Bec - Wien

Dachica13 · Početnik Domaćeg.de

Wiena=Bec mnogo lep grad,sa jakom istorijom,pocevsi od Hazbuske monarhije...sa mnogo palata...mnogo dvorova npr Senburn,,,al me mnogo zanima kakav je nocni zivot tamo...?Zna li neko nesto malo detaljnije o tome?

kopmania · Iskusni član

TweexY · Početnik Domaćeg.de

Tri puta sam bila u Becu, i odusevio me... Jedan od ljepsih gradova koje sam posjetila...

Anđela · **inso umjetnica**

Bila sam u Beču na jedan dan ali to uopće nije dovoljno da bi ga vidjeli cijelog, meni je prekrasan.
Evo što treba posjetiti
Putovanja.info

Većina gradskih atrakcija za turiste je u okviru velikog gradskog jezgra koje je nekada bilo zatvoreno gradskim zidinama. Zidine su zamenjene sa Ringeštrase, kružnim putem. Izvan grada, u predgrađu je zabavni park Prater, sa ogromnim zabavnim točkom kao i raskošna Senbrun letnja palata. Posetioci takođe ne bi trebali da propuste ni izlet u Bečke šume, po kojima su rasute vinske taverne.

Hofburg palaća
Hofburg palata ili Imperijalna palata je bila nekada dom austrijskih Habsburgovaca 600 godina. Prvo utvrđenje je uzdigao kralj Otakar Premist u 13. veku i njemu je svaka nova generacija dodavala dok on nije postao monumentalna struktura kao što je danas. Kao što sadrži prostorije predsednika, palata sada sadrži i 22 odvojena muzeja, Nacionalnu biblioteku, Augustinijanovu crkvu iz 14. veka, poznatu špansku školu jahanja i kraljevsku kapelu, gde svake nedelje peva Hor Bečkih dečaka, još od 1498. Nemoguće je obuhvatiti sjaj svega ogromnog što se prikazuje u Hofburgu, tako da posetioci moraju da odaberu. Najpopularniji muzeji su Kaiserapartmani, koji vode posetioce u obilazak Kaiserskih imperijalnih apartmana. Ne treba nikako propustiti da se vidi Trezor, u kome je smeštena fenomenalna kolekcija juvelirskih kruna, uključujući i krunu svetog Stefana koja datira unazad još iz 12. veka i sve krune koje su koristili mađarski i austrijski Kaiseri. Srebrni i porcelanski trezor sadrži ručno slikani porcelan iz svih krajeva sveta.

Radno vreme: svakog dana od 9:00 do 17:00 časova.

Muzej lijepih umjetnosti:

Ovaj muzej je izgrađen između 1872. i 1891. da smesti ogromnu kolekciju koja je nekada bila vlasništvo Habsburgovaca koji su sa entuzijazmom bili kolekcionari umetnina. Sa svojom fantastičnom renesansnom arhitekturom i veličanstveno dekorisanom tavanicom, muzej je vrhunsko postignuće u svom gradu. On je jedan od najbogatijih i najvažnijih u svetu: njegova kolekcija potiče još iz doba antičkih Egipćana i Grka, i rimskih antikviteta pa sve do kolekcije srednjevekovne umetnosti i renesansne i barokne kolekcije. Ovde su, između ostalih, smeštena i dela Rubensa, Rembranta, Vermera, Direra, Rafaela, Ticijana, Brugela i Van Dajka.

Radno vreme: od utorka do nedelje od 10:00 do 18:00 časova.

Veliki točak
Jedna od poznatih bečkih atrakcija, Veliki točak je smeštena u šumovitom parku poznatom kao Prater. On je sagrađen 1879. godine od jedne engleske inženjerske firme i jedini je ovakve vrste koji još uvek potoji, sličnan onima u Čikagu, Londonu i Parizu. Točak sa svojih 15 gondola ide oko 20 minuta ukrug i pruža predivan panoramski pogled na grad.

Otvoreno: svakog dana od 9:00 časova do ponoći.

