Lekovite biljke

Charmed · Malo ~ mače ~

Hajde da pisemo o lekovitim biljkama i uopste o zdravlju.
Evo sta sam nasla veoma interesantno

MUMIO
Mumio zovu starim tajnim oruzjem protiv bolesti, nazivaju ga jos i planinska krv, planinske suze itd
potice iz Sibira , pronalazi se u stenama i pecinama gde su pcele nekada imale svoja gnezda
pre vise hiljada godina.
Najbolje moze da se opise ako kazemo da je mumio - fosilozovani med, vosak i mlec
koji je pod dejstvom vremena postao mumio.

mumio sadrzi retke amino kiseline, posebne mineralei masne kiseline
Izvoz iz rusije je do pre nekoliko godina bio zabranjen jer je tretiran kao nacionalno blago.
mumio ije dobar protiv starenja i koristi se kao balsam za mozak i telo ,
takodje mumio je anti inflamatoran, antibiotik, anti reumatik, i moze da balansira hormone.
Pomaze kod lomova kostiju takodjje i deluje na leukocite i hemoglobin u krvi.

Recepti
Cuvanje
5 grama mumia u pola litre wiskija ili votke sacuvace lekovito dejstvo mumia , vecno

3 grama mumia pomesati sa 250 grama meda i pola kafene kasikice staviti pod jezik
pre spavanja je najbolji nacin da se uzima mumio.

Ovaj drevni eliksir prirodnog porekla do današnjeg dana skriva mnoge tajne. Odvajkada se koristio za lecenje najrazlicitijih bolesti, onda je pao u zaborav, da bi se interes za njega ponovo javio u naše vreme. Renesansa mumia kao eliksira zapocela je u africkom i arapskom svetu i na Bliskom i Srednjem Istoku.

Njegovi nazivi su razliciti, ali i vrlo indikativni. Arapi ga nazivaju "arakul-džaba", odnosno "gorski znoj", ili "mumion". Takode je prisutan i naziv "hariz-al-adžesu", što znaci "ono što cuva telo", a zovu ga i jednostavno "tit" - vosak. U Persiji je oduvek preovladavalo ime "mumio" sa znacenjem "zaštitnim organizma". Burmancima je izgledao kao "gorska krv" - "cao-tun", Tibetancima kao "planinski sok", ili "bragšun", a starosedeocima Sibira kao "kameno ulje" ili "ulje iz kamena". Uzbeci i Kazaci nazivu mumio dodaju i obavezno "asil", što znaci pravi mumio. Neki autori pokušali su da objasne ime mumio recima "mumi", što znaci mek kao vosak i "oin" - naziv za iransko selo, gde je ovaj eliksir pronaden.

Klasicna istocnjacka medicina deli mumio na "mumio saladžidi" - crnu, smolastu masu bez mirisa i "mumio dorobi", tamnokestenjaste boje i karakteristicnog mirisa. Oba se mogu naci u srednjoj Aziji, na preko 2.800 metara nadmorske visine. mumio se nalazi u raselinama i naprslinama stena, u pecinama pešcano-glinastih ili krecnjackih stena. Najbogatija mumiom su mesta obrasla jelovom šumom.

U principu, mumio se ne može naci ispod 1.500 metara nadmorske visine i uglavnom je "sakriven" na vrlo nepristupacnim mestima. Godišnja proizvodnja mumia u srednjoj Aziji je otprilike dve tone.

U narodnoj tradiciji mumio se pominje kao balzam koji ima cudesnu isceljujucu moc, a pripisuje mu se i misteriozno poreklo. Nauka je potvrdila da je ono organsko, a materijal za njegovo obrazovanje mogu biti mikroorganizmi koji se nalaze na tlu, životinje i njihovi eksperimenti, kao i neke vrste biljaka.

Na velikim nadmorskim visinama, gde je vazduh siromašan kiseonikom, gde gospodare silni vetrovi, gde su temperaturne razlike drasticne i gde se srece pojacano elektromagnetno zracenje i povišen radioaktivni fon, kao i u suvim i žarkim predelima, mikroorganizmi koji razlažu organske ostatke nemaju veliko dejstvo. U takvim uslovima se biomase životinjskog ili biljnog porekla, nerazložene, vremenom mumiificiraju i polimerizuju, stvrdnjavaju u nedostatku vlage ili, u njenom prisustvu, postaju tecne ili žitke. Najopštija definicija mumia bila bi da je to produkt koji nastaje pod uticajem fizicko-hemijskih prirodnih pojava.

Prema mestu nestanka i spoljašnjem izgledu razlikuje se nekoliko vrsta mumia. To su:

- mumio koji nastaje u procesu mumiifikacije ili usporenom razlaganju tela životinja ili insekata,
- mumio koji nastaje kao proizvod nižih biljaka, prevashodno lišajeva,
- mumio obrazovan od smole koja se izdvaja iz korena i stabala cetinara, koja se meša sa zemljom i taloži se po napuklim stenama, karakteristicnog smolastog mirisa i izgleda,
- žitka masa dobijena anaeronim razlaganjem biljaka,
- mumio obrazovan od stvrdnutih ekstremenata sitnih životinja i divokoza,
- mumio pcelinjeg porekla, nastao od meda i voska divljih pcela, polimerizovan dugim stajanjem i
- mineralni mumio, sa najviših planinskih grebena, gde nema ni biljaka ni životinja, formiran od minerala, uz dejstvo mikroorganizama.

Boja mumia varira od crne, preko tamnomrke do kestenjasto-mrke, miris mu je karakteristican i rezak, a ukus gorak ili nagorak. Delimicno je rastvoriv u vodi.

O mumiu su pisali mnogi srednjovekovni lekari i svaki od njih je imao svoju hipotezu o njegovom poreklu i sastavu. Ni do danas nisu potpuno rasvetljene njegova priroda i nastanak, što otežava njegovo obimnije uvodenje u oficijelnu medicinu i farmakologiju. Spektralna analiza otkrila je mumiu, zavisno od vrste, izmedu 18 i 25 mikroelemenata, u njemu ima još i aminokiselina, belancevinastih jedinjenja i mnogih drugih tvari.

