Sekte...velika opasnost danasnjice

Yasmin · Prijatelj foruma

Како проценити неку групу?

Шта чинити када се ступи у контакт са неком групом коју је потребно проценити, а при томе постоји несигурност о правој природи групе? У сваком случају, потребно је добро проучити дотичну групу пре него што јој се, можда, приступи. При процењивању може бити од помоћи следећи списак контролних питања:

Да ли се свет креће у сусрет пропасти и да ли само група зна како да се спасемо?

Има ли група готов рецепт за решавање свих проблема? Да ли се учење групе сматра надмоћнијом од свих наука?

Да ли је слика света коју група нуди запањујуће једноставна и да ли решава заиста сваки проблем?

Да ли постоји јака зависност чланова од харизматске фигуре вође или неке неодређене хијерархије која влада ауторитарно?

Да ли се размишља, ради и поступа искључиво у категоријама црно-бело?

Да ли се одбијају признате науке и свако рационално мишљење?

Да ли се у заједници не допушта никаква критика?

Да ли се одговори на питања избегавају или одлажу за касније?

Да ли се књиге и новински извештаји о дотичној групи у начелу одбијају или занемарују? Да ли се критика и одбијање од стране спољашњег света користе као докази да је група у праву?

Да ли су захтеви о финансијским обавезама чланова нејасни?

Да ли се покушава да се створи зависност тако што се прописују свакодневно састајање и бављење одређеним књигама или филмовима или што се забрањује контакт са пријатељима и рођацима?

Да ли се од чланова захтева да изнесу на видело интимне појединости из свог живота?

Постоји ли некакво ”тајно учење� које је наговештено члановима?

Да ли често долази до сукоба са окружењем или личних сукоба између бивших и садашњих чланова? Постоје ли правни сукоби групе са властима и другим јавним установама?

Да ли је највиши циљ да се ради само за заједницу?

Да ли постоји притисак да се што пре постане члан?

Наравно да се све ово не јавља истовремено код свих група. Ипак, требало би бити веома опрезан ако се приликом испитивања неке групе само и на једно од ових питања може одговорити потврдно.

Како секте преносе садржаје својих учења?

Основни саставни делови учења секти могу се преносити на различите начине. Начелно (и уопштено) гледано, постоје следећа средства преношења:

а) Аудитивна средства. Техника деловања помоћу тих средстава може бити непосредна и посредна. Непосредном техником утицај се остварује директним обраћањем лицем у лице, личним преношењем садржаја - утицајем на свест људи говором и другим симболичким средствима. Посредне технике јесу оне код којих се аудитивним средствима делује на људе посредством техничких помагала: радија, музике, звучних ефеката и шумова итд. Жива реч, непосредним обраћањем или пренета техничким средствима, има најзначајнију улогу у преношењу порука. При непосредном обраћању, праћена мимиком, гестовима и емоцијама, може на људе деловати веома сугестивно.

б) Визуелна средства. Као посредници у преношењу порука та средства су се појавила веома рано, са проналаском штампе и фотографије. Штампа је најстарије и најсложеније визуелно средство, јер обједињује текст, цртеж, фотографију итд.

в) Аудио-визуелна средства. Модерна масовна медија, нарочито телевизија, омогућују невиђено ширење информација и стварање представа о свету као ”великом селу�. Ако је, према новој доктрини Војске САД, информација постала најубојитије оружје, сасвим је сигурно да је телевизија најмоћнији медиј преко којег се тим оружјем делује на свест маса. Није више реч о преносу слике са лица места, већ о произвођењу информација према сопственим интересима. Могућност размене информација и културних и идејних утицаја повећана је до неслућених размера. У све већој интеграцији света, због једносмерних токова свих тековина културе и информација, секте имају могућности да преко средстава масовне комуникације знатно утичу на свест људи, поготову у малим, сиромашним, информатички скрајнутим земљама. Тако су средства масовне комуникације, а у новије време Интернет, у директној функцији остваривања премоћи и интереса секти.

После описа основних обележја секти може се дати дефиниција појма секта која би требало да олакша препознавање да ли је у случају неке групе или организације реч о секти или није.

СЕКТА је група која

а) према некој особи, некој идеји или неком предмету испољава велико поштовање или им придаје претеран значај;

б) користи програме измене мишљења да би чланове убедила да прихвате идеје те групе, да би члановима управљала и да бих социјализовала, то јест интегрисала у особени образац односа, веровања, вредности и поступака унутар групе;

в) у члановима систематски ствара стања психолошке зависности;

г) искоришћава чланове да би остварила циљеве вођа;

д) члановима, њиховим породицама и њиховом социјалном окружењу наноси оштећења психичког и физичког здравља.

Секте према садржају њихових учења можемо поделити на

верске

психо(терапеутске)

политичке

комерцијалне.

