Razlike u "ljubavima"

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

Svi smo mi manje vishe imali kucne ljubimce, ne? Papagaji, kucici, macici...nevazno.

Pre svega bih zeleo da ako vec pocnete da citate, procitate do kraja, ne radi se ni o cemu nastranom, nit' o ljubimcima, pokushavam da svoje misli, zapravo deo sna prenesem u javu i vidim kakve ce "pokupiti" reakcije. Ovaj put ne mogu da "upozorim" da ce se zezanja povuci zutu kartu ali...bilo bi lepo kad bi pripazili shta pishete i pokushali da razumete shta sam hteo da kazem Laughing

Elem, uvod u celu temu "je poceo" josh kada sam ja bio jaaako mali, oko 4 godine. Za rodjendan sam dobio malog zeca, shto je bila moja licna zelja. Kada sam ga dobio bio je jaako, jako mali, srebrnasto-sivog krzna, i jako...hmm, "prgav, u granici sa drskoshcu" Laughing

Nije da se bojao ali jednostavno nije voleo da bude "u drustvu", dolazio je jedino kad mu se donese da gricka - i posle toga opet "pobegao"...Elem, on je "odbijao" moje drustvo i nash "odnos" se svodio samo cisto na mehaniku - donesem hranu, on jede, divlja, spavanje.
Jednog dana, ne znam razlog, uglavnom bio sam ocajno raspolozen, tuzan...znate vec kakva su deca ako se zbog necega rastuze. sedeo sam na tepihu, odolo su bile igracke po patosu medjutim nishta od toga nisam gledao. Odjadnom osetim kako mi je taj "mali djavo" skocio na nogu i poceo da pravi kolutove: skoci unazad i prevrne se preko ledja Laughing

To me je bash nasmejalo, ponovio je to par puta i odjednom ja sam i zaboravio na sve "nedace" o kojima sam do tada mislio. Od tada vishe nije bio onako "odbojan", poceo je da se "igra" sa mnom, "uvezbao" one kolutove...ma pravi ljubimac Laughing

Naucio je da nuzde vrshi u saksiju u coshku kuhinje, do vrata za terasu, nije pravio nered... Druga zivotinja...Uglavnom, za zeceve nije dugo ziveo, 3 godine.
Kada je uginuo, toliko sam se bio vezao za njega da sam plakao nedelju dana. I dan danas, kog god zeca da vidim setim se toga, srebrnasto-sivog...a mislio sam da ga vratimo u prodavnicu posle prvih mesec dana jer je bio totalno odbojan...

Poenta price? On nije imao ime, nije nishta trazio od mene, nit' sam ja od njega, pravio je probleme ali...trpeo sam ga jer je, tvrdim, osecao kad sam loshe volje i oraspolozio bi me svaki put...Bez jedne jedine izgovorene reci...
Mozda jeste banalno kad se uporedi sa ljudskim ali - voleo sam ga eto, do kraja zivota - njegovog...ma i dalje...

Ljudi kazu - ljubav nije vecna, dodje i prodje (ili bar to zele da misle)...da li je to zato shto previshe govorimo, previshe se otvaramo, previshe mislimo, a zapravo ono shto nam samo treba je neko da bude pored tebe, da oseca shta i ti, u potpunoj tishini, i samo da je tu, da osetish njegovo/njeno prisustvo? Ili se "medjuljudske ljubavi" ne mogu porediti na nacin na koji sam ja uradio?

_NataLia_ · Dobro upućeni član

Pa i to je jedan oblik ljubavi.. I naravno da se vežemo uvijek za životinje, makar bile i prgave Laughing

, al kako si rekao, osjećao je tvoje emocije i uvijek te oraspolozio kad bi bio tuzan itd. I da mislim da ono šta nam svima treba jest taj Netko (pa makar to bio i zec Mr. Green

) da bude pored nas, da osjeća isto to što i mi, i makar u tišini šutjeli, al ti znaš da je on/ona tu i daje ti osjećaj sreće ..

-malecka- · ~**Plava Princeza**~

Da.. Kazu da sve ima svoj pocetak i svoj kraj.. Da li se slazem?! Pa ne znam.. Pomalo.. Ima cak i previse prolaznih stvari, mada verujem u onu pravu istinsku bezuslovnu ljubav, da se negde, u ovom univerzumu krije neko, ko moze da te razume i bez jedne izgovorene reci, neko ko te razume poglednom, cutanjem.. Neko, cije prisustvo jednostavno prija.. Makar cutali u mraku.. Jednostavno, neko ko te oseca..

A sad dolazim u drugu krajnost, gde je sve prolazno, gde takvo nesto ne postoji.. Ili postoji, samo mi ljudi ne dozvoljavamo da se tako nesto desi.. Valjda je to u nasoj prirodi, da se uvek plasimo neke nesrece, da uvek razmisljamo sta bi moglo da bude, a jako retko uzivamo bas u tom jednom jedinstvenom trenutku, i ne dozvoljavamo da se taj trenutak produzi u vecnost.. Jer se vodimo time da savrsenstvo ne postoji, pa zasto bi onda i takvo nesto?!

Ili se jednostavno plasimo otvaranja ka drugim ljudima, jer kako pokazujemo svoja osecanja, tako odajemo i svoje slabe tacke, tako postajemo ranjivi, krhki.. Ili se jednostavno desi da se pogresne reci izgovore u pogresno vreme, da se zbog glupog nesporazuma gube velike ljubavi, istinske vrednosti.. Jer nista ne moze toliko da povredi coveka kao rec.. A oprastati i zaboraviti je tesko..

I slucajno pronadjoh sledeci citat: "Cudno je to... Volis nekoga, a onda to jednog dana iznenada nestane, izmeni se ili zauvek izgubi. Ali to nekako ne moze da spreci ljubav. Mozda se tako prepoznaje prava stvar. Kad ne dodju uz uslove i klauzule o izlasku, kad nema rok trajanja... Kad samo dajemo ljubav, ne prestajemo da je dajemo i znamo da necemo nikada prestati.
Tad je to stvarno. Tada niko ne moze da je dotakne, pokvari ili oduzme...

Toni Parsons"

Pa.. Ima nesto u tome..

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

Drago mi je da si me razumela velika mala seko Smile

(mada sam ti to vec rek'o al'.. Wink

).