Upravo zahvaljujuci prisustvu brojnih tvari mineralnog i organskog porekla u ovom prirodnom cudu, mumio se od praistorijskih vremena koristi kod najtežih preloma kostiju i drugih oboljenja.

Zanimljiv je nacin na koji su stari narodi ispitivali kvalitet mumia (jer se i u prošlosti, kao i danas, dešavalo da se pojave falsifikati). Evo šta je zabeležio jedan istraživac sa puta po prednjoj Aziji.

"Petlu ili kokoši se prelomila bi se noga; zatim se uzima 0,5 grama mumia i pomeša se sa uljem crvene ruže. Da bi se ono dobilo, ružine latice se namacu u vodi, odaje im se ulje i sve se pusti da provri. Voda isparava, ostaje ulje koje se procedi kroz gazu. Deo ove smese se nakapa petlu u grlo, a nevelikim delom se premazuje mesto preloma pre nego što se stavi mek povez. Ako petlu prelomljene kosti srastu za 24 sata, mumio se smatra dobrim, cistim i kvalitetnim. Ponekad se desi da kod živine kost zaraste i za 16-17 sati."

Osim u svrhu zarastanja kostiju, gde se smatra neprevazidenim sredstvom mumio se koristio i za lecenje slabosti želuca i bubrega, srcanih oboljenja, tuberkoloze, astme, upalnih procesa, trovanja otrovima biljnog porekla, šecerne bolesti, rana, cireva i opekotina. O tome svedoce rukopisi iz drevnih vremena koji su do nas došli iz Indije, srednje Azije, Kine i drugih zemalja. O mumiu su se najpohvalnije izrazili Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i drugi mislioci i lekari koje istorija pamti po velikoj mudrosti i obrazovanju.

Pesnici su mumio preporucivali i u najdelikatnijoj od svih bolesti - ljubavnoj patnji, a drevna istocnjacka poslovica kaže da "samo mumio spasava od smrti".

Bogati putnici i hadžije, kao i trgovci, nikada nisu kretali na put ako pre toga nisu obezbedili krupicu mumia za zaštitu od mogucih bolesti. mumio je u prošlosti korišcen i za ubrzavanje regenerativnih procesa u organizmu, za opšte jacanje i obnavljanje oslabljenje funkcije perifernih nervnih stabala.

Posle detaljnih i temeljnih analiza, savremena medicina je potvrdila da prelomi kostiju srastaju u proseku dva puta brže ukoliko se uzima mumio. Osim toga, brojne studije i istraživanja u poslednjih tridesetak godina govore u prilog pozitivnog dejstva mumia u lecenju bolesti perifernog nervnog sistema, radikulita, neuralgija, teških slucajeva neuralgije nerva trigeminusa, kao i nekih oboljenja centralnog nervnog sistema.

Potvrdeno je i antikoagulativno dejstvo mumia, kao i njegovi pozitivni efekti na funkciju kardio-vaskularnog sistema. Ima dokaza da mumio stimuliše regenerativne procese kod infarkta miokarada, kao i da ubrzava procese obnavljanja svih mišicnih, koštanih i nervnih tkiva i krvi.

U vidu dopune banjskom lecenju, mumio se odlicno pokazao i u terapiji cira na želucu i dvanaestopalacnom crevu. Kod tromboflebita dubokih vena donjih ekstremiteta koristio se u eksperimentalne svrhe mumio u kolicini 0,3 grama jednom u toku 10 dana. Ustanovljeno je da su simptomi oboljenja nestajali u potpunosti posle 8 do 10 dana. Odlicni rezultati su postignuti u lecenju paradontoze uz pomoc rastvora mumia.

Iz podataka dobijenih sa Moskovskog medicinskog stomatološkog instituta vidi se da mumio potpomaže korekciju imunog statusa coveka kod skrivenih imunodeficitarnih stanja. Bolesnici od infekciono-alergijske bronhijalne astme, kod kojih je otkriven deficit T-sistema imuniteta, dobijali su po 0,15 g mumia dva puta na dan, tokom 15-20 dana. Posle završetka lecenja ustanovljeno je da su se T-celije u krvi približile normalnim vrednostima.

Mada je pred naucnicima još dug proces potpunog izucavanja osobina i svojstva mumia, ono što se o njemu može reci je da spada u eliksire, odnosno biostimulatore prvoga reda. Preporucuje se vecini ljudi, ali i pored njegove relativne bezopasnosti, ne savetuje se osobama koje su sklone krvarenju, hemofilicarima i onima koji imaju povišen krvni pritisak. Predoziranje može dovesti do psihickog rastrojstva!

Nikome se ne savetuje samodijagnostikovanje i samolecenje; neophodno je da se pre svakog uzimanja eliksira posavetujete sa svojim lekarom ili lekarom specijalistom za odredenu bolest.

Takode je neophodno da preparat koji budete koristili ima oznaku kvaliteta i ispravnosti, s obzirom da se i u ovom slucaju, kao i uvek kada je rec o eliksirima i balzamima, mogu pojaviti razni surogati i falsifikati.

Yasmin · Prijatelj foruma

Lekovito bilje

Za hrišcane, lekovite trave duguju svoju delotvornost tome što su prvi put nadene na Kalvariji. Za ljude antike, trave su dugovale svoja lekovita svojstva tome što su ih prvi otkrili bogovi.

Vrednost lekovitog bilja potice od nebeskog arhetipa koji je izraz kosmickog stabla. Mitsko mesto njihovog otkrica, njihovog nastanka, uvek je neko središte (npr. Golgota).

Lekovito bilje, svojstvima koja su mu pripisana, ilustruje verovanje da je svako izlecenje samo božanski dar, kao i sve što se tice života.

Zdravlje

Medicinska svojstva parfimisanih ulja su poznata od davnina. U Egiptu, parfemi su se cesto koristili za negu tela i kože, a stari Grci su mirišljavim uljima lecili mnoge bolesti.
Postoji prica da je Hipokrat , pomocu dima i aromaticnih kupki, izlecio Atinjane od kuge.
Renesansni lekari su prepisivali parfemske vode, i sve do kraja 18. veka parfemi su bili prisutni u medicinskim knjigama zajedno sa ostalim lekovima.