Поред ових наведених обележја потребно је рећи и то да су све секте према унутрашњем устројству и унутрашњим односима тоталитарне, а према последицама својега деловања деструктивне. Отуда је методолошки потпуно погрешно и врло неозбиљно помињати тоталитарне и деструктивне секте, пошто се у том случају може закључити како постоје секте које нису тоталитарне и деструктивне, а то није тачно. Одређења тоталитарно и деструктивно спадају у обим и садржај појма секта, само што се, од групе до групе, испољавају у различитој мери.

Yasmin · Prijatelj foruma

Подложност сектама

Када се разговара о врбовању за секте и уласку у њих обично се чују изјаве као што су: ”Ја се на то никада не бих упецао� или ”Мени се такво нешто не би никада могло догодити�. Такође је раширено и убеђење да само ”слабе� или ”лабилне� особе могу бити угрожене.

Ниједно убеђење не одговара стварном стању. Стварност, наиме, стално показује да је свако могућна жртва секти. Са нове ”спаситеље� занимају се пре свега идеалистички настројени и рефлексивни људи. Начелно гледано, могућне жртве врбовања најпре су људи који се налазе пред неком животно важном одлуком. Насупрот томе, особе које имају чврсте животне ставове мање су томе подложне. Млади су нарочито угрожени, пошто су у годинама пубертета и адолесценције, у којима настају многе празнине које је потребно испунити. За секте се могу занимати људи различитих старосних доба. Скоро свако се некада сусрео са понудама неке секте. Да ли ће, и у коликој мери, те поруке бити опажене и прихваћене, зависи од различитих личних и спољних околности. Између осталих, то могу бити следећи чиниоци:

Осећање усамљености и потреба за пријатељима или групом којој би човек могао припадати;

Незадовољство сопственим животом и осећање незадовољства;

Тескоба због неуспеха у школи или на радном месту;

Велики притисак за још већим постигнућима, који се не може издржати на дужи рок;

Осећање да лична постигнућа нису довољно вреднована;

Жеља за више пажње и уточиштем;

Разочарање због прекинуте везе у приватном животу;

Проблем младих да се одвоје од родитеља;

Жеља за новом фигуром родитеља или новим узором;

Страх од преузимања одговорности, што води до жеље да се та одговорност пренесе на групу;

Потреба за правим дубоким смислом сопственог живота;

Чежња за духовним искуствима која надилазе површност стварности;

Жеља за што савршенијим одговорима на личне и друштвене проблеме;

Потреба за духовним вођством и ауторитетом

Разочарање садашњим друштвом, његовим материјализмом и егоизмом;

Страх од будућности који спречава човека да узме живот у своје руке;

Занимање за психолошка питања и решења психолошких проблема;

Жеља да се следе алтернативни модели живота, с оне стране прихваћених представа о животу и срећи, које се сматрају превазиђенима;

Занимање за ангажованији приступ будућности.

Све ове жеље, сви ови страхови и циљеви присутни су у свакоме од нас. Нарочито су изражени у добима личних и друштвених криза. Ако се човек тада нађе пред неком таквом понудом није чудно ако за њу покаже занимање. Ово, наравно, важи само онда ако та особа није довољно или није уопште обавештена о правој природи одговарајуће групе. Колика ће бити спремност да се приђе дотичној групи - зависи од многобројних чинилаца. Најважнији чиниоци ипак су поглед на свет којег нека особа односно поглед на свет дотичне групе.

Посебан случај - млади

Проблем секти нарочито је значајан када је реч о младима. Могућности утицаја и измене које имају такве организације далеко су веће код оних који одрастају него код одраслих, који располажу мање-више учвршћеним ставовима о животу. Последице које има чланство младих у сектама могу због свега тога бити прилично веће. По налазима омладинских психолога, млади се не осећају несигурнима само због свог тела, већ и због свој интелектуалног стања. Насупрот крајности да неко није способан ни за шта стоји крајност осећања прецењене личне вредности. У социјалним оквирима код младих постоји несигурност о спсобности моралног расуђивања, о способности да се плански и смислено размишља унапред и да се процењују последице поступака. Не може се, такође, очекивати да млади увек имају критичку дистанцу према новим идејама и идеологијама.

