Drogom zavaravaju glad

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

U centru za terapiju narkomanije u Faizabadu nalazi se 35-godišnja Karima, koja je već 20 godina udata i isto toliko dugo uzima drogu. Karima je počela sa pušenjem marihuane,a zatim je prešla na heroin i opijum. Ova mlada žena izgleda daleko starija, a vene su joj skoro uništene. Njena sudbina odslikava život velikog broja žena u Avganistanu.

Prema izveštaju Organizacije UN za drogu i kriminal (UNODC) u Avganistanu čak 920.000 ljudi redovno uzima droge, pre svega opijum. Oko 13 odsto od tog broja su žene i ta tendencija je u porastu, ali za razliku od drogiranih muškaraca, koji su svakodnevna pojava na ulicama Avganistana, žene su skrivene. Narkomanska zavisnost žena se sakriva u porodici i često ostaje neprimetna za okolinu.

"Počela sam sa hašišom godina dana nakon udaje. Muž mi je dao hašiš. Nisam htela da uzmem, ali on je bio jači, tukao me i prisilio da uzmem opijum, cigarete i hašiš. I tako sam počela", izjavila je Karima za Dojče vele.

Avganistan ima farme opijuma. Prihodi proizvođača narkotika u Avganistanu godišnje iznose oko četiri milijarde dolara, a trgovaci zarade oko 100 milijardi dolara. Za poslednjih sedam godina proizvodnja narkotika u Avganistanu povećana 40 puta.

Avganistan je, inače, najveći izvoznik opijuma na svetu. U trgovini drogom ne cveta samo kriminal. Problem koji je usko povezan sa situacijom u zemlji je zavisnost od droge.

Prema svedočenju mlade Avganistanke, u njenoj zemlji se hašiš uzima da se lakše podnesu težak život i glad.

Karima potiče sa severa Avganistana. Tamo je klima hladna, mnogi ljudi žive u šatorima. Zbog hladnoće i vlage su česte upale i prehlade. Do lekova se teško dolazi, pogotovo kad je reč o ženama, pa se one vrlo često protiv bolesti i bolova, ali i gladi bore tako što uzimaju opijum. "Kada sam prvi put uzela hašiš nisam više osećala probleme i dobro sam se držala. Bilo nam je svejedno što smo imali šta da jedemo samo za ručak, a ne i za večeru. Pušili smo hašiš i nismo osećali glad. Svi naši problemi su nestali", svedoči Karima.

Karima i mnoge druge žene u Avganistanu su žrtve svakodnevnog nasilja svojih muževa. Rano se udaju, a moraju da preuzmu obaveze starijih žena u porodici. Postaju trostruko opterećene - decom, velikom porodicom i poslom. To mnoge žene u Avganistanu vodi u pakao droge. "Majke čak maloj deci daju drogu kako bi ih umirile. To se posebno često događa na severu zemlje", izjavio je Dejvid Mek Donald, škotski stručnjak za borbu protiv droge, koji je već godinama angažovan u Avganistanu, posebno na severu te zemlje.

Na severu Avganistana, kaže škotski stručnjak, "žene se bave ručnom izradom tepiha. To je veoma težak posao i žene su prisiljene da ga obavljaju i do 14 časova dnevno kako bi preživele. Ako neka žena radi taj posao i istovremeno mora da se brine o deci, vrlo čcsto im daje malo opijuma kako bi bili mirni, a ona mogla da radi", rekao je on. Na taj način zavisnost postaje generacijski problem. Sasvim mala deca postaju ovisnici. Većina majki, koje deci daju opijum kako bi im smirile napad kašlja, nisu svesne štetnosti koju čine.

Do koje mere je teško lečiti takve žene i njihovu decu veoma dobro zna Šinkai, medicinska sestra na Nedžatu, klinici za lečenje zavisnosti od droge u Kabulu. "Mi automobilom obilazimo gradove i sela i idemo u kućne posete. Nikada ne govorimo da smo došli zbog droge, nego kažemo da smo tu da proverimo da li je sve u redu i da li su svi zdravi. Tek kada steknemo poverenje tih žena, kažemo da dolazimo sa klinike Nedžat", kaže ona.

Mlada žena iz Kabula, 25- godišnja Mehidi je prošla program odvikavanja. Ona je drogu počela da uzima sa 15 godina kada joj je umro otac. Zajedno sa dva starija brata uzimala je hašiš i opijum kako bi se izborila sa tugom. Danas ima 25 godina. Nju i braću je na kliniku doveo zajednički prijatelj pre tri godine.

Mehidi kaže da sama ne bi uspela da se izbori sa zavisnošću: "Tek kada sam došla u Nedžat, saznala sam koliko je loše to što smo radili. Dobro je da smo to dovoljno rano uvideli", izjavila je ona.

Mehidi i njena braća sada žive u klinici Nedžat. Ona je završila školu za medicinske sestre i svoja iskustva prenosi pacijentima.

U Avganistanu ima 40 sličnih klinika, a lekari i stručnjaci za borbu protiv droge kažu da to ni izdaleka nije dovoljno.

(Dojče vele/Tanjug)