U Italiji svako je dottore

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Povičete li "dotore" u bilo kom italijanskom bioskopu ili čak na ulici bilo kog grada, nastaće pravi stampedo, jer gotovo svaki odrasli Italijan je - "dottore".

To važi i za "profesore", za "maestro" ili za bilo koju počasnu titulu.

Bogatstvo titula u Italiji ovih dana proširio je i jedan sud presudom da čak i oni koji su završili neku od trogodišnjih viših škola, a ne univerzitetske četiri, imaju pravo da sebi dopišu titulu "dottore".

Prava poplava "titularnih doktora" među stanovništvom dospela je na naslovne strane listova i u udarne programe elektronskih medija.

"Titula, vekovni san miliona majki, tajna žudnja onih koji su napustili fakultete, biće sada ispunjeni s neverovatnom galantnošću", konstatuje se u kolumni milanskog lista "Korijere dela sera".

Kolumnista lista, inače dugogodišnji dopisnik lista iz SAD i Engleske, posmatrao je godinama svoje zemljake sa "psihološke distance" i tvrdi da je jagma Italijana za titulama i zvanjima posledica vekovnog života pod stranom dominacijom.

"Imperator, vicekralj, sve te sočne titule su bile Italijanima uskraćene i prava pomama za titulama i lažnim zvanjima je neka vrsta izlečenja od zapostavljenosti", ocennjuje kolumnista Serđo Severnjini.

"U SAD, novac i moć da se nešto kupi su vrlo važni. Verovali ili ne , Italijani nisu baš najveštiji u tome. Ako imate nekakvu platu i lepo zvanje, ljudi su uvereni da ste srećni", misli on.

Titule ipak mogu biti i osetljiv biznis.Zatražite li da razgovarate s "doktorom", može da vam se desi neprijatnost da vam recepcionar odbrusi da dotična osoba nije "dottore" već "profesore". Titula "profesor" pripada nastavnicima u srednjoj školi dok uz učiteljice i učitelje u osnovnoj školi ide titula "maestra" ili "maestro".

Ovu situaciju ne treba brkati s činjenicom da se titula "maestro" obavezno dodaje uz ime svakoga ko se bavi muzikom - od dirigenta do petog violiniste.

Na vebsajtu o Milanu poznatog britanskog nedeljnika "Ekonomist", strancima se savetuje najbezbedniji način da izbegnu zabunu oko titula i svakog sagovornika u biznisu oslovljavaju sa "dottore" ili "dottoressa", ako ne znaju stvarno zanimanje ili zvanje sagovornika.

"To je način da pokažete puno poštovanje", kaže profesor sociologije Stela Anjoli, koja pominje da su neki od njenih studenata trogodišnjeg univerziteta Sapienca u Rimu bili šokirani što, posle diplomiranja, nisu zvanično postali "dottore" i "dottoressa".

"Ne mogu nekoga ko dode na jutarnju kafu da pozdravim sa 'Dobrojutro mehaničaru" iako on to jeste. Ali ako ga svaki put kad uđe oslovite sa 'dottore' a damu koja predaje u obližnjoj školi sa 'professoressa', sasvim sigurno ćete dobiti bogatu napojnicu", tvrdi Remo Beluči, vlasnik Beluči bara, koji Rimljanima pune 43 godine kuva kafu.

Administrativni sud koji je odlučio da se i posle "skraćenog", trogodišnjeg školovanja može koristiti titula "dottore", svestan je problema da se razlikuju "skraćeni" od "dugačkih doktora".

On je, takode, presudio da nosioci "dugačke diplome" mogu kortistiti titulu "doktor-istraživač" ili "doktor profesor", dok oni sa "skraćenom doplomom" mogu upotrebljavati skromniju titulu "dottore".

A za divno čudo, diplomiranim medicinarima, koji su na studijama proveli punih šet godina, sleduje obično "dottore".

Pisane forme obraćanja su još složenije. U korespondenciji koja se kreće od običnih poziva do podsećanja da treba platiti komunalije, titulama prethode prilozi kao što su "egregio" (cenjeni, poštovanja dostojni, izuzetni) i superlativi poput "Illustrissimo Dottore Rossi" (izuzetno poštovani doktore Rosi).

"Magnifico" (veličanstveni) zvuči gromko, ali se može primeniti samo na rektora univerziteta.

(Korijere dela Sera/FoNet)