У трагању за сопственом личношћу млади су склони да изабирају узоре и слике-водиље, али и да се приклањају идеалима и идеологијама. Одрастању припадају и личне кризе које се могу испољавати кроз сукобе са ауторитетима (на пример - родитељима), са сопственим идентитетом или са партнером. Последице тога могу бити унутрашња напетост, осећање беспомоћности или неспособности и доживљај угрожености и опасности споља. У таквим животним ситуацијама код младих постоји рањивост коју могу искористити секте и сличне организације. Привидно се тада добија жељена самосталност, подстиче се одвајање од родитеља и појачава се осећање личне вредности; уместо сопствене породице жртва добија једну псеудо-породицу. Изолацијом од познатог окружења сугерише се постојање самосталности, а наводно проналажење идентитета помоћу новог погледа на свет изазива осећање ”Коначно сам успео�. Све ово може бити заокружено различитим приступима, као што је, на пример, поверавање ”одговорних� задатака и функција. Примамљиве понуде за младе могу бити и одређени обреди који се односе на интиму, као што су строги прописи о уздржавању од секса или могућност потпуне слободе у сексуалности. Тек током времена жртве постају свесне да су се организацији предале у мери коју нису саме желеле, али тада најчешће нису у стању да се сами ослободе из такве ситуације.

Према мишљењу омладинских психолога, сектама су нарочито подложни млади који:

имају сукобе са ауторитетима, проблеме на радном месту, у школи или са партнером;

пате од страхова, тескобе депресија и психосоматских обољења;

имају сметње у развоју личности, који се испољавају у запуштености због доброг или лошег имовног стања, у ексцентричности и спремности да се експериментише.

Како се понашати ако је неко у секти?

Уколико се у окружењу нађе особа која је под утицајем секте, потребно је деловати брзо и промишљено. Одлучујући је при томе став према жртви (детету, партнеру, рођаку, пријатељу). Потребно је имати у виду следећа упутства:

Никада не пребацујте себи. Када је реч о детету или партнеру пребацивање је скоро унапред упрограмирано. Ако стално лупате главу око тога шта се погрешно урадили, то никоме не користи. Напротив, то само може ослабити Ваш лични положај, пошто од жртве стално очекујете реч разрешења која ће Вас ослободити пребацивања себи. Таква ситуација стручно се назива козависношћу. Чињеница је: однос са жртвом крајње је угрожен. Морате имати у виду губитак, раздвајање и раскид. Можда ће звучати бездушно, али немојте дозволити да жртва постане једини садржај Вашег живота. Средите свој живот. То је полазна основа за личну снагу. Тек и само тада можете заиста помоћи жртви.

Ваша наклоност веома је важна. Иако одбацујете групу којој жртва припада покажите жртви да никада нећете престати да њој поклањате пажњу и љубав. Водите рачуна да не прекинете контакт са њом. У разговорима је неопходно да у први план ставите ваше личне односе, а не организацију. Уколико је жртва Ваше дете или малолетна особа, делајте брзо и доследно, искористите своја родитељска права.

Никада не напуштајте жртву. Љубав, наклоност и поверење које сте били поклонили свом детету или партнеру оставили су на њима траг. Ниједна, ма колико подмукла техника не може то избрисати.

Одредите своју позицију. У разговору са жртвом потребно је да увек изнесете своје виђење. Ко се плаши да ће јасним ставовима прекинути последњу везу са жртвом - вара се. Мекушачко повлађивање не користи никоме. Будите спремни да водите дијалог и реците јасно и гласно своје мишљење. Међутим, избегавајте да при томе било шта пребацујете (”Како само можеш...�). Пустите жртву да Вам исприча шта се догодило. То ће, можда, бити најбоља могућност да жртва изнесе лични став. У групама се жртвама не даје никаква могућност за нешто такво.

Никада не покушавајте да преобраћујете. Нипошто не примењујте мере као што је ”депрограмирање�, које би жртву требало да преобрати. То је, према ставовима савремене психијатрије и психологије, недопустиво и изузетно опасно, а у већини земаља и кажњиво. Жртва није била приметила како је потпала под утицај секте и како је њен идентитет постепено измењен. Тако до крајњих граница угрожени идентитет може ”депрограмирањем� бити потпуно и неповратно уништен. Обратите се искусном психијатру или психологу који ће помоћи у лечењу душевних рана. Уколико Ваши напори не уроде плодом, немојте примењивати никакав притисак. Што је Ваш притисак већи, то је веће окретање жртве од Вас.

Пажљиво са поклонима. Немојте жртви давати новац ни драгоцености. Такве ствари обично не доспевају у жртвине руке, већ их узима вођство групе, а Ви то, наравно, не желите.

Сакупљајте информације. Потрудите се да о групи сакупите што је могућно више информација (књиге, новинске написе и слично). Такве ствари су корисне ако је потребно да и Ви одете на неки састанак секте. При томе се не ослањајте на свој здрав разум, већ на стручне информације.

Сакупљајте доказе. Бележите све догађаје и податке у вези са жртвом и групом (контакте, прво обраћање, промене у понашању и слично). Записујте сва имена, све адресе и бројеве телефона који се односе на жртву и секту. Ово може бити велика помоћ приликом лечења.

Посаветујте се. Потражите савет од стручњака, најпре психијатра или психолога, а затим и од истраживача који се баве сектама. Четири ока виде боље него два.