Irreplaceable · Početnik Domaćeg.de

Bila sam i svidja mi se, odishe kulturom i nekim starinskim dobom...

stimi · Početnik Domaćeg.de

samo sam prolazila kroz njega a i nesto me nevuce bas ni da ga vidim.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Bečki Ring - kružno putovanje kroz istoriju

Ulice... Neke su male i neugledne, neke široke, druge grandiozne. Po ulicama pamtimo gradove i mesta na kojima smo bili. Danas ulice služe da kroz njih prolazimo, ali nije uvek bilo tako. Ovaj put ćemo se upoznati s jednom od najpoznatijih svetskih ulica, bečkim Ringom, njenom istorijom i najpoznatijim bečkim atrakcijama koje se nalaze u njenoj blizini. U zlatno doba Evrope, kada je mnogo novca stizalo iz prekomorskih kolonija, u najvećim gradovima nastajale su ulice po kojima se ti gradovi i danas pamte. Osamnaesti i devetnaesti vek bili su zlatno doba nastanka širokih avenija i bulevara. U to doba ulice su bile glavno mesto društvenih događanja. Njima se šetalo, vozilo kočijama, pokazivala se slava, moć i bogatstvo.

Ring, glavna bečka avenija i jedna od najlepših ulica sveta, nastao je planski. Četiri kilometra duga ulica za javnost je otvorena 1865. godine, po nalogu austrougarskog cara Franje Josipa. Gradnja je trajala osam godina. Ring je nastao na praznom prostoru kada su porušene gradske zidine, a ideja je bila da se na taj način centar poveže sa spoljašnjim kvartovima grada. Danas je podeljen na sedam delova. Ovom ulicom voze tramvaji broj jedan i dva, koji kružno obilaze središte grada, prvi bezirk-kvart (Innere Stadt). Ring je kružni tok koji je prekinut Dunavskim kanalom, uz koji je kasnije dograđen široki bulevar, pa je tako spojen u jednu celinu. Zanimljivo je da Ring nikad nije završen prema originalnim planovima. Slom berze 1873, početak Prvog svetskog rata i gubitak austrijskih kolonija onemogućili su finansiranje grandioznih planova, ali je puno toga od planiranog i izgrađeno. Zajedno s Ringom rasle su i velelepne zgrade, parkovi i drvoredi. Zato hajde da pođemo u šetnju tom ulicom.

Iako Ring nema početak ni kraj, nekako se računa da obilazak počinje kod zgrade Opere. Saobraćaj je tu jednosmeran i ide u smeru kazaljke na satu. Šetnja Ringom u punoj dužini traje oko tri sata i najbolji je način razgledanja turističkih lepota. Moguće je iznajmiti i jedan od slobodnih gradskih bicikala, koji služe svakom ko želi da na taj način obilazi grad. Za brže razgledanje bolji je tramvaj broj jedan ili dva. Iza Opere u parku se nalazi Hofburg, najveći bečki dvorac. Tokom vekova je nadograđivan i menjan, a poslednje velelepno izdanje zakrivljene fasade potiče iz 1913, neposredno pred početak Prvog svetskog rata, tako da su njegovi stanovnici vrlo kratko uživali u njemu, jer je monarhija ukinuta 1918. U periodu od 600 godina bio je središte imperijalne vlasti i sedište kraljevske porodice. Danas se tu mogu posetiti prostorije Franje Josipa i Elizabete, kao primer životnog stila iz tog doba, kao i nekoliko muzeja, dok se u parku nalazi više spomenika.

Preko puta spomenika je početak glavne trgovačke ulice, Marijahilfer štrase (Mariahilfer strasse), obnovljene ulice, koja je ponovo zasijala punim sjajem posle završetka gradnje linije podzemne železnice; u njoj se nalaze najveće robne kuće i brojne trgovine. Sestrinske zgrade Prirodnjačkog muzeja i Galerije umetnosti poseban su doživljaj. Između njih se, kao prava carica, smestila Marija Terezija, okružena svojim savetnicima i pomoćnicima. Po pričama, neki od njih bili su i njeni ljubavnici. Zgrade muzeja su identične, a iza njih se nalazi staro Sajmište, danas pretvoreno u galerije i koncertni prostor. Sledeća zgrada iza ćoška je Parlament. Ispred njega boginja Atina visoka pet metara čuva plovne puteve reka, tadašnjih glavnih saobraćajnica Austrougarskog carstva.

