Vedrina vetra - Milana Piletić

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

KOSI SNEG

Šapuće kosi sneg
ove časove divne samoće
u kojoj se svetkuje povratak
a ne bekstvo
to je pesma koja vri na usnama
ponovo pronađena
pogodi me kao grudva
ovog nestašnog
ovog darežljivog snega

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

NADA

Đorđu K.

Usred radosnog pokreta
zaspala je ptica
zamah je opomena i spomen
krilo senka na mom čelu

spuštam svetiljku na tlo
i teško mi je kad se setim
svetlost sada pripada samo meni
iako smo je nekad i neznajući delili

pretih je tvoj san pod prastarim snegom
u kome ti nesklopljene oči

kad već nisam mogla ruku
prihvatam tvoju nadu
i onaj poslednji trenutak
koji ti je izmakao.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

OTKROVENJE

Došao je Dan dobro poznatih stvari
Koje se rađaju il umiru
Svejedno
Zaseni me znamenje ritma
Koji jedino traje
Vetar skuplja reči u beskrajne skute
Proleće stresa krila
Još bunovna i vlažna
lagano uploviti u njihov zov
Sa znakom snega na čelu
Odlučno se umotati u vetar

Zaseni me znamenje ritma
Koji jedino traje

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

PLIMA

Da tišina postane okom
Sva doba znakom
Svi dani rokom

I ničeg više da ne ima
pamti da samo osmeha plima
Čini da oko bude tišina

Ja biću zrikom
Što budan sanja
Van oseka i branja

Sačuvaj tihe osmeha hridi
Gde zrikavac san svoj vidi

I idi

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

PUT

U ovu noć olujnu i očajnu
treba položiti razvaline
jarak ispunjen mrtvom vodom
više se ne može usnulim hodom
kroz naglu moru od tišine

Treba oprostiti drugima i sebi
treba otići
sva jedra treba dići
taknuti bilo slanih kapi
od mora i od znoja

otisnuti se po obično mudro lice
bez mreže i harpuna
kiseonika proračuna
za jarbol se čvrsto drži
plovi čekaj izdrži
gle
pristižu sa svih strana
davno odbegli pacovi
oštri im živi repovi
paraju noć olujnu i očajnu

Otiču nekud zvezde

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

BULKA

Jednom. Kada zaigram.
Da li će to biti san?
Na buri? U vetru?
Na dnu iluzija,
ili na kapiji tek otkrivenog raja?
Ko zna šta ću da igram
i kako ću da prizovem i odagnam
talase i munje i smeh
jednog cveta
usnulog u krvi leta.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

PATRIJARŠIJSKI DVOR

U burnom kovitlacu vremena
odjednom – mir i lepota.
Kroz tišinu prohujalih dana
samo blage oči Bogorodice
sanjaju u meni.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

ZALJUBLJENI BOROVI

Srela sam ih jutros,
na brežuljku
natopljenom suncem.
Poželela sam da ti pevam o njima,
zaljubljenima,
izgubljenima,
presrećnima,
nesrećnima.
Da ti naslikam kako su nerazdvojni,
kako pružaju jedno drugom ruke,
kako zajedno smeju se i plaču,
kako se gube u svojoj ljubavi
da bi u njoj našli sebe.
Kada bih mogla da ti dočaram
kako su nenadmašni u svome poletu,
kako su opili vetar i sunce,
kako su čarobni –
kao začarani princ i njegova princeza.
Reči će se rasplinuti
u njihovim zaljubljenim pogledima.
Da bi ih razumeo moraš doći ovamo
i čuti kako ih venčava sunce,
praćeno dalekim zvukom zvona.
Moraš videti kako moćne zvezde
utonu u njih svake noći.
O, onda ćeš shvatiti, ljubavi moja,
zašto jutros želim
da zauvek budemo
zaljubljenih borova par.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

ŠETNJA

Tri crne tačke
u noći beloj
s nešto vune
od starog toplog snega.

To sam ja,
to si ti,
i ko još?

Senka poljupca
umiruće zime,
duge zvezde
zaspale u nama.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

DŽEZ MAJLSA DEJVISA

Hitre tamne ruke
po zategnutoj koži
bića i instrumenta
traže, kroz nemir brujanja Afrike,
tamni sjajni tonovi
prodiru
čas klonulo čas poletno,
navaljuju u čoporu,
iskonski i jasni,
poniru i izviru
iskazani skrivenim jezikom
izduvaće sebe,
izduvaće srce i misli,
i ništa neće ostati
od muzičara, od mene,
sem muzike

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

POEZIJI

Opet si iskrsla preda mnom,
kao Euridika,
ali budi vernija;
ako se vratiš u svoje vrtove
ugasnuće vrt moga srca.

U njemu slutnje tvoga mirisa
objaviše blagim dahom buđenje Orfeja,
sa čijeg dlana i zlo pije muziku,
jer iz obožavanog grla
veje nepresušna lepota.

Lepoto moja,
ponovo si kročila u moje prazne odaje
kao sunčev zrak
u tamne dubine podnevnog mora.

Opet znam ko sam
i šta želim od života
a ovo je prava pesma,
jer noćas,
sve do plodnih granica kiše
trčimo uporedo,

konačno opet zajedno,
ljubavi moja, poezijo.

GrainneNiMhaille · Početnik Domaćeg.de

SPAS

Ako opet počnem da pišem o Rovinju
osećam
ljubav će rastvoriti stihove.
Ali moram da zapišem:
Ključ od rovinjske kuće
među toplim mojim dlanovima
vrata dana otvara.