Srbi retko idu kod zubara

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Najnovije istraživanje Nacionalnog instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuje da je u odnosu na period od pre šest godina smanjen procenat onih koji redovno peru zube za čak 16 odsto! Četkica i pasta najmanje se koriste u istočnoj Srbiji, gde zube redovno pere oko 31 odsto stanovništva. Žene su redovnije u održavanju higijene zuba (gotovo polovina pere redovno) od muškaraca (32,6 odsto), piše „Politika”. Stomatolozi upozoravaju da svega 30,7 odsto ljudi posećuje stomatologa, dok samo 15,1 odsto ide zubaru radi kontrole zdravlja zuba. Poražavajući je podatak, takođe preuzet iz istraživanja „Zdravlje stanovnika Srbije” za 2006. godinu, da samo 8,5 odsto odrasle populacije ima sve zube, da 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok četvrtini građana nedostaje više od deset zuba.
Kada je reč o plombiranju, bele plombe imaju primat u zubarskoj ordinaciji, sudeći prema mini anketi „Politike”. Rečenicu „Doktore, molim vas da mi zamenite sve ove ružne plombe i da mi stavite one nevidljive” svakoga dana izgovori barem jedan pacijent u ordinaciji stomatologa.

Iako ne znaju zbog čega je to dobro i da li postoje neke vrste plombi koje, možda, mogu da budu štetne, naši građani svojim zubarima najčešće kažu da su čuli da su plombe u beloj boji trend u svetu i da ne žele da im se zubi popravljaju zastarelim materijalima.

Ovo potvrđuje i dr Boško Veljković, stomatolog Doma zdravlja „Novi Beograd”, koji naglašava da nije velika razlika u ceni, a da građani više vole kada im se plombe u ustima ne vide.

Dr Nikola Lolić, stomatolog Doma zdravlja „Zemun”, kaže da postoje dve vrste materijala koji se koriste za plombiranje zuba, kao i da obe imaju svoje prednosti i mane. Naime, one stare, tamne amalgamske plombe „stvorene” su na bazi žive, pa su čvrste, otporne i relativno jeftine, za razliku od belih koje su skuplje, teže za oblikovanje i idealne za popravku prednjih zuba.

„One srebrnaste plombe koriste se za popunjavanje šupljina u zubima već više od jednog veka, a napravljene su od kombinacije metala, u kojoj je i manja količina žive. Činjenica je da kod amalgamskih plombi infekcija teže može da prodre između zuba i plombe, kao i da su one idealne za stavljanje na ´pozadinske´ zube, jer se takozvana sila žvakanja nalazi na šestom zubu. Istraživanja kažu da se godišnje sažvaće oko 60 do 80 kilograma hrane po kvadratnom centimetru, pa se zato tu stavljaju one jače koje to mogu da podnesu. Postoji i ´sendvič tehnika´, koja se ređe koristi, a to je kombinacija obe vrste plombi”, istakao je dr Lolić za „Politiku”.

Iako su zdravstvene vlasti u Kanadi, Velikoj Britaniji i Norveškoj zabranile upotrebu plombi sa živom, nedavno obavljeno istraživanje pokazalo je da zubne plombe koje sadrže živu ne štete razvoju dečjeg mozga, kao što se strahovalo.

„Ukoliko bismo odlučili da svim građanima vadimo stare plombe, to znači da bismo bacali oko 600 tona amalgama mesečno. To je suludo. Kod nekog one traju po 30, 40 godina, kod drugog manje. Tragično je što nam ljudi dolaze tek kada ih nešto zaboli, pa, recimo, mora da im se izvadi živac i jedva da se zakrpi tanak zidić zuba. Na Zapadu, na primer, u Kanadi i Nemačkoj postoje zakonska rešenja kojima se građani obavezuju da dva puta godišnje idu na stomatološke preglede, a ako ne dođu moraju da plate novčanu kaznu”, smatra dr Lolić.

„Da ne valjaju amalgamske plombe verovatno bi reagovala Svetska zdravstvena organizacija sa preporukom da ih ne stavljamo. Činjenica je i da se stvaraju sve bolje generacije belih plombi i da svaka ima svoje mesto u primeni”, dodao je dr Lolić. (Mondo)