Pet koraka od neuspeha do uspeha

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Najbolji sportisti u proseku dva od tri puta ne uspeju, a koliko nas ne želi da pokuša nešto novo ako uspeh nije zagarantovan? Problem je u tome kako razmišljamo o sebi u odnosu na neuspeh i njegove posledice. Neuspeh treba definisati - neuspeh može da posluži kao put ka uspehu ako znamo da ga iskoristimo na pravi način. Sve je u tome kako mu pristupamo, kako razmišljamo o njemu i na koji način njime upravljamo, piše „Blic”. Neuspeh najpre treba definisati kao učenje. Kad malo dete padne, ne kažemo: „Čoveče, stvarno si zabrljao!”, nego: „Sjajno, mali uči da hoda!” A ipak, kad kao odrasli, na primer, zabrljamo prodaju određenog proizvoda, ne dobijemo unapređenje, izgubimo posao - smatramo da smo doživeli neuspeh. Ili, još gore, sami sebe „čitamo” kao neuspeh. Mnogo je bolje na neuspeh gledati kao na privremen i nužan korak prema mestu na kojem želimo da budemo.

Upravljajte očekivanjima - drugo, upravljajmo očekivanjima, i svojima i tuđim. Ponekad je problem s neuspehom u nerealnim očekivanjima pri pokušavanju novoga. Očekujemo da svi prihvate novu strategiju posle samo jednog sastanka i da novi model automobila radi kao stari koji se nije menjao godinama.

Pretpostavljamo da će gomila potrošača navaliti na naš najnoviji i najveći proizvod iste sekunde. Retko se, međutim, takav scenario zaista odigra. Vođe često nedovoljno pokazuju potrebu za promenom.

Nove, revidirane proizvodne linije često imaju nedostatke, a oprezne klijente često treba uveravati da ono što nudimo zadovoljava njihove potrebe i interese.

Postavite realne ciljeve - prestanite pokušavati da budete savršeni. Sportski psiholog Bob Rotela napisao je korisnu malu knjigu „Golf nije igra savršenstva”. To je tačno, a nije ni posao, ni bilo koji drugi poduhvat u koji se ljudi upuštaju.

U pokušaju da budete savršeni možete sami sebe sprečiti u traženju novih i neisprobanih metoda za postizanje ciljeva.

Savladajte strah - upravljajte svojim strahom pre nego što on počne da upravlja vama. Možda nas ništa na ovome svetu ne koči više od straha. On je naša prirodna zaštita od pretnji našem fizičkom opstanku, ali prečesto, nažalost, biva podstaknut nečim što se ne ubraja u tu opasnost.

Niko, naime, neće umreti ako ne dobije unapređenje; neće vam ništa biti fizički ni ako iskritikuju vašu ideju na sastanku, a bez glave nećete ostati i ako ne uspete u prodaji nekog proizvoda. Na kraju krajeva, ni otkaz nije kraj sveta.

Koncentracija uvek - i poslednje ostanite koncentrisani. „Šta ako?” može biti vrlo korisno pitanje za anticipaciju svih mogućih scenarija koji vas mogu sačekati i podsticanje kreativnosti.

(Mondo)