ZVEZDANI ŽAL- Ksenija Radotić

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

PITANJA

Pokušavam u Sunce da gledam,
ljubav da doživim,
da slikam, pevam i slušam ljude
Samoj sebi nisam dovoljna da bih sve spoznala
u istom trenu,
treba da se sjedinim sa Prirodom i ljubavlju
Sta je mislio Onaj koji je stvorio Veliki
prasak,
možda ga i naša svest i postojanje doživljava?
U šta će sve Ovo da se sažme?
Ako nas posle Toga ne bude
gde će Prasak našu svest odneti
i kakva će Priroda iz njega da se izlegne?

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

LJUBAVNA PESMA

Kako miriše tvoja reka
u proleće kada na površini želje se iskre
volela bih
da osetim
da upijam
kada se plima nagih misli uz obalu skuplja
i požuda plovi ka mome žalu.

Kakve je boje tvoja obala
postelja pokrivena tvojom puti u smiraj dana
volela bih
da posmatram
da prelamam
kada tvoji koraci prave crvenu brazdu u plavom
i ti prilaziš u krugu tek izašle mesečine.

Kakvi su obrisi tvojih izvora
skriveni pod tkanjem reči i pokreta
volela bih
da dodirnem
da trajem
kada sve zanemi i reka tiho teče uz obalu
a poneki talas se praćaka pred dolazeću oluju
dok se mirisi naših reka mešaju.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

REKA

Reka smo što prolazi
ostavljamo zgarišta i svetlosti
iza sebe
ali
miris jorgovana u kosi
raspuknut vatromet boja u oku
prelivaju
moju dušu osetljivo ptiče
u večni talas ljubavi.

Reke se povlače obala obnažena
ostavljen pesak da svetluca
čekajući ponovni zagrljaj
sa rekom
ali
miriše jorgovan iskre zenice
večni talas ljubavi nosi nas
od žala do žala kroz vreme.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

VEČERNJA ROMANSA

Na pesku
ostaše stope mesečevih akorda
Oči
mi se u talase pretvoriše,
zenica u bezdan
U njoj,
mreži za leptire,
tvoj pogled se utopi i
nestade
Samo
se prah žutih okaca prosu
po talasima
i iscrta na njima jedno
malo sunce.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

IGRA OČIJU

Treptaji mog srca,
lepršanje ptičijih krila
ispod mirne površine grudi,
dotiču tvoje oči.
Nit provučna kroz tvoje i moje oči
treperi
sa odsjajem ka srcu
Tvoje duboke mirne oči
smiraj su na mirnoj površini mora.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

POKUŠAJ BEKSTVA

Osetim te uvek kada cveta
nebo
različkom.
Pažljivo
silaziš u zaborav
i spase te uvek magnetska vrućina
ovdašnja
Kada se zričci udruže sa žetvom
sunca na nebu
sa okrnjenim mesecom se javljaš
i daješ poslednji smiraj prirodi
likom
svojim.
U maglenim jutrima osmisliš
nebo
zaledjeno oblacima
i prsti sunca ukočeni i
raspeti
izmedju sivih svitanja
povedu neme poglede tragom tvog
nestanka.
Osetim te uvek kada listaju
krošnje
svetlošću.
Okreneš se
na ulazu u zasenčeni deo sećanja
i spase te uvek srž telesna srasla
sa tobom.
Osetim te uvek kada pogledam
otkucaje noći ispod grudi neba
zakopčanih mesecom
i razgolićeno jutarnje sunce
krvavo
od svitanja.
Kada podjem stazom od boja ka tvom
obrisu
nacrtanom u vazduhu
setim se
da sam te
nesvesno
u mirisu opranog dana
osetila
opet.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

PRIČA

Male železničke pruge se ukrštaju
u praznini izmedju vidjenja.
Hodnici se ulivaju u tvoje ruke
kada se udaljavaš za svagda.
Ulice se istežu poput žvakaće gume
i granje se spušta do poljupca sa zemljom
Nebo je spušteno,
visi
zavesa u pozorištu.
Zakrpe su plave, zvonjava je za suncem.
Somot je siv,
oblaci imaju oblik tvog pogleda,
prsti na nebu dotiču tvoje obrise,
vode u nevidljivi vrisak.
U zvonjavu iza zavese.
Male železničke pruge na nebu
i adagio sećanja
u praznini
nadolazećoj.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

***

Neke ljubavi odlaze i vraćaju se,
neke su trajale samo jednom;
u trenu se setim
i misao, božanski leptir, odleprša
(i čežnja)
al’ ne ponovi ljude i njihovu blizinu
u mome trajanju;
neki ljudi odlaze i ne ponavljaju se.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

STRAH

Ne znam te u ovom novom dobu
nekoga drugog ostavih ovde
- izgubljen lik šapat i vreme.
U okretu nadjoh prazninu
izmedju dva neba i dve vode.
Ne znam te ovde
- nova koža
od sunca vreo novi kamen.
Ako se sapletem izgubiću i ovo vreme.
Plašim se strepnje da nekog stranca
nekoga drugog ostavih ovde.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

KLJUČ

Došao je po Sve
ali ključ sam već davno izgubila.
Iako ostade zaključana samo praznina
mislio je da je Sve ostalo.
Još smo deca
i igre ne ostaju iza nas.
Ova je ljubav samo prašina
što nestaje.
Vreme odmotava prugu
dolaze novi vekovi i ljudi
ova je ljubav samo prašina
što se ponovo radja.
Došao je po Sve
ali ključ će biti nadjen u drugom vremenu.
Ti ljudi nećemo biti mi
već drugi u krugu.
Sada
ostade zaključana samo praznina.
Ova je ljubav samo prašina
što nestaje i ponovo se radja
od ljudi do ljudi.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

RADJANJE LJUBAVI

Ognjena loptasta munja
niz tamnu padinu se kotrlja
ka meni
rasipa plamene iskre ognjene strelice
u modroj mirnoj pozadini
u tihoj pritajenosti noći.
Osećam dolazeću vrelinu vihorni
nemir
komešanje u mislima muzika sve jača
zvuk po zvuk izvire ispunjava sve prostore
strujanja se granaju uvijaju obuzimaju.

Upijam
tamo gde se rodio oganj
tamo je klica džinovskog drveta
padaju ognjeni plodovi
kotrljaju se niz tamnu padinu
ka meni
rasejavaju ognjeno seme u svakom delu bića
vreže se rascvetavaju
kroz svaki zvuk moje duše.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

PROCEP

Srećemo se u najmračnijim jazbinama misli
gde nam se ni zvezdana neba ne dodiruju
a ruke i usne su svetovima daleko mada
u istom smo svetu i istom krugu.
Zakasnelog nekog trenutka jedno od nas stiže.
U vremenskom pomaku živimo jedno prema drugom
dva bića što gore u mračnom zanosu.
Dovoljan on je svojoj jazbini svome nebu.
Vatra tu se u pepeo ne pretvara
već ra|a samu sebe
seje sve veći plamen u ovom zemaljskom telu.