Parkić ni na nebu ni na zemlji

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Za razliku od Ciriha, Londona, Njujorka, Čikaga i drugih gradova, gde je gradnja zelenih površina na ravnim krovovima zgrada gotovo obavezna, u Beogradu su takvi vrtovi prava retkost i uglavnom se mogu videti na krovovima nekih garaža, piše Blic.

U velikim gradovima zeleni krovovi treba da nadomeste nedostatak zelenih površina u urbanoj sredini. U pitanju su biljni prekrivači na ravnim krovnim površinama, u vidu travnjaka, cvetnjaka, a čak nije isključena ni sadnja drveća.

"Prednost ovakivh krovova je višestruka. Pored estetskog faktora, oni su istovremeno i toplotna i zvučna izolacija. Osim toga, kontrolišu odvod vode posle nevremena i na taj način sprečavaju zagušenje kanalizacionih otvora. Najzad, njihova gradnja predstavlja u svetu dugogodišnji trend, priča Ljubomir Popara, glavni arhitekta 'JKP Gradsko zelenilo' ".

Da bi se ovakav krov mogao napraviti potrebno je uraditi na krovu pravilnu izolaciju.

"Sa krova se prvo moraju očistiti sve nečistoće, poto se postavljaju najlon, plastika ili guma koji se vare, a koji moraju da budu vodonepropusni. Na to se stavlja stiropor preko koga se stavlja industrijsko platno. Podloga se proverava zalivanjem vodom i ako je sve u redu može da se postavi humus, hranljiva zemlja čija debljina sloja zavisi od biljaka koje žele da se sade", objašnjava ovaj arhitekta.

Zeleni krovovi se uglavnom primenjuju na sistemima ravnog krova, kako na objektima visokogradnje, tako i na podzemnim objektima kao što su garaže, pothodnici ili prodajni centri.

Moguće ih je izvesti i na kosim krovovima, ali postoje i ograničenja vezana uz nagib i učvršćivanje ozelenjenog sloja. Kada je reč o ravnim krovovima, ograničenja gotovo i ne postoje.

Zeleni krovovi potiču iz antičkih vremena, pominju se u Starom zavetu, a prvi krovni vrtovi i terase pojavili su se na Bliskom istoku gde građevine tradicionalno imaju ravne krovove.

Ova moda širila se velikom brzinom i bila je privilegija kraljevskih porodica, plemstva i bogatih građana.

Jedan od najstarijih zelenih krovova 20. veka je iz 1914. i nalazi se u Švajcarskoj na krovu fabrike "Valishoten" u Cirihu, dok se moderni zeleni krovovi prvi put pojavljuju u Nemačkoj tokom šezdesetih godina prošlog veka.

Krov skupštine u Čikagu je jedan od najranijih i najvećih projekata ovog tipa u Americi, a "Skandinavijan Grin Ruf Institut" u Malmeu je krov upotrebio za održavanje botaničke bašte.

Poslednjih deset godina ovi krovovi su deo "zelene arhitekture i popularni su širom Evrope".

U Beogradu su ovakvi krovovi retkost i za sada postoje samo na dve zgrade, na Kalvariji u Zemunu. Trenutno se rade na krovu jedne kuće na Medakoviću, na jednoj od rezidencija u Užičkoj, i na sambenim zgradama u ulicama Baje Pivljanina, Svetozara Markovića i još jednoj zgradi na Vračaru.

Investitori ovih radova su privatna lica, a bašte koj se prave ne prelaze više od 150 kvadrata. Jedan kvadrat zelenog krova u Srbiji košta najmanje 40 evra.

Predlog da se po uzoru na druge svetske gradove zeleni krovovi grade i na beogradskim zgradama nedavno su pokrenuli stanari Opštine Vračar.

"Ovi krovovi se, na primer, u Londonu rade uz podršku države, jer u samom gradu nema dovoljno zelenih površina, pa je to jedan od načina ozelenjavanja grada. U Beogradu postoje mnogo veći problemi, kao što su preuski trotoari, propale fasade i obični krovovi, čije nam je rešenje prioritet. Kod nas ne postoje zakonski propisi koji predvidjaju da se krovovi preprave u takozvane 'living rufs' i zbog toga ova ideja moraće da sačeka", kaže za Blic Branimir Kuzmanović, predsednik Opštine Vračar.

(Blic/MONDO)

bokiskroz · Upućeni član

Video sam da ovako nesto postoji i na Vilinim vodama i priznajem, bio sam prijatno iznenadjen. Voleo bih kad bih na nekoj tridesetospratnici posadio koje drvo, zasadio malo travice, pio neku limunadicu i gledao negde u daljinu. A ispod mene - haos. Koji bi to ugodjaj bio, juuuu! Very Happy