Jelek, anterija i opanci...

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Povodom 60 godina rada Nacionalnog ansambla „Kolo” u petak je održana revija „Modni trendovi Srbije proleće/leto 1948/2008” u Studentskom kulturnom centru. Revija je održana u okviru manifestaciji Ethno Couture - godišnjeg umetničkog događaja čiji je cilj da kroz kulturu odevanja predstavi raznolikost duha, poseban kolorit i autentičan stil našeg naroda. Iz bogate kolekcije fundusa Nacionalnog ansambla „Kolo”, izdvojeni su najlepši komadi narodne nošnje koji osim istorijske, imaju i visoku umetničku vrednost. Reč je o modelima koja su stvarani više od pola veka, koji su ručno rađeni, u bogatom koloritu, sa ornamentikom specifičnom za sredinu iz koje su ponikli. Srpska narodna nošnja je spoj staroslovenskog i starobalkanskog kulturnog nasleđa, a znatan je i utucaj levantske, orijentalne i evropske kulturne tradicije. Nošnjom je određivan društveni status, bračno stanje, pripadnost određenom narodu.
I zaista je bilo impresivno, zapravo, kao u onoj narodnoj: „Jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci”.

Modna pista bila je pokretni muzej - smenjivali su se ženski i muški modeli, ukrašeni vezom, zlatnim i srebrnim nitima, uz obavezan nakit, opanke, šajkače... I ne samo što smo uživali u „nacionalnom modnom blagu”, već smo i nešto naučili.

Da li ste znali da je nevesta, sa početka 19. veka, morala da nosi kapu na glavi sve do rođenja prvog deteta? Ta kapa je bila specifično dizajnirana, a od ukrasa je imala ogledalca, paunovo pero i cveće koji su nevestu štitili od magije.

Srpski gradski kostim sa Kosova, sredinom 19. veka, šili su carigradski krojači, a težio je 15 kilograma!

U Gračanici su nosili kape šivene po uzoru na grčke, ali su i one bile teške i neprijatne za nošenje, sudeći po tome kako izgledaju. Možda su upravo zbog takvih „modnih detalja” naše devojke morale da stoje kao strele, podignute glave, ponosno, ili uobraženo?

I muškarci su bili kicoši. Bela platnena košulja do pola butine nosila se u svim krajevima Srbije. Negde je bio obavezan kraći prsluk - anterija, ili kaputić - džamadan. U Timočkoj Krajini su nosili duži kaput od bež čoje, a u Bačkoj su muškarci za svečane prilike oblačili odelo od lanenog platna ukrašeno vezom od zlatne žice. Sremci su u prvoj polovini 20. veka, nosili crna somotska odela, veoma otmena i elegantna.

Obuća je bila jednostavna i udobna - opanci i širkani, bez obzira na status i imovinsko stanje. Međutim, ono na glavi objašnjavalo je ko ste i odakle ste - šajkača u centralnoj Srbiji, fes na jugu, dok se nije pojavila šubara koju su svi „pomodari” rado prihvatili.

Nakit je posebno zanimljiv. Muškarci su se šepurili ukrašeni tokama - metalnim nakitom koji se prišivao za prsluk, dok su devojke nosile đerdane od novca. U nekim krajevima se išlo tako daleko da su udavače na grudima morale da nose i čitav miraz u kovanicama, a što nije bilo lako - one bogatije su se „reklamirale” i sa 20 kilograma teškim đeradnima obešenim o vrat!

To je naročito bilo popularno u Lici gde je bilo poželjno da se devojka okiti od vrata do kolena, bukvalno, i da prilikom hodanja zvecka što više , kako bi prizvala dragog, a oterala zle demone.

Dakle, ako danas kukate kako su vam visoke potpetice neudobne, farmerke preuske, a sako kao oklop, onda ste razmaženi.

Za kraj, kada su manekeni završili defile, na pistu su istrčali igrači Nacionalnog ansambla „Kolo” i spletom narodnih igara, uz gromko „iha!” i „ojha!”, demonstrirali kako su nošnje izgledale u praksi.

(Mondo)

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

Pih .. kud nisam mogao da odem na tu priredbu ..