 ::  |
| Autor |
Poruka |
jecika_84
^Everyday Is Viggo day^
 |
Godine: 41
Datum registracije: 18 Apr 2006
Poruke: 44637
Mesto: ~Liga senki~
|
|
 Britansko Kraljevsko društvo (Royal Society), najstarija akademija nauka u zapadnom delu sveta, sledeće godine obeležava 350. godišnjicu postojanja.
Tim povodom na internetu je otvorena nova stranica nazvana "Postavljenje putokaza", sa 60 radova koji su bili od prelomnog naučnog značaja za čitav svet.
Sajt je napravio tim poznatih naučnika, istoričara i popularizatora nauke.
Među prikazanim radovima je i prvi zabeleženi pokušaj transfuzije krvi iz 1666. godine, kao i neki od najvažnijih ikada objavljenih naučnih radova.
Od osnivanja Društva, 1660. godine, pa sve do danas, njegovi članovi su svojim teorijama oblikovali svet. Između ostalih, to su bili Isak Njutn, Čarls Darvin, Albert Ajnštajn, Stiven Hoking i mnogi drugi.
U biblioteci Kraljevskog društva, koja se renovira u sklopu priprema za obeležavanje 350. godišnjice, izloženi su potpuno fascinantni predmeti koji sada mogu da se vide i na novom vebsajtu akademije.
U pitanju su dokumenti i laboratorijska oprema koju su pre više stotina godina koristili neki od najznačajnijih naučnika na svetu.
Tu su, na primer, pisma Isaka Njutna u kojima je on sedamdesetih godina XVII veka objašnjavao svoje eksperimente sa prizmom, kada je snop svetlosti razložio na sastavne dugine boje.
Kada je 1770. godine osmogodišnji Volfgang Amadeus Mocart osvojio London svojim muziciranjem, sumnjičavi član Kraljevskog društva Dejn Barington odlučio je da nizom testova proveri da li je u pitanju zaista genijalno dete.
Mali Mocart je oduševio Baringtona - bez ikakvog napora je odsvirao niz komplikovanih muzičkih tema i improvizacija. U pismu u kojem je opisao ovaj susret, Barington je primetio i to da se Mocart ponašao "razigrano, kao i svako drugo dete - od sviranja mu je daleko zanimljivija bila igra sa mačkom".
Dokumenti koji su predstavljeni na novom vebsajtu nisu, međutim, tek spisak "najvećih hitova" Kraljevskog društva. Oni pokazuju kako je Društvo svojim radom i eksperimentima postavljalo temelje savremene nauke, kaže za Bi-Bi-Si (BBC) doktor Džon Gribin, astronom i autor knjige o istoriji Kraljevskog društva.
"Ideja da je svemir utemeljen na zakonima koje i mi ovde na Zemlji možemo da razumemo i proverimo eksperimentima u laboratorijama u Londonu ili Oksfordu, i da to primenimo i na Mesec i Jupiter, i izvan granica Sunčevog sistema - upravo to je ključna promena koja se dogodila u vreme osnivanja Kraljevskog društva. Prihvaćena je ideja da je svemir uređen po zakonima fizike koje možemo da razumemo, a ne po volji kapricioiznih bogova", kaže Gribin.
Postavljanje 60 najznačajnijih dokumenata iz bogate arhive, pored ostalog, trebalo bi da inspiriše i nove generacije naučnika, kaže saradnik Društva, profesor Fransis Eskroft.
"Oni služe kao ilustracija činjenice da je nauka neprekidan proces novih otkrića, izuma i eksperimenata. Nadamo se da će to potstaći mlade naučnike budućnosti da nastave da otkrivaju nove stvari o kojima danas ne mozemo ni da sanjamo", kaže Eksroft.
(BBC/Beta, na slici - prva transfuzija krvi)
|
_________________
~Duo de la muerte~ |
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
