smije dići ruka, te da se svaki dio odgoja da riješiti razgovorom. No je li to potvrđena teorija i da li se doista da sve riješiti s razgovorom, još uvijek nije točno utvrđeno.

U fazi odrastanja djeteta susrećemo se sa mnogim stvarima. Od stavljanja smeća u usta do namjernog razbijanja stvari po kući te neposlušnosti. Najlakše je jednostavno upotrijebiti udarac i sve je riješeno. No treba biti na oprezu. Sjetite se da je vaše dijete slabije od vas, te da je njegovo malo tijelo još uvijek u razvoju. Također, imajte na umu da ste vi mudriji, stariji i pametniji te da se malim psihološkim trikovima također sve da riješiti.

Ono što doista trebate učiniti ukoliko ništa ne uspijeva je ponoviti dva puta da nešto smije ili ne smije napraviti , pritom ga ozbiljno gledati u oči i strogim glasom napomenuti još jednom što je,ili nije u redu. Ukoliko se dijete inati, ne želi vas poslušat, ismijava vas, ili ne reagira vrijeme je da upotrijebite silu. Pritom se ne misli na šamar, lupanje po glavi ili upotrebljavanje bilo kakve velike sile, ili ne daj bože oruđa. Lagani udarac po guzi sasvim je dovoljan da pokaže koga se treba slušati.

Zašto?
Ukoliko odlučite udariti dijete kao znak mjerodavnog odgoja, svakako mu nakon toga objasnite zašto ste to uradili. Djetetu mora biti jasno zašto je dobilo batine, te da se ovakav pothvat više neće dogoditi ukoliko bude slušalo i primjereno se ponašalo.

Navika
Udaranje djeteta nikako vam ne smije prijeći u naviku. Dijete će se s vremenom naviknuti na batine i biti će mu svejedno lupili ga vi ili ne. Već zna što može očekivati i dalje će biti onako kako je zamislilo. Lagani udarac po guzi ili kako bi se reklo ''za uho'' pokazat će djetetu što će uslijediti ako se nastavi ponašati bezobrazno i neposlušno. Naime, nikada nije u redu fizički kažnjavati dijete, no ukoliko dijete prvo lupi vas, pokažite mu što će se dogoditi kada to uradi nekom drugom. Dajte djetetu do znanja da nasilje nije u redu, te da se prema drugima nikada ne smije ponašati nasilno, osim ako netko drugi prvi započne nasiljem, u ovom slučaju, vi ste primjenili fizičku kaznu jer je ono prvo započelo s istim.

Bake i djedovi, tete u vrtiću i dadilje
Nikada ne znate što vam se događa iza leđa. Zato objasnite vašoj majci ili dadilji da ste izgradili odnos između vas i vašeg djeteta, te da šibom po leđima ili guzi ne dolazi u obzir. Samo zato što su pristali pričuvat klinca preko vikenda, ne daje im pravo da upotrebljavaju fizičko nasilje dok vas nema. Vi imate pravo odgajati vaše dijete onako kako mislite da je najbolje i ne primajte savjete od roditelja, dadilja i starijih od vas koji vas uvjeravaju da je jedini način za odgoj – ba

Svaki bi se roditelj složio da je odgoj djeteta najkreativniji, najljepši, ali i najteži posao na svijetu. Jedna od vječnih dvojbi vezana uz dječji odgoj ona je o tome jesu li batine prihvatljiva odgojna mjera ili nisu. No pogledamo li bolje, doista nije nužno fizički kažnjavati djecu osim ako to doista, ali stvarno nisu zaslužili. Većina roditelja opravdano smatra da su batine neizostavni dio discipline te da ukoliko ih oni ne nauče disciplini, netko drugi hoće, i zato je najbolje da se nauče poštovanju i autoritetu još od malih nogu. Dok protivnici bilo kakvih batina smatraju da batine uče dijete da su one dobre i prihvatljive, jer djeca uče promatrajući i oponašajući svoje bližnje. Bilo kako bilo, mi smatramo da batinjanje nije dobro, no postoji razlika. Jedna stvar je ''batinjanje djeteta'', a druga 'lupnuti po guzi'. Zato rješenje svega je da nasilje doista ne rješava nikakve probleme, no svakako uči disciplini, no u vrlo malim, jako malim dozama.

Izvor: zena.hr

crnibiser · samotvoja24

Nisam za prekomjernu upotrebu batine , ali zavisi sve od djeteta do djeteta i ponekad je veoma potrebno dijete klepiti malo po guzi ili ga povuci za uvce Mr. Green

Kako su ovi danasnji psiholozi poceli sa ovom teorijom i zakonima da dijete moze prijaviti nasilje nad njim svasta nam se desava.

Ne kazem da nema djece koja su uistinu zlostavljana , ali su dali djeci "krila".

Nedavno mi je dosla prijateljica sva uplakana i zadihana , ne moze zena do zraka da dodje i poce da mi prica. Ona ima sina koji ima 8 godina i 2. je razred Sin joj je super dijete inace ali je jako radoznalo i ko da ima ljepilo na prstima Mr. Green

Dijete ima i pricijeg mlijeka ono sto se kaze i sta god zatrazi kupi mu se ( normalno ako je dozvoljeno , da ne duzim mnogo).
U zadnjih par mjeseci nekoliko puta se desilo da se djetetu neke stvari lijepe za prste. Prvi put je isao s majkom u trgovinu i pitao da li moze da mu kupi kinder jaje , na sta mu je ona rekla da ne moze jer nije imala dovoljno novca uza se , kad je dosla kuci i pocela vaditi kupljene stvari iz kese tu se naslo i kinder jaje. Pogledala je na racun da slucajno trgovac nije otkucao jaje i da je placeno i nije bilo jajeta na racunu. Sjela je s njim i objasnila mu lijepo da je to ruzno sto je ucinio , da mora razumjeti da nije da mu nije htjela kupiti vec da nije imala dovoljno novca trenutno , pokupila se i otisla u trgovinu izvinula se trgovcu i platila kinder jaje Laughing

