Dokumentarni filmovi

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Jednostavno pitanje. Svako je od nas makar jednom pogledao dokumentarni film koji mu je zaokupio paznju i prikovao za mjesto. Dakle, koji su to dokumentarci, da li ih i inace gledate i koliko imate interesovanja? Poslednji dokumentarac koji sam pogledala bio je "Tajna Hristove grobnice" od Dz. Kamerona i bilo je tu dobre tematike o kojoj vrijedi razmisljati

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Ja zaista obozavam da gleadm dokumentarne filmove, skidam ih, imam ih dosta u kompu..
Ljudi oko mene ne mogu da shvate zbog cega ne menjam program kada slucajno naidjem na dokumentarni film.
Ne gledam ih sve naravno ali su mi zaistai nteresantni.
Poslednji koji sam gledala je bio "covek sa gvozdenom maskom"... Da li je zaista postojao ?".

A sada se spremam tj vec sam pustila "Michael Moore, Sicko.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Onda ne znam da li si imala priliku pogledati "Nefertiti" - dobro urađen dokumentarac i daje ti dovoljno materijala za razmišljanje i uranjanje u prošlost i misterije Egipta. Imam dosta dokumentarnif filmova, i volim pogledati svaki, samo o svakom i nemam isti sud i nisam "povodljiva baš na prvu". Ponekad je u pitanju i čisto pretjerivanje, kao i senzacionalizam, ali to je u svakoj sferi ljudskog djelovanja tako da ne začuđuje mnogo.
I dobro je znati da nisi sam u nekim stvarima za koje drugi nemaju apsolutno nikakvog interesovanja, to još uvijek znači da nismo čudaci.

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Nisam imala prilike da pogledam "Nefertiti" pokusacu da ga pronadjem.
Pogledala sam "Cleopatra", cudno mi je bilo sto ona ustvari nije tako savrsena kao sto sam mislila. Imala sam pogresno misljenje o njoj i mnogo sam toga naucila.
Nisam ni ja povodljiva ali mogu reci da me je poslednji dokumentarni film o 2012 godini "zabrinuo".
To i jeste tema za razmisljanje. Gledala sam mnogo dokumentarnih filmova o tome ali me je ovaj stvarno savrsen.
Ako su imali u cilju da uplase gledaoca mogu reci da su uspeli u tome.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Vidiš, ja taj nisam gledala. Pokušavam naći Kameronov koji sam već pomenula, ali ga ne mogu pronaći, očito je izazvao i čitala sam o tome, velike kritike crkve i njihove administracije. Pogledaj svakako i "Imhotepovu mumiju", ako znaš ko je bio: prvi graditelj piramide, Stepeničaste piramide, kako su je nazvali. Nije loš za pogledati. Misterije Egipta su uvijek privlačne ali ih je teško razotkriti. Ni "Ramzes II" nije za odbaciti. Hvala ti za ovaj naslov, svakako ću vidjeti da ga nabavim za svoju kolekciju.

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Pronasla sam "Imhotepovu mumiju", u mojoj je playlisti Wink

Trenutno gledam "Dvorac grofa Drakule".
Neopisivo ! Razz

Preporucujem ti ako jos nisi gledala. Wink

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Pokušaj pronaći ipak "Nefertiti", glas žene koja nas vodi cijelo vrijeme kroz dokumentarac je naprosto očaravajući, uverit ćeš se i sama i zaista bih voljela da ga pogledaš, čisto da čujem jedno mišljenje osim vlastitog. Hvala na svim preporukama i sad kao i prije. Ni "Piramide smrti" nisu toliko loše, Teotihuakan je u pitanju, pa kad već ne možemo se naći na takvim mjestima, vrijedi ih i na ovaj način pogledati i diviti se tadašnjim graditeljima i vremenu koje će još dugo obavijati misterije.

Batino20 · ~Flavoring of Sound~

Volim dokumentarce,u zadnje vrijeme najvise tehnoloske gledam ali otvoren sam za sve tematike ako je kvalitetno uradeno.