Najveći park duž Ringa je Volksgarten - narodni park, između dvorca Hofburg i Burgteatra. Najpoznatija građevina u parku je Hram Tezej (Theseus), replika atinskog hrama iz 5. veka, koji je nastao 1820. godine. Park je i danas vrlo posećen, uvek pažljivo uređen zasadima cveća i egzotičnih biljaka. Pored parka je Burgteater, narodno pozorište, koje je od samog početka svog rada imalo vodeću ulogu u određivanju pravaca razvoja pozorišta u zemljama nemačkog govornog područja. S druge strane ulice uzdiže se bečka Gradska većnica. Fridrih Šmit (Friedrich Schmidt), koji je bio arhitekta Kelnske katedrale, projektovao je i ovu, najvažniju građevinu grada Beča. Izgrađena u neogotskom stilu s dva tornja, oba visoka po 109 metara, i danas je najprodavanija gradska razglednica, simbol Beča. Zgrada je i danas sedište gradonačelnika; tu se nalaze i Gradska biblioteka i Arhiv grada. Ispred nje je Rathauspark (Rathauspark), mali, ali vrlo omiljen među Bečlijama i turistima. Veliki broj fontana i spomenika podseća na slavnu prošlost monarhije. U njemu se organizuju razne manifestacije. Dve najpoznatije su božićni sajam i letnji festival filmova na otvorenom uz mnoštvo štandova koji nude specijalitete iz celog sveta. Pored parka s iste strane je zgrada Rektorata Bečkog univerziteta.

Crkva Votiv (Votiv kirche) po mnogima je najlepša bečka crkva. Njena gradnja počela je 1855. a završena je 22 godine kasnije. Neogotska građevina označila je početak građevinske ekspanzije spoljašnjih kvartova. Gradnju je pomogao Ferdinand Maksimilijan, koji je kasnije postao car Meksika. Crkva se nalazi na trgu Schottentor, iza kojeg u produžetku Ring postaje poslovna zona. Pored Berze, tu su i sedišta nekih banaka. Tako se stiže do Dunavskog kanala, koji turisti često zamenjuju za reku Dunav, ali ona se nalazi nekoliko kilometara istočnije od središta grada. U njega se kod bioskopa Uranija uliva rečica Vin (Wien), po kojoj je grad i dobio ime. Pored tih poznatih građevina, na Ringu je i nekoliko dobrih hotela. Pre svega, tu su hotel Imperijal, koji spada među najbolje hotele sveta, zatim hotel Ana, novouređeni ekstravagantni Le Meridijen, a zatim i Hilton plaza. Kod hotela Ana je i ekskluzivni trgovački centar Ringštrase (Ringstrasse) galerija. Ring je danas brza saobraćajnica i izgubio je mnogo od šarma iz doba monarhije, ali sigurno je i dalje jedna od najlepših ulica sveta. (Krstarica)

dameski · Prijatelj foruma

ono malo sto sam bila, nedovoljno da ga upoznam

nadam se da ce mi se ponovo pruziti prilika

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Praznici u Beču

Najlepši božićni sajmovi, najraskošniji praznični ukrasi, ulične atrakcije... a sve to „uokvireno” istorijskim lepotama grada na Dunavu. Eto zašto treba da posetite Beč, baš sad!

Ako još niste posetili austrijsku prestonicu, čarobni Beč, učinite to tokom predbožićnih praznika - adventa. Iako ovaj grad na Dunavu uvek mami svojom lepotom, posebno svojim istorijskim i kulturnim znamenitostima iz doba Austrougarske monarhije, najlepši božićni sajmovi, najraskošniji praznični ukrasi i ulične atrakcije ono su što svake godine uoči božićnih i novogodišnjih praznika dodatno privlači milione turista iz celog sveta. Od 14. novembra do 24. decembra na nekoliko lokacija u gradu održava se jedan od najlepših božićnih sajmova na svetu - Christkindlmarkt. S obzirom na sedam vekova dugu tradiciju tog sajma, on je neizostavni deo gradskog identiteta. Središnji i najveći sajam održava se ispred Gradske skupštine na trgu Rathausplatz, a poseti ga oko tri miliona turista.