Lekovito bilje protiv stomacnih smetnji

Problemi u radu organa za varenje mogu postati izvor najrazlicitijih tegoba, od gubitka apetita pa sve do cira. Lake smetnje prolaze same od seba a za teze treba potraziti pomoc lekara. Uzrok smetnji je cesto nervnog porekla, grcevi i gorusica javljaju se obicno posle obroka pojedenog na brzinu u napetoj atmosveri. Najvaznije je u korenu saseci uzroke svih nervoza, osim toga izbegavati masnu hranu, jake zacine, alkohol, kafu, gazirana pica i duvan. Rad organa za varenje moze se poboljsati i pomocu lekovitih biljaka: maslacka, bosiljka, koprive, angelike, kima, nane, lovora, hajducke trave.

Caj od maslacka Preporucuje se u slucaju zatvora, celulita, zutice i reumatizma. 30gr. svezih ili suvih listova maslacka, prelijete sa 1l kljucale vode, poklopite i posle 20min. procedite. Pijte 2 do 4 solje dnevno.
Caj protiv gasova 30-50gr suvog bosiljka, prelijte sa 1l kljucale vode, ostavite da ostoji 20 min, procedite. Pijte jednu punu solju caja posle glavnih obroka.
Caj koji poboljsava varenje Deluje stimulativno i koristi za bolje varenje 2gr. korena ili semena angelike prelijte 1dl. kljucale vode. Ostavite da stoji poklopljeno 5 min, pa onda procedite.
Kim za regulisanje stolice Osusite kim u pecnici, sameljite i dodajte malo ovog praha u jel pred kraj pripreme. Delovace kao odlicno laksativno sredstvo, odnosno pokretac lenjih ceva.
Caj od nane za bolje varenje20-30gr. nane, prelijte sa 1l vrele vode i ostavite da stoji poklopljeno 10 min. Procedite i pijte dnevno 3 do 4 solje, pre jela.
Lovor za bolje varenje Kuvajte nekoliko listova lovora u 2 dl vode, pet minuta. Ostavite da stoji poklopljeno 10 minuta. Pijte dve do 3 solje ovog caja posle jela.
Caj od hajducke traveKoristi se za lecenje hemoroida i protiv grceva u stomaku. Prelijte 2-3gr. hajducke trave prelijte sa litrom kljucale vode, poklopite i procedite posle 5 min. Pijte 3 solje dnevno.

Yasmin · Prijatelj foruma

Zeleni caj

Camellia sinensis je billjka od koje u zavisnosti od nacina prerada nastaje Zuti, Zeleni, Oolong i Crni caj. Naucnici su veoma zainteresovani za caj jer ima povoljno dejstvo kod mnogih hronicnih bolesti.
Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, štavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. Caj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom caju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U caju ima još i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste caja imaju najviše tanina. Fermentacijom se javlja žuto, gusto, lepljivo, vrlo aromaticno, smolasto etarsko ulje od kojeg potice miris caja.

Osobe koje piju zeleni ili oolong caj imaju manji rizik od hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) u odnosu na osobe koje ne piju caj, izveštavaju istraživaci sa Tajvana.
U studiji je ucestvovalo 1500 ispitanika koji na pocetku studije nisu imali hipertenziju. Pokazano je da su oni koji su dnevno pili izmedu 120 i 599 ml caja kroz period od godine dana, imali za 46 % manji rizik od hipertenzije u odnosu na one koji nisu pili caj. Unos više od 600 ml caja dnevno rezultirao je smanjenjem rizika od hipertenzije za cak 65 %.

Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je rec o jednom istom alkaloidu u kafi i caju) draži koru velikog mozga, zbog cega osoba lakše shvata i brže povezuje misli, covek postaje lucidniji. Time se objašnjava i povecanje moci ucenja, pamcenja i razumevanja i, uopšte, intelektualni rad je lakši i uspešniji. Caj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijaticarima, šoferima i drugim osobama caj pomaže, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad mišica i refleksi su brži i potpuniji.

Kod zivotinja je utvrdjeno da zeleni caj zaustavlja razvoj kancerogenih celija ili prekancerogenih lezija na kozi, u ustima, grlu, ezofagusu, crevima, pankreasu, jetri i grudima. Polifenoli caja su antioksidansi koji uklanjaju slobodne radikale koji izazivaju mutaciju gena zbog kojih dolazi do produkcije kancerogenih tkiva.
Ostala stanja gde zeni caj moze pomoci je reumatoidni artritis, osteoporoza, poboljsava imuni sistem, uspesan protiv bakterijskih infekcija.
Zelemi caj moze pomoci i kod dijete za mrsavljenje jer ubrzava metabolizam i pomaze da se sagori vise kalorija.
Jedini negativan efekat koji bi zeleni caj mogao da ima je nesanica, ukoliko se uzima u velikim kolicinama jer sadrzi 30 do 60% kofeina, sto je opet 4 puta manje nego sto ga sadrzi ista kolicina kafe.

Yasmin · Prijatelj foruma

Zalfija za pamcenje

Travari koji su prije više stotina godina savetovali zalfiju za glavu i mozak znali su što rade, potvrduju naucnici koji su dokazali da ta biljka, koja se najcesce koristi kao zacin, zaista poboljšava pamcenje.

Naucnici iz Newcastle-upon-Tynea proucili su 44 zdrave odrasle osobe u dobi od 18 do 37 godina. Neki su ispitanici dobili kapsule s zalfijinim uljem, a drugi placebo od suncokretova ulja. Dobrovoljci koji su stalno uzimali kaduljino ulje imali su bolje rezultate u testovima pamcenja reci nego oni koji su bili na placebu.