Double Hearts · Love Sucks

Kad sam slobodan,,, imam par sajtova preko kojih gledam online dokumentarne filmice...
To mi je bas opustajuce... na tatu sam Embarassed

Sta ne volim da gledam, to je dokumentarac-fantastika ili cisto receno Izmisljotina Laughing

Poslednje sto sam gledao po drugi put je Marihuana (tacav naziv ne znam) > Prica se o najkvalitetnijm zrnama i kako izaci na trziste
Laughing

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Ti me često nasmiješ svojim komentarima! Ajde dobro, drago mi je što ima još neko ko prati i gleda dokumentarce, svakako, znamo svi šta je pretjerivanje, a šta bi mogla biti realnost. Pa nismo od juče (a naročito ja?!)

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Aleksandar Lifka je snimio oko 150 dokumentarnih filmova koji bi danas imali neprocenjivu vrednost. Da bi ih sačuvao, predao ih je fabrici obuće "Bata" u Borrovu, ali su ih tamo za samo nekiliko minuta pretopili u - lepak!

Lifku su naši istoričari filma dugo i bez ikakvog razloga zaobilazili. O njega su se "ogrešile" i enciklopedije pišući da je prvi jugoslovenski snimatelj fotograf iz Bitolja Milton Manaki. Manaki je svoj prvi film na tlu Jugoslavije snimio 1905. godine a Lifka 1903. godine.
Lifka je jugoslovensko državljanstvo primio 1919. godine kada je film već kročio u svet. Nastanio se u Subotici, tu je stalno živeo i tu je i umro. U času smrti imao je pune sedamdeset dve godine. Sahranjen je na takozvanom Rajskom groblju u prisustvu žene Eržebet i prijatelja.

Kamera za 300 zlatnika

Život Aleksandra, ili na mađarskom, Šandora Lifke bio je buran. Sve zbog filma. Prošlo je tek šest godina od prikazivanja prve filmske predstave na svetu braće Limijer u pariskom "Grand kafeu", a Aleksandar Lifka je već imao svoj pokretni bioskop. Pomagao mu je brat Karlo. Treći sin Johana i Ernestine Lifke - Rudolf povremeno se uključivao u posao. Aleksandar je prosto žudeo za aparatom za projekciju i snimanje filmova. Taj neobočni uređaj nalik na običnu drvenu kutiju toliko je privukao Lifku da je pravo iz Beča, gde je studirao elektrotehniku požurio u Pariz moleći braću Limijer da precrta na hartiju njihov izum.
Uopšte, cela porodica Lifka bila je zanimljiva. Otac Johan, Čeh, i majka Ernestina, Mađarica, bili su, kako se govorilo "malo nezgodni" ljudi. Tamo-amo po Evropi, pa se Aleksandar rodio u Brašovu u Rumuniji. Ernestina je bila veoma obrazovana i za svoje vreme, žena naprednih shvatanja a muž čak koračao ispred vremena. Verovali ili ne, Lifka je držao pokretni muzej sa različitim eksponatima, uključujući i odeljenje sa voštanim figurama poput današnjeg londonskog muzeja Madam Tiso! U bilo koji srednjoevropski grad da stignu sa muzejom, Johan i Ernestina privlačili su pažnje više nego bilo koji cirkus!
Obrazovani roditelji želeli su da im deca budu obrazovana. Aleksandar je osnovnu i srednju školu završio u Sacu, danas opština Žalac u Češkoj, a elektrotehničke studije u Beču. Kada je bio student, otac mu je već umro.
Da bi otputovao u Pariz i izradio kameru, zatražio je od majke deo očeve zaostavštine. Odmah mu je dala novac. U Parizu je "stavio" na papir tehničko rešenje kamere braće LImijer, ali za svaki slučaj, kupio je i gotovu od firme "Braća Pate". Platio je čitavih 300 franaka u zlatu! Filmovi za prikazivanje nisu bili dugački dve do tri hiljade metara kao danas, već dvadesetak, najviše 40 metara i nisu trajali više od pet minuta. Tokom 1900. godine Lifka je u Gedelu u Mađarskoj snimio svoj prvi film. Traku je razvio u Bečkoj laboratoriji. Tada, a i u godinama kasnije, filmskih glumaca nije bilo, snimani su svakodnevni događaji. Bili su to najčistiji dokumentarci, ali biseri!

