Svaki šesti čovek u svetu gladan

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Svaki šesti čovek na svetu je gladan, čime je broj gladnih u svetu - više od milijardu ljudi, dostigao istorijski rekord usled svetske ekonomske krize i visokih cena hrane, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u petak.

U poređenju s prethodnom godinom, sada ima 100 miliona više gladnih ljudi, što znači da dnevno uzimaju manje od 1.800 kalorija, navodi FAO u izveštaju.

Skoro svi gladni u svetu žive u zemljama u razvoju, gde su se cene hrane sporije smanjivale nego u bogatim zemljama, navodi se u izveštaju i dodaje da je siromašnim zemljama potrebno više pomoći i investicija u poljoprivredu.

"Tiha kriza gladi koja zahvata šestinu čitavog čovečanstva predstavlja ozbiljan rizik za mir i bezbednost u svetu", izjavio je generalni direktor FAO-a Žak Diuf (Jacques Diouf).

Visoke cene osnovnih prehrambrenih proizvoda poput pirinča izavale su prošle godine nerede u zemljama u razvoju.

Glad u svetu povećala se 2009. godine uprkos dobrom rodu žitarica i malom smanjenju cena hrane u odnosu na rekorde sredinom 2008. godine.

Procesečne cene krajem prošle godine i dalje su u realnoj vrednosti bile za 24 odsto veće nego u 2006, saopštio je FAO.

Svetska ekonomska kriza pogodila je ljude kojima su smanjene plate ili koji su izgubili posao.

Pojedine zemlje su izgubile mogućnost uspešnog manipulisanja fluktuacijama cena, jer je kriza učinila manje delotvornim sredstva kao što je devalvacije valute.

Takozvani Milenijumski cilj UN predviđa da se broj gladnih u svetu smanji do polovine naredne decenije na ispod 420 miliona, ali u sadašnjoj situaciji taj zadatak, prema rečima međunarodnih stručnjaka, izgleda "teško dostižan".

Globalna ekonomska kriza je, naime, ostavila slabašne izglede siromašnim zemljama da postignu željeni ekonomski napredak i eliminišu siromaštvo i glad.

Inostrane investicije, bez koji nema suštinskog privrednog rasta u najmanje razvijenim delovima sveta, opašće za blizu trećinu u siromašnim zemljama, u odnosu na predkrizni period, navodi se u jednoj analizi FAO.

Organizacija takođe upozorava da će se i gotovinske doznake ekonomskih migranata, koji su otišli iz najmanje razvijenih država u bogatije zemlje, smanjiti za oko osam procenata u odnosu na predkrizni period.

Izveštaj FAO predviđa da će siromašni u gradovima biti najteže pogođeni kako budu opadale strane investicije i padala portražnja za izvozom, a milioni će se vratiti na sela, što će izvršiti pritisak na seoske zajednice i resurse.

U svetu sada ima 1,02 milijarde gladnih ljudi, što je za 11 odsto više od prošlogodišnjih 915 miliona, navodi FAO, koji je procenu zasnovao na analizi američkog ministarstva poljoprivrede.

Azija i pacifičke zemlje, najmnogoljudniji regioni u svetu, imaju najviše gladnih - 642 miliona.

Podsaharska Afrika ima najveći procenat gladnih ljudi s 265 miliona neuhranjenih, što predstavlja 32 odsto tamošnje populacije.

Kriza je uticala i na kvalitet ishrane budući da porodice nastoje da kupuju jeftiniju hranu poput žitarica koje su bogate kalorijama ali imaju manje proteina od mesnih ili mlečnih proizvoda.

Diuf je zatražio od vlada da pod hitno uspostave programe socijalne zaštite kako bi se hrana učinila dostupnijom.

On je rekao da je malim poljoprivredinicima potrebno pomoći semenjem, oruđem i đubrivom.

Zatraživši strukturalne dugoročne promene poput povećanja proizvodnje u siromašnim zemljama, Diuf je primetio da se glad u svetu povećala pre izbijanja finansijske krize.

(Beta)