Cini se da rezultati zavise i od kolicine: pamcenje se popravilo uzimanjem srednjih doza, a ne uzimanjem velikih ili malih doza zalfijinog ulja.
Zalfija je cesta u starim narodnim medicinskim tekstovima koje su znanstvenici proucili. Travar John Gerard napisao je 1597.: "Posebno je dobra za glavu i mozak i ubrzava živce i pamcenje."
Evo opisa zalfije Nicholasa Culpeppera iz 1652.: "Ona leci pamcenje, zagrijava i ubrzava cula."
Glavna istraživacica Nicola Tildesley sa Sveucilišta Northumbria kaže: "Time se pokazuje kako je vredan bio rad starih travara i ne treba ga zanemariti samo zato što je star nekoliko stotina godina."
No prema njenim recima, studenti se ne bi smeli previše uzbudivati zbog tih otkrica. "Ljude treba testirati duže kako bi se dokazalo da zalfija poboljšava rezultate na ispitu, a za to još nemamo planova", dodala je. Istraživanje je pokazalo znatnu sposobnost zalfije da pojaca neposredno pamcenje, odnosno pamcenje niza reci neposredno nakon što su ih ispitanici vidjeli. No ta biljka nema isti ucinak na odgodeno pamcenje, testirano tako da su dobrovoljci reci morali ponoviti nakon dvadeset minuta.

Bez poboljšanja odgodenoga pamcenja teško je videti kako bi uzimanje zalfije moglo pomoci ucenicima. No tu biljku vec istražuju kao potencijalni lek za Alzheimerovu bolest, na temelju starijeg istraživanja iste skupine naucnika Istraživackoga centra Medicinal Plant (MPRC), koje su sprovela sveucilista u Newcastleu i Northumbriji.

Tada je otkriveno da zalfija koci enzim acetilholinesterazu (AChE) koji uništava hemijskog glasnika s važnom ulogom za pamcenje. Alzheimerova bolest, najcešci oblik demencije što pogada oko 10 milijona ljudi sirom sveta, pracena je padom razine hemijskog spoja acetilholina.

Naucnici misle da kombinacija hemikalija u zalfijinom ulju utice na AChE. Osim toga, veruje se da zalfija ima antioksidativnih, protivupalnih i hormonima slicnih karakteristika korisnih za lecenje Alzeheimerove bolesti.

Rezultati novoga testiranja uicaja zalfije na obolele od Alzheimerove bolesti ocekuju se uskoro. To je istraživanje objavljeno u casopisu "Pharmacology, Biochemistry and Behaviour", a finansirala ga je tvrtka Oxford Natural Products.

Yasmin · Prijatelj foruma

Biljke koje pomazu mrsavljenje

Biljke na razne nacine mogu suzbijati gojaznost.
Ovde se navode prema glavnim osobinama i glavnom dejstvu. Neke biljke imaju raznoliko dejstvo. Pri tome su najvažniji upornost i strpljenje .

. Saveti:

za smanjeno uzimanje hrane: plavi patlidžan
za obuzdavanje apetita: lekoviti odoljen
za niskokaloricnu dijetu: celer, trešnje ili višnje, motovilka, jabuke, grožde
za stimulisanje razmene materija i lucenje unutrašnjih žlezda: slatki mehuroviti okrek, leskovina, obicni bracic
za opuštanje grca i umirenje: obicni virak, beli glog
za bolje lucenje žuci: artišoke, maslacak
za procišcavanje krvi: bela breza, limun, obicna dimnjaca, crvena ribizla, obicni tetrljan
za mokrenje: obicni petrovac, crna ribizla, višnja, divlja mirodija, jasen, kukuruz, trešnja, maslina, jabuka, paškanat
za cišcenje: pasjakovina, obicno irsko seno, divlji slez, beli luk
za jacanje vena: divlji kesten, leskovina, crvena vinova loza
kod stroge dijete za cišcenje krvi: trešnja, jabuka, grožde

Biljke i ishrana u slucaju gojaznosti (da biste ublažili osecaj gladi pojedite pre obroka jednu jabuku):
Kao predjelo:
plavi patlidžan, on sadrži malo kalorija; celer, pošto puni somak, motovilka žele od irskog lišaja: 50 g obicnog irskog lišaja na 1 litar vode; 1 supena kašika paškanat pospešuje mokrenje

Tokom jedne terapije: sok od trešnje: 1 kg trešanja sadrži oko 500 kalorija
sok od jabuka: 1kg ili 1 litar sadrži oko 500 kalorija
sok od grožda: 1 litar dnevno iznosi 900 kalorija
Ovakva desetodnevna dijeta smanjuje težinu. Ove kalorije treba dodati i kalorijama ostalih životnih namirnica, tako da dnevna kolicina ne prelazi 1000 kalorija. Dijete sa 800 ili cak sa samo 600 kalorija mora prepisati i kontrolisati lekar, a u nekim slucajevima može biti neophodan i boravak u bolnici.
Svakodnevno po 3 šolje:
caj od artišoka: 20 g svežih listova na 1 litar vrele vode
caj od bele breze: 30 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; dodati na vrh noža sode bikarbone
caj od crne ribizle: 50 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta
caj od divlje mirodije: 30 g korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta
caj od jasena: 40 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta
caj od kukuruza: 40 g kukuruzovog zrna na 1 litar vode, kuvati 10 minuta
caj od divljeg kestena: 40 g kore na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 5 minuta
caj od trešnjinih peteljki: 30 g na 1 litar vode, kuvati 10 minuta
caj od maslacka: 80 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta pa procediti
caj od belog luka: 100 g na 1 litar vode, kuvati 15 minuta; po 1 šolja na 10 minuta pre svakog obroka

Yasmin · Prijatelj foruma

Kopriva
Kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Veoma je rasprostranjena i postoje mnoge vrste kopriva. U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu, što ukazuje na ogromno poverenje naroda u njena lekovita svojstva. U doba starih Grka, sveža kopriva koristila se za masažu protiv reumatskih bolova, a kod nas se na Đurđevdan, na primer, kupa u vodi u koju je, zdravlja radi, potopljena kopriva; kopriva se, osim toga, daje i stoci radi zdravlja i obilnijeg lučenja mleka.

Narodna verovanja potvrdila je i zvanična medicina. U listu koprive dokazano je prisustvo hlorofila (5%), tanina, karotenoida, fitosterola, vitamina C i K, raznih organskih kiselina (mravlje, limunske), sluzi, voska i mineralih soli (kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka...).