Čudo zvano pokretni bioskop

Jednog dana Lifka je rekao bratu Karlu da bi bilo dobro da osnuju putujući bioskop, prvi takve vrste u Evropi. Prikazivaće kupljene filmove, a snimaće i sami, po nekoliko u svakom gradu u koji stignu. Rečeno - učinjeno. Prva stanica Trst, veliki poznat grad. Stigao je "pokretni bioskop Lifka!" Braća su odlučila da ulože poslednju paru, pa šta bude. Bioskop mora i spoljašnjim i unutrašnjim izgledom da ostavlja utisak. Ili tako, ili nikako, dogovorili su se.
Pokretni bioskop braće Lifka bio je ogromna šatra. Da bi izdržala teret platna, konstrukcija je načinjena od najfinije omorike iz Slovenije, dok su metalni delovi uvezeni iz Štajerske. Za dva meseca radovi su bili završeni. Šatra je mogla da primi 460 posetilaca. Prva predstava prikazana je 1901. godine. Tri godine kasnije izgrađena je još jedna šatra za 550 posetilaca. Sada je "pokretni bioskop Lifka" imao dve "sale"! Sa jednom šatromputovao je Aleksandar Lifka po zemljama mađarske krune, a sa drugom njegov brat Karlo po Austriji.
A tek šatra sa 900 osoba koju su braća izgradila 1906. godine! Aleksandar Lifka prisećao se za života tog bioskopa:
"Ulazi su bili fino oblikovani, pozlaćeni i ukrašeni uljanim slikama. Konture šatora bile su naznačene stotinama sijalica, a bilo je i deset lučnih lampi i reflektora, pa je sve plivalo u moru svetlosti. Unutrašnja oprema bila je sasvim kao u pozorištu: stolice na sklapanje, tapacirane i presvučene finim somotom, lože i električna ventilacija ... Personal se sastojao od petnaest lica koje smo izdržavali i hranili. Imali smo sekretara, operatera, elektromehaničara, mašinistu, ložača, dva kasira, a ostalo su bili pomoćni radnici..."
Mamutski bioskop je posle okončanog boravka u gradu rasklapan i utovarivan u šest teretnih vagona koji bi zatim bili priključeni kompoziciji voza do sledećeg odredišta.
Prve dokumentarne filmove, njih nekoliko, pored prvenca nastalog u Gedelu, Lifka je snimio 1900. godine upravo u Trstu.
Iz Trsta put ga vodi u Zagreb. Zagrepčani su oduševljeni putujućim bioskopom, pogotovu dokumentarcima koje je Lifka snimio u Maksimiru i na ulicama grada i prikazivao pod nazivom "Lifka novosti". On će od tada to isto činiti u svim mestima u kojima razapne šatru i svaku predstavu započinjati kao u Zagrebu. Ubrzo će "Lifka novosti" postati njegovo filmsko remek - delo.
Nižu se gostovanja u Bjelovaru, Sarajevu, Banjaluci ... Najzad, 1902. godine "pokretni bioskop Lifka" stiže na Mali Kalemegdan u Beogradu! Vlasti zahvaljuju na prikazivanju "živoh slika". Put dalje vodi u Novi Sad i Suboticu.
Lifka je u Beogradu ostao dva, a u Novom Sadu mesec dana.

