 ::  |
| Autor |
Poruka |
jecika_84
^Everyday Is Viggo day^
 |
Godine: 41
Datum registracije: 18 Apr 2006
Poruke: 44637
Mesto: ~Liga senki~
|
|
 Dobili ste otkaz, izgubili ste kuću, istopila vam se sva štednja! Ali udrite brigu na veselje, još ste zdravi, je li tako?
Zapravo, verovatno je tako i možete očekivati da vam se zdravstveno stanje čak i poboljša!
Istraživači su, kako piše časopis Sajens, ustanovili da su, istorijski posmatrano, Amerikanci bili mnogo zdraviji za vreme Velike depresije tridesetih godina prošlog veka kao i u toku drugih ekonomskih i društvenih nedaća nego što su u vreme ekonomskog prosperiteta. I uvereni su da će se taj trend održati i sada...
Mnogi ljudi Veliku depresiju povezuju sa slikom bledog, mršavog, odrpanog čoveka koji stoji u kilometarski dugom redu da bi dobio komad hleba. Na vrhuncu depresije 1932. godine nezaposlenost je dostigla 23 odsto a bruto domaći proizvod(GDP) je smanjen za 14 odsto.
Ali uprkos tim nedaćama, prosečni Amerikanac je bio zdraviji u tom periodu nego u vreme ekonomskog buma koji je prethodio recesiji ali i u fazi kasnijeg oporavka - otkrili su sociolozi Hoze Tapia Granados i Ana Diez-Ruo sa Univerziteta Mičigen u En Arboru.
Ovo dvoje sociologa istraživali su, istorijski, životni vek i mortalitet kao i porast GDP i stopu nezaposlenosti.
Usredsredili su se na period od 1920. do 1940. godine koji je obuhvatio i godine Velike depresije(1930. do 1933.), par godina manje oštre recesije i nekoliko godina snažnog ekopomskog rasta.
Šest najčešćih uzroka smrti u to doba bili su kardiovaskularne i bolesti bubrega, grip i upala pluća, rak, tuberkuloza, saobraćajne nesreće i samoubistva.
Naučni tim Hoze Granadosa otkrio je obrnutu srazmeru između ekomskog ozdravljenja i javnog zdravlja: životni vek je bivao kraći u vreme ekonomskog prosperiteta a duži za vreme recesije. Međutim, smrtnost je imala tendenciju da raste u vreme prosperiteta i da opada u vreme recesije!
Kao razlog za ovaj apsurd sociolozi navode životni standard: u vreme ekonomskog blagostanja ima se više para pa čovek i bolje jede, i to hranu koja je sve druge sem zdrava, živi se da bi se jelo dok se u recesiji i depresiji jede malo, skromno - da bi se preživelo.
Smrtnost povezana sa gripom i upalom pluća, na primer, opala je sa 150 na 100.000 stanovnika u 1929. godini na 100 na isti broj stanovnika u 1930. godini - saopštili su istraživači u Spisima nacionalne akademije nauka SAD.
Posebno je zanimljiv podatak da je jedino samoubistvo bilo izvor smrtnosti u porastu u periodu ekonomskih nedaća.
Što se životnog veka tiče, šablon je bio posebno jasan među "nebelcima: između 1921. i 1926. godine, u periodu ekonomskog rasta, životni vek je u nebelačkoj muškoj populaciji skraćen za 8.1 godinu i 7.4 godina u nebelačkoj ženskoj populaciji.
U periodu Velike deptresije, s druge strane, životni vek u belačkoj populaciji produžen je za osam godina! Postavlja se pitanje - zašto? Istraživači jošu vek nemaju dovoljno podataka da bi mogli dati potpun odgovor.
Neka dosadašnja istraživanja navodila su uverljive mehanizme: ekonomski bum je, uz obilje hrane, omogućavao pušenje ženama i muškarcima, ljudi su manje spavali i doživljavali više stresova na poslu. Reč je, dakle, o faktorima koji ozbiljno utiču na zdravlje.
Tome treba dodati i gubljenje života u saobraćajnim nesrećama i pogibijama u fabrikama i na gradilištima koji naglo rastu u periodu ekonomskog rasta. Za sociologa Tapia Granadosa značajan faktor je i društvena podrška jer recesija ljude približava jedne drugima pa su osobe sa naklonjenim im okruženjem uglavnom zdravije.
Jedan od razloga da najnovija otkrića možda nekome izgledaju tako kontraintuitivna leži u činjenici da je lako navesti primere osoba koje su oboljevale u toku recesije.
"Neki su ostali bez posla pa su, u očajanju, 'zagrlili' bocu žestokog pića i time naneli ozbiljnu štetu sopstvenom zdravlju" - smatra Kristofer Ram, profesor ekonomike zdravstva sa Univerziteta Severne Karoline u Grinsborou.
Međutim,ove dramatične priče ništa ne kažu o krupnim posledicama koje recesija ostavlja na čitavo stanovništvo.
Tako neka najnovija istraživanja takođe ukazuju da se zdravlje ukupne populacije poboljšava u vreme ekonomskih nedaća - podseća profesor Stiven Bezruška, lekar i stručnjak za javno zdravlje sa Univerziteta Vašington u Sijetlu.
To ipak nije sveobuhvatna studija koja se bavi Velikom depresijom. Ali posmatrana zajedno, sva istraživanja ipak ukazuju da je GDP bitna komponenta u merenju dobrobiti jednog društva - zaključuje časopis Sajens.
(FoNet/MONDO, ilustracija Guliver/Getty Images)
|
_________________
~Duo de la muerte~ |
|
| |
|
 |
Alexns
Tinkerbell's pixie dust
 |
Datum registracije: 10 Avg 2005
Poruke: 30635
Mesto: Movin' back to Wimbledon
|
|
| |
|
|
smiljana.b
>Edem<
 |
Godine: 38
Datum registracije: 03 Avg 2009
Poruke: 1794
|
|
 sto se smanji smrtnost od bolesti poveca se od samoubistva. Ne znam kome je recesija dobro donjela  . A da ne pricam o tome da li i koliko ima pretjerivanja vezano za recesiju 
|
_________________
Mnogom je cvetu sudjeno da ni od kog nevidjen cveta, I miris svoj da raspe u vazduh prazan i pust.
Dz.O. |
|
| |
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
