Gde je blago Nemanjića

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Profesor Danilo Belić, verujući pričama koje je kao dečačić slušao, smatra da je baš u stenama podno utvrđenja despot Đurađ Branković, bežeći pred Turcima, sakrio blago Nemanjića, piše "Glas javnosti".

Iako je od sedamdesetih godina prošlog veka, kad su ga arheolozi napustili, zarasla u šiblje, Sokolicu, utvrđenje iznad sela Ostra kraj Čačka, još prate brojne legende.

Jedna od njih, po kojoj je u njenim stenama skriveno blago Nemanjića, brojni zlatnici i srebrnjaci, a među njima i kruna cara Lazara, naterala je stručnjake da ovih dana ozbiljno razmisle o povratku na ovaj lokalitet.

Poreklo i starost Sokolice niko pouzdano ne zna, ali Danilo Belić, penzionisani profesor, veruje da priče seljaka nisu potpuno bez osnova, te planira do uskoro u svojoj knjizi o istoriji ovog kraja i srednjovekovnom utvrđenju posveti posebnu pažnju.

A i priča koju pamti iz detinjstva, o tome kako u steni postoji pećina i u njoj duboka ostava u kojoj je blago Nemanjića, Belića proganja već sedamdesetak godina.

"Zid širok dva metra nekada je opasivao liticu, mogli su se videti i ostaci kula i puškarnica, ali je sada sve to zaraslo... Kad se pre četrdesetak godina priča o zlatu pročula, brojni avanturisti su nagrnuli u Ostru.

Tada sam se obratio muzeju u Čačku, sa grupom arheologa smo tri leta proveli na lokalitetu, otkrili utvrđenje, naišli na praistorijsko naselje iz rimskog doba...

Pronašli smo tada neke zemljane šolje, koje su ukazivale na to da je utvrđenje bilo korišćeno i u doba Nemanjića", kazuje Belić, koji još pamti kako su mu, kao detetu, pričali da je pred najezdom Turaka despot Đurađ Brankovića, bežeći iz Smedereva, prošao ovim putem.

Belić pri tom kaže da je svojevremeno dolazio i do pisanih dokumenata, koji potvrđuju da se Đurađ zaista premišljao gde da skloni blago, jer je u to vreme imao dve mogućnosti - Krivu Reku i manastir Vraćevšnicu.

"Onda je iznenada saznao da kraj manastira Vujan postoji utvrđenje u kom bi njegovo blago moglo biti sigurno, te je zlato i srebro, a među njima i carska kruna, volujskim kolima doterano i skriveno u Sokolici", priča Belić.

Belić narodske priče povezuje i sa romanom "Rajko od Rasine", koji je pre više od veka napisao Čedomilj Mijatović, jedan od Obrenovićevih ministara.

U ovom delu se, naime, Sokolica pominje kao mesto u koje je srpski junak, spasavajući zarobljenu devojku, utekao od Turaka i opisuje se "podrum popločan mozaicima", u kom je po stolovima bilo poređano zlatno posuđe, svećnjaci i carska kruna.

"Pa očekivalo se da će blago, pred najezdom Turaka, biti negde sklonjeno, a zna se i da je despot Đurađ imao dvorove na Rudniku, što je na manje od sat i po vremena hoda od Sokolice", priča Belić.

Posle skoro četiri decenije, arheolozi nameravaju da se vrate na ovo utvrđenje i nastave prekinuta ispitivanja, jer podaci kojima raspolažu potvrđuju da je utvrđenje bilo u upotrebi od praistorije do srednjeg veka.

"U istraživanjima sprovedenim 1973. godine utvrđeno je da su na Sokolici praistorijski slojevi skoro uništeni ukopavanjem srednjovekovnih zidina.

Zidovi su izgrađeni na dva načina, objekti u unutrašnjosti preziđivani su i obnavljani, što znači da je građeno bar u dve faze.

Dimenzije utvrđenja su 35 sa 65 metara, na severnoj strani se nalazi četvorougaona kula, a na zapadnoj je pronađeno nekoliko prostorija koje su se naslanjale na zid utvrđenja.

Pretpostavlja se da su one bile namenjene stanovanju jer su tu pronađeni ostaci ognjišta na kojima se spremala hrana, delići keramike, noževi, testera, katanac...", zapisala je arheolog Milica Veseličić.

Od srednjovekovnog blaga, bar zasada, nema ni traga, mada Danilo Belić ne namerava da zaboravi predanja koje je tokom detinjstva slušao.

(Glas/MONDO)