Maštovito Putovanje u Dimitrovgrad (1 deo)

ex_deda · *28*

Maštovito Putovanje u Dimitrovgrad

Po podu rasuto lišće vrtlozi vetra nanose
a negde u Dimitrovgradu devojke dobacuju
U robnoj kući, da li on ima sve što mu treba?
Flert nerava je to, a nervoza mu u nosu
skuplja i otkucava bol svakim časom sve jače
bazdi mu usna duplja od pritiska truleža
u levoj gornjoj šestici.

Na gubitku je i ne okreće se,
a u prolazu je samo samoća
uteha u licu neke žene stranca,
to je prava stvar - i njen svet,
ma sigurno je to tako -
moralo bi da bude,
a ne, vremena ona nema za pitanja.

Ako je bez upoznavanja
sve suština i neprijatnost jedna više,
tada je jednolikost i društvo samo,
misao potrošen novčić za obolele
u toj plastičnoj kućici pored kase.

Sećanja na maturu starijih generacija
ne pominju studenske redove,
a sve to ima isto svoju priču i prijatelje
koje više ne viđaš
niti znaš ko su
ako i znaš i gde su.

Tajna je a i tuga donekle
da mladost nikad ne prestaje
da šutira balone na rođendanima
samo da se sve opet skupi i da priliku,
a neće to samo, neće to iz vedra neba.

ex_deda

ex_deda · *28*

2 Deo

Novine čitane naopačke masne direktore prikazuju,
bankrotstvo Švajcarske povuče im penzije od sna
a on je, da se zakite mermernim nadgrobnim spomenikom.

Pobuna na Balkanu je još po nekom letku sačuvana
u Dimitrovgradu zna da zazimi i novina brzo izgori
posle toga dugo ostane miris paljevine u vazduhu.

Oglas izlizanih slova je poziv na sastanak stanara
prijateljski sestrinski grad ima pobunu i demonstracije
kako da pomognemo, da ih nagovorimo da sklone metu?

Rukavice sa rupama na prstima su vremenom vuna ćađava
grabe Don Kihota i vide u vetrnjači točak moćnog parabroda
uputio se od Sahare i pravi zdenac na putu ka Severnom polu.

Strašna je smrt svake velike sile, ko bi rekao –
ali kad počne, nema tu više cile-mile.

ex_deda

ex_deda · *28*

3 Deo

Kada bi svaka klupa u svakom ćošku parka imala grafite
manje bi od toga i suza u godini videla, nije ni svaka drvena
niti je hvala gobu i jedna dosad poslužila za gorivo u Dimitrovgradu.

Bakica sa kesicom i zlatnom ribicom je sedela za mojoj
snebivao sam se da li da produžim ili ipak sednem
i spomenem - da sa ove klupe se najbolje vide zvezde.

Čekala je unuku i ovo joj je poklon za rodjendan
ne mari moju zametljivost a naočare stavi kada sednuh
nije bilo drsko što ne pitah da li je zauzeto glasno pomislih?

Ustade starica naposletku da anđelka svog na nogama dočeka
prelepa, i ne samo u osmehu bistra je tad rod njen odvede u drugi svet
trenutak do tada je imao dug razgovor tajanstven, od njih samo se mlađa okrenu.

Dodiru nije željna i dragom ne nada se već dvadeset dugih godina
to kad pomenuh da daske ove su dobre za nas što usedosmo čak i jastuk,
da roštilj su tim plikovima i sve više bledom hodu za snagom bivšom.

Neznam šta mi je bilo, da snebivanja svoja nagovestim tek tako i to tada njoj
i vidi - ispade joj maramica na podu pored, fini kroj - svilena, za sako stvorena.

ex_deda

ex_deda · *28*

4 – Deo

Dimitrov grad ima olovo svuda
majka svaka strpljiva i trovanja
to su karakter urezan u akcenat.

...

ex_deda (Poezija se nastavlja ali usluovno samo radi, ko ima interesa neka mi se javi da poshaljem snimak, rasplet spaja i razreshava sve delove Wink

)