Bitka na Ceru

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Tek što je nastupio 19. avgust, četvrti dan cerske bitke, pola časa po ponoći, major Velimir Čekerevac stao je pred jedinice kojima je bio poveren zadatak da zauzmu Kosanin grad, najvišu tačku Cera koju su držali vojnici 9. austrijske divizije. Bilisu to jedan bataljon 2. i jedan bataljon 5. prekobrojnog puka, sastavljeni od ratnika koji su prošli kroz ratove sa Turcima i Bugarima. Bataljoni su bili ojačani odelenjem od četiri mitraljeza "Maksim" i jednim topom 7. poljske baterije.
- Noćas, do zore, moramo da rešimo bitku! – rekao je oficirima i vodnicima. – Nastupaćemo uporedo u četnim kolonama do Brkinca, pa do Kosaninog grada. Zbacićemo u jurišu neprijatelja s cerskog vrha. Bez obzira na žrtve! Izdajte naređenje za pokret!
Dva bataljona krenula su kroz noć. Premoreni konji svaki čas se uzjogune, frkću, propinju se, zanose top i kare, pokušavaju da zbace mitraljeze. Poslužioci iznureni od nespavanja drže se za štit topa i spavaju u horu. Vojnici odgrizaju parčad taina tvrdog kao crep i dugo ga valjaju u ispucalim ustima sve dok se malo ne ovlaži i ne smekša. Opanci se raspadaju, kaiševi se usecaju u ramena, ruke trnu.
Kad su dva bataljona stigla do Brkinca, ugledali su kako svud po planini sevaju eksplozije. Iz zaplavi Jadra, gde se 3. armija generala Pavla Jurišića Šturma branila od napada austrijskog 13. korpusa koji je očajnički pokušavao da probije front i pomogne 9. diviziji na Ceru, čula se ujednačena grmljavina topova.

Mnogo krvi na Ceru

Kod Brkinca pred bataljonima se isprečila uzbrdica. Gore na vrhu ležali su vojnici austrijske 9. divizije.
- Nož na pušku! – odjekuje komanda. – Napred!
Opanci gacaju kroz blato. Vojnici stežu tesake i puške uz telo.
Konji pod mitraljezima i pred topom krenuli su uz brdo. Kopita se klizaju po raskaljanoj zemlji. Tetive životinja i ljudi napinju se do maksimuma da izvuku oružje. Jedan alat se okliznuo, pao i umalo nije zakačio onog iza sebe.
- Stoj! – vodnik mitraljeskog odelenja trči oko konja. – Stovari!
Mitraljesci su za čas skinuli teške "Maksime" sa samara premorenih životinja.
- Mitraljeze na ruke! Napred!
I top je tu, na Brkincu skinut sa prednjaka. Složne, grube, ispucale ruke artiljeraca i pešaka dograbile su paoke (žbice) topovskih točkova, začas su konopci vezani za cev, štit i osovinu. Povici, psovke. Top je krenuo za mitraljezima.
U svežoj noći dva bataljona ugledala su na dve stotine metara pred sobom slabo svetlucanje iz neprijateljskih rovova na Kosaninom gradu.
Bilo je tačno pola četiri izjutra kad je pod isperutanim nebom nad Cerom odjeknuo plotun iz austrijskih šančeva. Za njim su zaštektali mitraljezi, riknuli topovi.
- Ne pucaj! – naredio je major Čekerevac.
Srpski vojnici su polegali po zemlji obrasloj mahovinom i paprati. Nijedan hitac nije planuo iz njihovih redova. To je zbunilo neprijatelja. Nije mogao da dokuči kakva je to sila u avgustovsko praskozorje krenula protiv njega. Austrijski strelci i artiljerci, obuzeti zlom slutnjom, besomučno su gađali brzom paljbom.
- Mitraljezi napred, u prvi borbeni red! – komandovao je Čekerevac. – Top, spreman za vatru!
Mitraljesci su posrćući pojurili napred. Začas su redenici bili u ležištima. Artiljerci su se uzvrteli oko topa. Okretanje ručica, škljocanje zatvarača, pogled kroz nišan.
- Mitraljezi i top, brza paljba!
Još jače se prolomila planinska strmen. Mitraljezi su sekli po neprijateljskoj liniji. Top je slao precizne pogotke. Na Kosaninom gradu smrt je počela da ubire bogatu žetvu.
- Trubači i dobošari! Na svoja mesta!
Dvadeset i pet minuta su "Maksimi" i poljski top sejali uništenje po austrijskom položaju. Onda se major Čekerevac uspravio, isukao sablju i viknuo:
- Top i mitraljezi, prekinite paljbu! Junaci, juriš! Za mnom!
Zaječale su trube, zatandarali doboši.
Uz otegnuti jurišni krik dva bataljona su pojurila uz brdo. S isukanom sabljom u jednoj i pištoljem u drugoj ruci ispred svih je grabio major Čekerevac.
U četiri izjutra su srpski pešaci upali u neprijateljski položaj. Nastala je klanica. Isturena odelenja 9. divizije počela su da se povlače u neredu. Kosanin grad bio je u srpskim rukama.
Ne zadugo.
S obližnjeg položaja grmnula je austrougarska artiljerija. Na levom boku jurišnih četa vojnici su padali kao snopovi. Major Čekerevac je posle jednog pogleda shvatio da ne može ostati na Kosaninom gradu dok ne ućutka artiljeriju na levom boku.
- Nazad! Povuci se na polazni položaj. Pod vatrom.
Ostavljajući mrtve i ranjene i tri mitraljeza, srpski vojnici su se povukli za dve stotine metara, do mesta s kojeg su krenuli na juriš.