Из угла психотерапије, најважније је приликом лечења жртава секти применити мере које уливају поверење да ће жртва бити ослобођена зависности од секте. За младе који су жртве секте најважније је осећање прихваћености. Пребацивања и критике потпуно су погрешни. Ако млада особа треба да постане свесна своје зависности и ситуације у којој се налази, онда је потребно пружити јој заштиту и подршку, а не окривљавати је због постојећег стања. Најважније је изградити ново искуство о Ја и ми, да би се изградила нова заједница изван секте. Младе је потребно охрабривати да започну нови живот, да се ослободе зависности и да уђу у нову заједницу. Све ово поставља велике изазове не само пред психологе, већ и пред родитеље. Није ствар у томе да се младима дају унпаред припремљене и одређене идејне одреднице, већ да се млади тако васпитају да сами могу проценити шта је добро, а шта не. То је најбоља заштита од манипулација.

Александар Сенић

Преузето са http://www.spc.yu/anevski/index.html

sekula_au · Prijatelj foruma

ja ne znam fanatic-ns da li ih ima ili nema jel ne zivim vec sam ja procitao u novinama

FANATIC-NS · PARTY MAN

Sve sto citas u novinama uvek uzmi sa dozom neverice.Ipak novine da bi se dobro prodavale,vrlo cesto moraju da lansiraju sokantne price bas ovakvoga tipa.

Charmed · Malo ~ mače ~

ima ih puno to je istina,ali ja ipak ostajem pri onome sto jesam i necu da menjam,pa makar me i zivota kostalo.

Ali evo nekih
Ucenje Jehovinih svedoka:
Smesa je svih jeresi osudjenih na sedam Vaseljenskih Sabora - nema nista hriscansko sto nisu porekli ili izvitoperili : Smatraju da je to mnogobostvo, jer je 1+1+1=3, a ne 1. Bog nije svuda prisutan , ima svoje mesto stolovanja i moze mu se pristupiti; Isus Hristos nije Bog. Nije vaskrsao telesno , vec duhom ;
Duh Sveti nije Bog , vec Bozja sila; Smatraju da dusa ne postoji kao takvo, vec da je krv dusa, zato vernicima ne dozvoljavaju transfuziju krvi , sto cesto dovodi do nepotrebnog gubitka zivota; Veruju u skori dolazak Hristovog hiljadugodisnjeg ovozemaljskog carstva; Smatraju da je Isus Hristos drugi put na zemlji nevidljivo dosao 1914. godine; Sluze se novim , "tacnijim" prevodom Svetog Pisma.

Ucenje adventista :
Pored zajednickih karakteristika skoro svih sekti, adventisti (subotari) su proricali datum dolaska Hristovog na zemlji nekoliko puta , a i danas smatraju da ce Gospod Isus Hristos vrlo skoro doci. Smatraju da je papa antihrit. Jela dele na cista i necista. Ne koriste nikakav alkohol. Slavljenje subote navode kao dokaz da su oni jedina prava Hristova crkva. Adventisticku sektu osnovao je farmer baptista Vilijam Miler, i to kad a ga je posle dva neuspesna prorocanstva o drugom dolasku Isusa Hrista (smak sveta) u godini 1844, Baptisticka "crkva" iskljucila iz svog saveta (januara 1845. godine). Kako Gospod Isus Hristos nikako nije dolazio , smislili su da se "prorecenog" dana desilo ciscenje nebeske svetinje. Sam Miler nije bio subotar, o suboti je pocela propovedati tek Jevrejka Rahilja Preston. Posle
toga, pojavila se "prorocica" Helena Vajt (1827-1915), koja je imala vizije i "otkrivenja". Puno je pisala.
Adventisti su imali jos jedan pokusaj proracunavanja vremena drugog Hristovog dolaska (6.2.1925).Dolazak je detaljno opisan ali se nije dogodio. Svi ovi proracuni doveli su do toga da su mnogi poverovali, rasprodali svoja imanja, novac podelili sirotinji, posle cega su se neki ubili, jer su ostali bez ikakvih sredstava za zivot. Mnogi su sudskim putem trazili nazad imanja koja su ranije poklonili. Takva je to "vera". Adventisticki vernici obavezni su da svojo "crkvi" daju desetak od svih svojih prihoda.
Adventisti mnogo vise paznje posvecuju Starom nego Novom zavetu. Kod Srba su se pojavili 1903.godine. Pre nekoliko godina osnovali su u abeogradu i "teoloski" fakultet.

