Usvajanje dece

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Ja cu da usvojim dete ako ne budem mogla da imam svoje dece...zasto da ne?

dameski · Prijatelj foruma

ja bih i pored svog usvojila Wink

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Pa ti pocni da se druzis sa angelinom jolie pa vidi odakle ona usvaja Very Happy

Salu na stranu, ne znam dal bi pored svog usvajala. Mozda recimo ako budem mogla da imam samo 1 dete, jer ne zelim da ostanem na jednom. Ali bi najverovatnije usvojila dete sa nasih prostora.

dameski · Prijatelj foruma

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ja bih i pored svog usvojila, definitivno DA nemam nista protiv Exclamation

tabula · Početnik Domaćeg.de

Naravno da sam za usvajanje djece,sto da ne!

nextajox · **حزب الحيوان**

Ok je to ako žena ne može da ima dece. Ali i ako ima pa želi da usvoji Wink

pinkie · Prijatelj foruma

jedno od najhumanijih dela...usreciti dete kome je roditeljska ljubav najpotrebnija..ali drzava kao drzava je toliko iskomplikovala sam roces usvajanja da je je to neverovatno....na veliku zalost...a toliko je roditelja koji zele decu... Rolling Eyes

Iva Afrii · Početnik Domaćeg.de

Ja sam usvojena. Pre par nedelja sam to saznala i oseala sam se grozno. Ako to vec zelie da uradite, detetu to na najlepsi nacin prvi saopstite a ne da saznaje od drugih, kao ja, jel to utice na njihovu psihu i ponasanje. Bila sam toliko opterecena sa tim, iako sam posle par dana saznala groznu istinju i bioloskoj majci i dalje me sve zanima i imam zelju da saznam ko je i zasto ( sto nije odbaceno, jer 70% dece to zele da urade). Zato ponavaljam, uvek prvi kazite. Cisto da posavetujem. Wink

znljubica · Početnik Domaćeg.de

Usvojiti dete je zaista humano. Nažalost i tu pravimo razliku. U domovima ostaje mnogo više, skoro sva romska deca, jer niko ne želi da ih usvoji. Izgleda da naša humanost ima predrasude.

♥ QueeN ♥ · **[°mama 3 anđela°]**

Usvojiti dete je divno, i jako humano, ali po meni je to samo ako ne možeš imat svoju decu.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kada i kako reći detetu da je usvojeno

U Srbiji je tokom prošle godine usvojeno 12 dece, a 12 mališana pronašlo dom u inostranstvu. Najteže je deci koja su to kasno saznala ili im je saopšteno na ružan način.

“Imala sam divne roditelje i bezbrižno detinjstvo, a onda se sve srušilo. Na samrti mi je majka rekla da me ona nije rodila. Nema reči da se opiše kako sam se tada osećala. Smatrala sam da su me svi izdali i shvatila sam da je ceo moj život bio laž. Kako je neko mogao da mi priča da me voli, a da nešto tako važno krije od mene”.

Ovako počinje samo jedna od priča dece koja su usvojena, a pravu istinu su saznala kasno. U Srbiji je, inače, prošle godine usvojeno 112 dece, a 12 mališana pronašlo je novu porodicu u inostranstvu.

Dati detetu dom, porodicu i identitet je velikodušno i zato se usvojenje smatra jednim od najplemenitijih dela. Međutim, ono što će uslediti jednog dana jeste suočavanje sa istinom. Stručnjaci smatraju da je najteže deci koja su to kasno saznala ili im je istinu saopštio neko drugi, grubo ili ružno.

"Nema svrhe započinjati ovakav razgovor sa detetom koje ima dve godine. Treba sačekati da dete poraste i počne da gleda crtane filmove. Oni su veoma korisni, a naročito likovi iz bajki, poput Palčice, koju nije mama rodila već je nastala iz cveta, ili Pinokio, kojeg je tata napravio od drveta. Te priče su lakši način da dete u tom uzrastu prihvati da ne moraju svi da rode dete da bi ga imali. Tako može da se počne, ali to ne znači da je, kada se jednom saopšti, to i kraj objašnjenjima", kaže za "Novosti" psihoterapeut Branka Radojević, iz Asocijacije za alternativno porodično staranje o deci “Familija”.

Tokom razvoja dete će u svakom periodu postavljati pitanja, a dužnost novih roditelja je da se za to pripreme, naglašava Branka Radojević:

"Usvojitelji nam često traže 'čarobne rečenice' koje bi trebalo da izgovore u tom trenutku istine, ali iza toga se krije pretpostavka da to treba izreći i time završiti s objašnjavanjem.

Deca tako ne misle, ona očekuju više. Psiholozi ističu da se saopštavanje istine ne može obaviti u jednom razgovoru.

"Nikako ne treba pominjati dve mame, već objasniti da je jedna žena koja te rodila, a mama je samo jedna, ona koja pruža sigurnost i brine. Važno je da to bude dijalog i da usvojitelj bude otvoren. I nije bitno da samo usvojitelji budu spremni, već da i svoju porodicu i prijatelje pripreme, jer će se dete i kod njih raspitivati. Na radionicama koje smo organizovali usvojitelji se 'razmekšaju' i podele međusobno strahove i dileme. Ako je usvojitelj prestrašen, dete to oseti, a njegovu nesigurnost u tom trenutku može da protumači pogrešno. Saopštavanje istine bi trebalo da bude propraćeno porukama ljubavi", savetuje Radojevićeva. -

Statistika govori da kada se približimo 30. godini imamo pojačanu potrebu da se informišemo o svom poreklu, jer je to najčešće period kada i sami zasnivamo porodicu. Nekada usvojitelji to dožive kao odbacivanje, ali psiholozi smatraju da je to, u stvari, normalno i da ne treba da se boje, već da budu podrška i da im pomognu. Muškarci se češće odluče da potraže svoje biološke roditelje.

"Usvojitelji uglavnom poslušaju naš savet i saopšte deci istinu 'na vreme', ali ima onih koji ne žele i 'beže' i od nas i od svih ljudi koji ih podsećaju na to da dete nije biološki njihovo. To je užasan teret i suludo je da neko živi u strahu da će svakog časa dete saznati istinu od nekog drugog. Kada dete sazna od nekog drugog, to je strašno i predstavlja gubitak bazičnog poverenja u usvojitelje", priča Radojevićeva. -

U Gradskom centru za socijalni rad kažu da po okončanju postupka usvojitelji nemaju nikakvu zakonsku obavezu da dolaze kod njih osim ako, kao i svi roditelji, za to imaju potrebu.

"U našoj zemlji ne postoji servis koji se bavi ovim porodicama. O tome se ne priča, ali ima i neuspešnih usvajanja. Kada porodica jednom usvoji dete, to je konačno, a imali smo slučajeve da ga više ne želi. To su uništena deca. Zato se mora poboljšati priprema usvojitelja", tvrdi Branka Radojević.

(MONDO)