Bezglavo bežanje

Major Čekerevac je zatražio pojačanje. Dva bataljona su mu stigla u pomoć sa Sečanjskog rta, a za njima su došla i dva topa.
- Pripravnik! Pedeset dva! – komandovao je. – Hiljadu dve stotine! Pali!
Škljocnuše zatvarači. Tresak i – iz tri topovske cevi suknuše plamenovi. Pridruži im se štektanje "Maksima".
- Skrati! – viknu major ne skidajući dvogled sa očiju – Hiljadu sto! Pali!
Planina se opet pretvorila u vulkansko grotlo. Granate su dizale gomile zemlje i dubile levkove po kosi oko austrijske baterije. Nišandžije su se utrkivale, poslužioci su iskakali iz zaklona, s granatama pritrčavali topovima, ponovo se zavlačili u svoje rupe, pa opet iskakali iz njih.
Kad se već sasvim razdanilo, u pola sedam, major Čekerevac je drugi put poveo bataljone na juriš.
Pola sata kasnije je Kosanin grad, najviša tačka Cera, konačno bio u srpskim rukama. Infanteristi 9. austrijske divizije bežali su kao bez glave sa Cera. Oko divizije su počela da se stežu klešta uništenja. Kombinovana divizija je preko južnih padina Cera stezala jedan krak, a moravska divizija preko Velike Glave drugi.
Cerska bitka je bila završena.

Katastrofa!
Tog istog popodneva u Glavnom stanu Cesarsko-kraljevskog generalštaba zazvrjao je telefon. Ađutant je podigao slušalicu, promrmljao nekoliko reči, i uzbuđeno se obratio frajheru Konradu fon Hecendorfu, inspiratoru i vođi "kaznene ekspedicije" na Srbiju:
- Traže vas lično! Peta armija odstupa!
- Šta? Kakva je to glupost? – načelnik austrougarskog generalštaba prodrao se kao kočijaš.
Besno je zgrabio slušalicu:
- Šta je?... Ta govorite već jednom!
- Moja 5. armija se povlači visovima istočno od Lešnice i Loznice! – javio je vitez i general Laborius fon Frank. – Obećana pomoć 4. korpusa generala Tršćanskog iz Šapca nije stigla. Zaustavila ga je srpska dunavska divizija.
Frajher Konrad fon Hecendorf ispusti slušalicu kao da se iznenada usijala. Nije mogao da shvati šta se desilo. Njegova elitna "balkanska vojska" koja je trebalo da otvori put za Solun, a posle uništenja Srbije trebalo da se prebaci u Galiciju i da se zajedno s vojskom nemačkog kajzera Vilhelma pobednonosno ušeta u carski Petrograd – pobeđena je!
Pobeđena od šake srpskih opančara!
Načelnik generalštaba šetao je po sobi mrmljajući:
- Katastrofa!... to je katastrofa!

[iz "Politikinog zabavnika" #1394/1978]

famolos · Početnik Domaćeg.de

bitku na ceru je vodio nas srpski veliki vojskovodja vojvoda stepa koji je izvojevao veliku pobedu