Charmed · Malo ~ mače ~

Ucenje pentekostalne sekte:
Ovih sekti ima vise, ucenje im je saroliko, a vode poreklo od baptista i metodista iz Amerike. Osnovna im je karakteristika navodni "dar govorenja jezika". Nastale su oko 1900. godine. U Srbiji su se pojavile pred Drugi svetski rat. Da ce Duh Sveti sici na apostole, to je proreceno i ostvareno (Lk.24,49; Dela2,1-18).
U Evandjelima se govori da ce se ova pojava dogoditi samo jedanput, bez obecanja da ce se ponavljati. U vreme Apostola, dar govorenja jezika bio je dragocen: i kao potvrda izlivanja Duha Svetoga, i radi propovedanja, i misionarenja po raznim krajevima Sveta. Pentekostalci se prvo mole za dar govorenja jezika, sto im i "uspeva", a posle za dar razumevanja istih jezika, sto im nikada uistinu ne uspeva, jer se radi o brbljanju koje nista ne znaci; i koje i nije ljudski jezik. Mozda je demonski? Apostol Pavle u 1.Kor.14, 27-28, kaze da je "...bolje neka cuti onaj koji tvrdi o sebi da ume da govori strane jezike, ako nema ko da ih protumaci." Dar govora stranih jezika poznat je u okultizmu kao pojava glosolalije i ksenoglosije. To je cesto znak opsednutosti zlim duhom. Ove i slicne pojave vrlo dobro su opisane u knjizi "Pravoslavlje i religija buducnosti" od Jeromonaha Serafima Rouza.

Ucenje baptista:
I njihovo kompletno ucenje nije lako sagledati. Pored onoga sto smo ranije naveli kao zajednicko ucenje vecine sekti, za njih je karakteristicno: Tvrde da nema praroditeljskog greha; Gresnici ne mogu biti clanovi njihove "crkve"; Nemaju jerarhiju, vec samoupravljanje; Nemaju Svete Tajne, vec samo obrede;
Krstavaju samo odrasle, i to ne radi oprastanja grehova, jer po njima krstenje nije uslov spasenja;
Svim silama teze odvajanju "crkve" od drzave; Tvrde da je spasenje moguce samo verom.

Charmed · Malo ~ mače ~

Pitam se zaista koji to faktori koji uticu da dosta ljudi odlucuje da pristupi sektama?
Da li razocaranost na nekim licnim poljima kao sto su, raspad ili losi odnosi unutar porodice,smrt drage osobe,teski materijalni uslovi nedostatak paznje i ljubavi,povlaci ljude da se priklone sektama?

Yaca je vec nesto o tome pisala ,ali pocnimo od same reci "Sekta"
Reč "sekta" potiče od latinske reči "sequi", što znači slediti. Enciklopedijska definicija sekta kaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Pošto svaka tradicionalna, da kažemo - zvanična religija ima svoje sekte, to će se o pojmovnim razlikama svake vrste govoriti pojedinačno, navodeći pri tome glavne odlike. Krenimo od pseudohrišćanskih sekta. Glavno je pitanje, svakako, zašto ih ne možemo smatrati crkvama, iako one sebe tako zovu. Ne možemo, najpre, zbog odstupanja u njihovim učenjima. Naime, reč je o velikim odstupanjima u tumačenju Svetog pisma u odnosu na crkvena tumačenja. Svaka od sekta na svoj način izvlači iz konteksta određene delove Svetoga pisma i daje im naročit značaj, te se tako, po pravilu, stvara jedino autentično, spasonosno, pravoverno i apsolutno tačno učenje. Pri tome su sama odstupanja vrlo velika. Ona mogu biti: odbacivanje dogmi o Svetoj Trojici (kod nekih) ili bogočovečanskoj prirodi Isusa Hrista, odbacivanje molitvenog poštovanja Presete Bogorodice i slično. Recimo odmah, radi razjašnjenja, i koju reč o dogmama. Dogma je bogootkrivena istina, najpre prorokovana, zatim otkrivena kroz život i delo Isusa Hrista, a potom čuvana i propovedana kroz simbol vere u Crkvi Hristovoj. Dogme su, dakle, jednom date i nepromenljive. To su bogoslovske kategorije, a ne naučne i ideološke definicije koje vremenom mogu biti prevaziđene, menjane i slično. U njih, dakako, neko može verovati, ali i ne mora, ali se, bez obzira na to, one ne mogu menjati ili ukidati. Onaj koji to čini iz svojih materijalističkih ili drugih ličnih pogleda na svet, i pri tome po opredeljenju ne veruje u Boga, jeste ateista, ali onaj koji sebe smatra vernikom, a ne sledi bogootkrivene istine, dogme, jeretik je. Prema tome, sekte su jeretičke verske zajednice, a ne crkve. Time one odbacuju ne samo bogoslovsko-crkvene, nego i moralno-etičke domete hrišćanske civilizacije, oličene u svetiteljima i njihovim bogonadahnutim i opštečovečanskim porukama i poukama. Sekte na taj način skrnave tekovine hrišćanstva uopšte.