Malo poslije toga dok su setali parkom taj njen sin nasao je 5 eura u parku , buduci da nikoga nije bilo oko njih i nikome se nije mogla obratiti da pita da li je novac njihov uzela je novac sa sobom i dosavsi kuci stavila je novac u svoj novcanik i novcanik spustila na stol radni..nakon 2 dana posla je s njim da mu kupi sanjke u trgovinu..srecom sanjki nije bilo i kada je posla za novcanik da kupi mu mlijeko i selamu vidi cuda u novcaniku nema 5 eura onih Mr. Green

Dosavsi kuci sjela je s njim i pitala ga da li zna gdje je novac na sta se on kleo da nema pojma i da on nije nista dirao da bi je sutradan pozvali iz skolske kantine da je pitaju da li zna da je dijete kod njih trosilo novac samo ( jer ona je njima rekla da mu svaki dan daju sendvic , sok i nesto od slatkisa i da ce na kraju sedmice ona ili joj muz doci i platiti i da oni djetetu ne daju novac u skolu )..na kraju je dijete priznallo da je uzeo tih 5 eura jer to su njegove pare on ih je nasao Mr. Green

Opet je uslijedio razgovor oca i majke s njim i njegovog obecanja da vise nikada nista nece uzeti bez pitanja Mr. Green

Nedugo nakon tog obecanja djecak je opet imao malo duze prste i u skolskoj kantini se slobodno posluzio i uzeo zvakace gume , neke slicice i balone koje nije platio Mr. Green

I zena je lijepo uzela sipkicu , skinula mu gace i isibala ga po guzicici malo da bi joj on kroz plac rekao da ce da zove SOS telefon da je tuzi jer ga je isibala hahahahaha

E bas ti psiholozi i ti sto rade iza SOS telefona vole vise njega od njegove majke i oca. Najbolje da ga je jos naucila kako da postane lopov ... New Evil

Ponekada kada lijepa rijec ne djeluje treba isibati malo..na njega je djelovalo jer vise ni u wc ne ide a da ne pita nekoga , a cudnovato cudo ljepilo mu je nestalo s prstiju Mr. Green

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

crnibiser, ne znam dal sam ja pogresno shvatila ovu tvoju poruku, ali medjutim imam utisak da je ona njega vise naucila da se boji svoje majke. Sa 8 godina on izvrsno zna da se ne treba krasti, uopste nije mlad da to vec zna. Ne znam dal je ona njemu objasnjavala u tim razgovorima zasto i zbog cega je kradja losa. Mozda je i ta siba i trebala da se desi, kao sto kazes, sve je od deteta do deteta...

crnibiser · samotvoja24

Ma ne Mayche..dijete je jednostavno takvo..inace je jako mirno i osjetljivo , ali je pomalo nestasno ne u smislu da pravi probleme vise bih rekla da je previse znatizeljno , lako povodljivo Mr. Green

Recimo lako ga neko moze nagovoriti da nesto uradi , iako on zna i svjestan je toga da to nesto je lose on to uradi da udovolji nekome..ne znam kako obicnim jezikom to da ti napisem Laughing

Nije on krao sto on ima potrebu da ukrade ili sto to nesto nema pa eto bila mu zelja za tim , nego cisto iz radoznalosti ili je vidio kako to neko uradi pa i on ( jer je sedmicu prije njega neki mali iz njegovog razreda ukrao kesu bombona iz iste te kantine pa i on da proba kako je to valjda Mr. Green

A majka je pokusala svakako da ne dodje do batina i izgleda da su ipak batine pripomogle da on prestane s tim.) nece mu sjkoditi sigurno.

Kao sto je u prijasnjim postovima filicika rekla na zalost nasu bas radi toga sto se djeci previse popusta i previse im se da za pravo dosli smo do toga da roditelji bivaju zlostavljani i batinjani od strane djece. A kako smo krenuli jos malo roditelj ce morati dijete pitati da li smije u wc

Isla je cajk i kod psihologa koji joj je rekao da postoji period kada dijete laze , period kada dijete psuje , period kada dijete krade , itd. ali da je roditelj taj koji to mora na vrijeme prepoznati i sasijeci u korijenu i ja se usaglasavam s tim sto joj je psiholog rekao.

Uglavnom poenta svega ovoga jeste ta da ja nisam za batine , ali ako ispraznis sve moguce lijepe metode onda malo batina (sipkica po guzi , a ne nogom ili sakom ili glavom o zid ga lupiti Mr. Green

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Pa, cinjenica je da ja nemam decu, i mogu sad da pricam, ja bi ovako ja bi onako...al izgleda da necu znati dok ne budem imala svoju decu. I ja kazem, necu ih tuci, batine nisu nacin...ali ipak mozda kad sve ostalo propadne, verovatno cu se i sama okrenuti toj "batini iz raja"...ne bas sibom, al mozda po guzi...

crnibiser · samotvoja24

Draga moja Mayche ja ti zelim da dobijes akobogda svoju djecu i da osjetis ljepotu majcinstva ali vjeruj mi velika je to briga i borba , ali slatka.
Tanka sipkica po guzi nece skoditi vjeruj mi i nadam se i zelim ti da tu sipkicu nikad ne budes morala iskoristiti ,ali gledajuci danasnju omladinu i nas malo starije jasno se vidi koliko je postovanje prema drugima pogotovo starijima bilo kod ranijih generacija nego sada na zalost.

Mr. Green