Kopriva se upotrebljava kao lek za mnoge bolesti: groznicu, kašalj, žuticu, grudobolju, nesanicu, čir na želucu, gonoreju, za čišćenje krvi... Budući da sadrži i veće količine gvožđa, preporučuje se malokrvnim osobama, jer utiče na stvaranje većeg broja crvenih krvnih zrnaca. Najčešće se koristi za poboljšanje mokrenja, ublažavanje reumatskih tegoba i podsticanje lučenja mleka dojilja. Široku primenu ima i u kozmetici: ekstrakt korena koprive predstavlja gotovo nezaobilazan sastojak proizvoda protiv opadanja kose.

Ukoliko se kopriva koristi za lečenje, u proleće i jesen skuplja se njeno korenje. U proleće se skupljaju listovi, a cela biljka, tj. stabljika, može se sakupljati cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Da biste sačuvali zdravlje ili lakše pobedili bolest, svakodnevnu ishranu obogatite koprivom. Kopriva se, ipak, vrlo retko može naći na jelovnicima, iako je reč o ukusnoj namirnici koja se može pripremiti na više načina: kuvana, kao spanać, ili iseckana s jajima, kao omlet. Ukoliko je ne možete naći u svežem obliku, uz pomoć apotekara možete izabrati neki od preparata na bazi koprive, a mi vam predlažemo jedan od recepata sa ovom zdravom i lekovitom biljkom.

Yasmin · Prijatelj foruma

Gljive sa lekovitim svojstvima

Branje gljiva (tihi lov) je već po sebi jedan vid terapije. Dobar zalogaj je isto tako jedan vid dobre terapije. Ali pored psiho-fizičkog uticaja koje imaju samo bavljenje gljivama neosporno postoji i lekovito dejstvo određenih pečuraka. Još su stari Kinezi 7000 godina pre Evropljana pisali o lekovitosti gljiva, kod njih je korišćenje gljiva ušlo u kulturu i legende. Evropska civilizacija sa ”malim� zakašnjenjem počinje intenzivno da proučava neka njihova svojstva.

U početku slučajno kao Aleksandar Fleming sa kulturom penicilina, a kasnije sve namernije i sve konciznje, danas postoje čitave laboratorije koje se bave izučavanjem samo jedne vrste gljive.
I drugi naučnici proučavaju dejstvo gljiva na čoveka, što prouzrokuje mnoštvo naučnih radova na tu temu ali za sada sigurno znamo da je biološki sastav gljiva vrlo složen i da ga je vrlo teško otkriti zbog svoje hemijske nestabilnost.

Zbog toga treba biti oprezan sa korišćenjem leka , pomoćnog lekovitog sredstva ili eliksira od pečuraka jer pored lekovitih svojstava pečurke sadrže i vrlo toksične materije. U knjizi CARSTVO GLJIVA (grupa autora) kažu o dejstvu gliva na ljudski organizam:

DEJSTVA

Mnoga jedinjenja mogu stimulisati imuni sistem i inhibirati rast tumora, ali se najveća pažnja pridaje polisaharidima. To su veliki, razgranati makromolekuli, izgrađeni od malih jedinica šećera. Ovi veliki molekuli se mogu naći i u ćelijskoj membrani bakterija i stoga mogu "zavarati" imuni sistem čoveka i naterati ga da se aktivira, iako ove supstance ne predstavljaju pravu pretnju za organizam. Tako se aktiviranjem makrofaga povećava aktivnost T- ćelija ubica.
Naravno, ovo nisu jedine supstance koje pomažu organizmu. Tu se pominju i proteinima vezani polisaharidi, ali i jedinjenja manjih molekula kao što su terpeni i steroidi. Ove supstance pokazuju dejstva slična antibioticima, imaju antivirusno dejstvo, mogu da snižavaju krvni pritisak i smanjuju sadržaj lipida i šećera u krvi. Ova biološki aktivna jedinjenja se mogu koristiti za lečenje infekcija, prehlada, dijabetesa, srčanih oboljenja, oboljenja jetre, a pominje se i mogućnost da pomognu smanjivanju tegoba kod pacijenata obolelih od AIDS-a.
Najčešće u upotrebi su Ganoderma lucidum (lakirovka) i Lentinula edodes poznatija kao ši-take. Razlog njihove velike primene leži i u tome što je osvojena tehnologija njihovog uzgajanja.

Istočnjačke civilizacije imaju svakako najdužu tradiciju u lečenju gljivama. Prvi japanski zapis o tome datira još iz 199 godine pre nove ere i govori o japanskom caru Chuai-u i shiitake gljivama koje je dobio od jednog domorodačkog plemena.
Godine 1936 u Tokiju se osniva institut za istraživanje gljiva Japana koji je oslanjajući se sa jedne strane na viševekovnu tradiciju i sa druge strane na moderne medicinske tehnike istraživanja izbacio mnogobrojna korisna otkrića u ovoj oblasti. Poznata je i misao osnivača ovog instituta lekara Kisaku Morija da zapadna civilizacija nema toliko lekova koji su bili primenjivani u praksi dve i više hiljada godina kao što su to radili dalekoistočni narodi i da ni jedan zapadni lek nije bio primenjivan i ispitivan na tolikom broju ljudi kao što su bili preparati istočnjačke narodne medicine. I pored svega toga mikoterapija jako sporo krči put u savremenoj medicini ispred masovnih metoda fitoterapije.
Dosadašnji princip lečenja modernog čoveka je bio "lečenje nakon oboljenja". A od terapije se očekuje radikalno i brzo poboljšanje zdravstvenog stanja pre svega antibioticima i hirurškim zahvatima u najtežim slučajevima. Da li je posle toga jedinka izlečena ili samo zalečena zamenjujući jedan poremećaj drugim i prinuđena da nakon toga pređe sa jednog uobičajenog na sasvim drugačiji način života?
Međutim u poslednje vreme raste svest o preventivnom delovanju na sopstveno zdravlje. Upravo na tom polju je dejstvo lekovitih gljiva i najuočljivije. Ali na žalost ovakvi metodi su kod nas i dalje obavijeni nevericom, anonimnošću i elementarnim nepoznavanjem iako su recimo u Japanu lentinan i PSK u komercijalnoj upotrebi od osamdesetih godina, da spadaju među prvih 10 antikancerogenih preparata na tom tržištu i da njihov godišnji promet iznosi preko 400 miliona $.
Veliki je broj eksperimenata vršen u zadnjih 50 godina posebno u Japanu, Koreji, Kini, Rusiji i Americi kako bi se verifikovalo iskustvo tradicionalne istočnjačke medicine. Rezultati istraživanja ukazuju na potvrdu svega navedenog i "još ponečega više" a ilustracija za to može da bude i mnoštvo patenata koji su proizišli iz ovih istraživanja. Iako postoje primeri da se lekovitim gljivama dolazilo do izlečenja i najtežih i najkomplikovanijih oblika bolesti treba ipak reći da je njihova prevashodna prednost u njihovom preventivnom delovanju, efikasnom delovanju pri blažim oblicima ispoljavanja bolesti, olakšavanje tegoba hroničnim bolesnicima kao i ubrzavanje oporavka nakon medicinski saniranih urgentnih stanja.