Na više od 150 štandova možete da pronađete mnogo božićnih ukrasa, nakita, suvenira, domaćih kolača, sušenih kobasica, kuvanog vina... Specijalitet je ponuda svežih bečkih vina koja se proizvode od loze na obroncima Bečke šume. Neka od poznatijih vina svakako su Tafelwein i Landwein. Sajam je na samom početku bio obična pijaca i glavno mesto snabdevanja građana životnim namirnicama, a kad je bogata aristokratija počela da ukrašava svoje domove i božićne jelke, ponuda se upotpunjavala različitim ukrasima, pa se i smisao sajma menjao. Danas štandovi na Rathausplatzu čine pravi mali grad, okružen veličanstvenim građevinama i zabavnim parkom koji takođe odiše božićnom atmosferom.

Carski ugođaj

Posebno je lep sajam ispred dvorca Schönbrunn (Šenbrun) čiju unutrašnjost, koju čini više od 1.400 carskih prostorija, možete da razgledate. Naime, ta letnja rezidencija porodice Habsburg građena je od 1695. do 1713. godine, a krasi je ogroman vrt sa veličanstvenim rastinjem, fontanama i skulpturama, kao i zoološki vrt otvoren 1752. godine. Do Schönbrunna vozi metro U4 iz centra grada. Ulaznica za dvorac košta oko 1.550 dinara, ali posetu morate da najavite unapred.

Iako je ponuda na štandovima ispred Schönbrunna nalik onoj na drugim sajmovima, ovde ćete ipak uživati u najvećoj ponudi tradicionalnih proizvoda, posebno raznih čajeva i meda.

Za svakog ponešto

Praznična čarolija ipak najviše radosti donosi najmlađima. Svakodnevno se u gradu organizuje mnoštvo besplatnih predstava za decu, a brojni su i zabavni parkovi sa pingvinima, Sneškom Belićem i igloima, koji doprinose stvaranju prave zimske idile. Ako tražite jeftiniji smeštaj u centru grada, u blizini glavnih znamenitosti, hotel Austria, sa tri zvezdice, odličan je izbor. Nalazi se u ulici Am Fleischmarkt 20, samo nekoliko minuta šetnje od katedrale svetog Stefana. Ta gotička katedrala, sa najvećim zvonikom (visokim 137 metara) u Austriji, jedan je od najprepoznatljivijih simbola grada. U vreme praznika, osim božićnog sajma, Beč nudi i niz drugih atrakcija. U poznatoj ulici Ringstraβe smeštena je pozornica na kojoj svako veče nastupaju razni izvođači, od horova koji izvode božićne pesme, preko pop i dens austrijskih i stranih izvođača, pa sve do tradicionalne austrijske limene muzike. Slična pozornica postavljena je i kod dvorca Belvedere, gde gostuju i poznati svetski DJ-evi. Ako svratite u ovaj veličanstveni grad na Dunavu, ne propustite da probate zaher tortu, jednu od najpoznatijih poslastica na svetu kojom se Austrijanci posebno ponose. Osmislio ju je 1832. godine bečki poslastičar Franc Zaher, koji je tada imao samo 16 godina. Njegov sin Eduard 1876. godine otvorio hotel „Sacher” u blizini Bečke opere. Izvorni recept za tortu je strogo čuvana tajna hotela. U predvorju hotela nalazi se kafana u kojoj parče te torte košta čak 1.300 dinara, dok ćete je na sajmu platiti po ceni od 750 dinara.

S mirisom punča

Trg Marije Terezije, na kojem se održava sajam, idilično nazvan Božićno selo, još je jedna lokacija koju u pretpraznično vreme ne smete da propustite. Na tom trgu smeštena su dva poznata bečka muzeja - Umetnički i Prirodnjački muzej. Tu je i carska palata Hofburg u kojoj su živeli članovi porodice Habsburg; Augustinska crkva iz 14. veka u kojoj je pokopana Marija Kristina, kćerka Marije Terezije i Kapucinska crkva, poslednje počivalište porodice Habsburg. Kad završite sa razgledanjem, počastite se punčem, čiji miris dopire sa svih štandova na Trgu Marije Terezije, a ljubitelji slatkog mogu da uživaju u palačinkama sa orasima i belom čokoladom.

