Oniomania - kada šoping preraste u bolest

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Odlazak u kupovinu posle napornog dana može delovati veoma opuštajuće. Dobar je osećaj nagraditi sebe nekom sitnicom za uloženi trud nakon položenog ispita ili uspešno završenog poslovnog projekta, ali i utešiti se nakon raskida sa voljenom osobom. Problem nastaje kada kupovina izmakne kontroli i postane jedino ili glavno sredstvo za postizanje dobrog raspoloženja.

Relativno nova "boljka” koja se širi velikom brzinom u Americi i u većini razvijenih zemalja Evrope jeste kupoholizam, neumereno trošenje koje poprima odlike prave zavisnosti.

Nova istraživanja otkrivaju da neke trošadžije kupuju da bi podigli samopouzdanje i izborili se sa određenim unutrašnjim problemima, dok su drugi vođeni prostim materijalizmom. Bez obzira na motiv, istraživači su saglasni da ponašanje pri kupovini može ići od površne zabave do ozbiljne zavisnosti.

Ovaj problem proučavan je i u medicini, a poznat je pod nazivom oniomanija (od grčkih reči onios - na prodaju i mania - ludilo) i predstavlja kompulzivnu (prisilnu) želju za kupovinom. U osnovi, kupoholičari, dok kupuju, dobijaju nekoliko momenata dobrog raspoloženja. To je za njih trenutna psihička nagrada, koja ih ohrabruje da nastave dalje da kupuju tražeći ponovo taj osećaj zadovoljstva.

Kao što je slučaj sa svakom zavisnošću, i kupoholičari često osećaju stid i kajanje nakon svojih postupaka. Prava zavisnost nastaje kada kupoholičar počne da ugrožava svoj način života i veze sa bližnjima.

"Oni osećaju veliku brigu zbog dugova koji se gomilaju, često kriju račune i lažu o tome koliko su potrošili, živeći stalno u strahu da će biti otkriveni”, kaže Lorin Koran, psihijatar Univerziteta u Stanfordu, naglašavajući da takvo ponašanje dovodi do patnje i poremećenih odnosa u porodici.

Prema njenim rečima, kupoholičari često pate od nedostatka samopouzdanja, skloni su maštarenju i podložni depresiji. Prema podacima Instituta za bolesti zavisnosti u Ilinoisu, posledice kupoholizma su veoma ozbiljne: ogromni dugovi, poremećeni porodični odnosi, problemi na poslu, depresija i trajno stanje uznemirenosti, piše "Politika".

Žene češće "oboljevaju"

Na kompulzivno kupovanje se pre gleda sa naklonošću, umesto da se ono tretira kao potencijalni problem. Tome posebno doprinosi opsesija društva slavnim ličnostima i njihovim stilom života, koji ostali žele bar na trenutak da osete.

Neumereno trošenje zvezdama možda ne predstavlja teškoću, ali činjenica da Viktorija Bekam troši godišnje 100.000 funti samo na odeću, utiče na potrošačke navike velikog broja žena koje se ugledaju na njih.

Jedan od razloga zašto su u većini slučajeva žene te koje su kupoholičarke jesu reklame. Reklamne agencije posebno ciljaju na ženski deo populacije. Nameće se pitanje da li je prekomerno trošenje zaista ono što žene čini srećnima.

"Ironija je u tome - da bi kupovale na ovaj način, žene moraju da rade mnogo više. One ulažu ogroman trud u svoju karijeru istovremeno ostajući osiromašene kada je njihovo slobodno vreme u pitanju. Zato koriste kupovinu kao brz način da daju svom životu na značaju”, tvrdi dr Pol Marsden, psiholog Ekonomskog fakulteta u Londonu.

Prema njegovom mišljenju, žene su danas finansijski nezavisne, više nego ikad ranije, i imaju pravo na izbor, ali gledajući unapred, treba se zapitati da li će ovakav vid kupovine zaista poboljšati njihov kvalitet života.

Upravo povlađujući stav društva prema kupoholizmu rezultira da se oni koji imaju ovaj problem retko obraćaju za pomoć, bez obzira na ozbiljne posledice, zbog osećaja zbunjenosti i sramote. Rešenje je u psihoterapiji, u pronalaženju razloga za takvo ponašanje.

(MONDO)