Cirkuzant i marketinški mag

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Finasa Tejlora Barnuma većina zna kao osnivača čuvenog putujućeg cirkusa "Najveća predstava na svetu" iako je on mnogo značajnija ličnost u istoriji Amerike.

Mnogi Barnuma smatraju najboljim prodavcem svih vremena, drugi najboljim oglašivačem u svetu reklama, genijem marketinga, ocem rasipnih i napadnih reklamnih kampanja, neki čak i ocem pop-kulture.

Barnum je autor knjige "Umetnost zgrtanja novca, Zlatna pravila" (The Art of Money-Getting, Golden Rules for Making Money) a pripisuje mu se i čuvena izreka "Novac je loš gospodar, ali sjajan sluga", kao i ona da je "Reklamiranje kao znanje - ako ga je premalo, opasno je".

Uveren da nema kraja lakovernosti ljudi, Barnum nikada nije propuštao priliku da "odere" koga god može - na vlastito veselje, zabavu i naravno zaradu, navodi se u reportaži Glasa Amerike.

Barnum je dobrim delom 19. veka Ameriku zabavljao "visokom" i "niskom"
kulturom, bizarnostima, spektaklima, ekstravagancijama, svim što je golicalo maštu Amerikanaca svih uzrasta.

Poznavao je svaku važnu osobu svog vremena, bio prisni prijatelj Marka Tvena i Abrahama Linkolna.

Svojom slatkorečivošću i duhovitošću osvajao je evropske kraljeve i kraljice, bio odličan govornik, filantrop, političar, investitor.
Ogromna bogatstva je stvarao, gubio i ponovno se dizao na noge.

Barnum je rođen 1810. godine. Imao je samo 15 godina kad mu je umro otac a on bio prisiljen da izdržava majku i devetero braće i sestara. U početku nije bilo lako ali su ubrzo počele da mu naviru orginalne ideje.

Staru, 80-godišnju crnkinju Džojs Het reklamirao je u svom cirkusu kao ženu od čak 160 godina i navodnu dadilju Džordža Vašingtona.

Kad se publika zasitila te atkacije Barnum je svim listovima poslao anonimno pismo da je sve sa Džojs bila prevara, da ona čak nije ni ljudsko biće, već automat, napravljen od gume.

I svet je opet nagrnuo i napunio njegove džepove.

U Ameriku je doveo švedsku opersku pevačicu Dženi Lind, poznatu u Evropi ali potpuno nepoznatu u SAD. Čak je ni on nikada ranije nije čuo kako peva ali je rizikovao i zaradio ogromno bogatstvo.

Reklamirajući je kao "švedskog slavuja", agresivno, s bezbroj postera, pamfleta, brošura, oglasa u novinama, uspeo je da pevačicu dočeka 40.000 Njujorčana kad se iskrcala s broda.

Barnum je bio neverovatno istrajan čovek liberalnih shvatanja. U autobiografiji je napisao: "Naučio sam da, kad god čvrsto odlučim, novac mogu da zardim i zaradim ga u velikim svotama".

Njegova predavanja, kao ono pod nazivom "Umetnost zgrtanja novca i filozofija obmana" bila su jednako uspešna kao i njegove turneje po Americi i Evropi. Negativni napisi u štampi nisu ga ni najmanje brinuli. "Nije me briga šta novine pišu, važno je da nešto stalno pišu".

Barnumova pravila su bila - privući pažnju javnosti bez obzira koliko drska i smela reklama bila. Pronaći šta ljude privlači, što ih zanima. Stalno se reklamirati. Biti u dobrim odnosima sa medijima. "Publicitet, publicitet, publicitet".

Od njegovog imena je i potekao danas dobro poznati izraz "barnumska reklama" za onu koja je preterana, napadna i opsenarska.

Izraz "networking" novijeg je datuma, ali koncept je bio poznat Barnumu - on je znao koliko znače preporuke uticajnih osoba i dobijao ih je na račun svog šarma.

Barnum je umro 1891, u 81. godini. Sopstvenu čitilju unapred je objavio u jednom njujorškom listu (Evening Sun), samo zato da bi sam prvo mogao da je pročita. Umro je sledećeg dana.

Kritičari su mu do tada već bili oprostili obmane i hvalili su tog, u ono vreme verovatno najpoznatijeg Amerikanca u svetu, ističući njegova dobra dela i smatrajući ga oličenjem američkog duha.

(Glas Amerike/MONDO)