Da li je i vaše dete zavisno od video-igrica

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Sve više tinejdžera u Srbiji postaje zavisno od kompjuterskih igrica i interneta. Ova pojava je toliko raširena da su roditelji prinuđeni da decu iz igraonica isteruju uz pomoć policije.

"Najčešće se radi o tinejdžerima, uzrasta od 13 do 19 godina, koji su pred napuštanjem škole ili su već napustili redovno školovanje. Oni imaju drugare koji isključivo igraju video-igrice. Zavisnik najčešće gubi kontakt sa pređašnjim društvom, a vremenom izgubi i svaku vezu sa stvarnošću", kaže za "Press" specijalni pedagog Milan Radovanović iz defektološkog savetovališta "Entera".

On prepričava slučaj dečaka od 13 godina koji je, pošto su mu roditelji oduzeli kompjuter, pretio da će izvršiti samoubistvo. Jedan od najdrastičnijih primera jeste slučaj dečaka koji je počeo da reži na majku kada je pokušala da mu zabrani da igra igrice. Drugi dečak je isekao sve kablove po kući kada su mu iz sobe izbacili kompjuter.

Radovanović kaže da su deca u Srbiji najčešće 'navučena' na igrice kao što su "Vorld of vorkraft" i "Kaunter strajk", ali i na naizgled bezazlene igre na "Fejsbuku", poput "Farmvila" i "Mafija vorsa".

"Igraonice koje se nalaze u podzemnom prolazu kod Vukovog spomenika i koje rade non-stop predstavljaju omiljeno mesto okupljanja beogradskih tinejdžera, koji su zavisni od video-igrica. Ponekad se klinci toliko zaigraju da zaborave na vreme i ostanu u igraonicama po celu noć. Nesrećni roditelji tada zovu policiju i mole ih da oni intervenišu", kaže Radovanović.

On objašnjava da im se roditelji obraćaju za pomoć tek kada iscrpu sve druge mogućnosti ili kada primete da je višesatno sedenje ispred kompjutera ugrozilo zdravlje njihove dece.

Odvikavanje traje oko godinu dana

"Majke su najčešći inicijatori lečenja. Ako roditelj uspe da ubedi dete da dođe kod nas, uglavnom nastavljamo saradnju. Internet zavisnici u toku odvikavanja mogu da koriste internet, ali ne smeju da igraju igrice. Tretman traje oko godinu dana, a uspešnost izlečenja meri se tek posle pet godina", ističe Radovanović.

Danica M., majka mladića koji ima 16 godina, a koji je zavisnik već tri godine, opisala je agoniju kroz koju je prošla njena porodica.

"Prvo sam primetila da je postao potpuno nezainteresovan za školu. Na kraju prvog razreda srednje škole počeo je pre ili posle škole da odlazi u igraonice i da igra 'WOW'. Na početku je to bilo na sat, dva dnevno, da bi nakon nekoliko meseci igrao i po osam do deset sati dnevno, do kasno uveče. Dok je igrao 'WOW' delovao je kao da nas ne čuje i ne vidi, kao da ne postojimo. Pomislili smo da je ozbiljno oboleo. Gledala sam kako mi dete propada i kako ga gubim. Bila sam očajna."

Ona je pokušavala na razne načine da odvikne sina od igrice.

"Pokušali smo sa zabranjivanjem, oduzimanjem modema, čupanjem kablova, ali ništa nije imalo efekata. Predložili smo lečenje, ali prvo nije hteo ni da čuje. Jednom prilikom sam mu po ko zna koji put rekla da je zavisnik i da ima ozbiljan problem, te da mu je potrebna pomoć i na moje iznenađenje on je prihvatio. I dalje koristi kompjuter, ali ne igra video-igre, a upotreba mu je ograničena."

Mere predostrožnosti

- Kompjuter mora da stoji u prostoriji koju koriste svi članovi domaćinstva.

- Dogovorite se s detetom koliko vremena sme da provede pred računarom.

- Vodite računa šta dete koristi na internetu i koje igrice igra.

- Povremeno se dogovorite da umesto za računarom drugačije iskoristi slobodno vreme (odvedite ga u bioskop, na klizanje ili jednostavno u šetnju). Roditelji moraju da preuzmu inicijativu.

- Sportska aktivnost mora da postane obavezna.

- Edukujte dete o štetnom uticaju interneta

- Ustanovite kazne za neposlušnost i nepoštovanje onoga što ste se dogovorili.

- Ako dete i dalje provodi više sati ispred kompjutera, treba potražiti stručnu pomoć.

