Ko sastavlja pitanja za kvizove?

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Dobra kviz pitanja su kao novinski naslovi. Tajna je da zaintrigiraju i nateraju gledaoca da razmišlja. I baš zbog toga njihovo sastavljanje je "rudarski" posao.

A, Dušan Bulić i Zoran Savičić su "rudari", bar kada je reč o najpopularnijim kvizovima "Želite li da postanete milioner", "Pitanja za šampiona", "Da li ste pametniji od đaka petaka", "Keš taksi".... pišu "Večernje novosti".

Zoran Savičić se za kvizove zainteresovao sa dvadesetak godina. "Krivac" je nagrada koju je osvojio u kvizu "Vreme sporta i razonode" na Radio Beogradu.

Piše kviz-pitanja od septembra 2003. godine. Radio je za: "Ruski rulet", "Ruski rulet šou", "Pravo lice", trenutno je zadužen za "Pitanja za šampiona" i "Želite li da postanete milioner".

Dušan Bulić, po zanimanju politikolog, sastavlja pitanja za kvizove poslednjih pet godina. Počeo je kada ga je pozvao prijatelj da pomogne oko pravljenja novog kviza - "Ruski rulet".

"Za "Đaka petaka" do sada sam smislio 6.000 pitanja, a za "Keš taksi" u jednoj sezoni oko hiljadu. Ponekad se, ali vrlo retko, desi i da ponovim pitanja", kaže Bulić.

"Za dobar kviz, koji je više rijaliti šou-program, potreban je čovek koji je sposoban da pravi pitanja, prati ritam emisije, da bude dramaturg, reditelj i psiholog u isto vreme. Zato sam stalno pod pritiskom da nešto ne pogrešim, objašnjava Dušan Bulić.

Greške u kvizovima, iako su izuzetno "skupe" - dešavaju se. Ipak, kao i kod takmičara, tako i među autorima, sreća igra veliku ulogu. Dušan se preznojavao više puta na snimanjima, ali je uspeo na vreme da ispravi ono što je zabrljao.

Tako je na pitanje: "Koja je zvezda najbliža Zemlji", ponudio odgovor Alfa kentauri, iako je reč o Proksima kentauri. Baš zbog ovih i sličnih zabuna, Zoran Savičić odgovor na svako pitanje proverava iz bar tri relevantna izvora.

Osim enciklopedijskog znanja, dodaje, moraju se pratiti i dnevna dešavanja, jer menjaju se državna uređenja, sportska pravila, padaju vlade, reke menjaju tokove...

"U osnovi je bitno da imate enciklopediju, ali najviše morate da pazite da pitanja nisu zastarela. Recimo, kada uzmete "Prosvetinu" enciklopediju, vidite da najdublje jezero više nije ono koje se tu pominje", objašnjava Bulić.

Kada sastavljaju pitanja, bitno je, tvrde obojica, da ona budu što konkretnija. Jer, na primer, na pitanje "Gde je rođen Nikola Tesla" takmičari bi mogli da odgovore: u Hrvatskoj, Austrougarskoj, Smiljanu, Evropi.... A, to onda nije igra.

"Čar današnjih kvizova i jeste da pitanja budu zanimljiva, da zabave gledaoce. Najteže je smisliti ona takozvana laka pitanja. Dobar primer je pitanje: "Koliko pevača je imalagrupa Bijelo dugme". Takmičar je kao iz topa izgovorio - tri, ne sačekavši kraj rečenice, a onda mu voditelj kaže da odgovor nije tačan i pročita kraj pitanja: "...bez Alena Islamovića", objašnjava Bulić.

Savičić kaže da je sreća potrebna takmičarima, podjednako kao i znanje. Ali neophodna je i maksimalna koncentracija. Među učesnicima kvizova bilo je dosta članova "Mense" koji su pali na trivijalnim pitanjima, jer, na primer, nisu nikad čuli za Alana Forda.

"I trema je mnoge sprečila da pokažu koliko stvarno znaju. Često se ljutim na takmičara koji kaže da misli da zna tačan odgovor, ali ne sme da ga izgovori, jer je, po njegovim rečima, siguran "samo" devedeset odsto", napominje Savičić.

Svaki kviz, dodaje on, ima svoje šampione koji se pamte. U "Milioneru" pravi primer za uspešnog kviz-igrača je Agošton Legvari, vulkanizer iz Bačkog Gradišta, koji je osvojio do sada rekordnih 2,5 miliona dinara. I uspeo je da otvori 15. pitanje za pet miliona dinara.

"Agošton je, osim izuzetnog znanja, logičnog razmišljanja kao i maksimalne koncentracije, imao "petlju" da veruje publici kad je odgovorila na pitanje za veoma visoku sumu", priseća se Savičić.

(Novosti/MONDO)