Izvor: Lisa

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Beč za 72 sata

Nikada niste bili u Beču? Onda je krajnje vreme jer ima mnogo toga da se vidi. Naši saveti za 72 sata u gradu vode vas na najlepša mesta u Starom gradu, u Šenbrun, Prater, na Dunavsku plažu...

1. dan

09.00
Nakon dobrog bečkog doručka počnite dan obilaskom Hofburga i razgledajte privatne odaje cara Franca Jozefa Prvog (vlad.1848-1916) i njegove supruge, lepe carice Elizabet, zvane Sisi. Carski escajg može se videti u Srebrnoj komori, a nikako se ne sme izostaviti Riznica blaga sa jedinstvenim krunskim draguljima.

10.45
Za predstave Španske jahačke škole trebalo bi unapred da se rezervišu karte, odmah pored može se posetiti Muzej lipicanera.

11.30
U pauzi svratite u pekaru Hofcukerbekeraj, ali požurite jer u 12 sati na Hoen Marktu otkucava sat Ankerur – to je predstava za sebe. Posle toga idite na Judenplac, gde je moguć pogled na Muzej Judenplac i na spomenik u znak sećanja na progone Jevreja. Ili istražujte zapetljane uzane ulice u kojima se čini kao da je vreme stalo.

14.00
Nastavljamo sa najstarijom bečkom crkvom St. Rupreht (iz 8 v.) odakle imate dobar pogled na Dunavski kanal i kej Franca Jozefa. Sada ćete stići do središta Beča – katedrale Sv. Stefana koja je zaštitni znak grada star 850 godina. Ko uspe da savlada 343 stepenika, popeće se na južni toranj – imate panoramu koja se isplati.

15.30
Vreme je za šoping: kako Graben sa baroknim spomenikom kugi, tako i čuvena ulica Kernter Štrase okruženi su lepim prodavnicama i kafićima. Prošetajte pešačkom zonom do Secesije stare 100 godina, paradnog primera bečke arhitekture Jugendstila i – ne žurite sa Betovenovim frizom Gustava Klimta.

17.00
Na Karlsplacu su paviljoni gradske železnice koje je izgradio Oto Vagner – jedan služi kao kafić, drugi je ogranak Bečkog muzeja. Našmarkt je bazarski spektakl za nos, uho i oko – tu se primeti da u Beču počinje Balkan (ili čak Orijent?).

18.30
Pre nego se bacite u noćni život trebalo bi da napravite pauzu u hotelu.

19.30
„Prabečki“ večernji užitak su Hojrige, jednostavni lokali vina u prirodi; što su skromniji i udaljeniji, to su lepši. Potražite ih zato ne samo u Grincingu, nego i u Ziveringu, Peclajnsdorfu ili s druge strane Dunava u Štamersdorfu.

22.30
Prošetajte malo kroz Stari grad i završite veče u jednom „in“-lokalu, kao na primer u Bermudskom trouglu, gde su nanizani lokali.

2. dan

9 sati
Vozite se metroom (linija U4) do Dvorca Šenbrun i popnite se do kafea Glorijete gde vas očekuje fantastičan pogled na dvorac i grad ili svratite do zoološkog vrta. U samom dvorcu neka vas kroz raskošne prostorije vodi „audio-gajd“ da dobijete predstavu o tome gde su stanovali i radili Habzburzi.

12 sati
Natrag u centar gde najpre šetate preko Karlsplaca sa crkvom Karlskirhe i paviljona Ota Vagnera.

13 sati
Ako ste ogladneli, idite u prijatni „bajzl“ – krčmu.

14 sati
Počinje obilazak u Državnoj operi – svečane stepenice, mermerna sala i crveno-zlatna sala za publiku. Iza opere idite u Hotel Zaher koji je poznat po torti i razgledajte Spomenik protiv rata i fašizma na trgu ispred Albertine.

15 sati
Sasvim u blizini počivaju mošti Habzburgovaca u hladom podrumu Kapucinergruft. Posle ovoga uživajte u grandioznoj panorami sa Gornjeg Belvederea u kojem su, između ostalog, izložena dela Klimta, Šilea i Kokoške.