Rolne pod krevetom

Kuda sve nije krstario Aleksandar Lifka sa svojim putujućim bioskopom istovremeno snimajući kratke filmove iz svakodnevnog života" Čas je u Bugarskoj, čas u Mađarskoj, čas u Rumuniji... Nižu se gradovi. A onda, jednog dana, predložio je bratu da osnuju stalni bioskop u sali. U poslu je i treći brat, Rudolf. Video je da je u pitanju unosan posao. Otvaraju se stalni "Lifka bioskopi" , najpre u Segedinu a zatim u Košicama u Slovačkoj. Bilo je to 1902. godine. Lifka se snabdeva filmovima kod "Braće Pate" u Parizu, ali prestave i dalje započinje sa "Lifka novostima".
POželeli su i Austrijanci stalan bioskop, ali niko nije imao hrabrosti da ga otvori računajući da će propasti. A onda u Salcburg i Linc stiže Aleksandar Lifka i "Lifka bioskop". U međuvremenu, braća Lifka naručuju još veći pokretni bioskop.
Oko 1908. godine Lifka je odlučio da se nastani u Subotici. Dopadali su mu se i grad i ljudi, ali je imao i poslovnih razloga. Naime, u Budimpešti se nalazio Naučni filmski institut teatra "Uranija", a Budimpešta nije daleko. Lifka je držao do mišljenja ljudi iz "Uranija" jer se potpuno okrenuo snimanju filmova. U Subotici je 1910. godine otvorio "Lifka bioskop" sa 600 sedišta. Bioskop se nalazio u zgradi koja i danas postoji u blizini centra. Karte za svečanu premijeru, za mesta u loži, stajale su jednu krunu, a plata običnog državnog službenika iznosila je 30 kruna mesečno. Ostala mesta plaćala su se 80, 60 i 40 filera. Na premijeru je došao veliki župan Karolj Biro, pa porodica veleposlanika Felbaha i Lelbaha ... Viđeni su i trgovci Kmec, Kraus i Tausing ... Sve je bleštalo, pozivnice su bile štampane na svili...
Godine provedene u Subotici Lifka je posvetio ovod gradu i snimio izvanredne dokumentarne filmove od neprocenjivog značaja.
Ali, sve što je Lifka snimio, ma gde putovao - a putovao je mnogo - nestalo je. Nepovratno!
Računa se da je uništeno oko 150 njegovih filmova! Dogodilo se da je 1932. godine u Zagrebu izgorela palata Bartolovićevih u kojoj su bili odloženi filmovi preduzeća "Star-film". Požar su izazvali i lako zapaljivi filmovi te firme, te je vlast izdala naređenja da svi filmovi u tadašnjoj Jugoslaviji ima da se "smeste na sigurno mesto".
Upravnik policije u Subotici postupio je po naređenju. Pozvao je Lifku i ... Ali, filmove Aleksandra Lifke, inače veoma obezbeđene jer su bili urolani u limene kutije, niko nije hteo da primi na čuvanje. Lifka se našao u čudu. Jedva je umolio fabriku obuće "Bata" iz Borova da uzme preuzme njegovo filmsko blago. Nije dugo potrajalo, a Lifkini filmovi pretopljeni su u lepak! Ono što se stvarao celog sovg života uništeno je za samo nekoliko minuta!
Slomljen i na izmaku snage, Lifka se povukao i preuzeo da vodi električarsku radnju "Svetlost". Takav čovek.
Zatim je došla 1952. godina i ... kraj. Aleksandar Lifka je umro. Njegova žena Eržebet, koju je upoznao kao kasirku u svom putujećem bioskopu, živela je u Subotici do duboke starosti. U devetoj deceniji igrala je u TV drami "stan" koju je režirao Karolj Viček po delu Aleksandra Tišme. Gotovo cela drama snimljena je u njenom stanu. Iako nikada nije bila glumica, niti ju je muž snimio na filmsku traku, ulogu je sjajno odigrala. Tom prilikom, u pauzama snimanja, pričala je o svom mužu Aleksandru Lifki.
Šta je sačuvano od Lifkinog dela? Malo, samo nekoliko filmova, odnosno nekoliko rolni koje su se otkotrljale pod krevet kada je Lifka pakovao filmove da ih preda "Bati". Te rolne našla je supruga Eržebet i predala Jugoslovenskoj kinteci. Jedan film čuva Srpska pravoslavna opština u Subotici. Nosi naziv "Bogojavljenje".
Ispred Lifkinog bioskopa u Subotici stoji njegova bista na postamentu. Kad ljudi prođu da se sete - bio jednom jedan Lifka...

Izvor: "Politikin zabavnik" 2428/98

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Opsjednuta istorijskim događajima, mada ne vidim čemu mi to i služi i koja je svrha kada tu istu istoriju kroz vijekove osporavaju, poništavaju ili izokreću onako kako vladajuće stranke žele, poslednji dokumentarni film koji sam pogledala je "Uspon Trećeg Rajha", - hronološki prikaz uspona Trećeg Rajha, od osnivanja partije i Hitlerovog prvog prikazivanja na političkoj i televizijskoj sceni do početka 2. Svjetskog rata. Njegova ličnost je toliko kontroverzna da će malo ko da ponikne u njegov bolesnu ličnost i um koji je koliko kog bio koliko monstrouzan toliko i ograničen vlastitim strahovima, fobijama i vjerovanja u okultno.