Charmed · Malo ~ mače ~

" Za sociologa religije, sekta nije ništa drugo do grupa sledbenika nekog izdvojenog verskog mišljenja ili pravca. Ovakvo određenje oslanja se na koren reči "sekta" koji znači - slediti, odnosno ići za nekim, što podrazumeva političko ili versko sledbeništvo. Sociolog takođe može reći da sekta predstavlja jedan od četiri tipa religijskog organizovanja - onaj koji po stepenu složenosti dolazi posle kulta, ispred koga se nalaze denominacija i crkveni oblik religijskog ustrojstva.

To znači, primera radi, da jedna sekta u konkretnom trenutku, i u zavisnosti od širenja i usložnjavanja, može postati velika denominacija, a katkad i crkva. Niko neće u Americi Hrišćansku adventističku crkvu (takozvane subotare) nazvati sektom, jer ona dobija obrise denominacije i na putu je da postane crkva u sociološkom smislu, a pogotovo ne Hrišćansku baptističku crkvu, koja tamo već ima sve karakteristike prave crkve. Ipak, činjenica je da obe pomenute "crkve" kod nas još jesu sekte po većini socioloških parametara .

Pravoslavni ili rimokatolički bogoslovi imali bi tome da dodaju puno toga iz ugla svog učenja. Oni se prvenstveno drže latinske reči "secare", i sektu shvataju kao "grupu sledbenika koja se odvojila od crkve i koju je crkva odbacila ili osudila". Po tom tumačenju sekta ima pređašnje veze s nekom drugom verskom organizacijom, koju je neka osoba napustila u cilju stvaranja nove grupe. Sekta jeste raskolnički pokret i želi da uspostavi staru, autentičnu, pročišćenu i obnovljenu verziju vere od koje se odvojila, objašnjavaju bogoslovi.

"Sekte postoje od kada je sveta, veka i religije. Bilo ih je, a ima ih i dalje, u budizmu, hinduizmu, islamu i jevrejskoj religiji. Zar nije rečeno da je već hrišćanstvo prvobitno poteklo od jedne jevrejske sekte? Zar ga 'otpadništvo' i 'sektašenje' ne prate kroz čitavu istoriju do današnjeg dana? Mnogi ne znaju da i pravoslavlje, posebno u ruskoj varijanti, nije imuno od rađanja sekti. U širokim prostranstvima Rusije vekovima tvrdokorno opstaju brojne grupe pravoslavaca koji su se iz različitih pobuda odvojili od 'zvanične' Ruske pravoslavne crkve".

Uobičajeno je da se, kad se govori o sektama, posebno starim, imaju u vidu one male verske zajednice koje su nastale izdvajanjem protestanata od rimokatolicizma u 16. veku i formiranjem "trećeg krila" hrišćanstva - protestantizma. Dakle, kada govorimo o sektama, odnosno malim verskim zajednicama, moramo imati na umu da se takođe radi o hrišćanima, pretežno protestantskog porekla.

Po čemu se, osim po složenosti, sekta razlikuje od crkve?

Jedna od najčešćih razlika jeste da se sekta negativno određuje prema postojećem društvu i političkom uređenju, dok se crkva pozitivno vezuje za politički poredak, podržava ga i poštuje druge ustanove društva. Sekti se, pristupa dobrovoljno, što je obično slučaj samo u prvoj generaciji, dok se crkvi pristupa rođenjem. Unutrašnji odnosi u sekti su načelno demokratski, a u praksi često manipulativni, dok su u crkvi unutrašnji odnosi zasnovani na hijerarhiji i vlasti jerarha nad laicima.

I obrazovani ljudi često mešaju sekte i kultove, koji su uređeni po principu oštre, skoro vojne discipline i nadmoćnosti - sa autoritetom odozgo i poslušnošću odozdo, na čelu s harizmatskim vođom, kome se članovi predaju bez ostatka. Lideri kultova obično su bogataši u svetskim razmerama i najčešće vrbuju mlade ljude, koji napuštaju porodice, odriču se svoje individualnosti i privatne imovine i podređuju preterano strogim pravilima života, rada i pridobijanja pripadnika drugih religija. Grubo rečeno, pripadnici kulta žive i ponašaju se u skladu s devizom "Svi i sve za vođu, vođa ni za koga i samo za sebe".

Ne treba zaboraviti da se među kultovima kao što su - Meher Baba, Hare Krišna, Šri Činmoj, Ordo Templi Orijentis, Rozenkrojceri, Hram naroda, Sajentolozi... nalaze i oni sa satanističkim učenjem i obredima. Treba se samo podsetiti surovog ubistva glumice Šeron Tejt, masovnog samoubistva pripadnika kulta "Hram naroda" u Francuskoj Gvajani, najnovijeg pomora "kompjuterske" sekte u Kaliforniji, čuvenog trovanja u podzemnoj železnici Tokija i kolektivnog spaljivanja pripadnika sekte "Deset božjih zapovesti" u Ugandi."