Nakon ovoliko umetnosti i istorije na redu je zabava. Od Južne železničke stanice stižete do čuvenog Vurstelpratera. Vozite se čuvenom Panoramom, probajte specijalitete u restoranu Švajcerhaus.

19.30 sati
Sada isprobajte kulturni život jer Beč je, na kraju krajeva, centar pozorišta i muzike. Pored renomiranih bina, lokacija gde se održavaju mjuzikli i koncerti, postoji i alternativna scena sa brojnim binama malih umetnika i lokalima sa muzikom uživo poput Jazzland, Birdland ili Porgy & Bes.

22.30
Do kasno u noć vlada živahna atmosfera u pešackoj zoni oko Štefansplaca, a u bočnim uličicama uvek ima prijatnih kafića i dobre zabave.

3. dan

9 sati
Prošetajte posle doručka kroz park Burggarten i preko Heldenplaca u romantični vrt Folksgarten. Prekoputa Folksgartena nalazi se Parlament.

10 sati
Prekoputa bečke Gradske skupštine nalazi se pozorište Burgteater, a najpopularniju bečku varijantu kafe „melanž“ popite u Kafeu Lantman, sastajalištu ljudi iz sveta pozorišta i politike.

10.30 sati
U ostatku dana možete razgledati još mnogo toga. Ko voli čudnovatu arhitekturu, može da razgleda kuću Hundertvaserhaus, jedan „malo drugačiji“ stambeni kompleks, a u obližnjem muzeju KunstHausVin ima još takve razigrane gradnje.

Na kreativan i nekonvencionalan način Kuća muzike predstavlja muzičke vrhunce i vizije, istorijske i zabavne sadržaje.

Ljubitelji klasične i savremene umetnosti očekuju brojni muzeji, izložbeni prostori i galerije – poput Muzeja istorije umetnosti sa svojom velikom „zbirkom starih majstora.“

Spektakularna kulturna površina i jedna od 10 najvećih svetskih muzejskih četvrti je Bečka muzejska četvrt, kulturna četvrt od nekadašnjih dvorskih konjušarnica i impozantnih novogradnji. U ovoj četvrti se nalaze i Muzej Leopold, bečki Muzej savremene umetnosti fondacija Ludvig, Kunsthale, festivalske hale E i G kao i bečki Arhitektonski centar, Dečiji muzej Zoom i Bečka Džungla – pozorište za decu i prostor za eksperimentisanje kulturnih inicijativa.

„Muzej“ posebne vrste je Centralno groblje sa počasnim grobovima mnogih poznatih političara u umetnika i crkvom u jugendstilu.

U šoping kroz s ljubavlju restauirane ulice osim Starog grada pozivaju i 7. i 8. opština.

Izvor: Compress / Kontakt biro grada Beča

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Austrija, zemlja carskih dvoraca i valcera

Nekad sedište jedne od najvećih evropskih monarhija, zemlja burne i bogate prošlosti, impozantnih građevina i još lepše prirode, Austrija sve posetioce ostavlja bez daha

Bilo da ste vatreni navijač srpske rukometne reprezentacije i srećnik koji od 19. do 31. januara hrabri naše sportiste na Evropskom rukometnom prvenstvu, ili planirate skijanje u nekom od najlepših svetskih skijaških centara, Austriju pokušajte da doživite i na drugi način. Ta mala, ali bogata država, zahvaljujući vrlo burnoj i bogatoj istoriji dobila je u nasleđe mnoge istorijske i kulturne građevine i blaga od neprocenjive vrednosti.

Carski dvorac u Insbruku

Austrija ne samo da je vodeća u zimskim sportovima nego je i zemlja posebno lepih dvoraca u kojima se i danas oseća duh kraljevske prošlosti i gde između zidova salona za ples možda možete da čujete i fine taktove valcera.

Danas, kao i pre 500 godina, svaki posetilac carskog dvorca Hofburga ostaje zadivljen zlatnim krovom stare rezidencije u Insbruku. Maksimilijan I, najpoznatiji Habzburgovac u Tirolu, kao tirolski starešina uselio se u njega i pre nego što je dobio kraljevsku i carsku krunu. Kao impresivan spomenik svoje moći sagradio je raskošno fasadno izbočenje sa šarenim reljefima i vatrostalnim pozlaćenim crepovima. Povod za to bilo je i njegovo venčanje s Bjankom Marijom Sforcom. Kao najlepši spomenik Maksimilijan I namenio je sebi grobnicu u dvorskoj crkvi u kojoj na kraju ipak nije pokopan, jer je posle za svoj večni počinak odabrao Bečko Novo Mesto.