Yasmin · Prijatelj foruma

Smeđa alga i virusne infekcije

Aktivna supstanca MC26 izdvojena iz jedne vrste smeđe alge daleko je efikasnija u borbi protiv gripa, nego svi lekovi u upotrebi, i to sa manje sporednih efekata, izjavio je Juto Kamei, stručnjak za morsku biotehnologiju sa univerziteta Saga, na jugu Japana.
On se nada, kako prenosi agencija AFP, da će njegovo otkriće iskoristiti drugi naučnici i pripremiti novi lek antigripin, koji će isto biti efikasan i u borbi protiv drugih virusnih oboljenja, kao što je sida, zahvaljujući svojim antiviralnim aktivnim svojstvima koja sprečavaju virus da se razmnožava.
Dakle, ekipa Kameija, koja je supstancu MC26 dobila iz smeđe alge koja raste na ne tako velikim dubinama, naročito hvali gotovo minimalne sekundarne efekte. U slučaju da se napravi novi antigripin na bazi materije MC26, japanske farmakološke kuće mogle bi da komercijalizuju vrlo brzo Kameijevo otkriće i to pre svega u inostranstvu.

Yasmin · Prijatelj foruma

BORITE SE PROTIV PREHLADE
Šipak dobar prijatelj

Vreme je vladavine svakovrsnih virusa koji izazivaju stanja slična gripu. Zato nije zgoreg podsetiti se šta može da ojača imunitet.
Uvek preporučivani vitamin C, naravno, glavni je borac za poboljšanje otpornosti na prehladu, a ima ga, osim u južnom voću, uključujući i kivi, i u kiselom kupusu i šipku. Ako ste krajem leta nabrali ove crvene plodove raznih vrsta ruža, sada ih možete prokuvati i piti u vidu gustog čaja (zajedno s ”mesom�) ili pokušati da iscedite iz njega sok, ukoliko se nije još potpuno osušio.
Za preventivu, biće dovoljna čaša soka ili čaja, a ako ste već bolesni, povećajte količinu. Uostalom, protiv dosadnih prehlada se ionako preporučuje povećano unošenje tečnosti.

Yasmin · Prijatelj foruma

Maslacak
Natasa Nikolajevic

Neobicno, ukusno, zdravo

Maslačak osvojio čitav svet. Ovu dragocenu biljku sa livada i pašnjaka prvi su počeli da koriste Italijani u 17. veku, a danas je koristi civilizovani svet kao hranu i kao lek.

MASLAČAK - Taraxacum officinale (radič, italijanska salata, mlječnjak, �utenica, mlečac, maslačica, vetrokaz...

Maslačak je višegodišnja zeljasta biljka sa mlečnim sokom, visoka 2 do 100 cm., mnogo varira po obliku. Izgled biljke se menja prema staništu i ekološkim uslovima. Dugim vretenastim korenom prodire do 30 cm duboko u zemlju. Prizemni listovi, testerasto usečeni ili perasto deljeni, obrazuju rozetu. Zlatno žuti jezičasti cvetovi složeni su u glavice. Cveta od aprila do do oktobra. Stanište: na vlažnim do umereno suvim livadama, pašnjacima, baštama, pored puteva ... veoma rasprostranjen, maslačak obiluje vitaminom C, karotinom, kalijumom, a visok sadržaj gvožđa (ima ga više nego u spanaću) i inulina čine ovu biljku nezamenljivom u ljudskoj ishrani. Kao vrlo delotvoran lek (čitava je biljka aktivna) maslačak deluje na sve naše organe mnogostuko i savršeno harmonično. Ponajpre deluje na probavu - s jedne strane pospešujući mehanički rad želuca (jača stomak) s druge strane stmulišući lučenje jetre, gušterače i creva. Preporučuje se svima za jačanje organizma i za čišćenje krvi. A naročito onima koji pate od žutice, bolova i slabog rada jetre (sasvim propratnim pojavama kao što su gruba koža, ekcemi, lišajevi i druge kožne bolesti) kao i protiv lenjosti creva, začepljenosti, grčeva u

stomaku, i naročito, dijabetičarima. Ali, to nije sve: maslačak je dobar tonik, purgativ, antiskorbutik, pročišćava krv, pospešuje mokrenje. U spoljašnjoj upotrbi leči čireve, upale, i kožne bolesti, ali i artritis.

KOREN MASLAČKA se vadi u rano proleće pre nego što procveta i u jesen kada se u njemu povećava sadržaj inulina pa ga tada pripremite za zimske zalihe. Koren se upotrebljava sirov ili osušen. Suši se ceo na suncu ili u tankom sloju (uzdužno isečen) na promaji u hladu. Koren maslačka povećava apetit i dobro deluje na varenje te je sirov, narendan odličan dodatak u salatama ili kao začin na sendvičima kao blag laksans i diuretik daje se u obliku čaja ili ekstrakta.