Ovo je ono sto je rekao dr.Dragoljub Djordjevic mislim da malo pojasnjava pojam sekti i kultova

Charmed · Malo ~ mače ~

Satanizam

Za razliku od nas, gde jos uvek nije u potpunosti sagledana opasnost od satanizma i njegovih posledica, pojedine zemlje, u cemu posebno prednjace SAD i Francuska, problemu pristupaju sa punom odgovornoscu i ozbiljnoscu, pa se u njihovim policijama, na primer, pored odeljenja za suzbijanje narkomanije,prostitucije i slicno nalazi i odeljenje za borbu protiv negativnih delatnosti sekti, posebno protiv satanista. Naime, to se cini sa razlogom, jer ova vrsta kriminala zahteva od policajaca koji rade na njihovom suzbijanju, posebna znanja i obuku, da bi se bolje upoznao protivnik protiv koga se bori, prilagodile time i metode borbe i postigao odgovarajuci uspeh. Medjutim i manje zemlje koje su sagledale opasnost u svojoj sredini od satanizma kao svetskog fenomena, umeju da mu se suprotstave na pravi nacin. Koliki se znacaj pridaje pravilnoj i pravovremenoj borbi protiv njega moze da posluzi primer Juzne Afrike , gde je u policijskoj centrali u Pretoriji sef odeljenja za suzbijanje okultizma (satanizma), pukovnik Kobus Jonker
tokom svojih razlicitih uspesnih akcija u ovoj oblasti sakupio upecatljivu zbirku eksponata kojima se crnomagijasi i satanisti sluze da bi drugima naneli zlo, a to su, pored ostalog, ljudski fetus, menstrualna krv zena, ”vesticija zemlja�- t.j. prasina sa groba samoubica , ljudske kosti i lobanje, i jos mnogo toga drugog. Ova zbirka bi trebala mnoge koji podcenjuju opasnost od satanizma da natera da se duboko zamisle.Izbor pravilne strategije za suzbijanje satanizma dodatno komplikuje cinjenica da nikakve pretnje zakonskim sankcijama, sto podrazumeva i smrtnu kaznu za zlocin, ne plasi sataniste. Oni ubistvo, pocinjeno u cast djavola, smatraju njemu najvecom mogucom pocascu. Vecom prinetom zrtvom od ove se smatra samo sopstveno samoubistvo, ali ucinjeno tek posle prethodno izvrsenog ubistva, najcesce masovnih ubistava. Zato je besmisleno ocekivati da ce satanisti prihvatiti sudjenje sa smrtnom kaznm i tako priznati ustrojstvo i pravnu regulativu drustva koje odrice prihvatanje i priznanje djavola, njihovog samoproglasenog boga. Satanisti se ne boje smrti, jer veruju u zivot posle nje, odnosno kraja zivota na zemlji. Oni su duboko ubedjeni da ce za svako nedelo ucinjeno u cast i za ljubav djavola, dolaskom u pakao biti nagradjeni tako sto ce im biti omogucena i dalje sva culna uzivanja i zadovoljavanje nagona u kojima su uzivali na zemlji. Da bi udovoljili djavolu, posto postoji verovanje da se satana, kao duhovno bice, cija je sustina zlo, hrani strahom, patnjama, bolom i mukama, satanisti mu prinose ljude na zrtvu i to je razlog sto se u mestima gde oni deluju, nalaze ubijene, najcesce siromasne osobe bez porodice i skitnice, najsurovije mucene pre fizicke likvidacije.

Charmed · Malo ~ mače ~

Ovakva ubistva su viseznacna i postizu mnogo ciljeva, jer sem sto sluze za prinosenje ljudskih zrtava djavolu, sluze i kao dokaz sledbenicima o moci djavola na zemlji, i gde zlocini, ucinjeni u njegovo ime, najcesce ostaju nekaznjeni i neotkriveni izvrsioci. Ova ubistva takodje sluze za zastrasivanje pripadnika satanistickih sekti, posto u nju moze da se udje a izlazi se jedino mrtav, gde se svaki pokusaj napustanja satanista smatra izdajom i obavezno se kaznjava smrcu. Cak i u slucajevima kada se zna ko su izvrsioci, odnosno podstrekaci na zlocin, krivica retko moze da im se dokaze, jer zakon ne priznaje kolektivnu krivicu neke grupe iz ideoloskih motiva, izuzev ako su politicke prirode. Opravdanost razloga zbog kojih se satanisti ne boje fizicke smrti zasluzuje da bude detaljnije razmotrena. Zasnovanost njihovog ubedjenja da ce se za svoje odano ugadjane djavolu biti pod njegovom vlascu u paklu obilato nagradjeni, bazira se na prilicno nesigurnoj argumentaciji, odnosno veruje se u obecanje djavola. Oni pri tome zaboravljaju i previdjaju nesto sto je svima davno i dobro poznato, da je satana mrzitelj coveka, a da mu je jedini cilj njegov pad i unistenje, odnosno zatiranje ljudskog semena. To potice jos iz raja gde je satana, koga je Bog stvorio prvog medju andjelima, odbio da se pokloni prvom coveku- Adamu kao novostvorenom Bozijem bicu. Time se opredelio za grehove oholosti i samoljublja, zapoceo sa vecitom mrznjom prema ljudskom rodu, a odbacio Vecnu Ljubav Bozju, sto je izazvalo sunovrat satane i njegovih legija u pakao.