Dvorac Ambras kod Insbruka poznat je po zbirci oružja i oklopa iz vremena od kasnog srednjeg veka do baroka. Ta zbirka, koja je raspoređena u tri dvorane, pripadala je Ferdinandu II. Na istom mestu čuva se i maniristička riznica (manirizam - umetnički pravac koji se pojavio u zapadnoj Evropi u drugoj polovini 16. veka) sa dragocenostima i neobičnim blagom iz područja prirode, umetnosti i nauke. U dvorcu je i galerija portreta značajnih za austrijsku istoriju od 1400. do 1800. godine, zbirka kasnogotskog slikarstva i oltar svetog Jurija iz vremena cara Maksimilijana I.

Duž obala Dunava

Dunav je jedan od najstarijih plovnih puteva srednje Evrope kojim su tokom vekova plovili brojni poznati carevi i vladari. Ali, ta reka bila je i svedok niza istorijskih događaja, pa su uz njene obale sagrađena značajna arhitektonska zdanja, počevši od grada Passaua u kojem je samostan trapista Engelhartszell pa sve do meandra Schlogen. Pre Eferdinga, grada kneževske loze Starhemberg, pažnju privlači dvorac Schaumberg, sada u ruševinama, a potom u Lincu stari deo grada blizu samostana augustinskih kanonika sv. Florijana sa čuvenim Bruknerovim orguljama. Ako nastavite plovidbu Dunavom, doći ćete do starog rimskog naselja Enns, a pre ulaska u Donju Austriju proći ćete divlju deonicu Strudengaua sa starim brodarskim gradićem i rečnu luku Grein. U srcu pokrajine Salzkammergut nalazi se regija Bad Ischl gde se i danas oseća dašak carske atmosfere. Posebno mesto u Bad Ischlu je dvorska poslastičarnica Zauner, čije je slatkiše i sam car rado isprobavao.

Tamo je, naime, car Franjo Josip između 1854. i 1914. godine provodio godišnji odmor. Još i danas brojni turisti odlaze u crkvu sv. Wolfanga, delo Michaela Pachera, a Mocartovi obožavaoci dolaze u Gilden da vide rodnu kuću majke tog slavnog kompozitora.

Viteška utvrđenja i rezidencije

Istoriju austrijske pokrajine Gradišće obeležile su loze Esterhazi i Botanji.

Jedna od prelepih građevina iz njihovog vremena je i kula Lockenhaus, poslednje pravo viteško utvrđenje u Austriji smešteno u brdovitom Gunsergebirgeu.

Stari grad iz 13. veka je renoviran, a u njemu možete i da prenoćite. Najznačajniji kulturni spomenik ove pokrajine je dvorac Esterhazy u Eisenstadtu (Gvozdenom gradu), središtu bivše mađarske kraljevine. Prvobitna gotska kula renovirana je u baroknom stilu, klasicističkoj strogosti umetničkog stila bidermajer. Biser dvorca svakako je Hajdnova dvorana, jedna od najlepših i najakustičnijih koncertnih sala na svetu. Nekadašnja rezidencija kneževskih nadbiskupa, Imperialis, u Salcburgu, najveća je evropska tvrđava sagrađena u 11. veku. Posetioci tamo mogu da vide i mučilište iz tog vremena, ali i raskošne dvorane sa majstorskim delima renesansnih i baroknih umetnika. Dvorac Goldegg je kulturno središte, a njegove najveće dragocenosti su damske odaje iz 14. veka i viteška dvorana iz 1536. godine s renesansnom oplatom, što zajedno sa freskama spada u najveća blaga Salcburga tog vremena. Visoko iznad doline Sazach stoji nekadašnja odbrambena tvrđava iz 11. veka, Hohenwerfen. Služila je vladarima ne samo kao vojna strateška tačka, nego i kao lovačka tvrđava. I danas se u njoj organizuju zabave i čuva zanimljiva zbirka oružja.

