Pola života u potrazi za vodom

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Ukupno vreme koje svake godine mnoštvo žena i dece Afrike i delova Azije potroši na vadjenje i donošenje vode s udaljenih, često neočišćenih izvora, dostiže preko deset miliona godina.

U isto vreme, tipična "zapadnjakinja" u SAD ili Evropi počinje svoj dan tuširanjem, potom pere zube ne zatvarajući slavinu, pusti vodu u toaletu i nakon toga opere ruke.

Čak i pre nego što sedne da doručkuje, ona potroši toliko vode da može da napuni kadu prosečne veličine. Do kraja dana, potrošiće preko 350 litara vode, što je dovoljno da dva i po puta napuni kadu.

Voda je uvek tu, pa se doživljava kao nešto samo po sebi razumljivo. Za ženu iz Afrike ili delova Azije to je, medjutim, druga priča, javlja Beta.

Ona ustaje puno pre zore, stavlja veliku posudu na glavu i hoda nekoliko, pa i desetak kilometara do najbliže reke ili izvora. Tamo se okupa, napuni posudu vodom i potom se vraća kući. Na taj posao svakoga dana potroši prosečno četiri sata.

Sledeći sat vremena filtrira vodu da bi uklonila parazite, a potom je razlije u tri posude - jednu za piće, drugu za upotrebu u domaćinstvu, a treću za večernje kupanje. Svu odeću mora da pere na reci.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ukupno vreme koje svake godine te žene potroše u potrazi za vodom penje se na preko deset miliona godina.

Manjak vode u svetu pogadja četiri od deset stanovnika planete, a stanje je iz dana u dan sve gore, upozoravaju stručnjaci. Čak i u nekim delovima sveta gde ima dovoljno godišnjih padavina, zbog lošeg načina distribucije i korišćenja zaliha vode nema dovoljno.

Stručnjaci predvidjaju da će do 2025. gotovo dve milijarde ljudi živeti u zemljama gde će se vodene zalihe po stanovniku smanjiti ispod preporučenih 500 kubnih metara godišnje. To je količina potrebna za normalan život pojedinca, piće i higijenske potrebe.

Prema podacima UN, u sledećih 25 godina pola od šest milijardi stanovnika Zemlje imaće problema da dodje do čiste vode za piće. Stručnjaci smatraju da se zato odmah moraju preduzeti odgovarajuće mere da bi se sprečilo da loša situacija postane još gora.

Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) ocenjuje da će u 2050. oko 70 zemalja patiti zbog nestašice vode. Zbog toga će se, za razliku od 20. veka kada su se mnogi ratovi vodili zbog nafte, u 21. veku verovatno voditi zbog vode.

I to bi se moglo dogadjati uprkos činjenici da je više od 70 odsto Zemljine površine pokriveno vodom.

Procenjuje se da ukupna količina sve vode na Zemlji iznosi oko 1,4 milijarde kubnih kilometara. Medjutim, 97,4 odsto te vode otpada na slanu vodu, pa za čovekovu neposrednu upotrebu preostaje samo mali deo.

Osim toga, vodene rezerve su nejednako rasporedjene: oko 60 odsto svih rezervi upotrebljive pitke vode nalazi u deset država, i to najviše u SAD, Rusiji, Brazilu i Indoneziji.

U svakom slučaju, nestašica vode već pogadja svaki kontinent, a situacija je sve gora zbog velikog porasta stanovništva, agresivne urbanizacije i neracionalnog trošenja postojećih zaliha.

Bolesti izazvane prljavom, zagadjenom vodom svakih osam sekundi ubiju jedno dete na planeti.

(Beta/Mondo)