 ::  |
| Autor |
Poruka |
anchi22
•• 20:01 ••
 |
Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53463
|
|
 Jednoćelijski morski organizmi fitoplanktoni imaju efikasan genomom koji im omogućava da se ponašaju kao ploveći solarni paneli za sakupljanje sunčevih zraka.
Upoređivanje četiri različite vrste sićušnih planktona pokazalo je da oni zaista uspešno obavljaju jedinstven posao: sakupljaju sunčevu svetlost i pretvaraju je u hranu - uz pomoć samo nekoliko gena.
Razumevanje kako oni to rade moglo bi da omogući ljudima da jednog dana bolje koriste sunčevu svetlost kao izvor energije i čak im pomogne u borbi protiv globalnog zagrevanja.
"To nas upućuje da precizno shvatimo kako, sa jedva 2.000 gena, ova mala jednoćelijska stvorenja pretvaraju sunčevu energiju u živu biomasu koja predstavlja osnovni element života", izjavila je biolog mora Seli Čisholm iz Instituta za tehnologiju u Mašačusetsu.
Tri naučnička tima u SAD, Francuskoj i Izraelu rezultate svojih istraživanja objavili su u zajedničkom Internet izdanju časopisa Priroda i naučne rasprave američke Nacionalne akademije za nauku. Oni su istraživali na tri vrste planktona pod imenom "prohlorokokus" i jedne koja je vrlo bliska vrsti po imenu "sinehokokus".
"Ove ćelije nisu neka ezoterična majušna stvorenja, ona dominiraju okeanima i u litru morske vode, na primer, nalazi se najmanje 100 miliona prohlorokokusa", rekla je Seli Čisholm.
Oni stvaraju bazu za lanac ishrane time što obezbeđuju hranu za veće životinje.
Oni takođe ubrizgavaju gotovo dve trećine ugljendioksida u okean tako što ovaj gas uzimaju iz atmosfere i koriste ga za stvaranje sopstvenih malih ćelija. Oni, takođe, kroz takav proces proizvode i ogromne količine kiseonika.
"Sav život na Zemlji pođednako zavisi i od fotosinteze koja se događa u okeanima na našoj planeti", smatra Donald Brajant sa katedre za biohemiju i molekularnu biologiju na državnom univerzitetu Pensilvanije.
Međutim, ti organizmi su više nego sićušni.
"Stotine ovih organizama mogu se smestiti po obimu vlati ljudske kose, ali oni se razmnožavaju u takvom broju da, iako tako mali, čine 50 odsto fotosintetske biomase u okeanima", ističe Gabrijela Rokap, profesor okeanografije na univerzitetu Vašington.
Pod mikroskopom oni izgledaju vrlo slično, ali istraživanja su pokazala da se genetski izuzetno razlikuju. Naučnici shvataju da otkrića genetskih razlika kod planktona i njihovo upoređivanje može u velikoj meri dati odgovor na nepoznanicu - kako čine ono što čine?
"Mi još ne znamo kako zapravo funkcioniše najmanje polovina gena tih sićušnih organizama", naglasila je profesorka Čisholm.
Jedno od otkrića koja bi mogla da pruže poređenja funkcionisanja je da pomogne naučnicima da precizno ustanove koji su geni odgovorni za fotosintezu, za proces koji svetlosnu energiju pretvara u biomasu.
"S potpunom spoznajom delovanja genoma, dobijamo neku vrstu 'sirove liste delova' koji su neophodni u istraživanju mehanizma fotosinteze, ali i drugih važnih procesa", smatra Rejmond Orbah, direktor za naučna istraživanja u američkom ministarstvu energetike koje je učestvovalo u finansiranju istraživanja planktona.
(FoNet)
|
|
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