LIST MASLAČKA - za jelo treba brati samo mlado lišće dok je mlado. Stariji

listovi imaju veći sadržaj mlečnog soka koji daje gorak ukus. Gorčina listova se može smanjiti potapanjem u vodu (preko noći) ili menjanjem vode pri kuvanju. Ukoliko berete starije listove odbacite donje polovine jer one sadrže mnogo više ovu gorku materiju nego gornji delovi lista. najbolje je brati ih u proleće, dok su listovi sasvim mladi i jesti ih što češće da bi se organizam pročistio i okrepio posle zime. Najčešće se pripremaju kao

salata ili kao varivo. Radi ublažavanja gorkog ukusa, često se mešaju sa

drugim lisnatim povćem u pripremanju variva, a salate možete pripremiti na

mnogo načina: kombinujte maslačak sa rendanim celerom, šargarepom, jabukom, seckanim lukom, rotvicama, mirisnim travama, ili sa barenim povrćem krompirom, boranijom, uz dodatak belog luka i bibera .. Salatu možete posuti semenkama suncokreta, bundeve, susama, pšeničnim klicama, suvim grožđem kao i različitim prelivima od jogurta, pavlake, majoneza, limunovog soka, ulja i senfa. Na vama je da kombinujete i isprobate hiljadu različitih ukusa.

CVET MASLAČKA je vrlo ukusan. Uberite njegov pupoljak i probajte. Tvrdi

pupoljci mogu se sveži dodavati u salate ili kiseliti za zimu (kao kapari). Možete ih dodavati i u različite kajgane. Neobično, ukusno i zdravo.

CELA BILJKA se koristi za cedjenje soka i pripremanje čaja. Najdelotvorniji je svež sok, a ukoliko nema svežih biljaka koristi se čaj od osušenog korena, listova i cvetova .. Sok ili čaj od maslačka podstiču rad jetre i bubrega, tj. izbacivanje nepoželjnih materija iz organizma, blagotvorno deluju na vezivnea tkiva (protiv reume). Zbog posebnog delovanja na grudi i mlečne žlezde koriste se kod smanjenja ili prestanka lučenja mleka i kod uvećanja grudnih limfnih žlezda, tumora i cista.

SVEŽ SOK OD MASLAČKA se preporučuje se i deci, 2 - 3 kafene kašičice dnevno ,a odraslima 3 - 4 kašičice dnevno, najbolje ujutro i uveče.

PRIPREMA ČAJA:

2 kašičice suvog maslačka (koren, list i cvet) preliti sa četvrt litra hladne vode, zagrejati i pustiti da vri ne više od minute. Ostaviti čaj da odstoji 10 minuta, pa procediti. Mesec dana piti po jednu šoljicu ujutro i uveče.

UPOZPRENJE - treba upozoriti da maslačak nije sasvim neotrovan. Koren i stabljika, kao i svi stariji delovi biljke sadrže gorku materiju Taraksacin koja, u većim količinama deluje diuretički a može izazvati i prolive i smetnje u srčanom ritmu. Mladi su listovi, pre razvitka cvetne stabljike sasvim bezopasni, te ih slobodno obilato koristite, a koren i

stabljiku koristite u umerenim količinama odnosno kako je naznačeno u recepturama. Koren kao začin odnosno dodatak koristiće vašem zdravlju ukoliko ga koristite u umerenim količinama.

KATAPLAZME od iseckanih listova i cvetova delotvorne su protiv čireva i kožnih bolesti, a kupke ruku i nogu ublažiće tegobe izazvane artritisom (stavite šaku cele sveže biljke na litru vode).

Yasmin · Prijatelj foruma

Mirisna ljubicica

''Kad bi znale devojčice ,

Što je miris od ljubičice,

Sve bi cv'jeće potrgale,

Ljubičicu bi poljevale.''

)iz srpske narodne pesme)

Ljubičica ili ljubica Viloa odorata L.iz porodice ljubičica )Violaceae) je trajna ,zeljasta ,5 '1o cm.visoka biljka s vrežama.Srcasto ovalni listovi skupljeni su u prizemnoj rozeti.Mirišljavi cvetovi sastavljeni su od 5 ljubičastih )retko belih) latica.Plod je čaura.Biljka cvate od marta do maja.Stanište raste gotovo svuda ,u svetlim listopadnim

Šumama,u šipražju,uz puteve i živice,uz obale potoka i reka,na livadama.Koristi se list,cvet i koren.Berba:list i cvet se beru u proleće,koren se vadi krajem leta.Lisst i cvet se suše pažljivo,u tankom sloju u hladuna promaji,da sačuvaju prirodnu boju.Koren se suši na suncu.Sastojci:svi njeni delovi sadrže aromatična esencijalna ulja,saponine)koji ubrzavaju cirkulaciju),organske kiseline.List i cvet sadrže i vitamin C i betakarotin,a anthocijanin pigmenti u cvetu deluju kao antibiotik i antioksidans.U korenu ima i alkaloida violina.Upotreba:narodni lek.Koristi se za izbacivanje sluzi,kao diuretik,najkorisnija je upotreba cveta i to isušenog,u obliku čaja kod zapalenja u grlu,dušniku i bronhijama usled nazeba.Sirup od cvetova ljubičice ublažava grčevit kašlja i veliki kašalj,kijavicu.Čaj od lišća i cvetova deluje i diuretično,ubla-ava reumatske bolove.Dekokt od korena ljubičice je uspešno sredstvo ya izazivanje povraćanja.Ljubičica u spoljnoj upotrebi:kao sastojak komresa previja se na otekline,sporozarastajuće rane,čireve i osipe;kao i za ispiranje grla i usne šupljine.SAMO MIRISNE LJUBIČICE SU LEKOVITE.Upotreba u ishrani:Cvetovi ljubičice upotrebljavaju se za aromatizovanje i dekorisanje različitih jela.Dodaju se u supe,različite salate,voćne salate,kreme,sladolede i kolače.Upotreba različitih vrsta ljubičica za jelo naročito je raširena u Japanu.Cvetove u sirovom stanju dodaju u salate,a listove priredjuju kao spanać.Japanci jedu i nastrugano sirovo korenje,koje u svako doba godine ima drugačiji ukus.Upotreba u kozmeticiLjubičice se koriste pri spravljanju parfema,kozmetičkih preparata;voda u kojoj je skuvano lišćeljubičicee ,trešnje,višnje i jagode sprečava opadanja kose.U etimološkoj magiji ljubičica ima svoju ulogu:devojka je poklanja svom dragom a udata žena svom mužu da bi je uvek ljubio i voleo.LJ.se ritualno berena cveti.Stari Helani cenili su ovu biljuku nimfe su ljubičicama darivanje boga Zevsa.U mističkom Srednjem veku,ljubičicom kao simbolom odanosti i smernosti,kitile su se Bogorodičine ikone,otuda i ljubičasta boja njenog plašta.Magična moć ljubičice:vizantijski dvorski lekar )4oogod.po Hristu)tvrdio je da kad neko vidi prvu ljubičicu,otkine joj cvet i pojede ga da će cele te godine biti zdrav i srećan.Čaj od cveta ljubičice:2 supene kašike osušenog cveta ljubičice preliti ključalom vodom i ostaviti da stoji 15' .U poklopljenom sudu.Za to vreme treba promešati nekoliko puet.Zasladiti medom .Za izbacivanje sluzi iz pluća ,za ublažavanje kašlja mo-e se piti više puta dnevno u manjim količinama na svaka dva sata po 1 kafena šoljica.Dodavanje limunovog soka čajnom napitku nije potrebno,osim ukoliko je neizbe-no promeniti ukus i miris da bi se ublažio neobičan ukus ili miris.Čajeve koji služe za ispiranje usta i grla ne treba sladiti.Čajni napitak treba piti polako ,u gutljajima,ne naglo.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kopriva
Natasa Nikolajevic

