Danas: Brakovi sa Kinezima kao izvor zarade

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Prema podacima Zavoda za statistiku iz 2005. i 2006. godine, u Srbiji se godišnje sklopi oko 40.000 brakova, dok oko deset odsto od ovog broja čine nacionalno mešovite bračne zajednice. Interesantno je da je ovaj broj znatno manji u odnosu na prethodne godine. Naime, broj ovakvih brakova 1992. godine bio je 16 odsto ukupnog broja venčanih, a 2002. godine taj broj je iznosio 18 odsto.

Sudeći prema rubrikama za lične kontakte u oglasima, postoji mogućnost da su neki od ovih brakova i fiktivni. Naime, oglasi su u poslednje vreme ispunjeni porukama u kojima Kinezi srpskim državljanima nude brakove radi dobijanja državljanstva, a zauzvrat obećavaju izvesne sume novca.

Međutim, veći je broj onih oglasa u kojima je slučaj obrnut. Zapravo, često se u oglasima mogu pročitati poruke kao što je "Kineskinji nudim brak radi državljanstva", a pozivajući ove "oglašivače" novinari su saznali da je njihov motiv zarada na jednostavan način. Cene ovakvih brakova određuju se prema dogovoru, ali najčešće je taj iznos od pet pa do čak deset hiljada evra.

"Uglavnom se na oglas javljaju posrednici koji kasnije povezuju sa osobom zainteresovanom za brak, ali pre toga traže za sebe novčanu naknadu. Međutim, postoji i mnogo prevaranata, koji uzmu novac i više se ne javljaju", kaže za "Danas" mlađi čovek, koji preko oglasa "traži Kineskinju za brak".

Zanimljivo je da se posredovanjem u sklapanju brakova između Kineza i Srba bave i određene agencije. Ove agencije, međutim, svoje usluge naplaćuju kroz članarimu. Članstvo za inostrane brakove u jednoj od ovih agencija iznosi četiri hiljade dinara za građane Srbije, dok Kinezi moraju da izdvoje čak 600 evra.

"Potrebno je da se učlanite i ostavite svoje podatke, a mi ćemo vam se javiti kada se pojavi neka ponuda. Preporučujemo i jednoj i drugoj strani da se prilikom venčanja potpiše ugovor u kome se navodi da se brak sklapa radi papira, kako nakon razvoda ne bi došlo do traženja imovine ili nasledstva", objasnio je novinarima "Danasa" preko telefona ženski glas iz jedne od ovih agencija.

Ona je dodala i to da je ova agencija za poslednje dve godine sklopila pet srpsko-kineskih brakova. Međutim, pomenuti ugovori, kako kažu u Prvom opštinskom sudu, ne mogu dobiti punomoć od suda.

Za dobijanje državljanstva, prema Zakonu o državljanstvu Republike Srbije, potrebno je da stranac bude najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa srpskim državljaninom, kao i da mu je odobreno stalno nastanjenje u zemlji.

Međutim, glavni policijski inspektor Nenad Banović, načelnik Odeljenja za strance, izjavio je nedavno za "Politiku" da policija rigorozno kontroliše legalnost boravka i da u praksi "teško da fiktivan brak može
da prođe".

"Imamo metode kako da utvrdimo da li je neko zaista u bračnoj zajednici ili ne, tako da su fiktivni brakovi praktično svedeni na najmanju moguću meru. Ne kažem da teorijski ne mogu da se pojave, ali mogu da prođu samo jednom, jer već prilikom svakog sledećeg produžavanja boravka obavljaju se provere supružnika", objasnio je Banović.

On je u ovom razgovoru naveo i to da u našoj zemlji trenutno žive četiri državljanina Kine sa odobrenim stalnim nastanjenjem i njih 4.833 sa privremenim boravkom. Inače, nezvanične procene su da broj Kineza u Beogradu iznosi više čak i od 50.000.

Podatke o nevelikom broju srpsko-kineskih brakova potvrdili su i matičari Opštine Novi Beograd, koji tvrde da je za poslednjih pet-šest godina sklopljeno samo nekoliko brakova ove vrste.

U Porodičnom zakonu, međutim, navodi se da je brak validan samo ukoliko se "sklapa radi ostvarivanja zajednice života supružnika".

"Sklapanje ovakvih brakova nije protivno zakonu, jer prilikom venčanja se ne zna da li se radi o fiktivnom braku ili ne, a to je inače i teško dokazivo. Međutim, ukoliko sud utvrdi da je neki brak fiktivan, on se automatski poništava", kaže Dragica Ljumović, sudija Prvog opštinskog suda. Ona dodaje da i treće lice može prijaviti ovakav brak Javnom tužilaštvu, nakon čega bi on bio proglašen ništavnim.

U poslednje dve godine, kako napominje Dragica Ljumović, zabeležen je samo jedan razvod ovakvog braka, za koji sumnja da je bio fiktivan jer je kratko trajao, a nije ni bilo dece u braku. Iako se prema našem zakonu brak izjednačava sa vanbračnom zajednicom u pogledu prava, ona je rekla da nije moguće dobiti državljanstvo na osnovu ovakve zajednice.

(MONDO)