(B92)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Karmeliterviertel, preporođeni kvart Beča

Ova oblast je postala jedno od retkih mesta na svetugde možete da vidite boeme zajedno sa ortodoksnim Jevrejima - prvi kupuju indijske sosove na bečkim slow food tezgama, a drugi grickaju jevrejski matzo i humus kupljen u dućanima Kosherland, piše New York Times.

Pre jednog veka, bečki kvart Karmeliterviertel ili Kvart Karmelićana, vrveo je od Jevreja. U drugom becirku grada Beča, Leopoldštatu, s one strane dunavskog kanala naspram centra grada, pijačni trg Karmelitermarkt nekad je bio prepun kupaca. Malo napred, u blizini ulice Taborstrasse, za zabavu su bili zadužena raskošna jevrejska pozorišta i kafei.

U decenijama koje su usledile, četvrt nazvana po baroknoj crkvi Karmeliterkirche postajala je sve zapuštenija. Ali, negde tokom prošle decenije, ova oblast je postala jedno od retkih mesta na svetu, izvan Bruklina i Tel Aviva, gde možete da vidite boeme zajedno sa ortodoksnim Jevrejima - prvi kupuju indijske sosove na bečkim slow food tezgama, a drugi grickaju jevrejski matzo i humus kupljen u dućanima Kosherland (Kleine Sperlgasse; 43-1-219-68-86; kosherland.at).

'Ovo je novi Beč', kaže Doron Rabinovici, izraelsko-austrijski pisac i istoričar, merkajući mešavinu kultura, dok pijucka kapućino u Madianiju (Karmelitermarkt 21-24; 43-664-456-12-17, madiani.com), popularnom gruzijskom restoranu, otvorenom 2005.

Ovaj kvart su Jevreji počeli da naseljavaju pre oko 15 godina, uporedo sa turskim i balkanskim emigrantima. U poslednje vreme, ovde počinju da se doseljava i tzv. kreativna populacija, koju najviše privlači etnička raznolikost, ali i jeftini stanovi. (Lokalna vlast je takođe dala svoj doprinos i investirala u proširenje metro linije U2 i izgradnju stanice Taborstrasse).

Ovakav razvoj događaja, zapravo, nije bio neočekivan. 'Godinama su svi govorili da je ovo mesto sledeće na listi modernizacije', navodi Gregor Eichinger, koji je kao i Rabinovici, ovde živeo 6 godina. 'Beč se kreće brzinom usporenog snimka. Nakon dve godine mislio sam da ću ga napustiti, jer se ovde ništa nije dešavalo. Ali, onda su stvari počele da se menjaju.'

To je bilo otprilike u vreme kada je Horst Scheur otvorio restoran Skopik & Lohn (Leopoldsgasse 17; 43-1-219-89-77; skopikundlohn.at), i time tradicionalnu kafanu pretvorio u ležernu, elegantnu tavernu koja je danas magnet za umetnike, navodi američki list.

Kaas am Markt (Karmelitermarkt 33-36; 43-699-181-406-01; kaasammarkt.at), ustakljena tezga na kojoj se prodaju lokalni specijaliteti, otvorila je svoja vrata u martu. Kvart će postati još prefinjeniji u novembru 2010, kada će na obali dunavskog kanala biti otvoren hotel Sofitel, sa staklenom fasadom dizajnera Jeana Nouvela.

'Ovde mi posao bolje ide nego u prvom distriktu', kaže Myung-Il Song misleći pritom na elegantni gradski centar. U svojoj radnji, smeštenoj u u velikom industrijskom prostoru (Praterstrasse 11-13; 43-1-532-28-58; song.at), Song prodaje avangardnu odeću modnih kuća poput Balenciaga, kao i nameštaj holandskog dizajnera Pita Hein Ejka.

Gospođa Song je otvorila svoju radnju pre tri godine i bila je među prvim trgovcima u kraju.

'Istorijski gledano, prvi i drugi distrikti Beča oduvek su dijametralno suprotni', kaže gospodin Eichinger. 'Prvi okrug je bio opera, drugi valcer. Prvi je bio visoka kultura, drugi je bio supkultura. Beč previše gleda u prošlost; ali sada se nalazimo na početku nove krivine.'

(B92)