Srbi izumeli samuslužni sto za pivo

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Imaju li konobari softver? Nemaju, reći će vam neki gosti kafana, iznervirani upornim dozivanjem kelnera ili oni, na primer, kojima je umesto poručenog piva servirana kafa.

Može biti da su slična iskustva imali Saša Madić i Nenad Rajšić, naše gore izdanci, koji su u Slovačkoj, dakle u EU, patentirali i zaštitili - samouslužni sto za točenje piva. Ili, na engleskom, "bir stejšn".

To mesto, "stanicu za pivo", čine okrugli sto sa četiri stolice, a u sredini je slavina (pipa) iz koje teče piće. Ispred svakog gosta je poseban displej koji pokazuje cenu piva za jedan litar, količinu koja je popijena, odnosno koliko je još ostalo za ranije ubačeni novac.

"Unutar stola je boca u frižideru od 50 litara i nekih 15 metara creva u kojima se pivo hladi na četiri stepena. Aparat prima i papirni i metalni novac", objašnjava nam Zoran Spasić, direktor našeg preduzeća "Agroprem", zastupnika slovačke firme "Medboks".

Pivopija pritiskom na dugme određuje koliko pića da mu se nalije. Može i dva decilitra, da mu se pivo ne bi grejalo na stolu.

Spasić ubacuje 200 dinara na svom mestu za stolom, u petak prilikom prezentacije "stanice" na splavu "Grin bir" pored Bloka 70, u Novom Beogradu. Samo je jedna pipa na sredini stola. Rotira se 180 stepeni, zastaje, klikće i puni kriglu. Displej odmah pokazuje koliko piva još može da se "poruči". Za 200 dinara može 1,7 litara.

Pivo je "plzensko", hladno je tačno predviđena četiri stepena. Spasić zadovoljno otpija i počinje priču o srpskoj pameti u belom svetu. Izum je dobio mnogobrojne medalje na "Eureki", sajmovima robotike.

Sam softver (koga ne koriste neki konobari) naručen je u kockarnicama Las Vegasa. Tako aparat prepoznaje novac (ne može da mu se podvali).
Pivo se toči uz vrlo malo pene, a pena je, kao što se zna, najviše punila budžet nekih ugostitelja.

Sad, ima ljudi koji smatraju da bez pene pivo nije "ono". Na "stanici" se pena može dobiti ako se pipa okrene u suprotnom pravcu. Izlazi pene koliko hoćete.

"Nova je dimenzija uživanja zato što gost sam sebi toči i ne može dobiti manje nego što je platio. Gost će, točeći pomalo, uvek imati hladno pivo u čaši. I, ne mora da čeka konobara", objašnjava Spasić.

Svako od četiri mesta za stolom ima svoj nezavistan kredit. Postoje i dva moguća režima rada: pripejd i postpejd. Šta to znači?

"Možeš i kod aparata da piješ na crtu, ako vlasnik uvede postpejd", objašnjava jedan gost, brišući naknadno dolivenu penu sa brkova.

Jedna pivopijska stanica košta sedam hiljada evra. Ko će je kupiti? U Nemačkoj, Holandiji i Belgiji su prvi interes pokazali sami proizvođači piva.

Samouslužni sto može da se postavi i na otvorenom, sa stolicama ili bez njih. Može, koliko razumemo, na Adi ciganliji ili na vašaru u Šapcu. Istovremeno i u diskotekama, a svakako - pivnicama.

Jedan naš ugostitelj, čuli smo, ima nameru da otvori pivnicu sa 20 ovakvih stolova. Traju pregovori sa pivarama, u kojima, inače, ne oskudevamo.

Da li će konobari organizovati neki protest ako se "stanice za pivo" omasove kod nas, pa izgube posao? U takvim okolnostima neće biti više onoga: Dete, daj pivce za živce, al' da bude ladno ko zmija!

Neki psiholozi ili sociolozi mogli bi da istraže koliko će i da li će automati doneti nov talas otuđenja među ljudima.

"Konobarima daješ napojnicu, ovakvim stolovima ne možeš i da hoćeš", čulo se razmišljanje.

U Srbiji ima dovoljno bogatih da kupe poneku stanicu i za kuću. Izbegavali bi mnogobrojnu poslugu u vreme prijema, proslava. Uzgred, mogli bi i da zarade na svojim zvanicama. (Novosti)