Charmed · Malo ~ mače ~

Sajentologija

Sajentologija nema nikakve veze sa naukom, iako njeno ime može dovesti čoveka u zabludu. Ova organizacija liči na mnoge organizovane religije po tome što želi da kontroliše svoje pristalice, da uzima od njih pare i da ih tera da čine za nju fizičke usluge, da im diktira šta će da misle, i po tome što zahteva od njih apsolutnu vernost. Ova organizacija tvrdi da je religijska, da bi bila oslobođena taksi i zbog drugih sličnih privilegija koje pripadaju religijskim organizacijama širom sveta. Međutim, za razliku od drugih organizovanih religija ona nije uvela biće koje treba obožavati, i zbog toga se uglavnom smatra kultom. Kao i ostali kultovi, Sajentelogija zahteva vernost koja se zasnova na emocionalnoj zavisnosti pristalica i na vođinoj želji za potpunom kontrolom nad pristalicama.

Sajentologija je kult, ali pronalazi publiku među onim ljudima koji ne poznaju njenu organizaciju i nisu upoznati sa njenom reputacijom zbog toga što uključuje reč nauka u svom nazivu (sajens-science = nauka) Zagrebite malo dublje ispod naziva organizacije i nestaće sva njena veza sa naukom. To je nenaučna organizacija. Nauka podrazumeva određeni proces mišljenja, gde se odmeravaju dokazi i testiraju torije kroz rezultate eksperimenata. Pošto Sajentologija ne daje pravo svojim članovima da slobodno razmišljaju, i umesto toga im diktira u šta treba da veruju, ona ne samo da nema veze sa naukom, nego i sprečava svoje članove u njihovim pokušajima da primenjuju naučne principe.

Charmed · Malo ~ mače ~

Masoni

Pocnimo definicijom iz Enciklopedije zivih religija gde stoji: Masonstvo je » zajednicki naziv za tajna bratstva i srodne zajednice koji poticu od srednjovekovnih zidarskih esnafa « (zato su masoni slobodni zidari).

Koliko su povrsna znanja o ovome ilustruje i objasnjenje pojma mason iz BIGZ-ove Popularne enciklopedije iz 1976.godine: » Slobodni zidar, pripadnik tajnog, religiozno-misticnog, etickog pokreta nastalog u XVIII veku s reakcionarnim ciljevima; organizovani su u loze u kojima se prijem vrsi uz odgovarajuci ceremonijal. Prva 'velika loza' stvorena je 1717 u Engleskoj; pre rata i u nas «.

Cinjenica je da nemamo pouzdanih podataka o postojanju i delovanju masona pre XVII veka iako postoje tvrdnje da je to organizacija mozda ne bas sa takvim imenom ali starija i od Hrista primena ezotericnih kabalisticnih ucenja u politickoj praksi.

Inace, sami masonski pisci dele svoju istoriju na dva dela:

- kada su se u loze primali samo radnici zidari i
- kada su vecinu posvecenika cinili simbolicki graditelji - graditelji svetske harmonije i nauke.

Odnos prema Bogu je kod masona odnos prema Velikom arhitekti, Tvorcu, (Luciferu), ali bezlicnom i nepripadajucem bilo kojoj religiji, jer sve poznate religije treba skloniti sa scene i postaviti novo verovanje u novog predvodnika.

Da bi se bolje razumeli masoni treba se osvrnutu na njihov ustav - 'Andersonovu konstituciju' iz 1723.godine.

Tu izmedju ostalog stoji da je prvi mason bio sam Adam - a setimo se kako je i zbog koga ovaj napustio raj, da ga je Lucifer iz svojih pobuda na to naveo (vidi napred izneto). Adam je svoje utiske iz raja preneo svojim sinovima, a oni dalje prenose s kolena na koleno. Masoni su po tom tumacenju bili i Mojsije, David, Noje, Solomon, kineski car Fo Hi, Aleksandar Makednoski, Isus Hrist, Ricard Lavlje Srce, itd.