Kriza proređuje redove za smrt

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Smrtna kazna je decenijama već vruć krompir u svim moralnim debatama u SAD. Pitanje opravdanosti "redova za smrt" prvi put sada ozbiljno posustaje ali ne zbog moralnih dilema već zbog - novca.

U vreme kada se zbog recesije budžeti režu na sve strane, a istraživanja pokazuju da je doživotna robija bitno jeftinija od najteže kazne - i to na desetine miliona dolara jeftinija - mnogi preispituju svoje uverenje da je "oko za oko" ispravna politika.

Pre desetak godina, SAD su bile zahvaćene poslednjim velikim moralnim ringišpilom o smrtnoj kazni, nakon što je zahvaljujući urađenim DNK testovima utvđeno da je mnogo nevinih ljudi osuđeno na smrt. U Ilinoisu je 2000. godine, tadašnji guverner uveo moratorijum (još na snazi) i za 167 osuđenika na smrt preinačio kazne.

U to vreme, više od 130 ljudi u SAD je izvučeno iz takozvanih redova za smrt, a nekoliko hiljada apela dodatno je zatrpalo sudove. Ali osim prvobitne reakcije, nije se mnogo promenilo. Sada novac ima mnogo veće šanse da proredi redove onih koji čekaju najtežu kaznu.

Vlada Kanzasa saopštila je prošle nedelje da je osuđenik na smrt 70 odsto skuplji u ovoj državi od "običnog zatvorenika". U Merilendu, poreznici su odvojili po najmanje 37 miliona dolara za svaku od pet egzekucija izvršenih u ovoj državi od 1978.

Bivši kalifornijski sudija Donald Mekartin, poznat u SAD kao "uterrivač smrti", kaže da je deset puta jeftinije držati nekoga u zatvoru do kraja života nego osuditi ga na fatalnu injekciju.

Ovaj sada penzionisani sudija objašanjava da je razlog tome što je apelacioni proces - bez ozbira na specifičnosti svake savezne države ponaosob - predug i preskup. U Kaliforniji prosečno trajanje apelacionog postupka 20 godina.

"To je traćenje vremena i novca, i jedino produžava agoniju, i finansijski urniše porodicu žrtve", kaže 82-ogodišnji Mekartin koji je sada žestoki pobornik ukidanja smrtne kazne. "Mišljenje sam promenio upravo zbog toga što se sve svodi na novac".

U slučaju smrtne kazne troškovi počinju da se progresivno gomilaju od trenutka kada se takva kazna zatraži zbog striktinih pravila o profilu advokata, troškova obezbeđenja i procesuiranja... Troskovi dalje rastu kada se smrtna presuda izrekne - samica je mnogo skuplja od obične ćelije, briga o takvom zatvoreniku takođe...

A vremenom je poraslo i uverenje da se ukidanjem smrtne kazne ukida i rizik egzekucije nevinog.

Nju Džersi je, upravo zbog ćerdanja vremena i novca prva država koja je ukinula smrtnu kaznu 2007. Od 36 preostalih saveznih država koje i dalje primenjuju smrtnu kaznu, četvrtina razmatra da je ukine već ove godine. A pri tom, moralni argument ima tek sporednu ulogu.

Najviše osuđenika na smrt u SAD tradicionalno ima Kalifornija: 667 ljudi trenutno čeka na izvršenje. Promena mišljenja njihovog uticajnog, nekadašenjeg "uterivača smrti", kao ni ogromni budžetski deficit, možda neće biti dovoljni da ih spasu, s ozbirom da je guverner Švarceneger žestoki pobornik smrtne kazne.

Švarceneger, kao i mnogi koji još nisu promenili mišljenje, veruju da smrtna kazna mora da opstane jer odvraća od najtežih zločina. U prilog tome navode statistiku da je broj osuđenika na smrt u SAD opao sa 284 u 1999, na 111 u 2008. godini. Izvršenja smrtne kazne takođe opadaju - sa 98 u 1999, na 37 prošle godine.

Abolicionisti nasuprot tvrde da je broj presuda na smrt opao zato što među sudijama i porotama postoji opravdana bojazan da bi mogli da osude nevinog na smrt.

U tim polemikama, za sada malo ko čuje glasove onih koji su izbegli najtežu kaznu, poput Rendija Stajdela, iz Ilinoisa.

Posle 12 godina čekanja, izvučen je iz "reda za smrt", a posle još pet godina i potpuno oslobođen. Preinačenje smrtne kazne u doživotnu robiju ubija, kaže on. "To je gore od smrti!".

(Beta/MONDO)