(MONDO)

Stelinger · Početnik Domaćeg.de

ako su u pitanju ekstremi ( prestao je da brine o sebi, zapustio higijenu, druzenje uzivo, skolske obaveze) znaci da su stvari izmakle kontroli. a mozda je trebalo roditelji da reaguju pre nego sto je dete stiglo do ove faze. naravno, onda strucna pomoc kao i za svaki vid odvikavanja. u danasnje vreme su deca prosto preplavljena mogucnostima, prihvataju ono sto je popularno i odabiraju vid zabave za koji je potrebno manje angazmana. moja generacija nije, naravno imala kompjuterske zaraze, ali malo li smo puta "osvanuli" uz jamb, monopol ili sta vec. sta je bilo kad se pojavio 3. kanal? pa isto, nismo ziveli, disali, po celu noc smo bili uz tv. e, oni rade to isto, samo sa drugim vidovima elektronike. moj sin provodi stvarno dosta vremena igrajuci te "igre bez granica i kraja", ali nije se iskljucio iz zivotnog koloseka, kao ni njegovi drugovi. da se razumemo, vise bih volela da cita, bogati recnik, bavi se sportom, ali... pa i mi stariji se zanesemo na forumima, neki na facebook-u, igrajuci isto to sto i deca ili luxor na primer, odlazimo "obeznanjeni" na posao. poceli smo mnogo kao amerikanci da "maltretiramo" psihologiju i odlazenje za svaku sitnicu kod psihoterapeuta. sta su radile nase mame, bake? verovatno nisu gresile cim je vecina nas odrasla u ispravne i zdrave ljude.

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

U današnje vrijeme, kad su kompjuteri zavirili u svaki mogući segment našeg života, zabrinuti ste što to postaje tako i sa vašom porodicom. Igranje video igrica zna biti dugotrajno i u tim trenucima vaše dijete je isključeno za svijet oko sebe. Gledate ga kako iz dana u dan nepomično sjedi ispred kompjutera ili playstationa i to vas zabrinjava. Međutim, to uopšte ne mora biti loše, ali postoji nekoliko stvari koje morate imati u vidu kada je igranje video igrica u pitanju.
Studija koju su proveli američki istraživači iz udruženja Archives of Pediatrics & Adolescent Medicine, otkrila je da igranje igrica uopšte nije loše za djecu, ali da kao i u svakoj stvari, mora postojati mjera.

1. Vaše dijete sigurno nije ovisnik o igricama;
„Gotovo svi misle da se djeca igraju non-stop, ali to nije tačno“, tvrdi Elizabeth A. Vandewater profesorica sa Univerziteta za ljudski razvoj u Texasu i autorica navedene studije. U ovom istraživanja je učestvovalo više od 1 500 učenika starosne dobi od 10-19 godina. Rezultati su pokazali da se samo 36 posto od njih igralo uopšte, i to samo vikendom po sat vremena, a da trećinu svog vremena prosječni tinejdžer provodi pred televizorom.

2. Još uvijek stignu na nogomet; Studija je također pokazala da svi ispitanici, i oni koji se igraju i oni koji se ne igraju, i dalje stignu da se uključe u fizičke aktivnosti u školi, ili nakon škole, te da provode dosta vremena sa prijateljima i porodicom.

„Ovo ruši uvriježeno ubjeđenje da igranje video igrica čini djecu socijalno izoliranim ili manje aktivnim“, dodaje prof.Vandewater.

3. Nemojte misliti da će ocjene biti loše; Istraživanje je otkrilo da djeca koja igraju igrice posvećuju 30 posto manje vremena učenju, za razliku od onih koji ih ne igraju.

„To može biti upozorenje, ali ne i stvarni pokazatelj situacije u školi“, tvrdi ova profesorica. Neke prethodne studije su pokazale da djeca koja su uspješna u školi, mnogo brže odrade svoje zadatke i sa mnogo većom učinkovitošću.
„Moguće da je vaš mali gamer efikasniji u obavljanju zadataka i da mu zato treba manje vremena“, objašnjava Vanderwater.

Nemate razloga za brigu dokle god vaše dijete ima izbalansiran društveni život i dokle god su njegovi rezultati u školi stabilni.

Elizabeth A. Vandewater dodaje: „Igranje igrica po sat vremena dnevno ne može biti loše. Ukoliko ste i dalje sumnjičavi, uvijek provjerite radi li zadaću, ispunjava li svoje obaveze i druge važne stvari, i postavite igranje igrica kao nagradu za te obavljene zadatke, a ne kao kaznu.“

Izvor: Ljepota.ba