Kopriva nije samo nezeljeni korov, vec zdrava zelena trava

VELIKA KOPRIVA Urtica dioica L.,žara,žeža...

Velika kopriva je zeljasta biljka koju prepoznajemo po njenoj četvorobridnoj stabljici -visine do 1,5 m.- sa nasuprotno postavljenim listovima sa peteljkama.Listovi po obodu su testerasto nazubljeni.Stabljika i listovi obrasli su krhkim dlakama ) žaokama) koje se kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kožu,izlivajući otrovni sadržaj bogat mravljom kiselinom i enzimima sličnim zmijskom otrovu,izazivajući crvenilo i bolne plikove na koži.Ova nadražujuća tečnost predstavlja ujedno i najveću vrednost velike koprive,tako kada vas kopriva ožari ne ljutite se.Izdvojena ceđenjem ili kuvanjem 'žar' se neutrališe i nestaje.Dvogodišnja biljka cveta neuglednim,sitnim zelenkastim cvetovima od juna do septembra.Ovaj dragoceni korov raste gotovo svuda ali,nemojte ga brati na napuštenim zemljištima,po naseljima,uz stare zidove i baruštine,kao ni u vrtovima bogato nađubrenim veštačkim đubrivom.Ako se kosi kopriva moguće je skupljati mladi list skoro svakog meseca tokom godine.Inače,mladi listovi odnosno nežni vršci biljke sa 4-6 listića gde je stabljika još mekana beru se u proleće i u jesen.Kao svestran lek smatra se da velika kopriva deluje kod anemije,bolesti probavnih organa,reumatizma,ateroskleroze,tuberkuloze pluća,bubrežnih bolesti,migrene,kožnih bolesti i dr. Obilje vitaminima C,A,B-grupe,K, visok sadržaj gvožđa i fosfora,kalijuma,magnezijuma,kalcijuma i drugih minerala kao i njena kao injeno antibakteriološko svojstvo čine ovu biljku nezamenljivim izvorom zdravlja.Još jedna preporuka da koprivu treba da stavite na vašu trpezu je njena visoka hranljiva vrednost.

ČAROBNI ZELENI SOK - hlorofil iz koprive uspešno se koristi protiv malokrvnosti,raznih zaraza,poremećaja izazvanih lošim prometom materija,za jačanje organizma...Sok se priprema iz svežih ,mladih listova koje možete samleti na mašini za meso pa dobro iscediti sok kroz gazu ili još bolje sve to možete uraditi u centrifugalnom sokovniku.Dobijeni sok po potrebi zasladite medom i čuvajte ga u tamnoj boci na hladnom,najviše tri dana.Naročiti se preporučuje posle primene duboke radioterapije,rahitičnoj deci koja primaju zračeni ergosterol )vitamin D) da bi brže ozdravila,kao i deci koja se ne hrane majčinim mlekom.Ovaj sok se koristi i za grgljanje i ispiranje usta protiv angine i upale desni ;nanošenjem na skorašnje rane zaustavlja krvarenje i ubrzava zarašćivanje,i odličan je melem za opekotine.

ČAJ ZA JAČANJE ORGANIZMA-kao i protiv malokrvnosti: 50 gr. isitnjenog svežeg lišća kuvati 15 minuta u 1 l. vode i ostaviti preko noći da odstoji.Proceđen čaj piti umesto vode tokom dana.

ČAJ PROTIV PROLIVA I SLABOSTI - po 15 gr. osušenog lista koprive,vranilovke i majčine dušice popariti sa pola litra ključale vode;poklopljeno ostaviti 3 sata da odstoji,pa proceđen čaj piti umesto vode tokom dana.

SLATKI SIRUP -Na svaki litar soka od koprive dodati 2 kg. meda i mešati da se med rastopi.Prokuvati sirup -oko 15 min.Uzima se 3-4 kašike dnevno.

UKUSNO I ZDRAVO ZELENO POVRĆE -hranljivost koprive poznavali su još stari Egipćani koji su je kultivisali kao povrće .Stari Grci su je takođe mnogo cenili i koristili.Spominju je Hipokrat i Horacije,a Plinije piše da mlada kopriva u proleće daje prvu dobru i zdravu hranu koja cele godine štiti od bolesti.Mladi listovi i vrhovi koriste se kao i svo drugo lisnatozeleno povrće : za pripremanjae variva i čorbica,umaka i salata,za pite i palente...Kada ste u prilici da nabavite veću količinu koprive pripremite je za zimu: oprano i očišćeno lišće obarite u slanoj vodi ,spustite ga na tren u hladnu vodu kako bi zadržalo lepu boju,i kada se sasvim ohladi spremite ga u zamrzivač.

Zbog sličnog sadržaja i ostale koprive su lekovitei hranljive,a najčešće su mala kopriva ,a medju tzv.mrtvim koprivama ) koje nemaju žaoke ) preporučuju se bela mrtva kopriva i pegava mrtva kopriva.