Novosti: Svako čita pola knjige

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Kolekcije knjiga u javnim bibliotekama Srbije su u minulih deceniju i po, zbog izostajanja redovne godišnje popune u standardnom obliku drastično osiromašene, čime je ozbiljno ugroženo ostvarivanje osnovnih funkcija ovih ustanova. Broj čitalaca - članova biblioteka - godinama stagnira, kao i broj korišćenih odnosno pročitanih knjiga.

Na ove i mnoge druge porazne činjenice ukazuje nedavno istraživanje o nabavci knjiga. Načelnik Odeljenja za razvoj bibliotečkog sistema Narodne biblioteke Srbije Vladimir Šekularac kaže da današnji knjigoljupci, ni krivi ni dužni, plaćaju danak minulom periodu kada je knjiga, očigledno bila deveta rupa na svirali.

"U periodu od 1991. do kraja 2006. mrežu javnih biblioteka bilo je neophodno prinoviti sa oko 9.800.000 knjiga, a nabavljeno je manje od 4.300.000, što znači da su biblioteke, odnosno čitaoci bili zakinuti za više od 5,5 miliona knjiga", kaže za "Večernje Novosti" Šekularac.

"Polazeći od principa utvrđenih u Unesku o razvoju javnih biblioteka po kojima su 'bibliotečke zbirke dinamičan izvor koji zahteva neprekidan priliv nove građe i otpisivanje stare, da bi se osiguralo da neprestano bude relavantna za zajednicu i na prihvatljivom nivou pouzdanosti', očigledno je da je za dalji razvoj bibliotečko-informacione delatnosti u Srbiji u ovom trenutku najvažnije narodnim bibliotekama obezbediti sredstva za kupovinu knjiga", kaže Šekularac.

On podseća da mrežu javnih biblioteka Srbije čine: 148 samostalnih narodnih biblioteka, 14 pri opštinskim domovima kulture ili kulturnim centrima, 381 stacionarni ogranak narodnih biblioteka, 35 mesnih biblioteka i 37 biblioteka u preduzećima. Prema Zakonu o opštem interesu u oblasti kulture, novac za narodne biblioteke obavezne su da izdvoje lokalne samouprave kao njihovi osnivači.

Ali...

"Iako je članom 11 Zakona propisana obaveza opština i gradova da sredstva za potrebe u kulturi opredeljuju na osnovu kriterijuma, programa i predračuna troškova neophodnih za ostvarivanje tih programa, normativno utvrđeni kriterijumi su prava retkost, pa se sredstva za rad javnih biblioteka daju najčešće na osnovu zatečenog stanja iz prethodne godine i bez jasno utvrđenih parametara", kaže Šekularac.

Takvo stanje najnepovoljnije se odražava na obim sredstava za kupovinu novih knjiga koji je skoro redovno i u svim opštinama daleko ispod neophodnog za redovno godišnje obnavljanje fondova javnih biblioteka.

Na kraju 2006. godine, javne biblioteke Srbije su raspolagale fondom od 14,147.342 knjige, odnosno sa 1,89 knjiga po stanovniku, što je blizu međunarodnih i domaćih standarda od dve knjige po stanovniku (iako je u mnogim zemljama taj broj udvostručen).

Podatak, međutim, nad kojim se treba zamisliti jeste što su biblioteke u 2006. upisale 437.182 člana, pa je procenat članstvom u javnim bibliotekama obuhvaćenog stanovništva Srbije svega 6,10, a standardi nalažu da je potrebno da javna biblioteka upiše najmanje 10 odsto stanovništva područja koje opslužuje. Procenat čitalaca stagnira punih šest godina kao i obim korišćenja knjiga.

Zabeleženo je da je u javnim bibliotekama u 2006. korišćeno 7,588.525 knjiga, to znači da je takozvani obrtni književni fond iznosio svega 0,54 iako je prema standardima neophodno da u proseku svaka knjiga ima dva čitaoca odnosno korisnika.

"Razlog za ovakvu 'apstinenciju' čitalaca valja tražiti pre svega u znatnom broju neaktuelnih i korisnicima nepotrebnih knjiga u fondovima javnih biblioteka. Knjigoljupci žele naslove o kojima se govori i priča, a do njih u bibliotekama teško dolaze između ostalog i zato što opštine daju novac za knjige obično samo jednom godišnje i to u oktobru, pred Sajam knjiga, što bibliotekarima onemogućava da brzo i efikasno dobavljaju najzanimljivije knjige", kaže Šekularac.

On ukazuje na činjenicu da su javne biblioteke u poslednjih pet godina beležile znatno veću nabavku knjiga nego u deceniji ranije, ali da propisani standardi još nisu dostignuti. Tako je u 2006. u bibliotečke police ušlo 463.140 knjiga što je 77,28 odsto od standarda, a prema preliminarnim podacima nabavka je ista i u minuloj godini.

U cilju ublažavanja ovako negativnih posledica, Ministarstvo kulture Srbije u poslednjnih nekoliko godina je ustanovilo praksu otkupa knjiga za narodne biblioteke. Iako je to, naravno, dobrodošlo, pokazalo se da je to u suštini veća pomoć izdavačima nego bibliotekama.

Pretprošle godine bibliotekama je otkupom poklonjeno 62.082 knjige što predstavlja deset, najviše 14 odto od standardnima predviđenog godišnjeg obima nabavke za mrežu javnih biblioteka. Inače, u toku je konkurs za otkup knjiga iz 2007.

Da bi se koliko-toliko stvari isterale na čistinu u Narodnoj biblioteci Srbije načinjen je predlog nabavki knjiga i periodike za biblioteke za 2008. godinu. Za svaku opštinsku biblioteku navedeno je koliko bi tačno svake godine trebalo da prinovi knjiga i koliko je za to potrebno sredstava, pri čemu se računalo da jedna knjiga u proseku košta oko 500 dinara.

Tako, recimo, grad Beograd bi trebalo ukupno godišnje da kupi 103.050 knjiga, a po 7.500 knjiga Valjevo, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Niš, Smederevo, Čačak, Šabac, Zrenjanin, Pančevo, Sombor i Subotica. Za takvu nabavku svaka od ovih opština trebalo bi iz kase da izdvoji 3.900.000 dinara (računajući tu i sredstva za časopise i listove).

Kad se sve sabere biblioteke sa teritorije centralne Srbije trebalo bi svake godine da obnove fondove sa ukupno 437.125 knjiga za šta je, računajući tu i 2.635 listova i časopisa potrebno izdvojiti 228.443.750 dinara. Bibliotekama u Vojvodini neophodan je ukupan godišnji priliv od 162.175 knjiga koji zajedno sa periodikom košta 84.800.000 dinara.

Da li će ovaj razuman i stručno utemeljen predlog ostati mrtvo slovo na papiru kao i neki drugi propisi o bibliotekima - pokazaće vreme. Dotle knjigoljupcima ostaje da najzanimljivija i najaktuelnija izdadnja uglavnom potraže u knjižarama, naravno shodno dubini svog džepa.

(MONDO)