Popravlja kad doktori pogreše

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Malo je onih u čitavom rudničko-takovskom kraju koji ne poznaju Božidara Glišovića Božicu (70) iz sela Velereč, čuvenog po neobičnom daru da ume da izleči iščašene zglobove ruku i nogu, naprsnuća kostiju, lakše prelome, tegobe sa kičmom.

Jedna od prilika da se upozna znanje narodnog kostolomca Božice za mnoge je bila skorašnja poledica zbog koje mu je "ordinacija" nekoliko dana bila puna pacijenata, o čemu svedoči i prepun sto na kojem je narod ostavio "mito i korupciju" u obliku kafe, šećera u kockama, cigareta, voća, po koje flaše rakije...

"Ovo što ja znam i umem je od Boga dato nama Glišovićima. Moj deda Vaso bio je čuven po tome da je znao da namešta iščašene noge i ruke, otac Branislav još čuveniji, brat Dragan kao i oni, a evo i ja se nameštanjem ruku i nogu bavim od najranije mladosti.

"Vrata ove kuće u kojoj živim sam već tries godina otvorena su i noću i danju za sve one koji misle da im mogu pomoći. Vazda! Jer, ne ide da pustim čoveka da se previja od bolova pred mojim vratima dok ne svane. Pa, nije, bre, ovo bolnica, no kuća Božičina kome je rečeno, a kako je to rečeno ne mogu da objasnim, da pomaže ljudima. Naravno, niti su moji, a ni ja, naplaćivali za usluge koje pružam ljudima. Sad, baš ako neko hoće i insistira, ne branim se previše, ali nikada iz ruke u ruku ne uzimam čast“, priča Božica dok isceljuje komšiju Nikolu, koji je iščašio ruku.

Koliko je pacijenata prodefilovalo kroz vremešnu kuću Glišovića, Božica ne zna jer nikada nije vodio evidenciju, ali zna da ih je bilo baš mnogo, a među njima i mnogi poznati lekari i deca lekara.

Po pravilima, na fudbalskoj utakmici svaka ekipa mora da ima klupskog lekara te se rukovodstvo mesnog FK Napedak u besparici jednom prilikom dosetilo da bi klupski lekar mogao da im bude Božica Glišović. Dali mu beli mantil, nekakvu torbu... ali su morali da prihvate njegov uslov da ne skida šajkaču.

“Utakmica je bila oštra i sa dosta povreda i ja sam kao bez duše trčao po terenu da pomognem igračima, ali mi je tada mnogo zamereno što sam pomagao i protivničkim fudbalerima, a najviše su mi zamerili što sam umesto onog spreja kojima se prskaju povrede koji ja nisam imao fudbalerima davao da potegnu rakiju iz flašice koju sam držao u džepu. Tada su me zvali i više nikada“, priča Božica o neuspeloj karijeri klupskog lekara.

“Najviše mi navraća narod iz ovog kraja, ali dolaze i ljudi iz Čačka, Kragujevca, Beograda, Novog Sada“, kaže kostolomac.

Dolaze mi i lekari kada imaju problem ili kada im deca uganu ruku ili nogu, a ima i onih koji dođu sa gipsom na rukama i nogama i u velikim bolovima, te im ja skinem gips i popravim ono gde su školovani lekari pogrešili. Mislim, ne kritikujem ja lekare, ali, rekoh, od Boga mi je dato da lečim narod.

"Eto, onomad sam ležao u bolnici radi neke operacije a lekari, među kojima i ortopedi, u prolazu teraju šalu sa mnom. Oćutim ja šale na moj račun jer, mislim, grdno bi bilo kada bih im rekao da sam lečio neke njihove pacijente, a još grdnije bi bilo da im pričam da su mi se za pomoć obraćale i njihove kolege sa kojima rade u ordinaciji. Ili, kako da im objasnim da su mi i u bolničku sobu, dok sam ležao u bolnici, dolazili ljudi da im namestim iščašene zglobove. Šta bi se desilo da su to lekari videli, ni onaj odozgo ne zna, ali bilo je baš tako", kaže narodni kostolomac.

Božica Glišović leči ljude, ali, isto tako, zna da izleči i stoku. Do sada je mnogo puta pomogao i ljudima i domaćinima koji su imali problem sa stokom, što meštani Velereči znaju da cene. Pre nekoliko dana okupili su se Jovanovići, Kandići, Minići, Filipovići... sakupili novac i doveli vodu do kuće Glišovića, koja je bila jedina u selu bez vode. To je, kako kažu meštani, najmanje što su mogli da urade za čoveka koji je njima pomogao mnogo puta.

(Glas/MONDO)