„Oskar“ je ozbiljan električni automobil

Shiseido · **N-SNG-J06**

Uvereni da će benzin ubrzo postati luksuz, a vožnja automobila nešto što nije lako finansirati, jedna grupa nemačkih inženjera i studenata potražila je rešenje: električni automobil za gradsku vožnju. Automobil je nazvan „oskar“ (skraćeno od Open-Source-Car) i pokazao se toliko dobro, da je „Folksvagen“ već zainteresovan da ga otkupi.
Ako cene benzina nastave da rastu istim tempom kao i do sada, vreme bi uskoro moglo biti zrelo za „oskara“. S punom baterijom, ovaj automobil može da pređe do 300 km. Ono što je kod električnog automobila nezgodno jeste to da vozač početnik nikada ne zna baš tačno da li je automobil upaljen ili nije, to jest da li će kada nogom pritisne papučicu za gas jurnuti napred, ili se neće desiti ništa. Elektromotori ne proizvode nikakav zvuk dok automobil stoji. „Oskara“, međutim, ne bi trebalo potcenjivati. Kada nakon sekundu ili dve krene i zakotrlja se putem, čovek oseti malo onog pionirskog duha koji je pronalazač automobila Karl Benc morao osećati 1886, prilikom prve vožnje s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.
Feliks fon Bork je s tim uverenjem i stigao u Berlin. Projekt „Alkasol“ (Akademska grupa za solarnu tehniku Tehničkog uiverziteta u Darmštatu) predstavio je „oskara“ na jednoj manifestaciji poslaničkog kluba Zelenih iz nemačkog Bundestaga. Trista gostiju iz celog sveta, iz domena politike, automobilske industrije i auto-moto saveza čitav dan je diskutovalo na temu „Hoće li automobil budućnosti ići na struju?“ Bork smatra da ono što je u ovom pitanju sporno uopšte nije izvodljivost, već samo vreme. Radi popularisanja svog projekta, ovaj 38-godišnji mašinski inženjer se obratio Gvidu Hanihu, koji je ranije bio šef marketinga u „Suzukiju“, dok je sada zadužen za plasman „oskara“ na tržištu.
„Električnim automobilima pristupamo previše racionalno“, kaže on. „Ali vožnja ‘oskarom’ je ipak uživanje. To je idealan auto za mlade koji su odrasli uz plejstejšn, oduševljeno igraju igrice s automobilskim trkama kao što je ‘Gran Turizmo’ i cene jednostavno rukovanje.“
Činjenica je da probna vožnja „oskara“ pričinjava pravu dečju radost. Njegova spoljašnjost podseća na „Adidasove“ duboke patike iz 80-ih godina, jedino što zahvaljujući sjajnoj aluminijumskoj površini ne deluje tako izlizano. Unutra se susrećemo sa provizornim elementima, koji svoje mesto u automobilu nisu našli zbog izgleda, već iz čisto praktičnih razloga, a verovatno i zato što je tako jeftinije. Volan je stari upravljač „forda“, sedište je provizorna konstrukcija od aluminijumskih cevi i mrežastog sintetičkog materijala, kvačilo i poluga menjača ne postoje. „Jednostavno namestite menjač na ‘napred’ i može da krene“, kaže Bork.
Za ubrzanje je zadužen naročit, izuzetno mali i visokoefikasni pogonski uređaj koji stvara obrtni momenat do 2.000 njutn-metara - što je oko tri puta više od snage „rols-rojsa“. Takvi su elektromotori. „Kad kreće na semaforu za sobom ostavi i poneki ‘porše’“, hvali ga Bork. Baterija teži 250 kg, i najteži je deo automobila. Ukupna težina vozila iznosi 650 kg. Dužina vožnje je - zasad - 300 km. „‘Oskar II’ će imati manju i lakšu bateriju, dovoljnu za 150 km vožnje, da bi se smanjili troškovi i težina“, kaže Bork. Na kraju krajeva, kada jednoga dana bude zreo za serijsku proizvodnju „oskar“ ne bi trebalo da košta više od 5.000 evra, a težina treba da mu bude još manja. „Lakom konstrukcijom se oslobađamo zavisnosti od benzina“, tvrdi Bork. Uprkos tome, „oskar“ ne treba da postane automobil koji nameće odricanja.
U 2,5 m dugom i 1,2 m širokom vozilu mogu da se smeste dve odrasle osobe, jedna napred i jedna pozadi. Na zadnjem sedištu mogu da sede i dva deteta. Ovaj automobilčić je konstruisan za kratke vožnje, a, prema statistici, 90 odsto svih vožnji je i tako kraće od devet kilometara. U njemu ima dovoljno mesta i za odlazak u nabavku. Vredni predmeti, kao što je laptop računar, mogu da se ostave u fioci u zadnjem delu automobila, kojom je iskorišćen prostor ispod zadnjeg sedišta. „Oskar“ za sobom već ima čak i test ponašanja prilikom sudara, izveden tako što je 60 kg teška aluminijumska ljuštura, na kojoj se zasniva karoserija, brzinom od 60 km/h udarila u čvrstu prepreku. Rezultat? „Putnici su preživeli“, kaže Bork.
Zbog čega se, međutim, desetočlana ekipa kao što je „Alkasol“ toliko trudi oko električnog automobila, dok su se mnogi veliki proizvođači upravo opredelili za hibridni pogon?
„Mi eksperimentišemo za slučaj da postane ozbiljno - ako benzin jednom bude koštao pet evra - kaže Bork. A dok dotle ne dođe, porašće i proizvodnja struje uz pomoć snage vetra i sunčeve energije. Neposredan cilj za sada predstavlja izrada novih prototipova.

(Blic)

please · Odomaćeni član

jeli Oskar slicniji konju ili magarcu?

bokiskroz · Upućeni član

Ovo je odlicna stvar i radujem se dosta zbog ovakvih ideja. Zamislite grad koji nije siv! Prolazis ulicama i nema one garezi i smoga koji se lepo za fasade! Izvrsno! Gurajte ga u proizvodnju, kupujem!

D@cha · Prijatelj foruma

Kako živimo u zemlji gde cene rastu a plate smanjuju ovo sigurno neće proći kod nas