Mlečni put proždire

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Stara latinska izreka "E pluribus unum"(od mnogih - jedan) sasvim se lepo može primeniti na Mlečni put. Astronomi su dobili novi dokaz da naša "domaća" galaksija sadrži i - ostatke mnogih nekadašnjih galaksija.

Otkriće je ojačalo pretpostavku da velike galaksije u celini ne nastaju iz usamljenog, džinovskog oblaka prašine i gasa. One, pre bi se reklo, najpre nastaju a zatim se i "goje" tako što - "proždiru" svoje susede!

Zaključak su donela globularna(okrugla) sazvežđa, sferične koncentracije miliona zvezda koje se kreću po orbiti oko centra galaksije. Ostavimo li po strani ogromne spiralne ogranke naše galaksije, globularna sazvežđa kriju u sebi neka od njegovih najuzbudljivijih pojava.

Astronomi su dugo verovali da su ona sazdana od koncentrovanih oblaka gasa i prašine u samom početku nastanka Mlečnog puta. Međutim dva najnovija otkrića, čiji su detalji objavljeni ovih dana u časpisu Nejčer, slikaju posve neobične "portrete".

U prvom izveštaju, članovi tima južnokorejskih astronoma merili su sadržaj kalcijuma u 37 zvezda od 158 globularnih sazvežđa u Mlečnom putu. Gotovo u polovini otkrivene su značajne količine ovog elementa - što ukazuje da su formirane od ostataka supernove, titanske eksplozije džinovskih zvezda koje su nekada "proizvodile" kalcijum i druge teške elemente u svojim jezgrima.

Otkriće je značajno, tvrdi rukovodilac istraživanja Džae-Vu-Li, astronom sa Univerziteta Sedžong u Seulu, zato što ono pokazuje da su globularna sazvežđa nekada, najverovatnije, bila mnogo veća nego što su danas.

U protivnom, ona nebi mogla da stvore gravitacionu snagu neophodnu da "zarobi" ostatke supernove i tako ih "kondenzuje" u nove zvezde.

"Ovo nas navodi da verujemo da su mnoga od globularnih sazvežđa, koja smo istraživali, najverovatnije 'posmrtni ostaci' mnogo masivnijih prastarih patuljstih galaksija koje su se sjedinile sa Mlečnim putem" - tvrdi profesor Džae-Vu-Li.

Drugi "papir" rezultat je istraživanja međunarodnog naučnog tima koji je otkrio dalje dokaze za ovu ideju u globularnom sazvežđu po imenu Terzan 5. Smešten iznad središta Mlečnog puta, u regionu poznatom po imenu "izbočina galaksije", sazvežđe sadrži neobično veliki broj pulsara, ultragusto sabijenih ostataka supernove koji se spiralno kreću velikom brzinom.

Hemijske analize otkrile su da je materijal, koji je izbacila eksplozija a ne onaj koji se "iskrao" iz sazvežđa zbog njegove velike brzine spiralnog kretanja, bio "zarobljen" i omogućio stvaranje novih zvezda.

Za ovaj "kosmički majstorluk", kažu astronomi, bila je neophodna gravitacija galaksije hiljadu puta veće snage i mase nego što je Terzan 5 sada poseduje.

Najverovatnije objašnjenje je da je Terzan 5 nekada bio mnogo veća galaksija koju je "progutao" Mlečni put – tvri profesor Frančesko Feraro sa Univeziteta Bolonja u Italiji.

Kad su se Terzan 5 i druge patuljaste galaksije sjedinile sa Mlečnim putem, objašnjava on, sudar je jednostavno "oduvao" mnoge od njegovih zvezda i za sobom ostavio manja sazvežđa koja otkrivamo danas.

Feraro naglašava da bi dalja, detaljnija istraživanja globularnih sazvežđa trebalo da donesu nova, još uzbudljivija otkrića i iznenađenja. "Ovi sistemi su pravi zlatni rudnici informacija i svaki put se uveravamo da nam otkrivaju nove, neočekivane tajne" - oduševljen je on.

Otkrića bi mogla naglavce da okrenu sve dosadašnje pretpostavke o globularnim sazvežđima - uveren je astronom Dejvid Vajnberg sa američkog Državnog univerziteta Ohajo u Kolumbusu.

Istraživači su, inače, uglavnom mislili da je jedno od sazvežđa Mlečnog puta, Omega Centauri, bilo neka vrsta "anomalije" zato što je smatrana "samostalnom galaksijom".

Sada, zaključuje Vajunberg, "čini se da ono što je nekada smatrano anomalijom sada postaje nova normalnost"...

(FoNet)