Alkohol ili ne, pitanje je sad?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Vest o kancerogenoj štetnosti vina proširila se informativnim prostorom i zabrinula uživaoce crnog nektara. Mnogo puta prenesena informacija u proteklih nekoliko dana, anatemisala je vino kao dramatičnog uzročnika raka usta, grla, glasnih žica, jednjaka i creva.

Ispalo je, tako, da se kod onog ko svakodnevno konzumira 12,5 centilitara vina dnevno, kancerogeni rizik povećava za 168 odsto. A, to je izazvalo pravu pobunu proizvođača francuskog nacionalnog pića.

Razlog je transformacija etanola u kancerogeni acetaldehid, a izvor je ozbiljna studija Francuskog nacionalnog instituta za rak (INCA). Koncentracija štetnih materija se naročito povećava baš kod onih koji, zbog pretpostavljenih lekovitih svojstava vina u malim količinama, ispijaju čašu svakoga dana, oslanjajući se na oprečna istraživanja Svetske zdravstvene organizacije od pre četvrt veka da antioksidanti i polifenoli u vinu upravo smanjuju rizik od raka!

Poznate su i studije da čaša-dve vina dnevno, smanjuju i procenat kardiovaskularnih oboljenja.

Šta je, onda, istina?

Francuski nacionalni institut za rak i Generalna direkcija za zdravlje, objavili su ovih dana zajedničku brošuru "Ishrana i prevencija raka“, namenjenu lekarima opšte prakse. U ovoj brošuri kao štetna ocenjuje se konzumacija bilo kog alkohola, a ne samo vina, pišu "Večernje novosti".

Nisu, međutim, samo alkohol i crno vino na crnoj listi, već i crveno meso ili bela (i bilo koja druga) so.
Ispijanje jedne čaše alkohola dnevno (ili sedam nedeljno, odjednom, svejedno) povećava rizik od oboljenja raka različitih delova tela, od 9 do 168 odsto. Najizloženiji opasnosti su ždrelo, grkljan i usta (168 odsto), a slede jednjak (28), grudi (10) i debelo crevo (9). Pod jednom čašom alkohola se, pritom, podrazumeva bilo koje alkoholno piće, po principu na osnovu kojeg 10 grama čistog etanola sadrži čaša od 10 centilitara vina, 25 cl piva ili 3 cl "žestine“.

Faktori koji uvećavaju opasnost od kancerogenih oboljenja su i gojaznost, crveno meso i suhomesnati proizvodi, so i slani proizvodi i dodaci na bazi beta-karotena.

Prekomerna gojaznost povećava, tako, rizik od raka od 8 do 55 odsto, i to grudi kod žena posle menopauze za 8 odsto, pankreasa kod oba pola 14 procenata, debelog creva (15), bubrega (31), materice (52) i jednjaka (55).

Sto grama crvenog mesa dnevno povećava rizik od raka debelog creva za 29 odsto, a 50 grama suhomesnatih proizvoda, za 21 odsto. Veštačko unošenje beta-karotena kao hemijski dodatak, koji se u prirodnom obliku nalazi naročito u šargarepi, kupusu, spanaću i kajsijama, u dozama većim od 20-30 miligrama dnevno, značajno povećava mogućnost dobijanja raka pluća.

Na sreću, postoje i faktori koji smanjuju kancerogeni rizik: to su fizičke aktivnosti (smanjuju ga od 18 do 29 odsto, zavisno od intenziteta), konzumiranje voća i povrća (najmanje 400 grama dnevno) i dojenje. Kod majke koja doji, smanjuje se rizik od raka grudi, a kod dojenčeta u principu isključuje gojaznost, koja, kao što se već ističe u brošuri, sama po sebi - povećava verovatnoću da će se oboleti od raka.

Posle svih navedenih rizika, mnogi se sada pitaju šta zapravo ostaje da se stavi u tanjir? Šereti zaključuju da, kad se izuzme tradicionalna "smrtonosna dnevna doza“ - jedna šnicla, čaša vina i cigareta pred TV-ekranom, preostaju: povrće i voće s pesticidima, voda puna hlora, piletina s dioksinom uzgajana u zatvorenom prostoru, jogurti obogaćeni hemijskim dodacima...

Jedini zaključak koji na kraju vredi izvući je da vino i leči dušu i razboljeva telo, a da je svakodnevna konzumacija alkohola, u svakom slučaju, štetna, pod uslovom da ne spreči infarkt.

(MONDO)