Stvarno stari kontinent

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Starenje evropskog stanovništva je u punom zamahu: pre samo tri godine 16,5 odsto stanovnika zemalja današnje EU imalo je više od 65 godina. Međutim, ta će brojka narasti na 18 odsto 2010, na 25 odsto 2030. i na 30 odsto 2050. godine, pokazuju nedavne prognoze Evropske kancelarije za statistiku - Eurostata.

Prvi put u Evropi broj starijih od 65 godina prestigao je broj mlađih od 15 godina na početku ove decenije. U svetu jedino se Japan suočava sa sličnim problemom. Međutim, problemi EU, zbog brojnosti stanovnika (u ovom trenutku njih 495 miliona), kao i zbog veličine teritorija, teško su uporedivi s onima u Japanu. Za samo 15 godina, između 1990. i 2005, očekivani životni vek u EU narastao je za oko dve godine. Kada dođu do 65, evropski seniori moći će da računaju na još 17 godina života, a žene na čak još 20, procena je Eurostata.

Paralelno, broj rođenih u Evropskoj uniji se smanjuje.

- Stopa nataliteta, odnosno broj dece po ženi u fertilnom dobu, pao je u EU sa 1,6 iz 1990. na manje od 1,5. Da bi se stanovništvo stabilizovalo, potrebno je dvoje dece po ženi - kaže se u izveštaju Eurostata.

Pad broja novorođene dece posebno je uočljiv u novim članicama EU, bivšim komunističkim zemljama središnje i istočne Evrope koje su pre pada diktatura imale oko dvoje dece po ženi.

- Te zemlje sada imaju najmanje novorođene dece, s rekordom u Slovačkoj od 1,2 dece u 2006. Inače, postkomunističke zemlje samo su sledile trend koji je započeo 60-ih godina u Skandinaviji, a potom se proširio na zapadnu i južnu Evropu - smatra profesorka demografije Irena Kotovski.

Pad nataliteta nije trend koji je nepopravljiv, ocenjuju stručnjaci, ali da bi se okrenuo društvo mora da ponudi roditeljima mogućnost da pomire profesionalni i privatni život.

- Evropa će morati da se prilagodi novom stanju. Neka od rešenja mogla bi da budu jaslice i vrtići, ali i veće beneficije, poput dužih porodiljskih odsustva ili većih naknada. Pre svega, evropske zemlje treba drugačije da rasporede javne finansije kako bi se finansirali penzioni i zdravstveni sistemi, ali će morati da prihvate i rastuću političku težinu starijih osoba - zaključuje se u ovom izveštaju.

Srebrna ekonomija

Po evropskom povereniku za socijalna pitanja Vladimiru Špidliju, Evropljani ne bi trebalo da starenje posmatraju samo u smislu troškova ili pretnje.

- Ekonomija bi morala da izvuče korist iz novih mogućnosti, iz novih tržišta vezanih za potrebe starije populacije - pojasnio je.

- Već se govori o „srebrnoj ekonomiji", koja bi ponudila nove usluge, ali i nove proizvode za stariju populaciju. Uvek vodeća u evropskoj industriji, Nemačka, čije je stanovništvo uz Italiju najstarije u EU, već se mobiliše kako bi postala lider tog novog tržišta - kaže Špidli.

(pressonline)