Srbi se mnogo nagojili

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Svaki drugi Srbin ima problem sa prekomernim kologramima, a bebe su nam među najdebljim u svetu. Po pravilu, izrazito gojazni ljudi su iz najsiromašnijih slojeva društva.

Prema poslednjim podacima Ministartsva zdravlja, 18,3 odsto populacije u našoj zemlji je gojazno, a 36,2 odsto sa prekomernom telesnom težinom, pišu "Novosti".

"Činjenica je da je kod nas zdrava hrana najskuplja i to je faktor što se mnogo više konzumira jeftina i visokokalorična hrana", kaže profesor dr Dragan Micić, predsednik nacionalne radne grupe Ministarstva zdravlja za gojaznost objašnjavajući da je najviše gojaznih među siromašnima..

Svaki Srbin godišnje pojede oko 106 kilograma hleba i peciva, hrane koja je jeftina, a izrazito goji.

Prema rečima kulturologa Divne Vuksanović, dok je nekada život u izbilju bio privilegija bogatih, danas je obrnuto, pa upravo oni sa dubokim džepom kroz svoju fit-formu i "definisano" telo odaju poruku društveno i kulturološki poželjnog.

"Vlada trend takozvanog zdravog života i stila koji forsira zdravlje, mladost i vitku liniju. Zdrav život, pak, traži ulaganje u zdravu hranu i fitnes, a to ne mogu svi da priušte. S druge strane, osetna je diskriminacija "popunjenih", ocenjivanje da je nekulturno biti gojazan, što je potpuna predrasuda, kaže Vuksanović.

Najviše problema sa nepristojnim odmeravanjem oblina imaju Vojvođani, gde višak kilograma ima 58,5 odsto ljudi. Od ukupnog broja debelih, 20 odsto su ekstremno gojazni, a čak 13 odsto dece predškolskog uzrasta ima problem sa kilogramima.

"U suštini, prosečan "indeks telesne mase" kod Srba je 26,7, što je preterana telesna težina, odnosno početak predgojaznosti. Po tome smo u nekoj sredini u svetu, ni najgori, poput južne Evrope - Grčke, Malte, Turske i Španije, a ni najbolji, poput skandinavskih zemalja. Međutim, kada se podaci porede sa istraživanjem iz 2000. godine, vidi se da postoji tendencija porasta gojaznosti", objašnjava profesor Micić.

Zabrinjava što je ne samo broj odraslih, već i gojazne dece u porastu.

"Imamo podatak da je 6,4 odsto dece gojazno, a 11,6 sa preteranom telesnom težinom. Pre svega bi, kao u pojedinim zemljama, trebalo izmestiti kioske brze hrane na najmanje 500 metara od škola i vratiti školske užine. Osim toga, Unicefovo istraživanje gojaznosti kod dece između 12 i 23 meseca života svedoči da je Srbija u kritičnoj zoni sa više od 15 odsto gojaznih beba", objašnjava profesor Micić.

Specijalista higijene Instituta za javno zdravlje "Batut" Dragana Jović kaže da se naši ljudi nutricionistima obraćaju u poslednjem času, kada im je zdravstveno stanje kritično.

"Najčešće se javljaju pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom dva ili problemima sa žučnom kesom, a u najvećem broju to su žene", kaže Dragana Jović.

"Određuje im se individualno usklađen režim ishrane i života u skladu sa zdravstvenim stanjem i rade kontrole uz obaveznu podršku da istraju. Činjenica je da je gojaznima ugroženo zdravlje, često i život."

Rastuća gojaznost je u vezi sa genetikom, sa "genotipom škrtice", kaže profesor Micić.

"Ljudski organizam podešen je da konzervira energiju, da unesene kalorije sačuva, da ih štedi i da se bori protiv gubitka kolograma. Sve u svrhu preživljavanja, što je 20 vekova "prolazilo" jer je okruženje bilo drugačije, nije bilo prevoza i hrane na svakom koraku, kao danas.

Instant dijete, zbog ovog genetskog faktora, ne uspevaju. Kilograme koji se naglo gube organizam zbog genetske predispozicije obavezno vraća. Normalno je izgubiti od pet do 10 odsto telesne mase za šest meseci. Tada se pravi pauza oko godinu dana, da bi se opet nastavilo i onda se "gen škrtice" neće "buniti"", objašnjava profesor za "Novosti".

(MONDO)

gkukolj · **-tončica-palončica-**